Izraelski ministar finansija, ultradesničar Bezalel Smotrih, zatražio je danas da se potpuno okupira Pojas Gaze i, "ako se pokaže neophodno" - na vojnu upravu.
Smotrih, iz ultradeničarske partije Religiozni cionizam, ističe da je time podržao poruku premijera Benjamina Netanjahua da rat ne smije da se završi bez potpunog poraza Hamasa i uklanjanja te palestinske islamističke organizacije iz Gaze.
- Ovo je način da se osigura naša bezbjednost i da se taoci brzo vrate - naveo je na mreži X.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je danas da Izrael „nema drugi izbor nego da nastavi sa borbama u Gazi“, dodajući da se rat neće završiti prije nego što Hamas bude uništen, taoci oslobođeni i osigurano da ta teritorija ne predstavlja prijetnju za Izrael.

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

400x240

400x203

thumbnail

Izrealski ministar predložio potpunu okupaciju Gaze

Politikolog Alek Barović ocijenio je da pojediniakteri, pozivajući se na metode propagande, pokušavaju da kroz simbolične gestove promijene percepciju istorijskih događaja.
- Oni se drže one Gebelsove da hiljadu puta ponovljena laž postaje istina, tako da oni guraju neku priču i pokušavaju da dobiju određenu podršku u međunarodnim krugovima kroz taj simbolični akt poklanjanja simbola okupacije iz 1918. godine, a to je kapela na Lovćenu koju je izgradio Aleksandar Karađorđević 1925. godine - rekao je Barović gostujući u emisiji "Na kraju dana" na Televiziji E.
Povodom izjave ambasadora Evropske unije u Crnoj Gori Johana Satlera da su identitetska pitanja "crvena zastavica", Barović ističe da o temeljnim vrijednostima ne može biti kompromisa.
- Ne možemo dolaziti na nivo koji određenu grupaciju abolira, to nije ni pomirenje, nije ni evropski, nije ni civilizacijski tako nešto raditi. Crvena zastavica je da o nekim stvarima nema zastave i ne smije imati rasprave, jer ako kao država ili društvo izgubimo određene vrijednosti onda bolje da nas nema nego da prihvatamo neke stvari koje nijesu u skladu sa etikom i načinima kako jedno društvo treba da postupa, treba da se ponaša i treba da izgleda, pogotovu jedno evropsko društvo - kazao je Barović.
On smatra da Satlerova izjava neće promijeniti pristup onih koji, kako kaže, forsiraju teme identiteta.
- Smatram da Satlerova izjava neće promijeniti ništa, jer oni koji forsiraju takve teme će nastaviti i dalje da ih forsiraju, da sprovode svoje planove i ideologiju, dok god Crnogorci, kako kaže, budu ćutali na takve stvari - navodi Barović.
Prema njegovom mišljenju, zabrinjava pasivnost dijela građana.
- Vidjeli smo ankete koje kažu da ima nekoliko desetina procenata ljudi koji se drže po strani po pitanju gorućih tema, po mom mišljenju to je katastrofalno, ali dok god se ćuti na te probleme oni će se nastavljati, a oni koji sprovode tu priču će zadovoljno da trljaju ruke - zaključio je Barović.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DabXsqyWxDjw&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

Barović: Kapela na Lovćenu koju je izgradio Aleksandar Karađorđević 1925. je simbol okupacije

Crnogorski poslanici danas će ponovo glasati o prijedlozima za izbor troje sudija Ustavnog suda.
Kako je najavljeno iz Skupštine, poslanici će na sjednici, koja bi trebalo da po;ne u 11 sati, raspravljati o nekoliko zakonskih rješenja, nakon čega će se izjasniti o predlozima akata o kojima je pretres završen, kao i o predlozima za izbor sudija Ustavnog suda.
U prvom krugu glasanja, 14. oktobra, kandidati za sudije Jovan Jovanović, Mirjana Radović i Mirjana Vučinić nijesu dobili potrebnih dvije trećine glasova.
Tada su Radović i Jovanović, koji su prijedlog skupštinskog Ustavnog odbora, dobili 44, odnosno 45 glasa, dok je Vučinić, koju je predložio predsjednik države Jakov Milatović, podržalo svega 16 poslanika.
Nakon prethodnog neuspjelog pokušaja da se obezbijedi potrebna većina, poslanici će imati novu priliku da se izjasne o predloženim kandidatima, a ovog puta za izbor sudija neophodna je tropetinska podrška, odnosno glasovi 49 poslanika.

Poslanici danas ponovo glasaju o kandidatima za sudije US

Fudbaler Vojin Jeknić kazao je da su neosnovani navodi u vezi sa navodnim učešćem u namještanju utakmice između FK Lovćena čiji je igrač i FK Rudara koja je odigrana 8. novembra, te poručuje da će dokazati svoju nevinost.
Fudbalski klub Lovćen saopštio je juče da sumnjaju u regularnost utakmice protiv Rudara, koju su 8. novembra izgubili sa 7-0, te da su zbog toga odstranili dvojicu igrača iz tima - Jeknića i golmana Lazara Baltića.
Baltić je već najavio da će satisfakciju zbog „klevetničkog saopštenja“ zatražiti pred sudom, a Jeknić je u saopštenju dostavljenom medijima poručio da je spreman da na poligrafu potvrdi svoje navode.
On je istakao da je nepravednim iznošenjem sumnji bačena neosnovana “fleka” na njegovo ime, čime je, kako kaže, narušen njegov profesionalni i lični ugled. Smatra da je u interesu pravičnosti da se činjenice utvrde na jasan način.&nbsp;
- U potpunosti podržavam sprovođenje svih procedura, uvida radnji koji nadležni organi budu smatrali potrebnim. Spreman sam da se podvrgnem poligrafskom testu kako bih dokazao svoju nevinost. Ovo što se događa narušava moj ugled, moju karijeru i reputaciju koju sam gradio cijeli život - naglasio je Jeknić u saopštenju za javnost.
On ističe da su očekivanja uprave kluba bila prevelika s obzirom da su najavljivali sami vrh tabele, a da fond i kvalitet igrača nije na tom nivou. Samim tim, navodi Jeknić, mnogobrojni porazi su bili za očekivati.&nbsp;
- Utakmica koja je odigrana nedelju dana poslije ove u Pljevljima je takođe rezultirala visokim porazom od 4:0, koja je mogla da se završi mnogo većom razlikom. Tražim da mediji i klub poštuju principe pravičnosti i da se moje ime ne iznosi u javnost bez pravih dokaza - naglasio je Jeknić.
Tvrdi da je trener Lovćena Gojko Ražnatović porukom u vajber grupi obavijestio njega i Baltića on i saigrač Balti porukom u vajber grupi da su odstranjeni iz ekipe zbog sumnje u lažiranje utakmice sa FK Rudarom. Jeknić tvrdi i da je šef stručnog štaba cetinjskog kluba tu poruku primio od člana uprave i samo im je proslijedio.&nbsp;
Od trenutka kada dobijanja informaciju da više nije dio tima, Jeknić kaže da je pokušavao da stupi u kontakt sa nekim iz uprave, ali, kako navodi, niko se nije udostojio da im da objašnjenje i priloži dokaz za "ovo neosnovano klevetanje".
- Želim još da dodam da sam od trenutka kada sam obaviješten putem vajbera da nisam dio tima, svaki dan redovno išao na treninge kako bih dobio bilo kakvu povratnu informaciju povodom ovoga, ali odgovor je svakodnevno izostajao jer se niko od nadležnih nije pojavljivao niti javljao na telefon - rekao je Jeknić.
On je poručio da se neće zaustaviti na ovome, te da će dokazati nevinost i obraniti svoj obraz i čast.
- Primoran sam da reagujem ovim putem, jer su upravo članovi kluba, umjesto da nam daju objašnjenje i na ljudski način porazgovaraju sa nama, mi dobili medijski članak bez ikakvih dokaza, a gdje se javno pominju i blate naša imena - zaključio je Jeknić.

Jeknić: Bez dokaza da sam učestvovao u namještanju utakmice, spreman sam da idem na poligraf

Fudbalski klub „Lovćen“ saopštio je juče da sumnjaju u regularnost utakmice protiv Rudara, koju su 8. novembra izgubili sa 7 – 0, te da su zbog toga odstranili dvojicu igrača iz tima, na što je reagovao jedan od optuženih fudbalera, kapiten ekipe, golman Lazar Baltić, najavljujući da će satisfakciju zbog „klevetničkog saopštenja“ zatražiti pred sudom.
Osim Baltića iz tima je isključen i štoper Vojin Jeknić.
U reagovanju na saopštenje kluba Baltić je istakao da je šokiran i zatečen, te da je grubo oklevetan, zbog čega je prinuđen da reaguje i odbrani čast i ugled.
- Nije mi namjera da se branim preko medija, već isključivo da zaštitim svoj integritet. Moja reakcija je iznuđena. Neljudski je i neprofesionalno atakovati na nečiji integritet na način na koji je to uradila uprava FK Lovćen – doveli su me u vezu sa najnečasnijim radnjama u sportu – namještanjem i lažiranjem utakmice. Nedopustivo je da se neko na ovakav način igra sa nečijim integritetom – napisao je Baltić.
Zbog svoje časti, kako je naglasio, prisiljen je da javno saopšti da ga niko iz uprave kluba nije kontaktirao prije objavljivanja saopštenja, da niko nije tražio njegovo izjašnjenje za optužbe koje mu stavljaju na teret.
- Javno su me oblatili bazirajući svoju priču isključivo na pretpostavkama, bez ijednog dokaza i bez moga izjašnjenja na optužbe. Neprihvatljivo. Sporna utakmica odigrana je 8. novembra, sljedećeg vikenda sam igrao regularno, da bi tek 18. novembra, dakle 10 dana poslije utakmice, stigla poruka od trenera u Vajber grupu našeg kluba, koju je on primio od nekoga iz uprave i samo je proslijedio, a u kojoj je pisalo da se ja i još dvojica fudbalera odstranjujemo iz ekipe zbog sumnje u umiješanost u lažiranje utakmice sa Rudarom – napisoa je u reagovanju.
Od tada, kako je saopštio, konstantno je pokušavao da dobije informaciju od uprave na osnovu kojih su ga „dokaza“ optužili za, istakao je, najnečasniju stvar u sportu.&nbsp;
- Sreo sam se jedino sa sekretarom kluba i to tek tri dana nakon mog instistiranja da sa nekim razgovaram. On je rekao da nije u toku, da nema informacije i da će naš razgovor prenijeti upravi. I od tada muk. Niko se nije javljao, a onda izlazi ovo skandalozno saopštenje – ogorčen je on.
Naglašava da ni 16 dana od sporne utakmice još nema nikakav zvaničan dokument da je optužen ili izbačen iz kluba.
- ...ali zato je uprava medijima dostavila klevetničko saopštenje u kojem udara na moju čast i integritet. Presudili su mi bez suđenja. Bez dokaza, bez moga izjašnjenja i na najgrublji način me oklevetali. Negiram sve što je u saopštenju navedeno u vezi moje igre na spornoj utakmici, a zbog niza kleveta, uvreda, neistina i netačnih konstrukcija svoja prava svakako ću ostvariti pred sudom – poručio je Baltić.
Dodaje da je njemu potpuno jasno „zašto su predsjednik i uprava kluba posegnuli za ovim prljavim saopštenjem“, ali da neće dozvoliti da im bude „kolateralna šteta preko čijih leđa će da peru svoj nerad, neznanje i nestručnost, što je sve dovelo do loših rezultata kluba“.&nbsp;
- I oni to znaju. Kao što znaju da je isključivo njihovom krivicom od ljetos klub napuštilo više igrača, među kojima i reprezentativac A tima. Čija je to odgovornost? Moja igra, doprinos timu i etika rezultirali su činjenicom da sam postavljen za kapitena tima, iako sam dio ekipe tek od kraja juna. Sport je moj život i moja budućnost. I neću nikome dozvoliti da se na ovakav način poigrava sa mojom čašću – piše u Baltićevom reagovanju.
Časno je bilo, poručuje on, da, ako su sumnjali u regularnost sporne utakmice, sprovedu temeljnu istragu i da tek na bazi istinskih dokaza donesu odluke, a ne da blate ljude pozivajući se isključivo na svoje pretpostavke.
- Za sportistu ne postoji ništa gore od ovakve optužbe. U fudbalu sam 10 godina. Prošao sam sve selekcije naše reprezentacije i samo nijesam pozivan u A tim. Svjestan sam da su u ovakvim situacijama golmani najranjiviji i da je najlakše optužiti golmana, ali neću dozvoliti da budem kolateralna šteta bilo čijih prljavih igara – zaključio je Baltić.
Cetinjski list juče je objavio saopštenje FK „Lovćena“ u kojem su istakli da postoji „mogućnost da spisak nije konačan“, a da su odluku o isključenju dvojice igrača iz tima donijeli „uvidom u video zapis sa pomenute utakmice“, re da su „vođeni očnim vidom i zdravim razumom“ stekli „osnovanu sumnju da su ovi igrači svojim neobjašnjivim kretanjima, činjenjima i radnjama omogućili domaćinu olako postizanje golova zarad nekih svojih i tuđih interesa“.&nbsp;
Pozvali su, kako su napisali, nadležne organe da „pokrenu adekvatnu istragu i ispitaju cijeli slučaj“.&nbsp;
Nakon poraza u Pljevljima cetinjski klub otkazao je angažman treneru Dejanu Dapčeviću.
Iz Fudbalskog saveza Crne Gore juče se nijesu oglasili povodom tvrdnji FK „Lovćen“ da je utakmica sa pljevaljskim „Rudarom“ namještena.

Baltić: Neću nikome dozvoliti da se na ovakav način poigrava sa mojom čašću

„Quod ab initio vitiosum est, non producit effectum“ – zapisali su još starorimski pravnici. Veliki Valtazar Bogišić, tvorac crnogorskog „Opšteg imovinskog zakonika“, jedinog građansko-pravnog propisa na ovim prostorima koji nije prost prevod odgovarajućeg dokumenta neke velike sile, latinsku je sentencu formulisao u svima razumljivo „Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi“.&nbsp;
Grbo se rodio i pokušaj Srbije da ima more. Ako ne računamo situaciju da je prvo more pobeglo od Srbije još mnogo pre njenog nastanka – Panonsko more – naredni pokušaj Srbije da ima more zbio se u vreme cara Dušana. Velika ranosrednjovekovna država obuhvatala je skoro ceo Balkan s odgovarajućom morskom vodom, i bila naseljena mnogim narodima, među kojima su tadašnji Srbi (Raščani) bili među najmalobrojnijim. Ta je država propala posle kratkog trajanja u praksi, ali je ostala da živi u šovinističkim mozgovima velikodržavnih ambicija do danas.
Opet nešto moramo da ne-računamo. Dok je Srbija bila Smederevski sandžak Osmanskog carstva, imala je more. Ne jedno, već nekoliko mora. Ali, ni jedno nije bilo srpsko, već Sultanovo. Kao i Srbi. Pa se to ne računa; najzad, ni jedan nedovoljno slavan period srpske istorije ne sme u istoriji ni da prenoći, kamo li da ostane i da se „računa“.
Tričavih pet vekova kasnije, Srbija je opet pokušala da ima more. Osmansko carstvo se raspadalo, posle samo nešto više od 600 godina postojanja (srpsko je trajalo čak devet godina!), pa je svaka balkanska državica poskočila da otrgne koje parče. Srbija se dokopala Drača, i imala more celih četiri meseca: od kraja novembra 1912, do aprila 1913. &nbsp;
A onda, pet godina kasnije, more se ukazalo kao realna šansa. Formirana je Kraljevina SHS, u koje su Kraljevina Crna Gora (ne baš svojom voljom) i Država Slovenaca, Hrvata i Srba (današnje – skoro - Slovenija, Hrvatska i BiH) unele i more. Ali, avaj: ti koji su uneli more u zajedničku državu držali su da je to ulog jednak srpskim planinama i rekama – dakle, zajednički – dok je za drugu stranu sve to bio zasluženi ratni plen. I tako su Srbi imali more, kao što su imali i sve ostale priznate i nepriznate narode od početka kljakave kraljevine, skoro 22 godine. Ko zna šta bi bilo, da velika tragedija svetskog rata nije rasparčala i tu, unutrašnjim mržnjama i nezadovoljstvom onih koji su bili pasivni subjekti srpskog posedovanja, već nagriženu državu.
Naredni pokušaj da more bude zajedničko takođe se završio katastrofom: Srbima su more „oteli“ oni koji i izlaze na more, i čije je i bilo to more uneto u zajedničku državu, tad bratstvo-jedinstvenu SFRJ. Pokušalo se devedesetih da se spasi što se spasiti može, da se zadrže bar „srpski Dubrovnik“ i „srpska Crna Gora“, sa sve pripadajućom slanom vodom, ali avaj: ni Hrvati ni Crnogorci se s time nikako nisu slagali. Onda je proklete 2006. zakucan poslednji ekser u kovčeg prirodnog hegemonističkog prava Srba: „otcepila“ se Crna Gora.
I upravo je u vreme uspešnog crnogorskog referenduma za obnovu državne nezavisnosti Aleksandar Vučić, tada još revnosni Šešeljev radikal, poručio da je crnogorska nezavisnost samo privremena. Što će reći, i da je period Srbije bez mora privremeno stanje.
Od momenta kada je postao potpredsednik srpske vlade, pa do dana današnjeg, Vučić je pozivao građane Srbije da ne letuju na „hrvatskom moru“. Crnogorsko more nije pominjao, a ovih smo dana saznali i zbog čega.
„Lakše bismo odgovorili da imamo more. Zato nemamo more, zato su odvojili Crnu Goru od Srbije, zato Pašiću nisu dali izlaz na more, iako se borio svim srcem“, rekao je Vučić za nešto što se zove medijem u Srbiji.
Dakle, tradicionalna belosvetska zavera protiv Srbije u svim epohama postojanja Planete je dala efekta. Posle onolikih klipova u točkove, ubacivali su nam i klipove u peraja, a od srpskog naroda je i ta istina skrivana. Eh, da Srbija ima more, gde bi joj kraj bio?&nbsp;
Ne bi bilo ni korupcije, ni rasprodaje prirodnih resursa, ni nerešenih ubistava političkih protivnika; ne bi bilo ni rušenja nadstrešnice, ni izbegavanja odgovornosti za to; ne bi se kršio zakon da bi se omogućilo rušenje „Jugoslavije“ ili „Generalštaba“; ne bi se zidali najveći zagađivači u plodnoj ravnici Vojvodine, dočim bi tamošnji veliki gradovi zasigurno imali pitku vodu; ne bi se noću rušilo u Savamali, ne bi niko tražio dva minuta snimka s naplatne rampe, niko ne bi pitao da li je zaista bio pijan pilot srušenog helikoptera; ne bi kriminalci mleli ljude, ne bi „navijači“ divljali, ne bi maskirane barabe „menjale“ policiju u uniformama...&nbsp;
Da ima mora, mislite da bi se osetilo što su nekompetentni duduci i vlasnici pečenjara uništili sistem Elektroprivrede Srbije? Eh, da je mora, ne bi Kinezi u njihovim proizvodnim otrovima zagađenoj Istočnoj Srbiji imali, maltene, svoju državu. Da ima mora, ne bi Kinezi i Rusi iznosili srpsko zlato i druge rude uz simboličnu nadoknadu. Uz more, kako bi Rusi držali špijunski centar u Nišu i kako bi dirigovali srpskim „političarima“ kao pačjom školom? Da ima mora, „Ćacilend“ bi mogao da se baškari i na plaži. Sve to, i još svašta. Samo zbog nemanja mora.
Čak je i onaj kanal Moravom do Egeja ostao negde u brojnim radikalskim planovima kojih je toliko bilo da su, jamačno, neki prosto zaboravljani, a kako bi tek Srbija odgovorila da bar do mora može Moravom. Odgovor bi, ima li mesta sumnji, bio moćan.&nbsp;
I da ne pominjemo Kosovo, tu rak-ranu srpske stvarnosti od Nikolaja Velimirovića naovamo, Kosovo kojeg je Srbija istorijski „imala“ još kraće nego more, ali ga sada zasigurno nema – zato što nema more. Dobro, ima Matiju Bećkovića, i to je nešto.
Na more, koje su im zlikovci uzeli, Srbi, dabome, imaju svako pravo. Kao i na Crnu Goru koja je, kao što je opštepoznato, srpska država, a Crnogorci ne postoje, i svako ko drugačije kaže je Milogorac i kopile iz Titovog Jajca. Poznata je ta doktrina iz „Načertanijem“ zagađenog srpskog uma, koja, opet, postaje sve glasnija kako ovovremena, aktuelna, živuća država Srbija zbog svoje nesposobne i zapadnoazijskim bezbednosnim službama instruisane vlasti doživi kakav politički poraz.
Ruku na srce, imaju Srbi pravo i na grčko more, što zbog Krfa i Soluna, što zbog pokojnog jagodinskog siledžije Palme koji je dobio „srpsko parče“ plaže za „plićak – kolo“ u Paraliji. Muka je, međutim, što je Grčka em daleko, em vojno i politički kudikamo moćnija, pa bi ćar pojeo vajdu. Ne računamo nedavno na društvenim mrežama lansiranu tezu da Srbija, iz nepoznatih razloga, ima pravo na – recimo, autor nije tačno zapamtio - četvrtinu Krita: fantazije u stilu Deretića ipak nisu postale zvanični stav Beograda. Još.
Više je nego zanimljiva ta potreba da se umesto u stvarnosti živi u kompleksima i izmišljenoj istoriji upodobljenoj da opravda svako bivše i buduće nepočinstvo. Nesrećni zbog onog što nemaju i što nije njihovo, zanemaruju ono šta imaju i šta propada jer je tuđe slađe. Ali, to je već stvar one grane medicine koja se bavi psihičkim zdravljem, i, u nekim slučajevima, krivičnog prava.
Ono o čemu može jedan medijski tekst da raspravlja je pitanje niza političkih i ekonomskih neuspeha današnje srbijanske vlasti, koji se maskiraju aktuelizovanjem davno sklonjenih pitanja iz prošlosti ili buđenjem tek zakopanih aveti balkanskih mržnji i sukoba. Nemoć Srbije da se uobroči u sopstveni guber i dvorište, koje u mnogim njenim delovima danas zvrji avetinjski prazno, problem je za komšije koje „imaju more“ ili već nešto što vazda nezasitim radikalima treba. Ali, čini se još više, to je problem za samu Srbiju, koja odbija i izbegava napredak i sreću, jureći rep sopstvenih fantazija i slobodnom rukom pisanih hegemonističkih noćnih polucija.
„Nihil est in intellectu, quod antea non fuerit in sensu“, napisao je odavno Džon Lok. „Nema ničega u intelektu što pre toga nije bilo u čulima“. I možda baš to pokazuje problem s intelektom, ne samo u današnjoj Srbiji već i u nekim drugim državama uspostavljenim na ovom zlosrećnom parčetu Raja – jer im kroz čula nije prošla istina i stvarnost, već frustracijama pogurana izmišljotina, što neverovatnija to za primaoca stvarnija.
Tako i ova priča o moru: mora da prođe kroz čula, kakva-takva, da bi mogla da bude predstavljena kao noćna mora i razlog nekih budućih neuspeha. Ali, noćne more se često završe enurezom. Mislite o tome, Vrhovni komandante.

More i noćne more

Crnogorskim medijima iz kabineta predsjednika Skupštine dostavljena je čestitka predsjednika parlamenta Andrije Mandića povodom Dana opštine Bar koji se obilježava danas. Međutim, naslov zvaničnog dokumenta iz kabineta glasi "Predsjednik Mandić čestitao Dan opštine Pljevlja". Tako je, naslovljenom na Pljevlja, čestitkom Mandić poručio da je Bar oduvijek važio za ključno saobraćajno raskršće i opštinu od izuzetnog značaja za našu državu.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20251124121152_2da95f70a5fa605cd811772fd1505b5a2a23babf5de9c9d40d5501d03e8b2484.png" data-media-id="editor_0" data-image-id="20251124121152_2da95f70a5fa605cd811772fd1505b5a2a23babf5de9c9d40d5501d03e8b2484" data-rendition-name="original" width="948" height="656" loading="lazy" alt="Čestitka"> <figcaption>Čestitka(Photo: screenshot)</figcaption> </figure>  Podsjetimo Dan opštine Pljevlja obilježava se 20. novembra, a ono što jeste interesantno je da ove godine, vodeći se pretragom sa sajta Skupštine, Mandić nije uputio čestitku. Prošle godine predsjednik Skupštine čestitao je predsjendiku Opštine Pljevlja Dariju Vranešu, predsjednici skupštine opštine Jovani Tošić kao i svim građanima.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20251124121152_f5f5e2a81864d0a8a93b026eaceef7abcd467ac6efb04dc34af2ac18b0488745.png" data-media-id="editor_1" data-image-id="20251124121152_f5f5e2a81864d0a8a93b026eaceef7abcd467ac6efb04dc34af2ac18b0488745" data-rendition-name="original" width="926" height="922" loading="lazy" alt="Čestitka"> </figure>  Ove godine to je izostalo, već čestitka za Dan opštine Pljevlja koja je stigla iz Skupštine upućena je od potpredsjednika Nikole Camaja. Da li je Mandić zaboravio ili planirao da čestita Dan opštine Pljevlja pa odustao i tako ostao sačuvan draft sa tim naslovom, ili je u pitanju nepažnja, ostaje na javnosti da cijeni.

FOTO: Mandićeva čestitka za Dan opštine Bar naslovljena na Pljevlja

Znanje nečega uvijek je istinitije od dobrog zaključivanja. Posebno kada onaj koji zaključuje zna - zašto baš tako zaključuje. A za jadac zna i onaj - koji zna.
24.11.
19:40h
Ne znam ko će u Apelacionom sudu zadužiti predmet u kojem se traži da se pritvor koji je produžen Vladanu Ivanoviću za još dva mjeseca - isključivo zbog uticaja na svjedoke, produži i zbog tačke 4. Koja se u prevodu zove - nikad u dom.
Znam jedno. Da te sudije treba da pogledaju dispozitiv naredbe o istrazi koja je Vladana poslala "tamo" i dispozitiv nove naredbe u kojoj on nije sam (ima ih još), a koji je spojen sa naredbom gdje Ivanović samuje. U toj prvoj pare uzima njegov blagajnik, u drugoj pare uzima Ubović, a Vlado prikriva stanove sa svojom firmom.
Svjedoci su isti.
Za sve okrivljene i pravna lica.
Koji treba svjedočkim iskazom, kako napisa sud, u rješenju o određivanju pritvora da pomognu finansijskom vještaku.
Tapetari.
Koju će dokumentaciju da vještače vještaci - vile znaju. Nje nema. Ona ne postoji. Postoji jedna skaj poruka trećeg lica.
A zašto sudije treba da pogledaju?
Da vide, pod jedan, zašto je pritvor uopšte određen, pod dva, kako se po prvi put u istoriji spajaju dvije različite radnje istog okrivljenog.
I pod tri, da se upitaju, što bi rekli mladi, "može li ovo".
Ima i pod 4 - vidjeće da se pritvor hoće pojačati jer je samo njegova dužina bitna. Ostalo nije.
Koliko me intelekt služi - opasna su vremena.
Kada se ovo traži i može.
Ili ja pojma nemam.
Što je vrlo moguće.
P.S: Znanje nečega uvijek je istinitije od dobrog zaključivanja.
Posebno kada onaj koji zaključuje zna - zašto baš tako zaključuje.
A za jadac zna i onaj - koji zna.

Tag: bezalel-smotrih

Izrealski ministar predložio potpunu okupaciju Gaze

Barović: Kapela na Lovćenu koju je izgradio Aleksandar Karađorđević 1925. je simbol okupacije

Poslanici danas ponovo glasaju o kandidatima za sudije US

Jeknić: Bez dokaza da sam učestvovao u namještanju utakmice, spreman sam da idem na poligraf

Baltić: Neću nikome dozvoliti da se na ovakav način poigrava sa mojom čašću

PRATITE TVe UŽIVO