<p>Saradnja sa Luksemburgom ima posebnu vrijednost jer dijelimo karakteristike malih i otvorenih ekonomija, koje su posebno osjetljive na eksterne šokove i stoga zahtijevaju snažne institucije i otpornu finansijsku infrastrukturu, kazala je guvernerka Centralne banke Crne Gore (CBCG) <b>Irena Radović</b> na sastanku sa guvernerom Centralne banke Luksemburga <b>Gastonom Rajnešom</b>.</p>
<p>Tokom sastanka, guverneri su razmijenili mišljenja o aktuelnim globalnim ekonomskim i finansijskim kretanjima, sa posebnim osvrtom na izazove koji utiču na rad centralnih banaka.&nbsp;</p>
<p>Razgovarano je o mogućnostima za unapređenje bilateralne saradnje između dvije institucije, sa fokusom na nadzor finansijskog sistema, digitalizaciju i jačanje institucionalnih kapaciteta centralnih banaka u kontekstu sve kompleksnijih globalnih izazova.</p>
<p>Radović je istakla da je za CBCG od posebnog značaja saradnja sa Centralnom bankom Luksemburga, kao članicom Evropskog sistema centralnih banaka (ESCB), imajući u vidu da se CBCG aktivno priprema za buduće članstvo u ESCB-u.&nbsp;</p>
<p>- Razmjena znanja, iskustava i dobre prakse sa institucijama koje su dio Eurosistema predstavlja važan doprinos procesu jačanja regulatornog i nadzornog okvira CBCG, kao i njenoj institucionalnoj modernizaciji. Dodatno, saradnja sa Luksemburgom ima posebnu vrijednost jer dijelimo karakteristike malih i otvorenih ekonomija, koje su posebno osjetljive na eksterne šokove i stoga zahtijevaju snažne institucije i otpornu finansijsku infrastrukturu - kazala je Radović.</p>
<p>Iskazana je obostrana spremnost na dalju saradnju i međusobnu podršku u procesima reformi i jačanja otpornosti finansijskog sistema.</p>
<p>Guvernerka Radović boravi u Luksemburgu povodom učešća na redovnom godišnjem sastanku Konstituence Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svjetske banke, koji se održava od 2. do 4. jula i okuplja guvernere centralnih banaka i ministre finansija zemalja članica Konstituence, kao i visoke zvaničnike međunarodnih finansijskih institucija.&nbsp;</p>

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

1084x550

thumbnail

Radović sa Rajnešom: Od posebnog značaja saradnja sa Centralnom bankom Luksemburga

<p>Ukupan priliv stranih direktnih investicija (SDI) u prva tri mjeseca je iznosio 211,76 miliona eura, dok se istovremeno iz zemlje odlilo 89,52 miliona eura, pokazuju preliminarni podaci Centralne banke (CBCG).</p>
<p>Neto priliv stranih direktnih investicija u prva tri mjeseca je iznosio 122,24 miliona eura, što je 3,98 odsto više u odnosu na isti uporedni period.</p>
<p>- Ukupan priliv stranih direktnih investicija veći je 1,4 odsto u odnosu na uporedni period - navodi se u Biltenu.</p>
<p>Iz zemlje se po osnovu ulaganja rezidenata u inostranstvo odlilo 27,06 miliona eura, dok su povlačenja sredstava nerezidenata investiranih u Crnu Goru iznosila 62,46 miliona.</p>
<p>Priliv stranih direktnih investicija u formi vlasničkih ulaganja iznosio je 135,19 miliona eura, što čini 63,84 odsto ukupnog. Od toga je u nekretnine uloženo 113,51 milion eura, a u preduzeća i banke 21,68 miliona eura.</p>
<p>Priliv SDI u formi interkompanijskog duga iznosio je 70,11 miliona eura, što je 7,03 odsto manje nego tokom prvog kvartala prošle godine. Preostalih 3,05 odsto se odnosilo na ostala ulaganja.</p>

Odlilo se 89,52 miliona eura

<p>Na Montenegroberzi je danas prodato 74,9 odsto akcija crnogorske Hipotekarne banke za 74,98 miliona eura.</p>
<p>Kupac je, kako prenose mediji, AIK grupa srpskog biznismena <b>Aleksandra Kostića</b>.</p>
<p>Cijena akcije iznosila je 9,77 eura, dok je ukupno podato 7,67 miliona dionica.</p>
<p>AIK grupa je prošle sedmice dobila saglasnost Centralne banke (CBCG) za preuzimanje većinskog vlasništva u Hipotekarnoj banci.</p>

Prodate akcije Hipotekarne banke za skoro 75 miliona eura

<p>Centralna banka (CBCG) objavila je novi spisak preduzeća sa blokiranim računima, na kojem se nalazi sedam blokiranih kompanija manje nego na prethodnom.</p>
<p>Na novom spisku, koji CBCG u skladu sa Zakonom o platnom prometu objavljuje mjesečno, nalazi se 20,96 hiljada kompanija sa evidencije Centralnog registra privrednih subjekata (CRPS) i CBCG. Od ukupnog broja blokiranih preduzeća, 3,45 hiljada ih je na evidenciji CBCG, a ne nalaze se u CRPS-u.</p>
<p>U skladu sa Zakonom o platnom prometu, obaveza CBCG je da objavljuje podatke u vezi sa postupkom prinudne naplate i to nazive kompanija, odnosno preduzetnika, njihove matične brojeve, iznose blokade računa i broj dana neprekidnog trajanja blokade.</p>
<p>Iz CBCG su objasnili da se matični brojevi za preduzetnike ne objavljuju, jer se u Centralnom registru transakcionih računa Centralne banke, oni vode po jedinstvenom matičnom broju (JMB) građana, čije objavljivanje nije u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.</p>
<p>Podatke CBCG objavljuje jednom mjesečno na internet stranici, prvog radnog dana po isteku mjeseca, sa presjekom stanja na posljednji dan u mjesecu, po azbučnom redu naziva preduzeća i preduzetnika.</p>
<p>U periodu od jula 2012, kada je CBCG počela da objavljuje podatke, do 9. januara 2014. godine, podaci su objavljivani u skladu sa tada važećim zakonom o platnom prometu u zemlji i to za kompanije, odnosno preduzetnike kada je blokada računa iznosila više od deset hiljada eura u neprekidnom trajanju više od 30 dana.</p>
<p>Imena kompanija se objavljuju na sajtu CBCG, www.cbcg.me, a u cilju obezbjeđivanja pune nepristrasnosti objavljuju se po azbučnom redu.</p>

Manje preduzeća u blokadi

<p>Vrijednost realizovanog platnog prometa za 22 radna dana u aprilu iznosila je 2,37 milijardi eura, što je 7,2 odsto više nego u martu, pokazuju podaci Centralne banke (CBCG).</p>
<p>Od toga je 94,25 odsto realizovano u Real Time Gross Settlement (RTGS) sistemu, a ostatak u Deferred Net Settlement (DNS) sistemu.</p>
<p>U RTGS sistemu se obavljaju pojedinačne platne transakcije između učesnika po bruto principu u realnom vremenu, a u DNS sistemu međubankarske platne transakcije po neto principu u odloženom vremenu.</p>
<p>- U aprilu je za 22 radna dana realizovano ukupno 1,32 miliona naloga, od čega 40,16 odsto u RTGS sistemu, a ostatak u DNS sistemu - navodi se u izvještaju CBCG.</p>
<p>Prosječni dnevni obim realizovanog platnog prometa u RTGS i DNS sistemu, izražen preko broja naloga, iznosio je 59,98 hiljada naloga, dok je prosječna dnevna vrijednost platnog prometa iznosila 107,95 miliona eura.</p>
<p>U aprilu je za 11,99 hiljada minuta produkcije bilo tri minuta zastoja u radu sistema, te je njegova raspoloživost bila 99,97 odsto.</p>

Platni promet 2,37 milijardi eura

<p>Obavezna rezerva banaka na kraju marta je, prema podacima Centralne banke (CBCG), iznosila 308,65 miliona eura.</p>
<p>Od ukupnog iznosa, na računima obavezne rezerve banaka u zemlji izdvojeno je 73 odsto, a na računima CBCG u inostranstvu 27 odsto.</p>
<p>Prosječno stanje ukupnih depozita banaka u februaru, koji čine osnovicu za obračun obavezne rezerve, iznosi 5,65 milijardi eura. Od ukupnog nivoa depozita, na one po viđenju odnosi se 85,02 odsto, a na oročene 14,98 odsto.</p>
<p>Banke u Crnoj Gori izdvojile su obaveznu rezervu na osnovu odluke CBCG. Tom odlukom je uspostavljen sistem obračuna obavezne rezerve primjenom stope od 5,5 odsto na dio osnovice koju čine depoziti po viđenju i depoziti ugovoreni sa ročnošću do jedne godine i stope od 4,5 odsto na dio osnovice koju čine depoziti ugovoreni sa ročnošću preko jedne godine.</p>
<p>Na depozite ugovorene sa ročnošću preko jedne godine koji imaju klauzulu o mogućnosti razročenja u roku kraćem od jedne godine primjenjuje se stopa od 5,5 odsto.</p>
<p>Banke mogu da koriste beskamatno do 50 odsto izdvojene obavezne rezerve za održavanje dnevne likvidnosti, ako korišćeni iznos vrate istog dana.</p>

1250x600

Obavezna rezerva 308,65 miliona eura

<p>Više nije potrebno čekati tradicionalne cikluse za obradu transakcija koji su se do sada obavljali tri puta dnevno u terminima od 11, 13.30 i 16 i 15 sati - već sada banka novac knjiži direktno i bez zadržavanja po prijemu poruke o tom prilivu - rekao je &nbsp;direktor Sektora za platni promet Centralne banke Crne Gore (CBCG) Andrija Jovović u jutarnjem programu Budilnik na Televiziji E.</p>
<p>Centralna banka Crne Gore saopštila je u ponedjeljak da je pustila u rad novu generaciju nacionalnog platnog sistema RTS/X čime je pokrenuta najznačajnija funkcionalna i tehnološka promjena u domaćem platnom prometu, od njegovog uspostavljanja 2025. godine.</p>
<p>Nova funkcija platnog sistema je onlajn kliring, kaže Jovović, koji funkcioniše na način što transakcije ispod 1.000 eura se stavljaju na raspolaganje u realnom vremenu.</p>
<p>- Čim banka dobije poruku da ćete imati priliv na vašem računu ona stavi sredstva na raspolaganje u roku od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Više nije potrebno čekati tradicionalne cikluse za obradu transakcija koji su se do sada obavljali i sada se obavljaju tri puta dnevno u terminima od 11, 13 i 30 i 16 i 15 sati, već sada banka novac knjiži direktno i bez zadržavanja po prijemu poruke o tom prilivu - rekao je Jovović.</p>
<p>Naglašava da se razmjena poruka odvija u toku radnog vremena radnim danima - od devet do 16 sati.</p>
<p>- Planovi su da u narednoj fazi, koja će biti u narednim mjesecima, radno vrijeme za razmjenu poruka produžimo do 20 sati uveče, a sljedeća faza je i da tu razmjenu poruka omogućimo i tokom vikenda. Brzina i dostupnost sredstava su znatno unaprijeđeni u odnosu na prethodni sistem - zaključio je Jovović.</p>
<p><b>Cijelo gostovanje možete pogledati na Youtube kanalu TVE</b></p>

Jovović: Onlajn kliring omogućava trenutno raspolaganje sredstvima u iznosu do 1.000 eura

<p>Centralna banka Crne Gore pustila je danas u rad novu generaciju nacionalnog platnog sistema – RTS/X, čime je pokrenuta najznačajnija funkcionalna i tehnološka promjena u domaćem platnom prometu od njegovog uspostavljanja 2005. godine kojom se korisnicima omogućava da gotovo odmah mogu raspolagati sredstvima prililkom transakcija do 1000 eura, saopšteno je iz Centralne banke.</p>
<p>- Ovo je jedan od koraka u novoj fazi sveobuhvatne modernizacije platnog sistema Crne Gore, s ciljem njegovog usklađivanja sa evropskim praksama i obezbjeđenja bržih, sigurnijih i dostupnijih plaćanja svim korisnicima – građanima, privredi i institucijama. Novim sistemom uveden je online kliring, odnosno usluga koja omogućava da se međubankarske transakcije, odnosno uplate i isplate u iznosima do 1.000 eura obrađuju tokom cijelog dana, bez čekanja na dosadašnje fiksne kliring cikluse, što korisnicima omogućava gotovo trenutno raspolaganje sredstvima- objašnjeno je iz CBCG.</p>
<p>Kako su istakli, zahvaljujući novoj funkciji online kliringa, jednom kad se novac pošalje – transakcija se ne može poništiti, što dodatno jača predvidivost i pouzdanost platnog sistema.</p>
<p>- Za građane, to znači da su stvoreni uslovi da kada, na primjer, dobiju uplatu u iznosu do 1.000 eura, novac stigne na njihov račun u roku od nekoliko sekundi ili minuta u zavisnosti od banke čiji su klijent- kazali su iz Centralne banke.</p>
<p>Za privredu, dodaju, posebno za mala i srednja preduzeća, online kliring omogućava raniji pristup sredstvima po osnovu manjih transakcija, što im olakšava svakodnevno upravljanje obavezama i likvidnošću. Na primjer, preduzeće koje primi potvrdu o naplati od klijenta može istog trenutka isplatiti dobavljača ili pokrenuti novu isporuku, što doprinosi efikasnijem poslovanju i bržem obrtnom ciklusu kapitala.</p>
<p>- Sistem je u potpunosti usklađen sa nedavno uvedenim međunarodnim standardom ISO 20022, što omogućava preciznije i strukturiranije informacije u svakoj platnoj transakciji, automatsku obradu naloga bez manuelne intervencije, bolje usklađivanje sa regulativom, veću zaštitu od grešaka i zloupotreba, mogućnost automatskog povezivanja transakcija sa fakturama i unapređenje knjigovodstva- navode u saopštenju.</p>
<p>Primjena ISO 20022 standarda donosi i dodatne benefite – novi format poruka omogućava razmjenu preciznijih i strukturiranijih informacija o transakcijama, lakše povezivanje platnog prometa sa računovodstvenim sistemima i viši nivo automatizacije u poslovnim procesima. Iz Centralne banke navode da ovaj standard već koriste najznačajniji platni sistemi u Evropskoj uniji, uključujući TARGET i SEPA infrastrukturu.</p>
<p>- U narednoj fazi, do kraja 2025, planirano je proširenje operativnih kapaciteta sistema, uključujući produženje radnog vremena, kao i mogućnost obrade naloga tokom neradnih dana i vikendom, čime će se dodatno unaprijediti fleksibilnost i dostupnost platnih usluga- poručili su iz CBCG.</p>
<p>Paralelno s implementacijom sistema RTS/X, Centralna banka Crne Gore aktivno radi na uspostavljanju sistema za instant plaćanja – TIPS Clone, koji se razvija u saradnji sa centralnim bankama regiona i Bankom Italije, a koji će biti pušten u rad &nbsp;u julu 2026. godine. Za razliku od DNS sistema u kojem se poravnanje vrši u unaprijed definisanim dnevnim ciklusima, TIPS Clone omogućava izvršenje međubankarskih plaćanja u roku od svega nekoliko sekundi.&nbsp;</p>
<p>- TIPS Clone sistem je regionalna platforma koja će u zemljama Zapadnog Balkana omogućiti instant plaćanja u realnom vremenu, 24 sata dnevno, 365 dana u godini, a koja je tehnički i funkcionalno identična TIPS platformi Evropske centralne banke, čime se dodatno jača interoperabilnost sa evropskim tržištem- pojašnjeno je.</p>
<p>Modernizacija platnog sistema predstavlja ključnu komponentu digitalne tranzicije crnogorske ekonomije i unapređenja konkurentnosti.&nbsp;</p>
<p>- CBCG će i u narednom periodu, u saradnji sa ostalim institucijama, bankama i međunarodnim partnerima, nastaviti da gradi moderan, pouzdan i evropski usklađen finansijski sistem – u službi građana i privrede Crne Gore- zaključuje se u saopštenju.</p>

CBCG uvela online kliring: Uplate do 1.000 eura gotovo odmah dostupne

<p>Jučerašnje neimenovanje predloženih kandidata za viceguvernere je korak unazad u pogledu pune funkcionalnosti Centralne banke i standarda institucionalne nezavisnosti, koji predstavljaju ključne aspekte procesa evropskih integracija, saopšteni je iz CBCG</p>
<p>Iz ove institucije su povodom povećanog interesovanja javnosti nakon jučerašnjeg glasanja u Skupštini Crne Gore, na kojem kandidati za funkcije viceguvernera Centralne banke Crne Gore nijesu dobili podršku, saopštili da je nezavisnost CBCG ključna je za njeno djelovanje u skladu sa Ustavom Crne Gore i Zakonom o Centralnoj banci.</p>
<p>- Izbor viceguvernera i članova Savjeta mora biti zasnovan na principima profesionalizma, integriteta i kredibiliteta – kao temeljnim principima za očuvanje funkcionalnosti institucije. Upravo u tom kontekstu su za funkcije viceguvernera kandidovani <b>Gordana Kalezić</b> i <b>Milan Remikovi</b>ć, kandidati sa izuzetnim stručnim referencama, protiv čijeg imenovanja, od avgusta 2024. kada su predloženi do danas, nije iznesen nijedan argument – navodi se u saopštenju CBCG. </p>
<p>Dodaje se da su kandidature Gordane Kalezić i Milana Remikovića, nakon izbora <b>Irene Radović</b> za guvernerku CBCG, predstavljale nastavak procesa imenovanja na rukovodeće pozicije utemeljenog na profesionalnim referencama i integritetu. </p>
<p>- Naglašavamo da neimenovanje predloženih kandidata predstavlja korak unazad u pogledu pune funkcionalnosti Centralne banke i standarda institucionalne nezavisnosti, koji predstavljaju ključne aspekte procesa evropskih integracija. Na to jasno ukazuju i prošlonedjeljni Zajednički zaključci ekonomskog i finansijskog dijaloga između EU i zemalja kandidata kojima je precizirano da je „u skladu sa principima nezavisnosti centralne banke, potrebno obezbijediti transparentan izbor članova Savjeta CBCG, uključujući i viceguvernere, zasnovan na kompetencijama kandidata i sproveden u skladu sa Zakonom o Centralnoj banci Crne Gore” – navodi se u saopštenju.</p>
<p>CBCG će, dodaju, uprkos izazovima, nastaviti da sprovodi svoj mandat odlučno, u skladu sa zakonskim okvirom i uz puno poštovanje Ustava Crne Gore i principa koju garantuju nezavisnost Centralne banke, djelujući u interesu očuvanja monetarne i finansijske stabilnosti i povjerenja građana i međunarodnih partnera u crnogorski finansijski sistem.</p>

CBCG: Neizglasavanje viceguvernera u Skupštini korak unazad u pogledu institucionalne nezavisnosti

<p>Učešće Centralne banke Crne Gore (CBCG) na današnjem Ekonomskom i finansijskom dijalogu sa Evropskom unijom (EFD), na visokom nivou u Briselu, predstavlja potvrdu naše snažne posvećenosti evropskoj integraciji i ekonomskoj konvergenciji sa EU. Posebno cijenimo konstruktivan dijalog sa Evropske komicije, ECB i ostalim partnerima, kao i podršku koju dobijamo kroz zajedničke preporuke i tehničku saradnju. Ovakva platforma omogućava usaglašavanje politika i ubrzava reformske procese u oblastima od ključnog značaja za monetarnu i finansijsku stabilnost, poručila je guvernerka Centralne banke<b><i> </i></b><b>Irena Radović</b>.</p> <p>Radović je učestvovala na Ekonomskom i finansijskom dijalogu sa Evropskom unijom danas u Briselu, pod predsjedavanjem ministara ekonomije i finansija Poljske, Danske i Kipra – zemalja koje čine aktuelnu predsjedavajuću trojku Savjeta EU i komesara za ekonomiju i produktivnost, <b>Valdisa Dombrovskisa</b>.</p> <p>Ovogodišnji dijalog je okupio visoke zvaničnike i predstavnike država partnera EU, Evropske komisije i Evropske centralne banke, u cilju razmjene mišljenja o ključnim reformskim agendama i ekonomskom usklađivanju sa EU.</p> <p>Na sastanku su razmatrani Zajednički zaključci sa preporukama Evropske komisije, koji identifikuju reformske prioritete usmjerene na jačanje makroekonomske stabilnosti, unapređenje konkurentnosti i ubrzanje procesa ekonomske konvergencije sa EU.</p> <p>Govoreći u svojstvu guvernerke zemlje kandidatkinje koja koristi euro bez formalnog članstva u Eurozoni,Radović je istakla, kako je rekla, aktivne napore crnogorskih vlasti da Crna Gora istovremeno odgovori na eksterne šokove i ubrza konvergenciju sa EU. </p> <p>- U trenutnom geopolitičkom kontekstu eurizacija donosi stabilnost i predvidivost što su ključne prednosti za ulaganja u vremenu globalne fragmentacije - rekla je ona.</p> <p>Guvernerka Radović je predstavila konkretne korake koje CBCG sprovodi u cilju modernizacije finansijskog sektora i intergacije Crne Gore u evropski finansijski ekosistem značajno prije formalnog članstva u EU. </p> <p>- Ostvarili smo jedan od najvažnijih ciljeva – pristupanje Crne Gore SEPA zoni u novembru 2024. godine. U punom zamahu su pripreme za potpunu integraciju našeg bankarskog sektora kako bi u najkraćem roku, do oktobra ove godine, otpočele prve SEPA transakcije. Već 19. maja započinjemo online kliring u skladu sa ISO 20022 standardom, dok se lansiranje nacionalnog sistema instant plaćanja kroz evropski TIPS Clone, očekuje u julu 2026. godine - istakla je Radović.</p> <p>Prema njenim riječima, ove reforme, usmjerene na razvoj bezgotovinskog plaćanja i digitalne infrastrukture, značajno doprinose većoj konkurentnosti, bržem protoku kapitala i boljoj uključenosti crnogorskih građana i privrede u savremene finansijske tokove.</p> <p>Prema internoj procjeni CBCG, SEPA i instant plaćanja mogli bi donijeti godišnju korist od oko 160 miliona eura, što predstavlja 2,3 odsto BDP-a, uz vidljiv doprinos poboljšanju životnog standarda i jačanju konkurentnosti crnogorske privrede.</p> <p>- Očekuje se da će ovi efekti pomoći i u smanjenju dohodovnog jaza sa EU za 11 procentnih poena, odnosno povećati dohodak po glavi stanovnika za dodatnih 2.538 eura u narednih deset godina, samo zahvaljujući implementaciji SEPA i TIPS sistema. CBCG ostaje posvećena daljem jačanju regulatornog i nadzornog okvira, modernizaciji platnog sistema i potpunoj usklađenosti sa pravnom tekovinom EU u domenu finansijskih usluga - saopšteno je iz CBCG-a.</p>  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025051317058_e2fbfe9b93b8b98ef287362404b5ec3f9b58359afd77a0a28ca90c25e1fd58f8.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2025051317058_e2fbfe9b93b8b98ef287362404b5ec3f9b58359afd77a0a28ca90c25e1fd58f8" data-rendition-name="original" width="1290" height="960" loading="lazy" alt="Radović u Briselu"><figcaption>Šarec i Radović<span>(Photo: CBCG)</span></figcaption></figure>  <p>U okviru boravka u Briselu, Radović se sastala sa <b>Marjanom Šarecom</b>, specijalnim izvjestiocem Evropskog parlamenta za Crnu Goru. Tokom sastanka je naglašena odlučnost CBCG da, u okviru svojih nadležnosti, intenzivno doprinosi adresiranju ključnih ekonomskih izazova i ubrzanju reformskog procesa, s ciljem dodatnog osnaživanja evropske perspektive Crne Gore.</p> <p>Delegacija CBCG se sastala i sa <b>Valentinom Superti</b>, direktoricom za Zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za proširenje i istočno susjedstvo (DG ENEST) i <b>Adelom Marsulo</b>, predstavnicom Kabineta evropske komesarke za proširenje Marte Kos. </p> <p>Na sastanku su razmatrani glavni prioriteti CBCG u domenu evropskih integracija, uključujući regulatornu harmonizaciju, institucionalnu transformaciju i učinke u modernizaciji crnogorskog finansijskog sistema iz ugla doprinosa ekonomskoj konvergenciji. Posebna pažnja bila je posvećena pripremi CBCG za buduće članstvo u Evropskom sistemu centralnih banaka (ESCB). </p> <p>Predstavnici Evropskog parlamenta i Evropske komisije su izrazili snažnu podršku aktivnostima CBCG i potvrdili važnost kontinuiranog dijaloga i tehničke saradnje.</p> <p>- Ohrabruje nas što je u svim susretima u Evropskoj komisiji i Parlamentu prepoznat kvalitet rada Centralne banke Crne Gore i važnost našeg doprinosa u procesu pristupanja. Nastavljamo da gradimo stabilan, transparentan i evropski kompatibilan finansijski sistem – u interesu građana i održivog razvoja Crne Gore. Centralna banka Crne Gore ostaje čvrsto posvećena sprovođenju preporuka Evropske komisije, Evropske centralne banke i Eurostata, u cilju ubrzanja evropskih integracija i daljeg usklađivanja našeg institucionalnog i operativnog okvira sa standardima Evropskog sistema centralnih banaka - poručila je guvernerka Radović.</p>

Radović u Briselu: SEPA, TIPS i regulatorne reforme ubrzavaju EU integraciju i jačaju konkurentnost

<p>Branilac<b> Jugoslava Raičevića</b>, advokat <b>Miloš Vuksanović </b>kazao je novinarima nakon izricanje presude da nijesu u potpunosti zadovoljni odlukom ali s obzirom u kakvim uslovima rade, na koji način se vode postupak može da kaže da jesu skoro pa potpuno zadovoljni.</p>
<p>Vuksanović je ukazao da je Raičević oslobođen optužbi da je bio član kriminalne organizacije Darka Šarića.</p>
<p>- Osuđen je na godinu za zloupotrebu položaja duplo manje od vremena koje je proveo u pritvoru. Respekt za sud što je uprkos pritisku našao da Raičević nikada nije postao, niti bio član bilo koje kriminalne organizacije koju je navodno formirao <b>Darko Šarić</b>. Čini se da je sud pogriješio u dijelu osude za zloupotrebu službenog položaja jer ostaje nejasno koju je to korist Raičević donio navodno saopštavajući informacije. Ti slučajevi nijesu ni bili u opisu njegovog posla. Ovaj predmet će da ide na Apelacioni sud po žalbi i očekujemo oslobađajuću odluku za zloupotrebu - kazao je Vuksanović.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Do-SdjKCi0IE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>On je dodao da je odbrana zadovoljan što Raičević konačno ide kod svoje porodice.</p>
<p>Vuksanović je podsjetio da su u nekoliko navrata tražili ukidanje pritvora ali do toga nije došlo.</p>
<p>Advokat smatra da sud ne treba da bude rigorozan kada je u pitanju pritvor.</p>

Vuksanović: Zadovoljan sam što Raičević konačno ide kod svoje porodice

<p><b>Nebojša Milikić</b>, vlasnik porodične firme u Zeti koja je izgorjela u požaru, apeluje na sve koji mogu da pomognu kako bi ponovo pokrenuo posao i zaposlenima, među kojima su i osobe sa invaliditetom, omogućio da nastave da rade.&nbsp;</p>
<p>Milikić je za Portal ETV kazao da je potrebno najmanje 100.000 eura da bi firma ponovo "stala na noge".</p>
<p>Porodična firma Milikić, poznata po proizvodnji suvenira i ukrasnih dekoracija, izgorjela je u požaru koji je izbio u nedjelju veče u zetskom naselju Mahala. Vatra je potpuno uništila pomoćni i glavni objekat, mašine, repromaterijal, dokumentaciju i drugu imovinu firme.</p>
<p>- U nedjelju naveče dobili smo poziv od naše komšinice da se u našem objektu pojavio plamen, da je počela vatra da gori. Odmah su obaviješteni vatrogasci koji su stigli u najbržem roku u kojem su mogli da stignu, i mi vlasnici i naši radnici smo krenuli u gašenju požara, ali je vatra zahvatala sve više i više pomoćni objekat i onda je u jednom momentu prešla na glavni objekat u kojem su mašine - kazao je Milikić.</p>
<p>U objektu se nalazilo deset laserskih mašina i značajne zalihe robe.</p>
<p>- Vatra je zahvatila kompletno postrojenje - i mašine i repromaterijal, dokumentaciju, kompjutere. Načinjena je ogromna materijalna šteta koju mi procjenjujemo između 150 i 200 hiljada eura. A evo, izaći će vještak na teren i utvrditi činjenično stanje - kazao je Milikić u izjavi za Portal ETV.&nbsp;</p>
<p>Izvršen je uviđaj, a, kako dodaje, preliminarne informacije ukazuju na samozapaljenje.</p>
<p>- Na osnovu snimaka, kamera i ostalog ustanovili smo da je došlo do samozapaljenja. Da li je došlo do spoja lima, nečega što se spolja događalo – ne znamo, ali se vidi da je dugo tinjalo i da je samo u jednom momentu poslije par sati buknula vatra - istakao je Milikić.&nbsp;</p>
<p>Firma je zapošljavala 15 radnika, od kojih je šest osoba sa invaliditetom.</p>
<p>- Mi smo firma prepoznatljiva po tome. Ti ljudi su firmu gledali kao svoju. Ja i moja supruga smo bili s njima po čitav dan u pogonima. Znamo kako smo sve to gradili, kako smo gradili naše kapacitete poštenim radom, zajedno sa svim našim kolegama. I sad u ovom momentu moramo da ih pošaljemo kući dok ne obnovimo kapacitete. Teško je - poručio je Milikić.&nbsp;</p>
<p>U pomoć su, kako je kazao, pritekli Opština Zeta, privrednici i Unija poslodavaca, čiji je Milikić istaknuti član.</p>
<p>- Imali smo sastanak sa predsjednikom Opštine Zeta koji nas je srdačno primio i pružio nam svu pomoć i podršku. Jako sam mu zahvalan. I Unija poslodavaca je stala iza mene, koriste sve mehanizme da nam pomognu. Svi poslodavci, kolege - svima sam zahvalan. Danas pristiže velika pomoć sa svih strana - dodao je on.&nbsp;</p>
<p>Milikići su otvorili poseban žiro račun za donacije i već bilježe prve prilive.</p>
<p>- Od naših prijatelja i firmi sa kojima sarađujemo već danas imamo veliki priliv novca na račune. Zahvaljujem svim tim ljudima - naglasio je Milikić.&nbsp;</p>
<p>Kaže da se iz Vlade i Ministarstva ekonomskog razvoja još niko nije oglasio, pa apeluje na institucije da i one priteknu u pomoć.</p>
<p>- Molim sve koji mogu da nam pomognu jer nama sve znači. Da nastavimo tamo gdje smo stali, još jači i još bolji. Iz Vlade i Ministarstva ekonomskog razvoja se još niko nije oglasio, sve ide preko Unije poslodavaca. Nadam se da će i oni pomoći - kazao je Milikić.&nbsp;</p>
<p>Za obnovu minimalnog kapaciteta potrebno je najmanje 100.000 eura.</p>
<p>- Da bi mogli samo da krenemo, da nastavimo tamo gdje smo stali. Ne u punom kapacitetu, nego da polako počnemo da se vraćamo na nivo na kojem smo bili prije svega ovoga - zaključio je Milikić za Portal ETV.</p>
<p>Donacije su moguće na broj žiro računa:<b> 530-54177-54</b></p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 56vh;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 177.7778%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutube.com%2Fshorts%2FrNxM3uc1x44%3Ffeature%3Dshare&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 56vh;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 177.7778%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutube.com%2Fshorts%2FrBsI9dPm4nc%3Ffeature%3Dshare&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 56vh;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 177.7778%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutube.com%2Fshorts%2FCeLjek85uWU%3Ffeature%3Dshare&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

Milikić apeluje za pomoć: Najmanje nam treba 100.000 eura da firma "stane na noge", a radnike vratimo na posao

<p>Suspendovani policajac <b>Jugoslav Raičević</b>, u Višem sudu, osuđen je na godinu zatvora zbog produženog krivičnog djela zloupotreba službenog položaja.</p>
<p>Raičević je, usljed nedostatka dokaza, oslobođen optužbi da je postao član kriminalne grupe koju je navodno 2020. organizovao i formirao <b>Darko Šarić</b>.</p>
<p>Presudu je izrekao sudija <b>Almir Đokaj</b>.&nbsp;</p>
<p>Raičeviću je sudija ukinuo pritvor. Raičević je uhapšen 11. jula 2023. godine.</p>
<p>On je skoro dvije godine bio u pritvoru.</p>
<p>Prema ocjeni sudije Đokaja, Raičević je zloupotrijebio položaj jer je u nekoliko navrata saopštio službene informacije <b>Milanu Vučiniću</b>.</p>
<p>Đokaj je ukazao da nije potvrđeno postojanje kriminalne organizacije pa samim tim ni da je Raičević postao član grupe.</p>
<p>- Tužilaštvo za to nije ponudilo nijedan dokaze - kazao je sudija Đokaj.</p>

Jugoslavu Raičeviću godina zatvora zbog zloupotrebe položaja, nema dokaza da je bio član kriminalne grupe Darka Šarića

<p>Polemišući o dodjeli Trinaestojulske nagrade <b>Bećiru Vukoviću</b>, poslanice Nove srpske demokratije <b>Jelena Božović</b> i Demokratske partije socijalista <b>Aleksandra Vuković Kuč</b> dotakle su se i teme crnogorskog i srpskog jezika.</p>
<p>Poslanica NSD Jelena Božović na to je kazala da “smeta što je nagrada otišla Srbinu”.</p>
<p>- Bećir Vuković se zalagao za očuvanje srpske kulture. On je najveći živi pjesnik u Crnoj Gori, ova inicijativa je politička- &nbsp;rekla je Božović, a zatim dodala da treba da se ponosimo srpskim jezikom i književnošću.</p>
<p>Zatim se dotakla i crnogorskog jezika, za koji je kazala da je nakaradan.</p>
<p>- Nametanje crnogorskog jezika na silu, koji je varijanta sprskog jezika, na osnovu dva slova dobio status zvaničnog jezika, to je kod ljudi izazvalo revolt- rekla je Božović.</p>
<p>Božović je upitala i da li će iz DPS-a podržati izmjenu Ustava gdje će se ispoštovati većinska volja stanovništa Crne Gore koji su se izjasnili da govore srpskim jezikom.</p>
<p>- Nećemo podržati tu ideju ni pod razno, to je direktni udar na temelje crnogorske državnosti- odgovorila je Vuković Kuč.</p>
<p>Poslanica Vuković-Kuč je zatim Božović preporučila da kada govori o slovima crnogorskog jezika, da iščita knjige Radmila Marojevića, sa svim njegovim autentičnim srpskim identitetom, kao braniča sprske kulture.</p>
<p>- Sve o slovu ś naći ćete u djelu Radmila Marojevića- rekla je Vuković-Kuč.</p>

Božović: Crnogorski jezik je nakaradan; Vuković Kuč: Čitajte više Radmila Marojevića

<p>Sezona samo što nije krenula, plaže su prazne. Turista nema ni da makar “uhvate” zračak sunca. Takva slika dolazi sa plaže u Bečićima, odakle se fotografije dijele na društvenim mrežama. I dok se na društvenim mrežama mogu vidjeti fotografije susjednih nam destinacija koje vrve od turista, Crna Gora živi neku drugu realnost. Portal ETV je nedavno objavio forografije iz Dubrovnika, gdje se od turista ne može proći.</p> <p>Ali, neumorna statistika, govori sama za sebe.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025053020058_8f35a6b39d7ed188e4078ac8d2b59d386a3b39a8cfeb64419be21199628460f8.png" data-media-id="editor_0" data-image-id="2025053020058_8f35a6b39d7ed188e4078ac8d2b59d386a3b39a8cfeb64419be21199628460f8" data-rendition-name="original" width="727" height="436" loading="lazy" alt="plaža"> </figure>  <p>Trend pada prometa u turizmu iz prošle godine nastavljen je i u prvom kvartalu ove godine, jer je u kolektivnom smještaju zabilježeno smanjenje broja noćenja za četiri odsto ili za oko 11 hiljada, pokazuju podaci Uprave za statistiku Monstat.</p> <p>Crna Gora je prošle godine prihodovala od turizma 1,46 milijardi eura, što je za 3,6 odsto manje nego u 2023. godini. To je bio prvi zvanični pad u turizmu za 20 godina izuzimajući 2020. godinu koja je bila godina pandemije korona virusa.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025053020058_d5275f944f718e49509fb8a5b15a3e4245b3e0c898fa59f514c33c0ee4f031dd.png" data-media-id="editor_1" data-image-id="2025053020058_d5275f944f718e49509fb8a5b15a3e4245b3e0c898fa59f514c33c0ee4f031dd" data-rendition-name="original" width="689" height="525" loading="lazy" alt="plaža"> </figure>  <p>U prva tri mjeseca ove godine pad broja noćenja u šest primorskih opština iznosio je 10 odsto u odnosu na isti period prošle godine, odnosno pao je sa 207 hiljada na ovogodišnjih 187 hiljada noćenja.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250530200512_4eda9d85ae36d87af4531e0bdb3c98cb129dd6ffde3b20a80752aa712fd110ed.png" data-media-id="editor_2" data-image-id="20250530200512_4eda9d85ae36d87af4531e0bdb3c98cb129dd6ffde3b20a80752aa712fd110ed" data-rendition-name="original" width="411" height="276" loading="lazy" alt="plaža"> </figure>  <p>&nbsp;</p> <div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2Fcedomirkovic%2Fstatus%2F1928369501944590746%3Fs%3D46&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div> <p>&nbsp;</p>

Slike sa plaže u Bečićima: Sluti na krah sezone i prije nego je počela

<p><b>Hasiba Omerović</b>, majka učenice devetog razreda Osnovne škole „Dušan Korać“ u Bijelom Polju najavila je da će započeti štrajk glađu zbog, kako tvrdi, višemjesečnog psihološkog zlostavljanja koje trpi njena kćerka u školi.&nbsp;</p> <p>Omerović navodi da iza zlostavljanja stoji grupa nastavnika predvođena nastavnicom biologije <b>Suadom Zoronjić</b> - bivšom poslanicom Građanskog pokreta URA, političarkom koja je široj javnosti ostala upamćena po ulozi u blokadi izbora sudija Ustavnog suda tokom ustavne krize 2022. godine.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250606110656_6607b6f7f2b85abe7489a5b102fe0e3ba2ecf4cb197f09ecc4f85d58d622450f.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250606110656_6607b6f7f2b85abe7489a5b102fe0e3ba2ecf4cb197f09ecc4f85d58d622450f" data-rendition-name="original" width="670" height="433" loading="lazy" alt="Suada Zoronjić"> <figcaption>Suada Zoronjić<span>(Photo: URA)</span></figcaption> </figure>  <p>- Ovo više nije samo borba za moju kćerku, već i za svu djecu koja su zbog pokušaja da ukažu na neregularnosti u školi postala mete. Nastavnica Zoronjić mjesecima nije dolazila na časove, ali joj je omogućeno da retroaktivno upiše časove u dnevnik. Djeci koja su progovorila, ili koja nijesu iz 'odabranih' porodica, ona upisuje lošije ocjene, bez obzira na znanje. Kada sam pokušala da to prijavim, naišla sam na zid ćutanja - kaže Omerović za Portal ETV.</p> <p>U školi se, navodi ona, stvorila atmosfera straha. Neka djeca su navodno dobijala packe ili niže ocjene jer su njihovi roditelji komentarisali rad nastavnog osoblja na roditeljskim sastancima ili u privatnim razgovorima koji su, kako tvrdi, dolazili do Zoronjić.</p> <p>U nedostatku institucionalnog odgovora, Omerović kaže da nema drugog načina osim da štrajkom glađu pokuša da natjera institucije da reaguju.&nbsp;</p> <p>- Ne tražim ništa više od onoga što svako dijete u ovoj zemlji zaslužuje - pravo na bezbrižno obrazovanje bez straha i pritisaka - poručila je ona.</p> <p>Za Portal ETV, Omerović je ispričala da je grupa učenika iz više odjeljenja, nezadovoljna ponašanjem nastavnice Suade Zoronjić - naročito njenim učestalim izostancima sa nastave i nepravednim ocjenjivanjem - na jednoj od đačkih grupa planirala da se obrati direktorici škole <b>Todori Popović</b>. Umjesto razumijevanja i institucionalne provjere iznesenih navoda, učenici su, tvrdi Omerović, prijavljeni policiji.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025060612064_c4b6e21c836a14de947d28d18042724c2715e67a8caec4fc05e6f838fbb91ed0.png" data-media-id="editor_1" data-image-id="2025060612064_c4b6e21c836a14de947d28d18042724c2715e67a8caec4fc05e6f838fbb91ed0" data-rendition-name="original" width="606" height="773" loading="lazy" alt="Todora Popović"> <figcaption>Direktorica OŠ "Dušan Korać" Todora Popović<span>(Photo: FB/Prava Crna Gora)</span></figcaption> </figure>  <p>- Škola je reagovala kao da je u pitanju kriminalna zavjera, a ne vapaj djece da im se objasni zašto profesorica ne dolazi i zašto ocjene ne prate njihovo znanje. U školu je dolazila i inspektorka za maloljetničku delinkvenciju. Sumnjam da je sve orkestrirano između nastavnice Zoronjić i direktorice Popović - navodi Omerović.</p> <p>Nakon toga, kaže, uslijedila je tiha, ali temeljna odmazda prema djeci koja su učestvovala u toj prepisci.</p> <p>U svojoj izjavi za Portal ETV, Omerović opisuje kako je njena kćerka, nakon višestrukih molbi da odgovara za ocjenu, ispitivana tek 20. maja - i to pred drugim odjeljenjem. Tada je dobila ocjenu četiri. Međutim, nakon praznika je saznala da joj je ipak zaključena trojka.</p> <p>- To je bio jasan signal - nije važno šta dijete zna, nego koga izaziva. Tražila sam ispitivanje pred komisijom, ali ni to nije prošlo kako treba. Prema mojim saznanjima, nastavnica Zoronjić je uticala na formiranje komisije iako smo tražili njeno izuzeće - tvrdi majka.</p> <p>Ispitivanje je trajalo oko sat, nakon čega je majka od njene razredne obaviještena da je znala za četvorku - koja je, prema tvrdnjama Omerović, kasnije ipak preinačena na trojku. Obraćanje prosvjetnoj inspekciji, kaže, donijelo je prve pomake: ustanovljeno je da je komisija bila nezakonito formirana.</p> <p>Međutim, nakon nalaza inspekcije, škola formira novu komisiju. No, kako tvrdi Omerović, osim jednog člana, sve ostaje gotovo isto.</p> <p>- Dijete je trebalo juče ponovo da odgovara, ali je bilo bolesno. Kada sam sa opravdanjem otišla u školu, vidjela je da su dvije od tri nastavnice u komisiji iste iz prve, one koja je bila nezakonita. Ovo više nije pedagoški proces - ovo je institucionalni mobing - poručuje Hasiba Omerović.</p> <p>U školskim prostorijama tada je, tvrdi ona, naišla i na dva policijska insektora.</p> <p>- Jedan od njih mi je tom prilikom kazao: 'Da nijesam vidio svojim očima ovo danas, mislio bih da preuveličavate.' Mislim da je i on bio zatečen onim što se dešava - kaže Omerović.</p> <p>Prema njenim riječima, sve što su ona i njena kćerka pokušale - od obraćanja školi, traženja komisijskog ispitivanja, do prijave inspekciji - nailazilo je na sistemski otpor i pokušaj zataškavanja. Njena ćerka je, nakon pisma upućenog razrednoj, prijavljena policiji.</p> <p><i><b>Sadržaj pisma zbog kojeg je djevojčica, prema navodima njezine majke prijavljena, prenosimo u cjelosti:</b></i></p> <p><i>Poštovana razredna,</i></p> <p><i>Neka znate , nijedna suza koja mi je pala zbog nepravde kojoj ste svjesno okrenuli leđa neće ostati nijema. U očima ste mi bili posljednja nada da ipak postoji neko ko će stati za pravdu, za istinu, za dijete koje ste vodili četiri godine. A vi ste me, znajući sve, pustili.</i></p> <p><i>Pustili ste me pred vukove. Bez glasa. Bez zaštite. Bez istine.</i></p> <p><i>Jasno mi je bilo ko ste i u kakvoj ste ulozi, onog momenta kada sam rekla da lekcija nije predavana, a vi donoseći dnevnik ste mi začepili usta. Iako je čas upisan naknadno jer tad Suada uopšte u školu nije dolazila.</i></p> <p><i>Znali ste da je sve namješteno. Bili ste prisutni kad su rekli jedno, a prenijeli drugo. I kad je trebalo da kažete: „Dosta je“, vi ste izabrali tišinu. Izdaja ne mora da viče, nekad samo ćuti.</i></p> <p><i>Zapamtite: sreća onih koji dolaze iza vas možda će zavisiti od suza koje ste meni donijeli. Jer suze nevinog srca nisu voda, one su vatra što negdje, nekad, pronađe put da opeče.</i></p> <p><i>Možda ćete se jednog dana, dok gledate nekog svog kako traži pravdu, sjetiti djevojčice koju ste ostavili da padne. Možda će vas tada zaboljeti onoliko koliko je mene boljela Vaša šutnja.</i></p> <p><i>Neka vam je savjest vječni podsjetnik, a moje suze zadužbina za Vašu ćerku od strane njene majke... Doviđenja i zbogom.</i></p>

Majka iz Bijelog Polja najavila štrajk glađu zbog odmazde nastavnice Suade Zoronjić

<p>Prava drama odigrala se juče na Skadarskom jezeru. Nadzornici tog Nacionalnog parka su u popodnevnim satima odvukli bungalov iz Kaluđerovog oka, gdje je bio privezan od 18. maja i, kako tvrde mještani, prijetio da izazove ekološku katastrofu u zaštićenoj zoni kulturnog dobra Stražarska ribarstva kućica. Međutim, vlasnici su bungalov ekspresno vratili na isto mjesto, ignorišući upozorenja institucija i prijeteći da će ih dovući još pet.</p> <p>Prethodno je ekološka inspekcija, koja je nedavno zabranila nastavak radova na dva bungalova u Skadarskom jezeru, zapečatila ovaj objekat, a mještani su se na kratko ponadali da će to biti podstrek nadležnim institucijama da krenu u beskompromisnu borbu protiv dalje devastacije jezera i njegovog zaštićenog područja.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025053100058_aa4cefa891845dd8adebe0acfedf95b6ad3ac693c141ee987317e597969dc60c.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2025053100058_aa4cefa891845dd8adebe0acfedf95b6ad3ac693c141ee987317e597969dc60c" data-rendition-name="original" width="481" height="640" loading="lazy" alt="Zapečaćeni bungalov"> </figure>  <p><br/></p> <p>Najglasniji među njima, bračni par <b>Janko </b>i <b>Kerolajn Jovićević</b>, uporno šalju apele nadležnim državnim organima, ali konkretne reakcije izostaju zbog čega se plaše da će situacija, kao juče, eskalirati i negativno se odraziti kako po prirodnu sredinu, tako i međuljudske odnose.</p> <h2>Plutajući dokaz nefunkcionalnosti sistema&nbsp;</h2> <p>Bungalovi na Karuču već osam mjeseci prskose slovu zakona i postali su plutajući, nijemi svjedoci nefunkcionalnosti sistema. Nekoliko puta su nekontrolisano plutali po jezeru ugrožavajući prirodu, ljude i imovinu, a vlasnici se ne libe da, i pored zabrana i crvenih slova u kalendaru, nastave radove kako bi objekte spremili za sezonu.</p> <p>Ekološka inspekcija je 28. aprila donijela naredbu o obustavi radova na bungalovima, a prethodno je Osnovno državno tužilaštvo na Cetinju formiralo predmet u cilju utvrđivanja ima li krivičnog djela u ovim aktivnostima.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 75.1563%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fdrustvo%2Finspekcija-naredila-obustavu-radova-na-plutajucim-bungalovima&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>- U navedenom krivičnom predmetu izviđaj je još u toku – rečeno je Portalu ETV iz ODT-a Cetinje.</p> <p>Za to vrijeme jedan objekat je premješten u neposrednu blizinu električne mreže na Karuču koja je neophodna vlasnicima za nastavak građevinskih radova.</p> <p>Drugi je tri puta “seljen” po jezeru, da bi ga vlasnik 18. maja vezao za vrbu na ostrvu Osredak u Kaluđerovom oku.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 48%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fdrustvo%2Fcuvari-karuca-za-vlasnike-bungalova-21-maj-je-praznik-nezavisnosti-od-zakona&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <h2>Tempirana ekološka bomba</h2> <p>Osjećajući svaki puls Karučkog zaliva, Janko i Kerolajn Jovićević, koji u kontinuitetu informišu javnost o nelegalnim aktivnostima na Skadarskoj jezeru, znali su da je zadržavanje bungalova na ovoj lokaciji tempirana ekološka bomba.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250531000512_8dd25e555d0979738f8497c0951e22d596032f64650d192369c46414bbb5a4ad.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20250531000512_8dd25e555d0979738f8497c0951e22d596032f64650d192369c46414bbb5a4ad" data-rendition-name="original" width="481" height="640" loading="lazy" alt="plutajući bungalovi"> <figcaption>Ekološka prijetnja<span>(Photo: Bračni par Jovićević)</span></figcaption> </figure>  <p><br/></p> <p>Zbog toga su se ponovo pismom, ovoga pod pod oznakom „hitno“, obratili ministru ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera, <b>Damjanu Ćulafiću</b>, direktoru Uprave policije, <b>Lazaru Šcepanoviću</b>, ministru unutrašnjih poslovu <b>Danilu Šaranoviću</b> i gradonačelniku Prijestonice Cetinje, <b>Nikoli Đuraškoviću</b> zahtijevajući da u najkraćem mogućem roku uklone bungalov iz Kaluđerovog oka i smire tenzije među mještanima, koji su, umorni od ignorisanja, sve ozbiljnije razmatrali da sami intervenišu.</p> <p>Jovićevići su u pismu upozorili na pad nivoa vode i vjerovatnoću da bungalov ostane zarobljen do novembra u Kaluđerovom oku, na vrhu izvora slatke vode, u zaštićenoj zoni kulturnog dobra Stražarska ribarstva kućica. Signal za alarm su, kako ističu, metalne dotrajele bačve varene za konstrukciju objekta. Tvrde da su u njima ostaci recikliranog ulja koje prijeti da zagadi pitku vodu.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250530230556_c4ce213f3840556bcb19efde7fc786afa4b2329bc22c038ccc1912d2e93cf8e8.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20250530230556_c4ce213f3840556bcb19efde7fc786afa4b2329bc22c038ccc1912d2e93cf8e8" data-rendition-name="original" width="1600" height="1200" loading="lazy" alt="Dotrajale bačve zavarene za konstrukciju"> <figcaption>Dotrajale bačve zavarene za konstrukciju<span>(Photo: Bračni par Jovićević)</span></figcaption> </figure>  <p>- &nbsp;Nivo jezera brzo pada i nelegalni plutajući bungalov biće zarobljen u Kaluđerovom oku prečnika svega 30 metara, ako odmah u pet dana ne djelujete. Molimo Vas da hitno vratite bungalov u izgradnji iz Kaluđerovog oka na Karuč, gdje je bio, kako biste spriječili njegovo potonuće ili trajno zaglavljivanje u mulju i prevenirali sukobe između mještana sela Karuč i Drušići, koji se već prepiru da ga sami uklone – zahtijevali su Jovićeviću u pismu od 28. maja.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DoiynANiqk70&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>Uporni apeli Jovićevića urodili su plodom u petak popodne kada su intervenisali nadzornici Nacionalnog parka Skadarsko jezero.</p> <p>- <b>Predrag Kovačević</b> i <b>Srđan Nikčević</b>, dva nadzornika Nacionalnog parka Skadarsko jezero spriječili su sukob mještana i trovanje vode! Došli su i odvukli bungalove iz Kaluđerovog oka u područje Karuč gdje vlasnici mogu sami da odluče koju novu lokaciju će koristiti za njihovo smještanje – kazali su Jovićevići za Portal ETV juče oko 19 sati.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DsHLCIwJ8K2s&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>&nbsp;</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D1vpTyxz7A1U&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>&nbsp;</p> <h2>Verbalni okršaj</h2> <p>Zatišje je kratko trajalo jer su vlasnici iznevjerili očekivanja mještana i brže bolje su dovezli objekat na isto mjesto i vezali ga za ostrvo Osredak.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DUX4DxRTJMoM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>Jovićevići su ih zamolili da ispoštuju odluku nadzornika NP Skadarsko jezero, ali nije bilo razumijevanja sa druge strane, pa je razgovor prerastao u svađu.</p> <p>- Molim vas, nelegalno vežete bungalov na zemljištu Crne Gore. Molim Vas da poštujte kulturno dobro Crne Gore. Crnogorci, Ceklinjani davali su verige da se zaštite ova Oka – poručio je Janko Jovićević ženi koja je vratila bungalov u Kaluđerovo oko i, kako je rekao, zaprijetila da će na ih na tom području postaviti još pet.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D4Sr1yIGeld4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>Ona nije željela da se predstavi, već mu je poručila da nema pravo da joj izdaje naređenja.</p> <p>- Vi postupate protivzakonito, nemate nalog i pravo da ovo radite – odgovorila je ona.</p> <p>Jovićević je uzvratio da nema ništa osim mogućnosti da snimi cijeli događaj i javi državi Crnoj Gori da riješi ovu situaciju. Kako je ovaj bračni par saopštio Portalu ETV, nakon ovog verbalnog okršaja pozvali su policiju dva puta, ali policajci nijesu izašli na teren.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DLDYU_Mu1YAs&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>- Pitali su nas da li nas je neko od njih udario. Policija zna ove ljude i kompletnu priču oko bungalova. Ali izgleda da treba da budemo fizički napadnuti da bi se zainteresovali ta slučaj – ističe Kerolajn Jovićević, konstatujući da su ostavljeni sami da se bore u opasnoj situaciji.</p> <h2>Vladina tišina glasnija od zakona</h2> <p>Izostaje i reakcija nadležnih ministarstva. Jovićevići su 26. maja pisali Ministarstvu kulture i medija tražeći da inspektori Uprave za zaštitu kulturnih dobara obave svoj posao i pomognu u zaustavljanju potencijalne kulturne, ekonomske, ekološke tragedije u Karučkom zalivu.&nbsp;</p> <p>Inspektorka <b>Dragana Bošković Drobnjak</b> im je odgovorila da je inicijativa „uzeta u razmatranje“, te da će o daljem postupanju biti blagovremeno obaviješteni.</p> <p>Naš medij pokušao je da dobije odgovore od Ministarstva ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera koje sve mjere planiraju da preduzmu u ovom slučaju, te koji je slijed koraka da bi se mogla donijeti odluka o trajnom uklanjanju nelegalnih objekata na području NP Skadarsko jezero. Odgovore još nismo dobili.</p> <p>Jovićevići su uvjereni da je neaktivnost Vlade ohrabrila vlasnike bungalova da iznova krše zakon. Pitaju uživaju li vlasnici neku „posebnu zaštitu“ ili je samo nedjelotvornost Vlade dopustila da ovo pitanje tako dugo ostane neriješeno od oktobra 2024?&nbsp;</p> <p>- Ko stoji iza ovih ljudi? Kako su ovoliko hrabri da mogu ići protiv Vlade? Ovo još nije gotovo jer država mora da nastavi tamo gdje je stala prije ovog zastrašujućeg incidenta – poručuju Jovićevići.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D0TOTihxK9G0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>&nbsp;</p>

Tenzije u Kaluđerovom oku: Nadzornici uklonili bungalov, vlasnici ga ekspresno vratili, institucije nijeme

<p>Čitalac Portala ETV dostavio nam je dva snimka nastala navodno sinoć na putu Podgorica - Bar, gdje se desila saobraćajna nezgoda u kojoj su učestvovala tri vozila, među kojima i vozilo ministra unutrašnjih poslova <b>Danila Šaranovića</b>.</p>
<p>Sudeći prema snimcima, vozač ministra u automobilu sa blicajućim svjetlima pretiče kolonu na punu liniju na putu Podgorica - Bar, a za njim su još tri automobila koja, sudeći prema vrsti vozila, ne pripadaju protokolu iako su "uredno" upalili sva četiri svjetla.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 56vh;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 177.7778%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fshorts%2FOvYag6ayq7g&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Na drugom snimku se vide posljedice saobraćajke, u kojoj je jedna osoba, prema zvaničnim podacima, zadobila lake tjelesne povrede.</p>
<p>Iz Uprave policije su sinoć zvanično saopštili da se saobraćajna nezgoda desila, oko 20.30 sati, u Virpazaru.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 56vh;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 177.7778%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fshorts%2FtvQE12Re_ak&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>- Nakon nezgode su dvije osobe medicinski tretirane. Jedna osoba je zadobila lake povrede, a druga osoba - supruga ministra, koja je u poodmakloj trudnoći &nbsp;- stabilnog je stanja nakon obavljenih ljekarskih pregleda - navodi se u saopštenju.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 48%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fhronika%2Fministar-saranovic-imao-saobracajnu-nezgodu-jedna-osoba-lakse-povrijedena&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Uprava policije će, kako su najavili, nakon uviđaja i utvrđivanja svih relevantnih činjenica vezano za ovu saobaćajnu nezgodu obavijestiti javnost.</p>

Tag: centralna-banka-crne-gore