Ministar pomorstva Filip Radulović saopštio je da su našli privremeno rješenje za Crnogorsku plovidbu kojoj prijeti stečaj, te da će njihova dva broda Barska plovidba uzeti u zakup.
- Stanje u Crnogorskoj plovidbi je loše već duže vrijeme. Akutniji problem je dug prema banci od 400.000 eura - koji nijesu do današnjeg dana uspjeli da pokriju. Banka je spremna da izvrši prinudnu naplatu: što bi značilo blokadu računa, zarobljivanje dva broda u nekim lukama svijeta, što bi značilo i da plate neće biti isplaćene i da će doći do stečaja.. - naveo je on na pres konferenciji Vlade.
Bila bi, kaže Radulović, ogromna šteta da ta dva broda da pođu u stečaj.
- Mi ćemo da spasimo Crnogorsku plovidbu od stečaja. Sačuvali smo ta radna mjesta i sazvaćemo vanrednu Skupštinu u narednih tridesetak dana - rekao je Radulović.
Premijer Milojko Spajić je rekao da nakon spasavanja Instituta Simo Milošević nastavljajku da rješavaju dugogodišnje probleme.
- Crnogorska plovidba ovim potezom dobija novu šansu. Ministarstvo će se baviti budućnošću plovidbi. Do kraja godine sam ubijeđen da ćemo imati garanciju za njihovu budućnost - dodao je on.
Rekao je da je riječ o dvostranom ugovoru Crnogorske i Barske plovidbe.
Crnogorska bi, kako je rekao Radulović, uplatila Barskoj do milion eura.
<h2>Spajić o kritikama Milatovića: Meni je njega žao</h2>
Odgovarajući na pitanje o kritikama koje je predsjednik Crne Gore Jakov Milatović uputio na račun Sporazuma za Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Spajić je rekao da ga žali.
- Čuli smo puno optužbi od predsjednika ovih dana. Meni je njega žao - rekao je Spajić na pres konferenciji.
Jedini koji zna kako pregovarati sa DPS-om je, kaže, upravo on.
- Srećom nije uspio u Podgorici što je u početku bio naumio... Tu je i zagovaranje vraćanje Dragane Đuranović – nije uspio u tome.. &nbsp;- naveo je Spajić.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 48%; padding-top: 120px;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fpolitika%2Fspajic-o-kritikama-milatovica-meni-je-njega-zao&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
Milatović je, inače, poručio da je sporazum o saradnji sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima u oblasti turizma i razvoja nekretnina načelno protivan Ustavu i da podrazumijeva aboliranje važnih crnogorskih zakona. Ocijenio je jako problematičnim određene saglasnosti koje su došle od dijela državne administracije.
- I sasvim sigurno mogu biti dio krivičnih procesa jer neki ljudi iz naše državne administracije su dali potpise na nešto što nije tako - istakao je predsjednik Crne Gore navodeći da misli na Ministarstvo evropskih poslova, Sekretarijat za zakonodavstvo...&nbsp;
Zato je podvukao da se otvara krivična odgovornost nesavjesnog vršenja posla.
- Ovdje je odgovornost velika na poslanicima u Skupštini Crne Gore jer se raspravlja, ne čak o načinu na koji Crna Gora treba da se razvija, nego o zakonitosti istog. Ne znam kako smo došli u situaciju da razmatramo nešto što je u fundamentu nezakonito - jasan je Milatović.
Čini mu se, kaže, da je u ovoj situaciji naopako sve od početka. Naveo je da je problematično to što ovaj dokument nije usaglašen sa Sporazumom o stabilizaciji priduživanju koji imamo sa Evropskom unijom. To je, dodaje on, osnovni ugovor koji imamo sa svim zemljama članicama EU.&nbsp;
- Tako da on na neki način suštinski odstupa od onog našeg ključnog vanjskog prioriteta - a to je članstvo u EU... Ovo kažem bez ulaženja u razvojnu kompontentu da li nešto treba da se gradi. Prosto govorim o problematici koja se tiče zakonitosti samog sporazuma - naveo je on ističući i da je sporna činjenica da su unaprijed preuzete neodređene finansijske obaveze za državu Crnu Goru.
Zato je naglasio i da očekuje i jasno izjašnjenje Evropske unije (EU) ovim povodom.
- Jer ako EU kaže da je ovo u skladu sa njihovom pravnom tekovinom - dajte da potpišemo 20 ovakvih sporazuma. Tek kad dovedete u logičnu ravan neku stvar u takav apsurdan kontekst, onda druga strana reaguje. Zašto sjutra gradonačelnik nekog grada ne bi mogao bilateralno da odredi nekog investitora i da mu da zemljište kako bi se to zemljište razvijalo? U čemu je razlika? Ko to mimo zakona Crne Gore može da odlučuje koji investitor može, a koji ne može? Ko to u ime crnogorskog naroda može da abolira zakone u Crnoj Gori, a da istovremeno priča o vladavini prava? Ovo je klasična vladavina ne-prava koja je kobna za državne interese Crne Gore i svih naših građana - naveo je, između ostalog, Milatović.
Milatović je decidan da i ddgovornost nije samo na premijeru Milojku Spajiću - nego na svakom članu Vlade i poslaniku u Skupštini Crne Gore koji bude glasao za ovakav sporazum.
- Ovdje se radi o ključnim državnim interesima koji su jasno trenutno u formi nezakonitog posla - poručio je Milatović.

Anja Ivanović

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

1084x550

thumbnail

Crnogorskoj plovidbi prijetio stečaj, Barska će uzeti u zakup njihova dva broda

U kompaniji Crnogorska plovidba nijesu zadovoljni prošlogodišnjim &nbsp;poslovnim rezultatima i za to prvenstveno krive niže brodske vozarine na &nbsp;svjetskom tržištu u prošloj godini. Iz tog razloga ova državna &nbsp;brodarska kompanija ne može sama otplaćivati kreditne obaveze prema &nbsp;kineskoj Exim banci ni u ovoj godini.
Podsjećamo da je taj kredit iskorišćen za kupovinu brodova „Kotor“ i &nbsp;„21. maj“, a za kredit je garantovala država, odnosno Vlada koja je i &nbsp;lani većinom otplaćivala obaveze prema Kinezima. Iz druge crnogorske &nbsp;brodarske kompanije Barska plovidba nijesu odgovorili na pitanja Pobjede &nbsp;o prošlogodišnjem poslovanju i planovima za ovu godinu.
U Crnogorskoj plovidbi još nemaju preliminarne podatke o finansijskim &nbsp;pokazateljima za svih 12 mjeseci u 2024. godini, ali je u prvih devet &nbsp;mjeseci prošle godine ostvarila negativan poslovni rezultat u iznosu od &nbsp;319.316 eura.
Smanjeni prihodi
Prihodi od prodaje su u tom periodu iznosili 6,5 miliona eura i &nbsp;smanjeni su za 561.000 eura, odnosno za osam odsto u odnosu na isti &nbsp;period u 2023. godini.
- Na ovakvo smanjenje prihoda su uticala &nbsp;negativna dešavanja sa pomorskog tržišta, koja su se manifestovala kroz &nbsp;znatno niže vozarine, što je uticalo da ugovorene najamnine budu na &nbsp;nižem nivou od prošlogodišnjih. Normalno je da nijesmo zadovoljni &nbsp;prošlogodišnjim poslovanjem, posebno u dijelu nemogućnosti &nbsp;obezbjeđivanja adekvatnih prihoda kojima bi se obezbijedila isplata svih &nbsp;planiranih obaveza koja se prvenstveno odnose na plaćanje rata kredita &nbsp;prema Exim banci – kazali su Pobjedi iz Crnogorske plovidbe.
Dodaju da je stanje na međunarodnom pomorskom tržištu karakterisao &nbsp;veliki pad vozarina u prošloj godini u odnosu na 2023. godinu, koje su &nbsp;krajem prošle godine bile dostigle nivo koji je znatno manji od &nbsp;pojedinih iz 2023. godine.
- Za 2025. godinu, što se tiče tržišta i &nbsp;cijena prevoza i najma ima nekih pozitivnih procjena, ali to nije ništa &nbsp;čvrsto utemeljeno – kazali su iz Crnogorske plovidbe.
Iz kotorske kompanije su naveli da se brodovi „Kotor“ i „21. maj“ &nbsp;zapošljavaju na bazi dugoročnog vremenskog najma, zavisno od tržišnih &nbsp;oscilatornih kretanja, na period od nekoliko mjeseci do godinu dana.
- &nbsp;Stalno zaposlenje i kontinuirani prihod su od najveće važnosti za &nbsp;kompaniju. U trenutku ugovaranja najmova brodova, koriste se trenutne &nbsp;cijene brodskih vozarina koje daju vodeće svjetske brokerske kompanije &nbsp;sa određenim procjenama za budući period. U toku trajanja ugovorenog &nbsp;vremenskog najma broda, bez izričite saglasnosti brodovlasnika i &nbsp;unajmitelja, ne postoji mogućnost da se isti raskine – pojasnili su iz &nbsp;Crnogorske plovidbe i dodali da su od 2012. godine, kada su brodovi &nbsp;počeli svoju komercijalnu eksploataciju, pa sve do kraja 2024. godine &nbsp;sklapani ugovori o najmu sa četiri brodarske kompanije, „Sea Pioneer“ iz &nbsp;Londona, od 2012. do 2022. godine, „Global American Transport“ (Gat) iz &nbsp;Čikaga, od 2022. do 2024. godine, „Cargill“ iz Singapura i „Clipper“ iz &nbsp;Kopenhagena u toku 2024. godine.
- U dijelu očekivanih prihoda za &nbsp;ovu godinu, teško je, u ovom trenutku, praviti ozbiljnije procjene. &nbsp;Razlog je u tome što u posljednja dva mjeseca vozarine na globalnom &nbsp;pomorskom tržištu bilježe konstantan pad za „handyisize“ tip brodova &nbsp;kojima pripadaju i brodovi Crnogorske plovidbe Kotor – rekli su iz &nbsp;Crnogorske plovidbe.
Planovi&nbsp;
Navode da se &nbsp;planovi za ovu godinu zasnivaju na obezbjeđenju nesmetanog &nbsp;funkcionisanja brodova, tehničkom održavanju, kao i što boljem uposlenju &nbsp;brodova u okviru tržišnih uslova.
U prošloj godini je na ime rata kredita prema Exim banci ukupno plaćeno 4,92 miliona dolara.
- &nbsp;Rata u iznosu od 2,47 miliona dolara je plaćena 21. januara prošle &nbsp;godine, a rata u iznosu od 2,44 miliona dolara je plaćena 21. jula 2024. &nbsp;godine. Znatno veći iznos uplatila je Vlada Crne Gore – saopšteno je iz &nbsp;Crnogorske plovidbe.
Dodaju da naredna rata, a ujedno i posljednja dospijeva za plaćanje 21. januara u iznosu od 2,4 miliona dolara.
- &nbsp;I već sada je izvjesno da ovu ratu nećemo biti u mogućnosti da platimo &nbsp;iz sopstvenih sredstava bez pomoći Vlade – kazali su iz kotorske &nbsp;kompanije.
Brodovi ,,Kotor“ i „21. maj“ su kupljeni 2012. godine, &nbsp;preko kredita Exim banke. Koštali su 55,8 miliona dolara, sa kamatom od &nbsp;12,1 miliona dolara, što je sve ukupno iznosilo 67,9 miliona dolara. Rok &nbsp;otplate kredita je 15 godina, sa grejs periodom od pet godina, počev od &nbsp;momenta gradnje.
- Do sada je, što kroz učešće, što kroz kredit, &nbsp;ukupno otplaćeno, na ime kupovine brodova oko 65,5 miliona dolara, od &nbsp;čega je Crnogorska plovidba uplatila 24,5 miliona dolara, a Vlada oko 41 &nbsp;milion dolara. Još je ostala samo jedna rata do konačne otplate kredita &nbsp;u iznosu od 2,4 miliona dolara, sa dospjećem 21. januara ove godine – &nbsp;navedeno je iz Crnogorske plovidbe.

Portal ETV

Crnogorska plovidba: Zbog prošlogodišnjeg lošeg poslovanja, Vlada mora da plaća rate kineskoj banci

U štabu koalicije Za budućnost Nikšića, u prostorijama Matice srpske, počeli su sa slavljem.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FRa8zaDrZs-w&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Oni pjevaju "nema više DPS-a". Razvili su i trobojku.

U štabu ZBNK već slave

Prema procjeni Demokrata na osnovu 52,05 odsto prebrojanih glasova Demokratska partija socijalista (DPS) osvojila je 15 mandata, Za budućnost Nikšića 16, Pokret Evropa sad pet, Demokrate tri,&nbsp;
“Probudimo Nikšić - Dragoljub Dragan Radulović” osvojila je 1,68 odsto glasova, (0 mandata), “Rad za moj grad - dr Borislav Mišo Đurišić” osvojila je 1,04 odsto glasova (0 mandata), "Bori se za Nikšić - Demokratska partija socijalista (DPS) - Boris Muratović” 35,98 odsto (15 mandata), "Stranka evropskog progresa - ‘Vrijeme je za Nikšić - Nikola Čvorović" 0,85 odsto (0 mandata), lista "Građanski pokret URA - Drugačije - Dušan Golović" prema istim podacima osvojila je 1,67 odsto (0 mandata).
Lista “Za slobodarski Nikšić jednakih mogućnosti - Jelena Marković” 0,31 odsto glasova (0 mandat), "Svi smo Nikšić - Demokrate, Plenum 083 - Nemanja Vuković" 8,32 odsto (tri mandata), "Evropski savez - Najbolje što možeš - Ivan Radojičić" 5,37 odsto (dva mandata), "Zdrav Nikšić - dr Zoran Mrkić - Pokret Evropa sad" 12,99 odsto (5 mandata), a "Za budućnost Nikšića - Marko Kovačević - Zna Nikšić! Nastavljamo" 36,38 odsto (16 mandata).
<h2>33.7 obrađenog uzorka:</h2>
Podaci iz izbornog štaba Demokrata, na osnovu 33,7 obrađenih glasova, pokazuju da je Demokratska partija socijalista (DPS) osvojila 35.2 odsto, Evropski savez 5.2 odsto, ZBNK 37.3 odsto, PES 12 odsto..
Boris Muratović– „Bori se za Nikšić Demokratska partija socijalista (DPS)- Boris Muratović“ 35,2 odsto
Nemanja Vuković – „ Svi smo Nikšić- Demokrate, Plenum 083 – Nemanja Vuković“ 8,3 odsto
Ivan Radojičić – „Evropski savez- Najbolje što možeš – Ivan Radojičić“ 5,2 odsto
Zoran Mrkić – „Zdrav Nikšić – dr Zoran Mrkić – Pokret Evropa sad!“ 12 odsto
Marko Kovačević– „Za budućnost Nikšića – Marko Kovačević – „Zna Nikšić! Nastavljamo!“ 37,3 odsto
<h2>Na osnovu 16.19 odsto uzorka</h2>
U nastavku pogledajte prve rezultate po procjeni Demokrata na osnovu 16.19 odsto prebrojenih glasova:
Dragan Radulović – “Probudimo Nikšić- Dragoljub Dragan Radulović” 3,11 odsto
Dr Borislav Mišo Đurišić – “Rad za moj grad- dr Borislav Mišo Đurišić” 0,57 odsto
Boris Muratović– „Bori se za Nikšić Demokratska partija socijalista (DPS)- Boris Muratović“ 33,79 odsto
Nikola Čvorović – „Stranka evropskog progresa – Vrijeme je za Nikšić- Nikola Čvorović“ 0,81 odsto
Dušan Golović – Građanski pokret URA “Drugačije –Dušan Golović” 1,19
Jelena Marković – „Za slobodarski Nikšić jednakih mogućnosti- Jelena Marković“ 0,2 odsto
Nemanja Vuković – „ Svi smo Nikšić- Demokrate, Plenum 083 – Nemanja Vuković“ 8,08 odsto
Ivan Radojičić – „Evropski savez- Najbolje što možeš – Ivan Radojičić“ 4,98 odsto
Zoran Mrkić – „Zdrav Nikšić – dr Zoran Mrkić – Pokret Evropa sad!“ 10,05 odsto
Marko Kovačević– „Za budućnost Nikšića – Marko Kovačević – „Zna Nikšić! Nastavljamo!“ 31,38 odsto
<h2>Podaci Demokrata na osnovu 11.81 odsto prebrojanih glasova:</h2>
Dragan Radulović – “Probudimo Nikšić- Dragoljub Dragan Radulović” &nbsp;3,71 odsto
Dr Borislav Mišo Đurišić – “Rad za moj grad- dr Borislav Mišo Đurišić” 0,66 odsto
Boris Muratović– „Bori se za Nikšić Demokratska partija socijalista (DPS)- Boris Muratović“ 32,08 odsto
Nikola Čvorović – „Stranka evropskog progresa – Vrijeme je za Nikšić- Nikola Čvorović“ 0,87 odsto
Dušan Golović – Građanski pokret URA “Drugačije –Dušan Golović” 1,20
Jelena Marković – „Za slobodarski Nikšić jednakih mogućnosti- Jelena Marković“ &nbsp;0,14 odsto
Nemanja Vuković – „ Svi smo Nikšić- Demokrate, Plenum 083 – Nemanja Vuković“ &nbsp;7,47 odsto
Ivan Radojičić – „Evropski savez- Najbolje što možeš – Ivan Radojičić“ 4,66 odsto
Zoran Mrkić – „Zdrav Nikšić – dr Zoran Mrkić – Pokret Evropa sad!“ &nbsp;9,74 odsto
Marko Kovačević– „Za budućnost Nikšića – Marko Kovačević – „Zna Nikšić! Nastavljamo!“ 32,56 odsto
Biračka mjesta zatvorena su u 20 sati. PES je saopštio da je glasalo 72.23 odsto građana.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 48%; padding-top: 120px;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fpolitika%2Flokalni-izbori-niksic-2025&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>

Demokrate na 52 odsto prebrojanih glasova: ZBNK 16 mandata, DPS 15, ES dva, PES pet, Demokrate tri mandata...

Predsjednik Opštinske izborne komisije (OIK) u Nikšiću Rade Perišić saopštio je Portalu ETV da oko ponoći očekuju prve preliminarne rezultate lokalnih izbora. Kazao nam je da su izbori u gradu pod Trebjesom prošli u mirnoj i demokratskoj atmosferi. - Nijesmo primili nijednu pismenu primjedbu - rekao nam je Perišić. Birališta u Nikšiću zatvorena su u 20 sati. Pokret Evropa sad saopštio je da je biračko pravo iskoristilo 72.23 odsto birača. <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 48%; padding-top: 120px;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fpolitika%2Flokalni-izbori-niksic-2025&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div> Uoči zatvaranja birališta primijećeno je prisustvo policije u blizini Opštine Nikšić.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025041320040_d4e70e12cef1dc1869be6ac4ddb6dd08de05dc8f429e41c98367cbeb74617bd4.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2025041320040_d4e70e12cef1dc1869be6ac4ddb6dd08de05dc8f429e41c98367cbeb74617bd4" data-rendition-name="original" width="1600" height="900" loading="lazy" alt="Policija u NK"> </figure>  &nbsp;Prva na glasačkom listiću je lista „Probudimo Nikšić“ čiji je nosilac Dragoljub Radulović, a druga lista „Rad za moj grad – dr Borislav Mišo Đurišić“.&nbsp; Na izborima u Nikšiću učestvovaće i Demokratska partija socijalista čiji je nosilac liste Boris Muratović, Stranka evropskog progresa čiju listu predvodi Nikola Čvorović, URA čiji je nosilac Dušan Golović. U izbornoj trci je i lista „Za slobodarski Nikšić jednakih mogućnosti“ koju predvodi Jelena Marković, koalicija Demokrata i Plenuma 083, čiji nosilac liste je Nemanja Vuković, te Evropski savez čiju listu predvodi Ivan Radojičić. Na izborima u Nikšiću učestvuje i Pokret Evropa sad čiji je nosilac liste Zoran Mrkić i koalicija Za budućnost Nikšića, čiju listu predvodi Marko Kovačević.

Perišić: Oko ponoći očekujemo prve preliminarne rezultate izbora u Nikšiću

20.29 - Predsjednik OIK Nikšić Rade Perišić saopštio je Portalu ETV da su izbori protekli u mirnoj i demokratskoj atmosferi.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250413200428_189812091a60ae8870d9ea5467e178b509cd0a72cd51ea50ffdcb3c9a5010980.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250413200428_189812091a60ae8870d9ea5467e178b509cd0a72cd51ea50ffdcb3c9a5010980" data-rendition-name="original" width="1600" height="900" loading="lazy" alt="Rade Perišić"> </figure>  - Do sada nijesmo primili nijednu pismenu primjedbu - rekao nam je on. 20.01 - Iz Pokreta Evropa sad saopšteno je da je do zatvaranja birališta glasalo 72.23 odsto birača. 20.00 - Biračka mjesta u Nikšiću zatvorena su u 20 sati. 19.55 - Uoči zatvaranja birališta primijećeno je prisustvo policije u blizini Opštine Nikšić.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025041320040_d4e70e12cef1dc1869be6ac4ddb6dd08de05dc8f429e41c98367cbeb74617bd4.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2025041320040_d4e70e12cef1dc1869be6ac4ddb6dd08de05dc8f429e41c98367cbeb74617bd4" data-rendition-name="original" width="1600" height="900" loading="lazy" alt="Policija u NK"> </figure>  19.11 - Opštinska izborna komisija u Nikšiću saopštila je da je izlaznost u Nikšiću do 19 sati 67 odsto. 19.08 - Podaci Demokrata pokazuju da je izlaznost na lokalnim izborima u Nikšiću do 19 sati 70.40 odsto.&nbsp; 19.06 - Iz koalicije Za Budućnost Nikšića saopštili su da, prema njihovim podacima, izlaznost na lokalnim izborima u gradu pod Trebjesom do 19 sati iznosi 70.02 odsto. Podsjetili su da je do 19 sati u prvom krugu predsjedničkih izbora 2023. godine izlaznost bila 68.96, a tokom parlamentarnih 55.89 odsto. 19.00 - U Pokretu Evropa sad saopštili su da je u Nikšiću na lokalnim izborima do 19 sati glasalo 70.04 odsto građana. 18.08 - Iz koalicije Za Budućnost Nikšića saopšteno je da je do 18 sati glasalo 66.90 odsto birača. Oni su kazali i da je u prvom krugu predsjedničkih izbora 2023. godine, izlaznost u Nikšiću do 18 sati bila 65,13 odsto, a na parlamentarnim 51,99 odsto. 17.11 - Na lokalnim izborima u Nikšiću do 17 sati glasalo je 62 odsto upisanih birača, odnosno oko 35,7 hiljada građana, saopšteno je iz Opštinske izborne komisije (OIK). Predsjednik nikšićkog OIK-a Rade Perišić rekao je agenciji MINA da nema prijavljenih nepravilnosti i da izborni dan protiče u najboljem redu. Na nikšićkim izborima učestvuje deset lista, a biračko pravo ima 57.589 birača. Biračka mjesta biće otvorena do 20 sati. 17.08 - Demokrate javljaju da je izlaznost u Nikšiću do 17 sati 63,07 odsto. 17.00 - Prema podacima Pokreta Evropa sad, u Nikšiću je do 17 sati glasalo 62.9 odsto birača. 16.16 - Iz koalicije za Budućnost Nikšića saopšteno je da je u toj opštini na lokalnim izborima do 16 sati glasalo 59.69 odsto građana. 15:44 - Na lokalnim izborima u Nikšiću do 15 sati glasalo je 52 odsto upisanih birača, odnosno oko 29,9 hiljada građana, saopšteno je iz Opštinske izborne komisije. 15:08 - Prema podacima Demokrata izlaznost do 15 sati je 55,34 odsto. 15:01 - Iz Pokreta Evropa sad saopštili su da je u Nikšiću do 15 sati izašlo 54,6 odsto upisanih birača. 13:11 - &nbsp;Prema podacima Opštinske izborne komisije (OIK) do 13h glasalo je 43 odsto birača. Iz Pokreta Evropa sad navode da je izlaznost do 13h u Nikšiću 43,4 odsto, dok je prema podacima Demokrata izlaznost 43,37%.. U odnosu na podatke o izlaznosti sa prethodnih lokalnih izbora 2021. godine koje je pratio CeMi, kada je do 13 sati glasalo 61,2 odsto građana, ovo predstavlja drastičan pad izlaznosti odo oko 18 odsto.&nbsp; 12:23 - Iz koalicije Za budućnost Nikšića navode da izlaznost na lokalnim izborima do 12 sati iznosi 35,34 odsto. 11:16 - Izlaznost na lokalnim izborima u Nikšiću do 11 časova je 24,73%, saopštila je Demokratska Crna Gora. Prema podacima CeMI-a sa lokalnih izbora &nbsp;u Nikšiću iz 2021. godine do 11 sati glasalo je 38.0 odsto birača.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250413110412_20cccfdb2002389d27ebe7909a4113e515a6c17e1b3f0b0ed96dca805c96f826.png" data-media-id="editor_2" data-image-id="20250413110412_20cccfdb2002389d27ebe7909a4113e515a6c17e1b3f0b0ed96dca805c96f826" data-rendition-name="original" width="4000" height="3000" loading="lazy" alt="Izlaznost 11 NK Demokrate"> </figure>  Prema podacima OIK-a do sada je glasalo je 21,2 odsto upisanih birača, odnosno oko 12,2 hiljade građana. Predsjednika OIK-a Rade Perišić rekao je agenciji MINA da nema prijavljenih nepravilnosti i da izborni dan protiče mirno. 10:24 - Iz koalicije Za budućnost Nikšića za RTNK saopšteno je da je izlaznost na lokalnim izborima u Nikšiću do 10 sati 15,43 odsto. 9:37 - Na lokalnim izborima u Nikšiću do devet sati glasalo je osam odsto upisanih birača, saopšteno je iz Opštinske izborne komisije (OIK). U odnosu na prethodne lokalne izbore u Nikšiću 2021. godine, prema podacima CeMI-a, izlaznost je niža oko sedam procenata. Prema izvještajima te NVO presjek izlaznosti do 9:00 sati 2021. godine bio je 15,6 odsto. &nbsp;. Predsjednik OIK-a Rade Perišić je agenciji MINA rekao da do sada nije bilo prijavljenih nepravilnosti i da izborni dan protiče mirno. 9:30 - Iz Demokratske Crne Gore je saopšteno da je izlaznost na lokalnim izborima u Nikšiću do devet sati 8,15 odsto. 6:45 - &nbsp;Danas se održavaju lokalni izbori u Nikšiću, a pravo glasa na njima ima 57.589 birača koji će moći da biraju između deset izbornih lista. Građani Nikšića glasaju na 131 biračkom mjestu. Birališta se otvaraju u sedam, a zatvaraju u 20 sati. Građani koji nijesu sigurni da li su upisani u birački spisak, ili ne znaju na kom biračkom mjestu glasaju, mogu to saznati pozivom na broj kol centra koji je uoči izbora usposatvilo Ministarstvo unutrašnjih poslova – 19820. Nakon što saopšte osnovne lične podatke (ime i prezime, datum rođenja i ime jednog od roditelja) ili jedinstveni matični broj (JMBG), operateri će im pružiti informaciju da li su upisani u birački spisak i na kojem biračkom mjestu glasaju. Prva na glasačkom listiću je lista „Probudimo Nikšić“ čiji je nosilac Dragoljub Radulović, a druga lista „Rad za moj grad – dr Borislav Mišo Đurišić“.&nbsp; Na izborima u Nikšiću učestvovaće i Demokratska partija socijalista čiji je nosilac liste Boris Muratović, Stranka evropskog progresa čiju listu predvodi Nikola Čvorović, URA čiji je nosilac Dušan Golović. U izbornoj trci je i lista „Za slobodarski Nikšić jednakih mogućnosti“ koju predvodi Jelena Marković, koalicija Demokrata i Plenuma 083, čiji nosilac liste je Nemanja Vuković, te Evropski savez čiju listu predvodi Ivan Radojičić. Na izborima u Nikšiću učestvuje i Pokret Evropa sad čiji je nosilac liste Zoran Mrkić i koalicija Za budućnost Nikšića, čiju listu predvodi Marko Kovačević.

Zatvorena birališta u Nikšiću, PES: Glasalo je 72.23 odsto građana

Nikšićka policija jutros je izvršila pretres stana i objekata u vlasništvu uglednog privrednika i predsjednika mjesnog odbora DPS „Dragova luka“, Mitra Milovića, pod sumnjom za nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih sredstava, saznaje Portal ETV. Tim povodom kontaktirali smo Milovića koji nam je potvrdio da se već treći put isti pretres sprovodi uoči izbora – nakon predsjedničkih, parlamentarnih i sada lokalnih. - Upali su jutros oko šest sati, bilo je šest-sedam policajaca sa nalogom za pretres. Djeca su bila u sobi, ukućani uznemireni… stresno. Ipak, već smo imali isto iskustvo. Ovo je treći put da se ista stvar dešava, i to isključivo zbog mog političkog angažmana u Demokratskoj partiji socijalista - kazao je Milović za naš portal.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250410170432_b1903ca5204399f78ed9ca9455ad5872e881f9a648605f0aa3c10818e24a0d54.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250410170432_b1903ca5204399f78ed9ca9455ad5872e881f9a648605f0aa3c10818e24a0d54" data-rendition-name="original" width="1200" height="1600" loading="lazy" alt="Naredba za pretresanje stana Milovića"> <figcaption>Naredba za pretresanje stana Milovića(Photo: Portal ETV)</figcaption> </figure>  On ističe da ni prilikom prethodna dva pretresa, kao ni ovog jutros, policija nije pronašla ništa nezakonito, te da protiv njega nikada nije vođen krivični postupak. - Pošteno obavljam svoj posao, svakodnevno sam u servisu iz kojeg izdržavam porodicu. Svi koji me poznaju mogu to potvrditi. Nažalost, stiče se utisak da ovakve akcije postaju praksa pred izbore svake - dodao je Milović. Podsjećamo, Milović je ranije bio dovođen u vezu s navodima o kupovini ličnih karata u Beranama, ali su ti navodi ubrzo povučeni nakon što je on podnio zvaničnu prijavu protiv nepoznatih počinilaca zbog lažnog optuživanja.

Policija kod Milovića stalni gost pred izbore

Nepunih deset dana nakon što je Ministarstvo prosvjete, nauke i inovacija Crne Gore 25. marta zvanično odbacilo sve prijave na konkurs za direktora OŠ „Ratko Žarić“ u Nikšiću – uključujući i onu profesora fizičke kulture Radenka Adžića – isti kandidat je imenovan za vršioca dužnosti direktora te škole. Nastavno osoblje škole je o imenovanju obaviješteno 3. aprila u internoj email komunikaciji koju je poslao sekretar škole Slavko Đilas, u kojem se navodi da je Ministarstvo ipak imenovalo Adžića za privremenog rukovodioca škole. Ova odluka dolazi uprkos činjenici da je u zvaničnom dokumentu Ministarstva, datiranom 25. marta, jasno navedeno da su kandidati – Dušanka Vujičić i Radenko Adžić – eliminisani zbog slabog rezultata na pismenom testu. Ministarka Anđela Jakđić - Stojanović, nakon konkursa za izbor direktora škole koji je raspisan još 16. decembra prošle godine i dostavljanja prijava početkom januara, 20. februara formirala Komsiju za provjeru kompetencija, znanja i sposobnosti kandidata prijavljenih na konkurs u sastavu: Svetlana Drobnjak, ispred Ministarstva - predsjednica; Raba Hodžić ispred Zavoda za školstvo - članica; i Mladenka Perić, kao eksterni član sa Liste istaknutih stručnjaka iz oblasti obrazovanja. Komisija je 3. marta organizovala pisanu provjeru kandidata, a u izvještaju od 10. marta, na koju se poziva ministarka Jakšić-Stojanović u odluci o poništenju konkursa, konstatovala da nijedan od kandidata nije ostvario 70 odsto bodova, što je uslov za pristupanje drugoj fazi provjere, usmenom intervjuu. Radenko Adžić je na pisanom testu osvojio samo pet bodova, odnosno 25 odsto od maksimalnog broja bodova, što ga je automatski diskvalifikovalo u skladu s Pravilnikom o provjeri kompetencija, znanja i sposobnosti kandidata. Članom 6 stav 1 Pravilnika propisano je da kandidat koji je ostvario više od 70 odsto od ukupnog broja bodova na testiranju, stiče uslov da pristupi usmenom intervjuu. - Imajući u vidu navedeno, kao i da nijedan od kandidata koji su pristupili pisanom testiranju nije ostvario više od 70% bodova na testiranju, pa nije ni ispunio uslov da pristupi usmenom intervjuu, odlučila sam da po Konkursu za izbor direktora JU Osnovna škola „Ratko Žarić“ Nikšić, ne izaberem direktora – napisala je ministarka u dokumentu 25. marta, čime je konkurs praktično poništen, a škola ostala bez izabranog direktora. Ipak, već naredne sedmice ministarka Jakšić-Stojanović je prelomila – i za v.d. direktora imenovala baš jednog od kandidata koji nisu zadovoljili kriterijume. I to kandidata sa gorim rezultatom na pismenom testu – njegova protivkandidatkinja je osvojila 50 odsto bodova. <h2>Političko-religijski profil i izborna matematika</h2> Pravno gledano, ministarka ima diskreciono pravo da imenuje v.d. direktora dok se ne završi nova konkursna procedura, ali imenovanje kandidata koji je već odbijen u istoj instituciji zbog nedostatka stručnih kvalifikacija otvara ozbiljna pitanja, poput onog da li je riječ o političko-ideološkom imenovanju, a ne stručnom i meritokratskom. Pravni vakuum ostavlja prostor za političke odluke koje se mogu predstavljati kao formalno ispravne, ali suštinski dovode u pitanje smisao same konkursne procedure. Pitanje je dodatno osjetljivo kada se zna da je profesor Adžić bio među prosvjetnim radnicima koji su 2020. godine javno podržali litije koje je organizovala Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori, u znak protesta protiv tadašnjeg Zakona o slobodi vjeroispovijesti. Litije su bile okosnica šireg političkog prevrata u Crnoj Gori, a peticije koje su potpisivali prosvjetni radnici - kao forma političkog profilisanja unutar obrazovnog sistema. Mnogi učesnici i potpisnici apela kasnije su nagrađivani funkcijama u državnoj upravi i obrazovnom sistemu.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025040712040_4fd0f52c8a7db14d17a48c70ae21e14fd8fed01ed770dd448e2f4191c6cc7ed8.png" data-media-id="editor_0" data-image-id="2025040712040_4fd0f52c8a7db14d17a48c70ae21e14fd8fed01ed770dd448e2f4191c6cc7ed8" data-rendition-name="original" width="540" height="498" loading="lazy" alt="Podrška Adžić Litije"><figcaption>PODRŠKA LITIJAMA: Političko profilisanje unutar obrazovnog sistema</figcaption></figure>  Sve dobija dodatnu političku težinu imajući u vidu da se lokalni izbori u Nikšiću održavaju 13. aprila, deset dana nakon Adžićevog imenovanja, pa se ono može posmatrati i kao politička poruka, ali i potencijalni signal mobilizacije biračkih grupa koje se identifikuju s crkveno-nacionalnim narativima. Ovaj slučaj još jednom otvara pitanje o tome koliko su obrazovne ustanove u Crnoj Gori taoci političkih kalkulacija, te da li se konkursi za rukovodeća mjesta sprovode da bi se ispoštovala forma, a ne da bi se birali najbolji kandidati. Ako konkursi nemaju snagu da rezultiraju izborom, a odluke se donose mimo onoga što su pokazali rezultati testiranja, onda ne govorimo o v.d. mandatu – već o institucionalnoj hipokriziji, gdje se struka podređuje trenutnoj političkoj računici.

Pao na konkursu, pa imenovan za v.d. direktora OŠ „Ratko Žarić“ u Nikšiću, deset dana uoči lokalnih izbora

Osnovni sud u Podgorici donio je prvu presudu u slučaju BIRN i ustanovio da su novinarka koncerna Vijesti Jelena Jovanović i nekadašnja urednica sajta Balkaninsight Dušica Tomović povrijedile prava novinarke Tanje Pavićević u skandaloznom propagandnom uratku BIRN-a u kojem su je, uz osmoro drugih crnogorskih aktivista, u novembru 2022. godine, označile kao pripadnicu navodnih krajnje desničarskih i vjerskih ekstremističkih organizacija.
Zbog povrede prava ličnosti na psihički integritet, čast, ugled i dostojanstvo, prema prvostepenoj presudi Osnovnog suda, Jovanović – autorka propagandnog izvještaja - dužna je da Pavićević uplati iznos od 2.000 eura, a Tomović – bivša urednica Balkaninsighta - iznos od 1.000 eura.
One su obavezne i da presudu, nakon pravosnažnosti, o svom trošku objave u dnevnim novinama „Vijesti“ i „Dan“.
<h2>Presuda</h2>
U obrazloženju presude sutkinja Milica Radović navela je da je Pavićević dokazala kako su &nbsp;tužene Jovanović i Tomović postupale nesavjesno, iznoseći neprovjerene podatke o njoj koji impliciraju na njenu ekstremističku aktivnost u domenu sfere religijskog, čime joj je povrijeđeno dostojanstvo.&nbsp;
- Ovakva postupanja predstavljaju objektivno uvredljivu i omalovažavajuću kvalifikaciju u odnosu na tužilju, te predstavljaju osnov dosuđenja naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda – navodi se u obrazloženju presude.
Sutkinja podsjeća i na praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Crne Gore, da je sloboda izražavanja conditio sine qua non funkcionisanja svakog demokratskog društva i jemstvo svih drugih ljudskih prava i sloboda.&nbsp;
- U slučaju sukoba slobode izražavanja sa ostalim zagarantovanim ljudskim pravima i slobodama, sudovi moraju voditi računa o tome da ograničavanje te slobode, s ciljem zaštite drugog ljudskog prava zajemčenog Ustavom, može biti izuzetak od pravila ako je u demokratskom društvu dopušteno i u skladu sa članom 10 Evropske konvencije. Potrebno je ukazati i da sloboda izražavanja iz tog člana nije apsolutno pravo i može biti ograničena, pored ostalog, radi zaštite ugleda i prava drugih i ona spada u grupu tzv. kvalifikovanih prava i u članu 10 Evropske konvencije je prvim stavom definisana sloboda izražavanja, a drugim stavom su određena dozvoljena ograničenja te slobode i miješanje vlasti u ostvarivanje iste – navodi se u presudi.&nbsp;
Sud je našao da je Pavićević dokazala da su tužene povrijedile njeno pravo ličnosti, pa postoji potreba da se primijene građansko-pravne sankcije srazmjerno legitimnom cilju zaštite tih prava.
Sud je, između ostalog, cijenio neosnovanim i navode Jovanović i Tomović kako su se navodi koje je Pavićević osporila u tužbi kasnije pokazali kao tačni, jer je ona potpisnica peticije protiv ustoličenja mitroplota Joanikija.&nbsp;
- Činjenica je da je tužilja jeste potpisala navedenu peticiju, ali sud nalazi da to nije i ne može biti dokaz da je tužilja protagonista vjerskog ekstremizma. Cijenio je ovaj sud i ostale navode stranaka i provedene dokaze, ali je kod nesporno utvrđenog činjeničnog stanja i primijenjenog materijalnog prava našao da su bez uticaja na drugačije presuđenje, pa pojedine nije posebno interpretirao, ni komentarisao – navodi se u obrazloženju.
I Općinski sud u Sarajevu donio je do sada nekoliko prvostepenih presuda u nizu predmeta protiv Balkanske istraživačke mreže BIRN, u kojima je nedvosmisleno presuđeno da je skandalozna mapa crnogorskih ekstremista bila najobičnija kleveta.
Prema odlukama suda u Sarajevu, nalaže se BIRN-u BiH i Denisu Džidću, koji je bio nosilac projekta, da zbog klevete, solidarno isplate tužiocima različite iznose sa zateznim kamatama, te da o svom trošku na internetskoj stranici BIRN-a objave izreku presuda, po njihovoj pravosnažnosti.
<h2>CRNA PROPAGANDA</h2>
Brutalno targetiranje devetoro građanskih aktivista, među kojima i dvije tadašnje novinarke Pobjede, kao krajnjih desničara i vjerskih fanatika, po receptu hibridnog djelovanja, novinarke koncerna Vijesti uz podršku urednice Balkaninsight-a i tadašnje regionalne direktorke BIRN-a Marije Ristić, koja je 20-ak dana nakon publikovanja spornog izvještaja podnijela ostavku, od trenutka objavljivanja 16. novembra 2022. godine izazivalo je brojne reakcije uglednih organizacija civilnog društva, intelektualaca i novinara širom regiona.&nbsp;
Nakon velikog pritiska javnosti, potpunog raskrinkavanja nepostojeće istraživačke metodologije, te ostavke regionalne direktorice, Nadzorni odbor te mreže je sredinom decembra 2022. odlučio da spornu mapu ukloni sa interneta.&nbsp;
Nakon ćutanja BIRN-a koje je trajalo mjesecima i više revizija koje su dokazale da je izvještaj za Crnu Goru novinarke Vijesti skandalozan, BIRN je bez izvinjenja, uz neuspješne pokušaje da predstavi sebe i saradnicu kao žrtve, početkom oktobra 2023. godine objavio novu „bazu“ ekstremnih desničarskih organizacija u regionu i ribrendirao cijeli projekat.
Tako je, na istoj web adresi, osvanuo novi projekat pod nazivom „Ko su ekstremni desinčari na Blakanu“, a prvobitni spisak od 71 grupe sveo se na njih 17, dok je sekcija posvećena Crnoj Gori ostala potpuno prazna.
BIRN je na stranici projekta pod nazivom „Naučene lekcije“ doduše priznao da „istraživačima nijesu bile date stroge smjernice o tome kako identifikovati ono što je prvobitno nazivano krajnje desnim i ekstremističkim grupama", iako je u prvobitnom opisu mape iz novembra 2022. pisalo da su izvještaji rađeni u skladu sa „pažljivo skrojenom metodologijom“.
No, iako u sekciji posvećenoj Crnoj Gori više nije bilo nijedne organizacije, ova nevladina organizacija ipak je pokušala održati narativ o takozvavnom ekstremnom crnogorskom nacionalizmu.
Tako je, u nepotpisanom tekstu – karaktarestično za tabloidno, neprofesionalno i neetično medijsko djelovanje – pod naslovom „Kontekst“, BIRN zapravo hranio narativ o „crnogorskom ekstremnom nacionalizmu“ koji je godinama plasirao koncern Vijesti i pokušavao da opravda raniji uradak njihove novinarke koji je izbrisan sa sajta.
Ovoga puta se išlo čak i korak dalje, pa se uz klasičnu dezinformaciju kako se Crna Gora otcijepila od Srbije 2006. godine, a ne obnovila svoju državnost izgubljenu 1918. godine, u BIRN-ovom „kontekstu“ podmuklo insisnuiralo kako su svi Crnogorci nacionalisti, dok su Srbi iz Crne Gore samo ljudi koji se tako osjećaju, te da srpski nacionalisti postoje isključivo u partijsko-političkoj sferi sa jednom jedinom težnjom - ekonomskim povezivanjem sa Srbijom.&nbsp;
<h2>TUŽBE</h2>
Protiv Jovanović i Tomović za povredu prava ličnosti na psihički integritet, čast, ugled i dostojanstvo tužbe su pred Osnovnim sudom u Podgorici, osim Pavićević, podnijeli su i novinarka Portala ETV Kaćuša Krsmanović, izvršni direktor NVO Forum slobodnih građana Luča Nebojša Mrvaljević, te Draško Martinović, Maja Miličković i Tanja Knežević-Perišić.&nbsp;
Jovanović i Tomović, iako su same u danima nakon objavljivanja mape saopštavale da je „BIRN imao jasnu metodologiju po kojoj smo mi koji smo sarađivali sa njima radili…“ i da su se „prilično pripremali za rad na mapi“, targetiranje novinarki i građanskih aktivista u odbrani pred sudom pokušavale da predstave kao vrijednosni sud.
Advokati Jovanović i Tomović obmanjivali su sud i tvrdnjama kako targetirani u spornom izvještaju nijesu ni pokušali da demantuju BIRN-ovu mapu, što je notorna nesitina.&nbsp;
Ni Tomović ni Jovanović nijesu prisustvovale nijednom ročištu.

PRESUDA: Jovanović i Tomović postupale nesavjesno - krive za klevetanje Tanje Pavićević

Interventna jedinica policije iz Podgorice koja je bila na ispomoći nikšićkim kolegama za obezbjeđivanje završnih predizbornih skupova u petak, 11. aprila, nakon tribine koalicije „Za budućnost Nikšića“ (bivši Demokratski front) na Grahovu, napravila je težak incident, kada je jedan od policajaca nasrnuo na inspektora iz Nikšića, a onda, kada je pozvan u nikšićku policiju da se izjasni o okolnostima incidenta, čitava jedinica nasilno je upala u kabinet načelnika Centra bezbjednosti. Ovu informaciju Portalu ETV potvrdilo je više izvora iz nikšićke policije, koji su ogorčeni zbog ponašanja kolega iz Podgorice.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025041223040_6d5a60cbef7174c3d1fd1b5bb66674d6ef199f41ffe176925f0ea7d58f598338.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2025041223040_6d5a60cbef7174c3d1fd1b5bb66674d6ef199f41ffe176925f0ea7d58f598338" data-rendition-name="original" width="1024" height="576" loading="lazy" alt="TEŽAK INCIDENT: Crnogorska policija (Ilustracija)"> <figcaption>TEŽAK INCIDENT: Crnogorska policija (Ilustracija)(Photo: UGC)</figcaption> </figure>  - Iz samo njima znanih razloga na Grahovu su onemogućili prolaz vozilu u kojem su bili inspektori iz Nikšića Radovan Lalić i Novica Jovović, koji su bili u eskortu koji je pratio štićene ličnosti koje su učestvovale na skupu. Iz kombija Interventne potom je izašao komandir iz CB Podgorica Marko Stojanović i pokušao da udari Lalića. Svjedoci tvrde da je bio u pijanom stanju, ali su teži incident spriječili ostali policajci – tvrde naši izvori. Nikšićki inspketori odmah su obavijestili strarješine o napadu kolega iz Podgorice, pa su Podgoričani pozvani da u nikšićkoj policiji daju izjavu, ali su i tu napravili težak incident. - To ih je izgleda naljutilo, a svi su bili &nbsp;pod dejstvom alkohola, pa su silom upali u kabinet načelnika Darka Radusinovića i pravili haos. Ponašali su se nepristojno, van svih pravila policijske etike i kodeksa, krajnje bahato. Odbili su da se alkotestiraju – kažu naši sagovornici iz nikšićke policije. Tvrde i da je situacija bila toliko napeta i prijetila da izmakne kontroli, pa je u petak veče u nikšićku policiju dolazio i šef podgoričke policije Goran Jokić, kako bi pokušao da smiri tenzije i privoli nikšićke kolege da „ne talasaju“ i ne insistiraju da njegovi puleni budu kažnjeni. Izvori Portala ETV kažu da je sačinjena i službena zabilješka, ali, navodno, nije dalje procesuirana, niti je incident evidentiran u Biltenu.