Dina Smailova živi u Crnoj Gori od kraja 2023. godine i čeka rješenje Višeg suda, jer je njena zemlja Kazahstan izdala za njom potjernicu, zbog navodne prevare i širenja dezinformacija. Nada se da će je Crna Gora zaštititi i da će dobiti međunarodnu zaštitu, dok čeka odluku Višeg suda o ekstradiciji, za koju se nada da će stići uskoro.
Kaže da je veoma zahvalna Crnoj Gori i da osjeća da će joj pomoći, kao što već jeste.
– Ovdje ima mnogo dobrih, srdačnih ljudi spremnih da pomognu. Ovdje se osjećam bezbjedno, uprkos onome što se dešava u mojoj zemlji. Vjerujem da je Crna Gora zemlja koja poštuje demokratske vrijednosti. Članica je NATO, teži EU, i zato vjerujem da mi ovdje neće biti učinjeno ništa loše. Hvala svima na pomoći i podršci – kazala je ona u razgovoru za Pobjedu.
Dina Smailova živi u Crnoj Gori već godinu i po sa suprugom Almatom Mukamedžanovim, koji je takođe borac za ljudska prava.
<h2>Ne ćutati</h2>
Kaže da kada je u Kazahstanu pokrenut krivični postupak protiv nje u decembru 2023, nekoliko organizacija je pisalo ombudsmanu u Crnoj Gori i tražilo da joj pomogne preporukama i pismima ka crnogorskoj vladi. Srela se i sa zamjenicom ombudsmana, koja se upoznala sa njenim radom i tada joj kazala da je važno da žene širom svijeta ne ćute.
– Bila bih srećna ako bi se u Crnoj Gori otvorio sličan fond – kazala je Smailova.
Vlada Crne Gore, MUP, ombudsman odavno su već upoznati sa slučajem Smailove, koja je u Kazahstanu imala svoj fond „Ne ćuti“ koji se bavio žrtvama seksualnog i porodičnog nasilja. Istraživanja i objave njenog fonda nijesu bile po volji tamošnjim vlastima, posebno kada je otkrila da su u pojedinim slučajevima nasilnici bili funkcioneri ili policajci.
Zbog toga je vlast optužila za prevaru i širenje dezinformacija. Smailova, i sama žrtva silovanja, prije sedam godina osnovala je fond „Ne ćuti“. Ona sada u Crnoj Gori sa nadom iščekuje odluku, kako bi ostala slobodna i nastavila da pomaže žrtvama nasilja.
– Vjerujem da će se u mom krivičnom predmetu prepoznati da je on potpuno lažiran i zasnovan na lažnim optužbama. Sve to se radi s ciljem da se zaustavi rad fonda „Ne ćuti“, da se prekine istoimeni pokret u Kazahstanu, i da žene prestanu da prijavljuju nasilje u tolikoj mjeri kao sada – kazala je Smailova.
Kada je uhapšena u Budvi po potjernici, Smailova nije imala niti prevodioca niti advokata. Ona je papire potpisala rečenicom „Ja ne razumijem što potpisujem“, a advokata je dobila tek sjutradan, a malo prije početka suđenja.
– Ne znam zbog čega nijesam imala prevodioca, ne mogu to da objasnim. Mogu samo reći da je bilo veoma zastrašujuće – kazala je Smailova.
Ispričala je da su došle tri osobe u civilu, običnim kolima, bez oznaka i da je u jednom trenutku pomislila da je otima kazahstanska tajna služba, a da se samo predstavljaju kao policajci. Ujedinjene nacije su i ranije Vladu i MUP obavijestile da tajna policija Kazahstana prati Smailovu i njenog supruga.
– Kad su me odveli u policijsku stanicu, malo sam se smirila, objasnili su mi da će ujutru biti suđenje i da će se tada odlučiti o mom izručenju. Zbog nedostatka prevodioca, tako sam razumjela. Tek narednog dana mi je advokat objasnio da to nije bilo suđenje o izručenju, već o pritvorskoj mjeri dok se čeka odluka o ekstradiciji – kazala je ona u razgovoru.
<h2>Porazni podaci</h2>
Ona sa suprugom živi u Budvi već godinu i po dana i, kako kaže, veoma je upoznata sa eskalacijom porodičnog i rodno zasnovanog nasilja u Crnoj Gori. Kazala je da nema precizne podatke o slučajevima, ali da je upoznata sa ovdašnjim zakonodavstvom.
– I mogu reći da je ono znatno bolje od našeg – žene su ovdje zakonom bolje zaštićene. Ipak, vidim da patrijarhalne norme funkcionišu i u vašoj i u našoj zemlji. Žene se stide da govore o nasilju i da pričaju o tome što su doživjele – kazala je Smailova.
U Kazahstanu se svake godine registruje najmanje 80 ubistava žena, govori ona, a dnevno policija primi više od 300 poziva na broj 102 koji se tiču porodičnog nasilja i konflikata.
– Nivo nasilja u porodici u Kazahstanu je veoma visok. I to su samo oni koji prijavljuju – mnogo je onih koji ćute. Strašno je što na našu SOS liniju stiže veliki broj poziva od žena koje nikada nijesu prijavile nasilje. U mnogim slučajevima, situacija se završi tako da žene postanu invalidi ili izgube život – priča aktivistkinja Dina Smailova.
Femicid je veoma strašna pojava, kaže ona i dodaje da je prisutan u svakoj zemlji.
– Nijedna zemlja na svijetu nije uspjela da ga iskorijeni, niti da zaustavi nasilje nad ženama. Jako me rastužuje što se takvi slučajevi dešavaju i u Crnoj Gori. Žao mi je što žene gube život – s tim se moramo boriti – poručila je osnivačica fonda „Ne ćuti“.
O Kazahstanu i prilikama u toj zemlji se u Crnoj Gori ne zna mnogo. Smailova pojašnjava da se tamošnje društvo više ne boji da javno govori o povredama prava putem društvenih mreža i medija. Kaže da mnoge žene više ne ćute o nasilju i javno govore o tome.
– Ipak, nasilje se često ponavlja, a u Kazahstanu ne postoji krivična odgovornost za kršenje zaštitnih mjera. Dakle, ako se nasilje ponovi, maksimalna kazna je deset dana pritvora. Takođe, ne postoji program za hitno iseljenje nasilnika iz doma. Kada žena prijavi nasilje, nasilnik se često vrati kući za tri sata. Zbog toga mnoge žene ne prijavljuju, jer se plaše da će se nasilnik vratiti i ponoviti nasilje. I ako bude uhapšen, to traje najviše pet do deset dana, što može samo dodatno da ga razljuti, a ženu izloži još većoj opasnosti – ispričala je ona Pobjedi.
<h2>Osveta</h2>
Kao glavni razlog ćutanja žrtvi ona ističe strah da će se nasilnik naljutiti, ali se ne smije zanemariti ni faktor ekonomske zavisnosti.
– Kazahstan prolazi kroz ozbiljnu krizu siromaštva. Svaki dvadeseti građanin živi ispod granice siromaštva, a milion djece pogođeno je siromaštvom. Žene su često finansijski zavisne od svojih muževa, i ta zavisnost ih sprečava da napuste nasilnika – one trpe i ćute – pojašnjava Smailova.
Kaže da je javna borba fonda za zaštitu žena „Ne ćuti“ izazvala brojne optužbe prema policiji Kazahstana.
– Policija je bila veoma nezadovoljna mojim radom, jer smo razotkrili mnoge slučajeve korupcije i kršenja ljudskih prava, policajci su dobijali disciplinske mjere, neki su otpušteni, a 12 osoba je osuđeno po krivičnim djelima zbog nasilja ili nemara – pojašnjava Smailova.
Kaže da je tokom devet godina rada fonda „Ne ćuti“, 315 silovatelja, pedofila i ubica procesuirano, a izvršene su promjene u šest zakona.
– Stalno ukazujemo na ozbiljne slučajeve nasilja od strane zvaničnika, koje javno razotkrivamo. To je izazvalo neprijateljstvo vlasti prema nama – kazala je ona.
Ističe da predsjednik Tokajev pokušava da stvori sliku da Kazahstan poštuje ljudska prava i da su žene zaštićene, ali da fond svakodnevno prikazuje stvarnost – nekažnjavanje ubica i silovatelja, visok nivo nasilja.
– To podriva državnu propagandu i vjerovatno smo zbog toga izloženi progonu – pojašnjava ona.
<h2>Neizmjerno zahvalna kolegama i novinarima Martinoviću i Filipoviću</h2>
Dina Smailova je u Crnoj Gori upoznata sa radom nekoliko organizacija, a pojedini novinari su joj i lično pomogli i poržavali je.
- Vidim da ovdje postoji veoma solidarna i složna mreža aktivista. Znam da je šest nevladinih organizacija nedavno uputilo apel da mi se pruži podrška i zatražilo hitno da dobijem status izbjeglice. Još ranije su neke organizacije pisale ministru pravde, ministru unutrašnjih poslova i pratile moj slučaj - kaže ona.
Ističe da je neizmjerno zahvalna svojim kolegama.
- Kao što sam rekla, upoznali smo neke novinare. Jovo Martinović me je mnogo podržao, radio je nekoliko intervjua sa mnom. Takođe, Ljubomir Filipović nam je pomagao savjetima, kao migrantima u stranoj zemlji bilo nam je veoma teško, nijesmo znali jezik ni način života u Crnoj Gori. U međuvremenu sam slomila nogu i novinari su mi pomogli – Ljubomir mi je dao invalidska kolica, a Jovo me vozio u bolnicu više puta. Ta pomoć mi je bila dragocjena – ispričala je Smailova.

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

400x240

400x203

thumbnail

Smailova: Nadam se da će me Crna Gora zaštititi, kao što je i do sada

Akcija za ljudska prava (HRA) i Centar za ženska prava (CŽP) pozdravljaju oslobađanje kazahstanske aktivistkinje za ljudska prava Dine Smailove od strane Višeg suda u Podgorici.
Smailova je juče uhapšena u Crnoj Gori na osnovu međunarodne potjernice koju je raspisao Kazahstan, jer se protiv nje u toj državi vode krivični postupci zbog navodne prevare u vezi upotrebe donacija u vrijeme kada se nalazila u Gruziji, a ne u Kazahstanu.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 48%; padding-top: 120px;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&amp;url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fdrustvo%2Fsmailova-ostaje-na-slobodi-dok-crna-gora-odluci-o-zahtjevu-za-azil&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
 
Iz HRA i CŽP podsjećaju da je ona borkinja protiv porodičnog nasilja i seksualnog zlostavljanja u Kazahstanu, osnivačica Fondacije NeMolchiKZ (prevedeno NeĆutanju), organizacije koja promoviše prava i slobode žena, djece, rodnu ravnopravnost i bori se protiv diskriminacije i nekažnjivosti.
Smailova je u Crnoj Gori od oktobra 2023. godine, kada je zajedno sa suprugom zatražila azil u našoj državi zbog progona po političkom osnovu u Kazahstanu.
HRA i CŽP očekuju da Ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore hitno odluči o zahtjevu za azil Dine Smailove. 
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 48%; padding-top: 120px;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&amp;url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fdrustvo%2Fsmailova-prosla-sam-kroz-progon-i-hapsenje-cekam-odluku-o-azilu&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
 
- Prema izvještaju Amnesty International, Kazahstan se obračunava sa građanskim aktivistima tako što ih pretvara u političke zatvorenike. Ta država je na lošem glasu po pitanju poštovanja ljudskih prava, što stvara ozbiljnu sumnju da bi Smailova u slučaju ekstradicije bila izložena progonu, a ne pravičnom suđenju - podsjećaju u HRA i CŽP.
Napominju da, iako će se ekstradicioni postupak po zahtjevu Kazahstana nastaviti, u slučaju da dobije azil Smailova neće biti izručena toj državi.
- Apelujemo na nadležni MUP da prilikom donošenja odluke o azilu razmotri vrlo zabrinjavajuće stanje ljudskih prava u toj azijskoj državi - ističe se u saopštenju.
Smailovu je na današnjem ročištu u Višem sudu u Podgorici zastupao advokat Dalibor Tomović.

HRA i CŽP: MUP da hitno odluči o zahtjevu za azil Dine Smailove

Almatim Mukamedžanov, suprug kazahstanske aktivistkinje i borkinje protiv porodičnog nasilja i seksualnog zlostavljanja Dine Smailove koja je večeras uhapšena u Budvi, saopštio je Portalu ETV da će o njenoj sudbini sjutra ujutru odlučivati Viši sud.
- Puno se toga desilo u jednom danu, teško je to opisati - poručio je Mukamedžanov u kratkoj izjavi za Portal ETV.
Smailova je uhapšena po prethodnoj molbi za ekstradiciju Kazahstana. O tome bi, kako je precizirao Mukamedžanov, u Višem sudu trebalo da se odrede sjutra oko devet i po ujutru.
Oni su osnovali Fondaciju NeMolchiKZ (Ne - ćutanju), koja promoviše prava i slobode žena, djece, rodnu ravnopravnost i bori se protiv diskriminacije i nekažnjivosti moćnika i nasilnika u Kazahstanu.
BatyrJamal Kazahstan objavio je video poruku Smailove u kojoj &nbsp;saopštava da ne razumije zbog čega je uhapšena i dovedena u podgoričku policiju.
- Ne razumijem zbog čega sam uhapšena. Mogli su me jednostavno odvesti na sud, ali baš do jutra žele da me zadrže.
Prijatelji, molim za vašu podršku. Ne znam kako će se sve ovo završiti, ali se nadam da me neće izručiti - navela je ona.

Mukamedžanov: O sudbini moje supruge sjutra ujutru odlučuje Viši sud

Budvanska policija po nalogu Višeg suda danas je pronašla i uhapsila Dinu Smailovu (56) iz Kazahstana.
- Smailova je uhapšena po prethodnoj molbi za ekstradiciju Republike Kazahstan radi vođenja krivičnog postupka protiv iste - saopšteno je iz Uprave policije (UP).&nbsp;
Ona je borkinja protiv porodičnog nasilja i seksualnog zlostavljanja u Kazahstanu.
Dina Smailova je sa suprugom Almatim Mukamedžanov, takođe aktivistom borbe za ljudska prava, osnivala Fondaciju NeMolchiKZ (prevedeno NeĆutanju), organizacija koja promoviše prava i slobode žena, djece, rodnu ravnopravnost i bori se protiv diskriminacije i nekažnjivosti moćnika i nasilnika u Kazahstanu.
Ona će sjutra, kako je navedeno iz UP, biti sprovedena Višem sudu u Podgorici na dalju nadležnost.
<div class="embed-block"><div style="max-width: 660px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 63%; padding-top: 284px;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fwww.instagram.com%2Fp%2FDIbkkU5ooQ1%2F%3Futm_source%3Dig_web_copy_link&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>

Aktivistkinja za ljudska prava Dina Smailova iz Kazahstana uhapšena u Budvi

Kancelarija visokog predstavnika (OHR) u Bosni i Hercegovini (BiH) saopštila je večeras da naziv „Srpska kuća“, koji je dat objektu u Brčko distriktu, a koji je navodno kupio Ugostiteljski servis Vlade Republike Srpske (RS), nije u skladu sa multietničkom strukturom Brčko distrikta i Bosne i Hercegovine.
- U posljednje vrijeme svjedočimo stalnom širenju neprovjerenih tvrdnji da kupovina napuštenog objekta kockarnice u Brčko distriktu od strane Ugostiteljskog servisa RS tokom 2025. godine predstavlja prijetnju punom i dosljednom sprovođenju Konačne arbitražne odluke za Brčko ili potencijalno kršenje Ustava BiH ili Statuta i zakona Brčko distrikta - navodi se u objavi OHR-a na društvenoj mreži Iks.
Ističe se da je supervizor za Brčko distrikt Luis Krišok već nekoliko mjeseci u kontaktu sa Vladom RS i rukovodstvom Brčko distrikta u vezi sa ovim pitanjem.
OHR navodi da će pravovremeno uklanjanje ovog natpisa obezbijediti pozitivno okruženje za dijalog o drugim pitanjima vezanim za ovaj objekat.
- Kao što je rečeno u korespondenciji između supervizora i generalnog sekretara Vlade RS iz septembra 2025. godine, koja je dostavljena čelnicima Brčko distrikta, nijedan entitet ne može provoditi izvršnu vlast u Brčko distriktu, osim u slučajevima kada je to izričito definisano Statutom distrikta - naglašeno je u objavi.
Supervizor Krišok je dodao da ima puno povjerenje u sposobnost čelnika Brčko distrikta da riješe ovo pitanje u interesu svih zainteresovanih strana i u skladu sa Statutom distrikta.

Kancelarija visokog predstavnika u BiH traži skidanje naziva „Srpska kuća“ s objekta u Brčko distriktu

Četiri osobe su ubijene u napadu nožem koji je u utorak izvršio muškarac u državi Vašington, saopštile su lokalne vlasti i potvrdile da je napadač smrtno upucan.
Kancelarija šerifa okruga Pirs saopštila je da su zamjenici šerifa u 08.40 časova po lokalnom vremenu odgovorili na prvu prijavu da 32-godišnji muškarac krši nalog o zabrani kontakta u kući na poluostrvu Ki, sjeverozapadno od Takome, prenose agencije.
Dok su bili na putu prema mjestu napada oko 9.30 časova, dobili su dodatni izvještaji da muškarac nožem ubada ljude ispred kuće, saopštila je kancelarija šerifa.
- Prvi zamjenik šerifa stigao je na lice mjesta u roku od oko tri minuta i pucao u osumnjičenog, koji je zatim proglašen mrtvim -izjavila je policajka Šelbi Bojd, portparolka Istražnog tima okruga Pirs, u državi Vašington.
Tri žrtve napada nožem su ostale mrtve na licu mjesta, a jedna je preminula tokom transporta u bolnicu. Sudska evidencija okruga Pirs pokazuje da je žena koja je živjela na toj adresi prošlog maja zatražila i dobila jednogodišnju zabranu pristupa za svog 32-godišnjeg sina.
Ona je u zahtjevu napisala da njen sin ima problema sa mentalnim zdravljem i zloupotrebom nedozvoljenih supstanci i navela da je već fizički nasrtao na nju, a nedavno joj je i otvoreno prijetio govoreći da je njen "grob već iskopan".

Četiri osobe ubijene u napadu nožem u Vašingtonu

Nakon urušavanja dijela saobraćajnice u Radovićima, Opština Tivat je angažovala firmu za geološka istraživanja i projektovanje Geo Standard iz Nikšića kako bi se utvrdili uzroci nastale situacije, saopštili su iz Direkcije za investicije.
Poslije obilaska lokacije i uvida u stanje na terenu, preliminarno stručno mišljenje ukazuje da je do urušavanja došlo usljed prirodnih geoloških procesa u podlozi, koji su dodatno aktivirani izuzetno obilnim i dugotrajnim padavinama, prenosi Radio Tivat.
Područje Luštice izgrađeno je od izrazito karstifikovanih krečnjaka. Za ovaj tip terena karakteristični su brojni karstni fenomeni, poput podzemnih pukotina, kaverni, kanala i šupljina, koje često nijesu vidljive na površini, a mogu se nalaziti i na većim dubinama objasnili su iz kompanije za geološka istraživanja.
Velike količine padavina dovele su do pojačanog podzemnog oticanja i intenzivne infiltracije vode, što je izazvalo ispiranje sitnih čestica nasipa i površinskog sloja prema dubljim zonama podloge. Time je destabilizovan površinski sloj iznad postojeće karstne anomalije, a nakon gubitka oslonca došlo je do lokalnog urušavanja kolovozne konstrukcije.
Preliminarni nalazi ukazuju da se kritična zona nalazi na dubini većoj od izvedenog iskopa (oko tri-četiri metra), dok postoje indicije o mogućoj šupljini na dubini većoj od sedam metara. Ovakve geološke anomalije u karstnim terenima mogu postojati bez vidljivih površinskih znakova i ne mogu se pouzdano detektovati bez primjene posebnih inženjerskogeoloških istražnih metoda.
Ističu da ovakve pojave predstavljaju prirodan rizik u područjima sa razvijenim podzemnim karstnim sistemima, naročito tokom ekstremnih hidroloških događaja.
Narednih dana biće sprovedena detaljna geofizička i geotehnička istraživanja kako bi se precizno utvrdila geometrija i prostorni obuhvat eventualnih podzemnih šupljina, te definisalo trajno rješenje sanacije. Po završetku istraživanja biće izrađen konačan stručni elaborat i sprovedene mjere koje će obezbijediti dugoročnu stabilnost i bezbjednost saobraćajnice.

Tivat: Geološki procesi uzrok urušavanja puta u Radovićima

Četvorica muškaraca na gliseru registrovanom u SAD-u ubijena su u kubanskim vodama, saopštilo je kubansko Ministarstvo unutrašnjih poslova. U izjavi ministarstva navodi se da su putnici glisera otvorili vatru na plovilo obalske straže koje im se približavalo. U incidentu, koji se dogodio u blizini ostrva na sjevernoj obali Kube, ranjeno je još šest osoba, piše BBC.
<h2>Ministarstvo: Otvorili su vatru na našu patrolu</h2>
U saopštenju objavljenom putem kubanske ambasade u SAD-u, ministarstvo je preciziralo da je plovilo registrovano na Floridi – s registracijskom oznakom FL7726SH – uočeno u srijedu ujutro u blizini Cayo Falconesa, u centralnoj provinciji Villa Clara. Identitet osoba na gliseru, kao ni razlog njihovog boravka u tom području, za sada nije poznat, a kubanska vlada poručuje da je pokrenuta istraga kako bi se događaj “razjasnio”.
Kada se kubansko plovilo s pet pripadnika granične straže približilo gliseru radi identifikacije, “posada glisera koji je bio u prekršaju otvorila je vatru” i pritom ranila kubanskog zapovjednika, stoji u saopštenju.&nbsp;
- U sukobu koji je uslijedio, prema dosadašnjim informacijama, ubijena su četiri napadača na stranom plovilu, a šestorica su ranjena - dodaje se.
Ranjene osobe su evakuisane i pružena im je medicinska pomoć.
<h2>Incident u vrijeme pojačanih tenzija</h2>
Ovaj se incident događa u vrijeme pojačanih napetosti između SAD-a i Kube, koja se suočava s produbljenom krizom goriva. Kriza je pogoršana američkom blokadom isporuka nafte iz Venezuele, dugogodišnje kubanske saveznice u regionu. Kubansko saopštenje aludiralo je na te tenzije, navodeći da “suočena s trenutnim izazovima, Kuba ponovo potvrđuje svoju odlučnost da zaštiti svoje teritorijalne vode” i očuva svoj suverenitet.
Incident se takođe poklapa s dolaskom američkog državnog sekretara Marka Rubija u Sveti Kristofor i Nevis na sastanak s karipskim liderima. Posjeta se odvija u sklopu nastojanja Trampove administracije da pojača pritisak na kubansku vladu, ali i zbog drugih regionalnih pitanja.
BBC je kontaktirao američki State department i Bijelu kuću za komentar.

Tag: dina-smailova