Evropska centralna banka (ECB) potvrdila je da zadržava važeće kamatne stope u eurozoni, uz ocjenu da je inflacija blizu ciljanih dva odsto, a privreda i dalje raste, uprkos izazovnom svjetskom okruženju.
Kamatna stopa za refinansiranje banaka i dalje iznosi 2,15 odsto, stopa na prekonoćne depozite banaka ostaje dva odsto, a prekonoćne pozajmice komercijalnih banaka i dalje se zadužuju uz 2,4 odsto kamate.&nbsp;
ECB je tako produžio period bez promjena troškova zaduživanja, nakon što je od ljeta prošle godine postupno snižavao stope gotovo godinu.
U saopštenju sa sjednice navodi se da je inflacija u eurozoni i dalje blizu ciljanih dva odsto, a prognoze rasta cijena u narednom periodu uglavnom nepromijenjene.
ECB očekuje da će inflacija ove godine iznositi 2,1 odsto, a da će u narednoj godini usporiti na 1,7 odsto. Kada se iz izračuna isključe hrana i energija, cijene bi u prosjeku trebalo da porastu 2,4 odsto ove godine, dok bi temeljna inflacija u narednoj godini trebalo pasti na 1,9 odsto, a u 2027. na 1,8 odsto.
Podaci evropskih statističara pokazuju da je inflacija u septembru blago ubrzala - na 2,2 odsto, prvi put od početka ljeta, uz znakove stabilizacije cijena energije. U julu i avgustu rast cijena iznosio je dva odsto.
Upravno vijeće ECB-a navodi da privreda eurozone i dalje bilježi rast, uprkos globalnim trgovinskim sporovima i geopolitičkim napetostima. Kao ključne izvore otpornosti istaknuli su snažno tržište rada i stabilne bilanse privatnog sektora.
- Izvori otpornosti uključuju i snižavanje troškova zaduživanja do početka ljeta - piše u saopštenju, uz napomenu da su izgledi i dalje neizvjesni.
Prema procjenama iz septembra, ECB očekuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) eurozone od 1,3 odsto u ovoj godini, dok bi u narednoj rast mogao blago usporiti na oko jedan odsto.&nbsp;
Upravno vijeće istaklo je da će i dalje usklađivati kamatne stope sa stanjem privrede, uz cilj stabilizacije inflacije na nivou od dva odsto.
ECB je ponovio da se neće unaprijed obavezivati na određeni smjer monetarne politike, nego će nastaviti reagovati na osnovu podataka i kretanja na tržištu.

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

400x240

400x203

thumbnail

Evropska centralna banka zadržala kamatne stope

Evropska centralna banka (ECB) potvrdila je i u četvrtak važeće kamatne stope u eurozoni.
Iz ECB su istakli da su čvrsto odlučili da stabilizuju inflaciju, uz procjenu da će potrošnju građana i kompanija podržati ublažavanje monetarne politike do sredine ljeta.
Kamatna stopa za refinansiranje banaka iznosiće i dalje 2,15 odsto, a kamatna stopa na prekonoćne depozite banaka dva odsto.
Za prekonoćne pozajmice, komercijalne banke plaćaće i ubuduće kamatu od 2,4 odsto, prenosi SEEbiz.
ECB je tako produžio pauzu u sniženju kamatnih stopa u eurozoni i na početku jeseni, nakon julske sjednice, istakavši da je inflacija trenutno blizu planiranih dva odsto.
U avgustu su potrošačke cijene bile 2,1 odsto više nego u istom prošlogodišnjem periodu, uz najsnažnije poskupljenje svježe hrane od početka prošle godine. Energija je ponovo pojeftinila, ali osjetno blaže nego u julu.
- Upravni savjet čvrsto je odlučio da osigura potrebne uslove da se inflacija na srednji rok stabilizuje na planiranom nivou od dva odsto - navodi se u saopštenju.
Upravni savjet ECB-a neznatno je podiglo procjenu inflacije u ovoj godini, s dva na 2,1 odsto.
U narednoj godini cijene bi trebalo u prosjeku da porastu 1,7 odsto, takođe neznatno snažnije nego što su prognozirali na početku ljeta.
Prognoza za 2027. godinu neznatno je snižena, s dva na 1,9 odsto.

ECB ponovo potvrdio važeće kamatne stope u eurozoni

Predsjednica Evropske centralne banke Kristin Lagard kazala je da je priliv stranih radnika dao podsticaj ekonomiji eurozone posljednjih godina, pomažući u kompenzaciji kraćeg radnog vremena i nižih realnih plata.
Migracije u Evropsku uniju dovele su do rekordnog broja stanovnika prošle godine uprkos padu nataliteta, ali vlade ograničavaju dolaske novih radnika kao odgovor na domaće nezadovoljstvo.
Lagard je navela porast broja radnika izvan 20 zemalja koje dijele euro kao faktor koji podržava ekonomiju bloka uprkos rastućoj preferenciji za manje radnih sati i padu životnog standarda u nekim sektorima.
- Iako su predstavljali samo oko devet odsto ukupne radne snage u 2022. godini, strani radnici su činili polovinu njenog rasta u posljednje tri godine - rekla je Lagard u govoru na godišnjem simpoziju američkih Federalnih rezervi u Džekson Holu.
Kako je dodala, bez ovog doprinosa uslovi na tržištu rada mogli bi biti teži, a proizvodnja niža.
Rekla je da bi bruto domaći proizvod u Njemačkoj bio oko šest odsto niži nego 2019. godine bez stranih radnika i dodala da se snažni ekonomski rezultati Španije od kraja pandemije COVID-19 takođe uveliko duguju doprinosu strane radne snage.
Broj stanovnika EU porastao je prošle godine na rekordnih 450,4 miliona ljudi, jer je neto imigracija nadoknadila prirodni pad stanovništva četvrtu godinu zaredom.
Ali to je došlo po cijenu političkih reakcija lokalnih birača, koji se sve više okreću krajnje desničarskim strankama.
Nova njemačka vlada, na primjer, obustavila je programe spajanja porodica i preseljenja dok nastoji ponovo steći podršku birača koje privlači Alternativa za Njemačku.
U Sjedinjenim Državama, predsjednik Donald Tramp je pojačao hapšenja imigranata koji ilegalno ulaze u SAD, suzbio nezakonite prelaske granice i oduzeo legalni status stotinama hiljada migranata od svoje inauguracije.

500x500

1250x600

1084x550

Predsjednica Evropske centralne banke: Strani radnici dali podsticaj ekonomiji Evrope

Bivši čelnik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi upozorio je da Evropska unija mora bolje braniti sebe u novom svijetu kojim dominira rat i nemilosrdna geopolitika.
- Godinama je Evropska unija vjerovala da njena ekonomska veličina, s 450 miliona potrošača, donosi geopolitičku moć i uticaj u međunarodnim trgovinskim odnosima. Ova godina biće zapamćena kao godina u kojoj je ta iluzija nestala - rekao je Dragi na godišnjem sastanku u Riminiju, ključnom događaju u italijanskoj politici povezanim s katoličkim udruženjem.
Dragi, koji je prošle godine napisao izvještaj s idejama za ubrzanje ekonomskog rasta bloka, naglasio je da se blok mora prilagoditi ako želi preživjeti, prenosi SEEbiz.
Ključni izazov dolazi od vrlo brutalnog poziva na buđenje od američkog predsjednika Donalda Trampa.
- Morali smo se pomiriti s tarifama koje je nametnuo naš najveći trgovinski partner i dugogodišnji saveznik, Sjedinjene Države - rekao je o promjeni politike pod američkim predsjednikom.
On je naveo da ih je isti saveznik pritisnuo da povećaju vojnu potrošnju, odluku koju bi možda ionako morali donijeti - ali na načine koji vjerovatno ne odražavaju interese Evrope.
Uprkos svojoj ekonomskoj moći, EU igra samo „marginalnu“ ulogu u Trampovim mirovnim naporima u Ukrajini, bila je „posmatrač“ masakra u Gazi i „Kina je jasno dala do znanja da Evropu ne smatra ravnopravnim partnerom.“
On je dodao da je Evropa loše opremljena u svijetu u kojem geoekonomija, sigurnost i stabilnost izvora snabdijevanja, a ne efikasnost, inspirišu međunarodne trgovinske odnose.
Vraćajući se na svoj poznati poziv za jačanje konkurentnosti Evrope, Dragi je napomenuo da Međunarodni monetarni fond procjenjuje da bi, ako bi se unutrašnje barijere EU smanjile na nivo koji prevladava u SAD-u, produktivnost rada bloka mogla biti oko sedam odsto veća nakon sedam godina.
- Imamo unutrašnje barijere koje nameću carinu od 64 odsto na opremu i 95 odsto na metale - rekao je Dragi.
Blok bi, kako dodaje, trebalo da izda zajednički dug kako bi povećao potrošnju na odbranu, istraživanje i razvoj, zajedničku infrastrukturu i disruptivne tehnologije. Tome su se opirale takozvane štedljive zemlje.
- Samo oblici zajedničkog duga mogu podržati dalekosežne evropske projekte koje fragmentirani i nedovoljni nacionalni napori nikada ne bi mogli provesti - kazao je Dragi.
Vlade bi takođe trebalo da donose odluke o industrijskim i trgovinskim politikama, smanjuju barijere i moraju se dogovoriti o tome kako finansirati značajna ulaganja koja su potrebna u budućnosti, a koja iznose oko bilion ili dva biliona eura godišnje.
Brži ekonomski rast i političke reforme kako bi se osiguralo bolje funkcionisanje EU cijena su ulaska kako bi se osigurala geopolitička moć bloka.

Dragi: Ova godina raspršila iluziju o važnosti EU

Evropska unija (EU) djeluje kao ekipa bez trenera, gdje igrači često nemaju jasna zaduženja, a ponekad svi nijesu privrženi interesu svog tima, u ovom slučaju jedistvenoj Evropi, ocijenio je predsjednik Građanskog pokreta URA i bivši premijer Dritan Abazović na predavanju studentima na Harvardu u prestižnom Dejvis centru koji se bavi politikama Rusije, Jugoistočne Evrope i centralne Azije.
Abazović je govorio o revitalizaciji koncepta deglobalizacije i novom geoplitičkom diskursu. Fokusirajući se na ulogu malih država u cijelom procesu, osvrnuo se i na pitanja vezanih za budućnost Evropske unije.
- Mi u Crnoj Gori i dalje u EU gledamo kao u jedinu nadu, koja cijeli region Zapadnog Balkana može učiniti bezbjednim i progresivnim. Međutim, kada temeljno analizirate situaciju u EU, ona djeluje kao ekipa bez trenera, gdje igrači često nemaju jasna zaduženja, a ponekad svi nijesu privrženi interesu svog tima, u ovom slučaju jedistvenoj Evropi - naveo je Abazović.
On je dodao da u kontekstu sve izraženije deglobalizacije, za male države, poput Crne Gore, je od izuzetnog značaja da budemo dio šire grupe, odnosno da budemo u klubu demokratskih država koje će podstaći naš razvoj ali i djelovati pozitivno u pravcu ispravljanja brojnih grešaka iz prošlosti.
On se osvrnuo i na agresiju Ruske federacije na Ukrajinu, kao i uticaj tog rata na region Zapadnog Balkana.
- U tom konfliktu se ogledala snaga jedne manje države poput Crne Gore. U jednom trenutku naša država je imala najviše izbjeglica iz Ukrajine po glavni stanovnika u cijeloj Evropi. Ukoliko svijet dozvoli da se međunardno pravo izbanalizuje, a to se trenutno dešava na mnogim mjestima širom svijeta, posebno na Bliskom istoku, jasno je da nam prijeti anarhija širih razmjera - kazao je Abazović.
On je istakao da su SAD najvažniji inostrani partner Crne Gore i da očekuje snažan angažman nove administracije u rješavanju otvorenih pitanja u regionu.
Tokom konverzacije, studenti i profesori istakli su posebno interesovanje za odnose Crne Gore i Turske, borbu protiv transnacionalnog kriminala, kao i viziju novog pristupa politici kroz regionalnu povezanost i saradnju.
Nakon predavanja, Abazović je bio gost poznatog profesora i pisca Serhija Plohija na Ukrajinskom istraživačkom institutu (Ukrainian research institute) čiji je fokus istraživačkog rada upravo pitanje Ukrajine i Rusije.

Abazović na Harvardu: EU često djeluje kao ekipa bez trenera, gdje igrači često nemaju jasna zaduženja

Evropska centralna banka odlučila je danas da od 18. decembra smanji tri ključne kamatne stope za 25 baznih poena. Prema toj odluci, kamatna stope na depozitne olakšice biće tri odsto, kamatna stopa na glavne operacije refinansiranja biće 3,15 odsto, dok će stopa na marginalne kreditne olakšice biti smanjena na 3,4 odsto.
- Konkretno, odluka o smanjenju kamatne stope na depozitne olakšice – stope putem koje ECB usmjerava stav monetarne politike – zasnovana je na ažuriranoj procjeni izgleda inflacije, dinamici bazne inflacije i dosljednosti primjene monetarne politike - navodi se u saopštenju Evropske centralne banke.
Proces smanjenja inflacije, kako se navodi, napreduje po planu.
Prema procjenama, ukupna inflacija će u prosjeku iznositi 2,4 odsto u 2024, zatim 2,1 odsto u 2025, pa 1,9 odsto u 2026. i 2,1 odsto u 2027. godini.

Evropska centralna banka snizila kamatne stope

Najviše novca za odbranu Evropska unija troši kupovinom u Sjedinjenim Američkim Državama, a umjesto toga, njene članice trebalo bi da favorizuju sopstvenu industriju naoružanja kada kupuju oružje, naveo je bivši predsjednik Evropske centralne banke Mario Dragi u svom izvještaju o konkurentnosti EU.
Mnoge članice EU se ubrzano naoružavaju nakon ruske invazije na Ukrajinu, ali 78 odsto od 75 milijardi eura, koliko su članice EU potrošile na odbranu između juna 2022. i juna 2023, otišlo je van bloka, a 63 odsto je otišlo u SAD, naveo je Dragi, prenosi Politiko.
Kupovina iz SAD „u nekim slučajevima može biti opravdana, jer EU nema neke proizvode u svom katalogu“, istakao je Dragi, ali je dodao da „u mnogim slučajevima postoji evropski ekvivalent ili bi mogao brzo da bude dostupan“.
Iako Evropa pravi sopstvenu opremu, kao što su avioni „Eurofajter“ i „Rafal“ ili borbeni tenk „Leopard 2 A7+“, mnoge zemlje to kupuju iz inostranstva. Zemlje od Holandije do Njemačke, Poljske, Rumunije, Belgije, Danske, Češke i druge planiraju da kupe stelt lovac „Lokid Martin F-35“.
Poljska je od Seula kupila raketne artiljerijske sisteme „Čunomo“, lake borbene avione FA-50, tenkove K2 „Blek panter“, K9 Tander 155 mm samohodne haubice i još mnogo toga, a sada je i Rumunija na tržištu sličnih sistema, dok južnokorejske kompanije imaju velike planove za ostatak Evrope, naveo je Dragi.
On je ukazao da evropske kompanije za proizvodnju oružja imaju problema sa povećanjem proizvodnje oružja i municije kako bi zadovoljile potražnju iz nacionalnih programa i za snabdijevanje Ukrajine, a odgovor je bolje usmjeravanje toka gotovine.
Dragi je pozvao na „značajne mehanizme podsticaja“ kako bi podstakli vlade da kupuju evropsko naoružanje. Jedan pristup mogao bi biti da se finansiranje poveže sa mehanizmima kriterijuma podobnosti, kao što su oni koji već postoje u Evropskom odbrambenom fondu (EDF) i u predloženom programu Evropske odbrambene industrije (EDIP).
Izvještaj je, takođe, pozvao zemlje da urade bolji posao u zajedničkoj potrošnji i zajedničkim nabavkama, kako bi se prevazišlo malo i fragmentirano odbrambeno tržište Evrope. Zato je Dragi rekao da bi blok trebalo da poveća obim svojih kompanija za proizvodnju oružja tako što će dozvoliti „konsolidaciju namjenske industrijske, tamo gdje je to potrebno“.
Kao primjer, naveo je da se od 1990. odbrambena industrijska baza SAD smanjila sa 51 vodeće kompanije na samo pet.
Odbrambena industrija bloka takođe bi trebalo da dobije bolji pristup finansijama EU „kako bi mobilisala privatni kapital“, rekao je Dragi. Na primjer, kreditne politike Evropske investicione banke trebalo bi da podržavaju odbrambene investicije.

Bivši predsjednik Evropske centralne banke: Evropa treba da favorizuje sopstvenu industriju naoružanja

Paravojne snage brze podrške (RSF) u Sudanu saopštile su da su u četvrtak uhapsile više osoba osumnjičenih za zločine počinjene tokom zauzimanja grada El-Fašera, glavnog grada države Sjeverni Darfur — među njima i zloglasnog komandanta poznatog pod imenom Abu Lulu, ratnog zločinca kojeg međunarodni mediji opisuju kao „krvnika stoljeća“.
U saopštenju objavljenom na Telegramu, RSF — koja se od aprila 2023. godine bori protiv regularne vojske Sudana i uživa podršku Ujedinjenih Arapskih Emirata — navela je da je hapšenje izvedeno „u skladu sa zakonom, vojnom disciplinom i pravilima ponašanja u ratnim okolnostima“.
Dodaje se da su „nadležne pravne komisije započele istragu protiv uhapšenih, kako bi ih se privelo pravdi“, te da su preduzete mjere „radi sprečavanja kršenja koja vrijeđaju ljudsko dostojanstvo i međunarodne konvencije“.
Iza službenog jezika RSF-a, međutim, krije se jedna od najmračnijih epizoda u savremenoj istoriji Sudana. Na društvenim mrežama posljednjih dana kruže uznemirujući snimci na kojima se vidi Abu Lulu, pravim imenom brigadir Al-Fateh Abdullah Idris, kako hladnokrvno puca u grupu nenaoružanih muškaraca iz neposredne blizine, dok njegovi suborci viču i slave. Prema analizi BBC Verify, upravo je on odgovoran za egzekuciju najmanje devet civila, čija tijela ostaju na gomili dok kamere bilježe zločin.
<div class="embed-block"><iframe id="twitter-widget-0" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="true" class="" title="X Post" src="https://platform.twitter.com/embed/Tweet.html?dnt=false&amp;embedId=twitter-widget-0&amp;features=eyJ0ZndfdGltZWxpbmVfbGlzdCI6eyJidWNrZXQiOltdLCJ2ZXJzaW9uIjpudWxsfSwidGZ3X2ZvbGxvd2VyX2NvdW50X3N1bnNldCI6eyJidWNrZXQiOnRydWUsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfdHdlZXRfZWRpdF9iYWNrZW5kIjp7ImJ1Y2tldCI6Im9uIiwidmVyc2lvbiI6bnVsbH0sInRmd19yZWZzcmNfc2Vzc2lvbiI6eyJidWNrZXQiOiJvbiIsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfZm9zbnJfc29mdF9pbnRlcnZlbnRpb25zX2VuYWJsZWQiOnsiYnVja2V0Ijoib24iLCJ2ZXJzaW9uIjpudWxsfSwidGZ3X21peGVkX21lZGlhXzE1ODk3Ijp7ImJ1Y2tldCI6InRyZWF0bWVudCIsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfZXhwZXJpbWVudHNfY29va2llX2V4cGlyYXRpb24iOnsiYnVja2V0IjoxMjA5NjAwLCJ2ZXJzaW9uIjpudWxsfSwidGZ3X3Nob3dfYmlyZHdhdGNoX3Bpdm90c19lbmFibGVkIjp7ImJ1Y2tldCI6Im9uIiwidmVyc2lvbiI6bnVsbH0sInRmd19kdXBsaWNhdGVfc2NyaWJlc190b19zZXR0aW5ncyI6eyJidWNrZXQiOiJvbiIsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfdXNlX3Byb2ZpbGVfaW1hZ2Vfc2hhcGVfZW5hYmxlZCI6eyJidWNrZXQiOiJvbiIsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfdmlkZW9faGxzX2R5bmFtaWNfbWFuaWZlc3RzXzE1MDgyIjp7ImJ1Y2tldCI6InRydWVfYml0cmF0ZSIsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfbGVnYWN5X3RpbWVsaW5lX3N1bnNldCI6eyJidWNrZXQiOnRydWUsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfdHdlZXRfZWRpdF9mcm9udGVuZCI6eyJidWNrZXQiOiJvbiIsInZlcnNpb24iOm51bGx9fQ%3D%3D&amp;frame=false&amp;hideCard=false&amp;hideThread=false&amp;id=1983945756152365190&amp;lang=sr&amp;origin=https%3A%2F%2Fwww.antenam.net%2Fsvijet%2F386722-uhapsen-abu-lulu-tiktok-monstrum-iz-sudana-snimao-egzekucije-i-hvalio-se-da-je-ubio-hiljade-ljudi&amp;sessionId=8bbe4f8972c7d7f679230c09ec66310994c5d622&amp;theme=light&amp;widgetsVersion=2615f7e52b7e0%3A1702314776716&amp;width=550px" data-tweet-id="1983945756152365190" style="box-sizing: border-box; max-width: 100%; position: static; visibility: visible; width: 550px; height: 671px; display: block; flex-grow: 1;"></iframe></div>
Na drugim snimcima, sada već ozloglašeni komandant, nasmijan i opušten, ismijava ljude koji ga mole za život prije nego što ih pogubljuje. Sam Abu Lulu je u jednom videu, objavljenom na njegovom TikTok profilu, priznao da je lično ubio više od 2.000 ljudi. Uprkos brutalnim prizorima, postao je neka vrsta „ratne zvijezde“, okupljajući desetine hiljada pratilaca na društvenim mrežama.
Nakon što je objavljen snimak njegovog hapšenja, vidi se kako ga pripadnici RSF-a, pod jakim obezbjeđenjem, prevoze u zatvor Šala na zapadnoj periferiji El-Fašera. BBC je potvrdio autentičnost snimka, identifikujući zgradu i natpis Ministarstva unutrašnjih poslova Sudana na ulazu u kompleks. Prema analizi satelitskih snimaka, Abu Lulu je smješten u samicu južnog krila zatvora.
Sudanska javnost i međunarodne organizacije i dalje izražavaju sumnju u iskrenost RSF-a, jer upravo su njihove jedinice odgovorne za masakr u El-Fašeru, tokom kojeg je ubijeno više od 2.000 civila, uključujući žene, djecu i starije osobe. Svjedoci tvrde da su vojnici RSF-a pucali na civile koji su pokušavali da pobjegnu, dok su bolnice i skloništa bila brutalno napadnuta.
Satelitske snimke istraživača sa Yale univerziteta i Humanitarian Research Laba pokazale su masovne grobnice, tijela razbacana pored vojnih vozila i tragove krvi vidljive čak iz svemira. Analize ukazuju na to da je RSF u El-Fašeru sprovodila sistematsku kampanju etničkog čišćenja protiv pripadnika naroda Fur, Zaghawa i Berti, uključujući „operacije čišćenja od vrata do vrata“.
Posebno potresan izvještaj objavila je Svjetska zdravstvena organizacija (SZO), potvrđujući da su pripadnici RSF-a upali u Saudijski bolnički centar za porodilje u El-Fašeru i tokom 48 sati ubili više od 460 pacijenata, medicinara i pratilaca. Među ubijenima su četiri ljekara, medicinska sestra i farmaceut. Bolnica je, prema izvještaju, napadnuta čak četiri puta u mjesec dana.
<div class="embed-block"><iframe id="twitter-widget-1" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="true" class="" title="X Post" src="https://platform.twitter.com/embed/Tweet.html?dnt=false&amp;embedId=twitter-widget-1&amp;features=eyJ0ZndfdGltZWxpbmVfbGlzdCI6eyJidWNrZXQiOltdLCJ2ZXJzaW9uIjpudWxsfSwidGZ3X2ZvbGxvd2VyX2NvdW50X3N1bnNldCI6eyJidWNrZXQiOnRydWUsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfdHdlZXRfZWRpdF9iYWNrZW5kIjp7ImJ1Y2tldCI6Im9uIiwidmVyc2lvbiI6bnVsbH0sInRmd19yZWZzcmNfc2Vzc2lvbiI6eyJidWNrZXQiOiJvbiIsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfZm9zbnJfc29mdF9pbnRlcnZlbnRpb25zX2VuYWJsZWQiOnsiYnVja2V0Ijoib24iLCJ2ZXJzaW9uIjpudWxsfSwidGZ3X21peGVkX21lZGlhXzE1ODk3Ijp7ImJ1Y2tldCI6InRyZWF0bWVudCIsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfZXhwZXJpbWVudHNfY29va2llX2V4cGlyYXRpb24iOnsiYnVja2V0IjoxMjA5NjAwLCJ2ZXJzaW9uIjpudWxsfSwidGZ3X3Nob3dfYmlyZHdhdGNoX3Bpdm90c19lbmFibGVkIjp7ImJ1Y2tldCI6Im9uIiwidmVyc2lvbiI6bnVsbH0sInRmd19kdXBsaWNhdGVfc2NyaWJlc190b19zZXR0aW5ncyI6eyJidWNrZXQiOiJvbiIsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfdXNlX3Byb2ZpbGVfaW1hZ2Vfc2hhcGVfZW5hYmxlZCI6eyJidWNrZXQiOiJvbiIsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfdmlkZW9faGxzX2R5bmFtaWNfbWFuaWZlc3RzXzE1MDgyIjp7ImJ1Y2tldCI6InRydWVfYml0cmF0ZSIsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfbGVnYWN5X3RpbWVsaW5lX3N1bnNldCI6eyJidWNrZXQiOnRydWUsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfdHdlZXRfZWRpdF9mcm9udGVuZCI6eyJidWNrZXQiOiJvbiIsInZlcnNpb24iOm51bGx9fQ%3D%3D&amp;frame=false&amp;hideCard=false&amp;hideThread=false&amp;id=1983913860651221447&amp;lang=sr&amp;origin=https%3A%2F%2Fwww.antenam.net%2Fsvijet%2F386722-uhapsen-abu-lulu-tiktok-monstrum-iz-sudana-snimao-egzekucije-i-hvalio-se-da-je-ubio-hiljade-ljudi&amp;sessionId=8bbe4f8972c7d7f679230c09ec66310994c5d622&amp;theme=light&amp;widgetsVersion=2615f7e52b7e0%3A1702314776716&amp;width=550px" data-tweet-id="1983913860651221447" style="box-sizing: border-box; max-width: 100%; position: static; visibility: visible; width: 550px; height: 551px; display: block; flex-grow: 1;"></iframe></div>
Portparol RSF-a kasnije je negirao optužbe, tvrdeći da je riječ o „propagandi poraženog islamskog pokreta“ i „kampanji diskreditacije“. Ipak, brojni svjedoci, humanitarne organizacije i međunarodni analitičari smatraju da RSF pokušava prikriti razmjere zločina i ulogu Abu Lulua, koji je postao simbol brutalnosti i genocida u Darfuru.
Sukob u Sudanu, koji je izbio u aprilu 2023. godine između regularne vojske i paravojnih snaga RSF-a, pretvorio je zemlju u jedno od najtragičnijih humanitarnih žarišta na planeti. Više od 150.000 ljudi je izgubilo život, dok je preko 14 miliona prisiljeno da napusti svoje domove. Glad, nasilje i etničke čistke pogađaju milione civila, a međunarodna zajednica još uvijek nije pronašla način da zaustavi katastrofu.

Uhapšen Abu Lulu, TikTok monstrum iz Sudana: Snimao egzekucije i hvalio se da je ubio hiljade ljudi

Crnogorska ekonomija bilježi rast prihoda i stabilne javne finansije, saopštili su iz Ministarstva finansija, navodeći da je to potvrda odgovorne politike Vlade.
- Podaci o kretanju javnih finansija za prvih devet mjeseci jasno pokazuju da Crna Gora bilježi stabilan rast, odgovorno upravljanje budžetom i fiskalnu disciplinu koja osigurava održiv razvoj i povjerenje građana - kaže se u saopštenju.&nbsp;
Iz Ministarstva su naveli da su ukupni prihodi budžeta iznosili 2.099,9 miliona eura, što predstavlja 26,5 odsto bruto-društvenog proizvoda (BDP), i za 24 miliona eura je više u odnosu na isti period prethodne godine.&nbsp;
- Naplata prihoda realizovana je na impresivnih 99 odsto plana, što potvrđuje da se javnim finansijama upravlja precizno, pouzdano i u skladu sa najboljim evropskim praksama - kaže se u saopštenju.
Navodi se da snažan rast gotovo svih ključnih poreskih kategorija potvrđuje stabilnost privredne aktivnosti i efikasnost sprovedenih ekonomskih mjera.&nbsp;
- Posebno se izdvaja izuzetna naplata poreza na dodatu vrijednost koji je, uz rekordnih 1,03 milijarde eura, porastao za 14,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu - dodaje se u saopštenju.&nbsp;
Iz Ministarstva su kazali da je rast zabilježen i kod poreza na dohodak fizičkih lica od 31 odsto, kao i kod poreza na dobit pravnih lica od 8,9 odsto.
- Pri čemu su prihodi po ovom osnovu već premašili godišnji plan. Prihodi od akciza porasli su za 7,8 odsto, što dodatno potvrđuje vitalnost tržišta i stabilnost potrošnje - navodi se u saopštenju.&nbsp;
Dodaje se da je samo u septembru naplaćeno 261,6 miliona EUR budžetskih prihoda, što je za 13,7 miliona EUR ili 5,5 odsto više nego u istom mjesecu prošle godine i iznad plana za 3,2 odsto.&nbsp;
Ti rezultati, kako su rekli iz Ministarstva, jasno ukazuju na rast ekonomske aktivnosti, jačanje poreske discipline i povjerenje građana i privrede u ekonomske politike Vlade.
- Na rashodnoj strani budžeta, ostvarenje od 2.188,2 miliona eura ili 27,6 odsto BDP-a potvrđuje kontrolisano i plansko trošenje - kaže se u saopštenju.&nbsp;
Navodi se da su tekući izdaci niži od plana, dok su kapitalni izdaci, kao temelj investicionog ciklusa i ekonomskog razvoja, porasli za 37,2 odsto u odnosu na prošlu godinu i dostigli 188,2 miliona EUR.&nbsp;
- Posebno je značajno što su izdvajanja za socijalnu zaštitu ostvarena u skladu sa planom, na nivou od 823,9 miliona eura, čime se potvrđuje kontinuirana briga države za najugroženije građane i očuvanje socijalne stabilnosti - kaže se u saopštenju Ministarstva.
Oni su naveli da uprkos rastu investicija i većim izdvajanjima za razvoj, budžetski deficit za devet mjeseci iznosi svega 1,1 odsto BDP-a, što je u potpunosti u okviru planiranih okvira i potvrđuje visoku fiskalnu disciplinu.&nbsp;
- Istovremeno, suficit tekuće potrošnje od 99,8 miliona EUR svjedoči o zdravoj strukturi javnih finansija i punoj likvidnosti budžeta - kaže se u saopštenju.
Ministar finansija Novica Vuković rekao je da &nbsp;crnogorska ekonomija pokazuje snagu i otpornost u zahtjevnim međunarodnim okolnostima.&nbsp;
- Rast poreskih prihoda, rekordna naplata poreza na dodatu vrijednost i odgovorno upravljanje rashodima jasan su dokaz da se javnim finansijama upravlja stabilno, planski i u interesu građana - kazao je Vuković.&nbsp;
On je naveo da će Vlada nastaviti da sprovodi politiku fiskalne odgovornosti, podrške privredi i ulaganja u razvojne projekte koji jačaju konkurentnost i životni standard.
Iz Ministarstva su rekli da rezultati ostvarenja budžeta za devet mjeseci još jednom potvrđuju da Crna Gora ima stabilne i održive javne finansije, da se budžetska politika vodi odgovorno i predvidivo, te da su ekonomski temelji zemlje čvrsti.&nbsp;
- Rast prihoda, efikasno trošenje i fokus na investicije i socijalnu sigurnost predstavljaju jasnu potvrdu da Crna Gora ide putem stabilnosti, razvoja i prosperiteta - kaže se u saopštenju.

Ministarstvo finansija: Crnogorska ekonomija bilježi rast prihoda

Dva muškarca poginula su u Bruklinu i na Menhetnu nakon što su jake kiše izazvale poplave koje su doprle do podruma, saopštila je danas policija.
Jedan muškarac (39) zaglavio se u podrumu svog doma u naselju Fletbuš dok je pokušavao da spase jednog od svojih pasa, piše "Njujork tajms".
Njega su izvukli ronioci, ali je preminuo u bolnici okruga Kings.
Drugi muškarac (43) pronađen je mrtav u poplavljenoj kotlarnici podruma u Vašington Hajtsu na Menhetnu.
Njihova imena još nisu objavljena.
Padavine su bile izuzetno intenzivne - u periodu od 20 minuta popodne je palo između pet i sedam centimetara kiše, a na aerodromu La Gvardija registrovano je rekordnih 12 centimetara.
Velika količina kiše, koja je bila predviđena za period od osam sati, pala je za samo 20 minuta, što je izazvalo bujične poplave i probleme u gradskom saobraćaju.
Najteže pogođena područja bila su Fletbuš i Holis u Kvinsu, gdje je nivo poplave usljed padavina dostigao skoro 60 centimetara.
Zbog poplava je takođe zatvoren dio auto-puta Long Ajlend, a došlo je i do kašnjenja u metro i željezničkom saobraćaju.
Automobili su bili zaglavljeni, a oborena stabla dodatno su otežala kretanje.
Meteorolozi upozoravaju da takvi kratkotrajni, ali ekstremni pljuskovi postaju sve učestaliji, a grad poziva stanovnike da prate poplavne senzore i izbjegavaju podzemne prostore tokom oluja.

Dvije osobe stradale u Njujorku usljed poplava izazvanih obilnim kišama

Kantonalni sud u Tuzli odredio je jednomjesečni pritvor za osam osoba uhapšenih u akciji u nekoliko gradova Tuzlanskog kantona, koje se sumnjiči da su dvije maloljetnice podsticali na prostituciju i koristili njihove seksualne usluge.
Ročište je održano u petak, a pritvor je određen na osnovu dokaza prikupljenih tokom istrage koju vodi Tužilaštvo Tuzlanskog kantona. Sud je naveo da postoji osnovana sumnja da su svi osumnjičeni počinili krivična djela za koja se vodi istraga, te da postoji bojazan da bi mogli uništiti ili sakriti dokaze, uticati na svjedoke ili ponoviti krivično djelo.
Osumnjičeni su: Besim Kopić (51), označen kao organizator grupe, Miralem Halilović (46), Jasmin Modrić (30), Dževad Požegić (55), Šemsudin Kadrić (39), Zijad Jagodić (61), Sulejman Šehić (67) i Nedim Avdić (41).
Prema informacijama Tužilaštva, Kopić, Kadrić, Halilović, Modrić i Šehić su od aprila 2024. do kraja jula 2025. vrbovali, prevozili i predavali dvije petnaestogodišnje djevojčice drugim osobama u Kalesiji, Živinicama i Srebreniku u svrhu seksualnog iskorištavanja. Oni su, kako se navodi, takođe koristili njihove seksualne usluge, pri čemu je dio novca zadržavao prvoosumnjičeni Besim Kopić.
Jagodić, Požegić i Avdić se sumnjiče da su u istom periodu, svjesni da su djevojčice maloljetne i žrtve trgovine ljudima, koristili njihove seksualne usluge i plaćali za to.
Sud je pritvor odredio u skladu sa članom 146. stav 1. tačke b) i c) Zakona o krivičnom postupku FBiH, kako bi se obezbijedila nesmetana istraga i spriječilo ponavljanje krivičnih djela.

Određen pritvor osumnjičenima za navođenje maloljetnica na prostituciju u Tuzli

Advokat Darko Maraš, branilac azerbejdžanskog državljanina J.G, kazao je da je utvrđeno da njegov klijent nije bio na Zabjelu 26. oktobra kada se desio incident u kojem je lakše povrijeđen Podgoričanin M.J. Tvrdi da je Tužilaštvo svoje navode zasnovalo isključivo na iskazu oštećenog.
Viši sud u Podgorici ukinio je večeras pritvor državljanina Azerbejdžana i Turske J.G. i N.D. koji su uhapšeni zbog navodnog učešća u incidentu na Zabjelu u kojem je lakše povrijeđen M.J.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 74.7126%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fhronika%2Fvisi-sud-promijenio-odluku-ukinut-pritvor-dvojici-stranaca-ne-postoji-sumnja-za-pokusaj-ubistva&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
 
Njima je juče određen pritvor do 30 dana zbog krivičnog djela ubistvo u pokušaju. Međutim, sudija za istragu je dan kasnije donio drugu odluku, utvrdivši da nema sumnje za pokušaj ubistva.
- Odbrana je tokom cijelog postupka ukazivala da Jakub Gurbanov nije bio na licu mjesta u kritičnom trenutku, već je bio kod kuće i spavao. Na prijedlog odbrane, sinoć je donijeta naredba o izuzimanju snimaka sa kamera sa zgrade u kojoj moj klijent živi - kazao je advokat Maraš za TV E.
Kamere su izuzete sinoć i na osnovu pregledanih snimaka ustanovljeno je, navodi on, da njegov klijent nije napuštao stan kao što je i tvrdio u svojoj odbrani.&nbsp;
- Danas, oko 20 časova, donijeta je odluka da se mom branjeniku ukine pritvor, kao i drugom osumnjičenom. Tužilaštvo je sve svoje navode zasnovalo isključivo na iskazu oštećenog, koji je mog branjenika prepoznao kao osobu koja je učestvovala u ovom incidentu - rekao je za Maraš.

Advokat azerbejdžanskog državljanina: Utvrđeno da moj klijent nije bio na Zabjelu, Tužilaštvo navode zasnovalo isključivo na iskazu oštećenog

Advokat Stefan Jovanović, zastupnik mlade Podgoričanke koja je u petak popodne, po nalogu Osnovnog suda u Podgorici, završila u zatvoru na izdržavanje petnaestodnevne kazne na koju je osuđena, jer je odbijala da kćerku preda bivšem mužu, dostavio je Ministarstvu pravde, ministru Bojanu Božoviću, hitan zahtjev za prekid kazne, zatš što je žena u sedmom mjesecu rizične trudnoće, što je potvrđeno i pregledom u Kliničkom centru, na koji je upućena iz UIKS-a u utorak.
- Posjetio sam klijentkinju u prostorijama UIKS-a i danas sam predao Ministarstvu pravde, u skladu sa odredbama Zakona o izvršenju kazni zatvora, novčane kazne i mjera bezbjednosti, zahtjev za prekid izdržavanja kazne koja joj je izrečena. Zahtjev sam podnio zato što su ispunjeni zakonski uslovi za prekid izdržavanja kazne. Ona je trudnica, u sedmom mjesecu je trudnoće, a trudnoća je, prema medicinskoj dokumentaciji visokorizična. Pregledana je i prije dva dana i tim pregledom je ustanovljena visokorizična trudnoća. U zahtjevu Ministarstvu pravde tražio sam da te činjenice provjere uvidom u njen medicinski karton, odnosno taj posljednji izvještaj ljekara – kazao je&nbsp;
ISPUNJENI ZAKONSKI USLOVI
Kategričan je da su ispunjeni svi zakonski uslovi za prekid kazne.
- Prije svega iz humanih razloga nadležno ministarstvo, u skladu mogućnostima, mora što brže da reaguje kako bi ispitalo sve navode iz ovog zahtjeva i u krajnjem kako bi prekinulo kaznu zatvora. Kao advokat nemam namjeru da ulazim u postupke u toku pred nadležnim sudom i u činjenice koje se odnose, na samo dijete i sve te postupke, već kroz ovaj zahtjev samo apelujem na Ministarstvo pravde da ispita sve okolnosti i da prekine izdržavanja kazne zatvora, jer su za to ispunjeni svi zakonom propisani uslovi – zaključio je Jovanović.
O petogodišnjoj djevojčici mlade Podgoričanke brine njena porodica kojoj je naloženo da je preda ocu, ali dvije primopredaje – u utorak i druga danas bile su neuspješne jer je dijete odbilo da ide sa ocem.
- I danas smo je poveli, ali je ona vrištala i plakala i nije htjela sa njim – rekla nam je familija Podgoričnake.
Tvrde i kako su im u utorak izvršitelj i socijalna radnica predlagali da je ostave, odnosno „da joj baba pobjegne“, što je ona kategorično odbila.
- Izvršitelj je danas, poslije neuspješne primopredaje, zaprijetio babi da će nam se „ovo obiti o glavu“ – kazali su oni za naš Portal.
SUTKINJA HRKOVIĆ POMJERILA KAMERU
Dostavili su nam i video zapis sa sigurnosne kamere pred ulaznim vratima njihovog stana na kojem se vidi sutkinja Ina Hrković, koja je došla u pratnji policije i drugih službenika, prije nekoliko dana, da im naloži predaju đeteta.
Na snimku se vidi kako sutkinja Hrković pomjera kameru kako se ne bi vidjela njihova komunikacija sa porodicom Podgoričanke.
- To što je uradila je neprihvatljivo – poručuju oni.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FQTqzA1g-zD0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div>VIDEO: Sutkinja Ina Hrković pomjera kameru ispred stana porodice mlade Podgoričanke</div>
&nbsp;Objavili smo da je Podgoričanka prošlog četvrtka doputovala iz inostranstva kada je policija zaustavila na aerodromu i saopštila joj da se sjutradan, u petak, u četiri popodne, javi u stanicu policije.
- Ona je pošla i dala izjavu policijskom službeniku po krivičnoj prijavi bivšeg supruga. Tužilac je potom naložio da bude puštena kući, ali kada je krenula zaustavili su je policajci iz Javnog reda i mira i sproveli je kod inspektora koji joj je saopštio da moraju da je sprovedu u zatvor na izdržavanje kazne od 15 dana, jer ne da dijete bivšem suprugu – ispričala je ranije našem portalu njena familija.
Rekli su i da je u Spuž dovedena „bez uputnog akta“, koji je sutkinja naknadno dostavila.
U petak je u policiji, kako su nam rekli, izjavu dala i majka uhapšene Podgoričanke.
Sutkinja Osnvnog suda u Podgorici Ina Hrković kaznila je Podgoričanku na petnaestodnevnim zatvorom, jer odbija da bivšem suprugu preda njihovu djevojčicu zato što tvrdi da je on fizički zlostavlja.
ODLUKA SUDA
Sutkinja je još u maju naložila ovoj ženi da petogodišnju kćerku mora da predaje ocu svake druge sedmice utorkom i četvrtkom od 16 do 19 sati, kao i svake druge sedmice utorkom, takođe od 16 do 19 sati, a te sedmice i vikendom – od petka do neđelje veče. Ona je to, međutim, odbijala i zahtijeva da se djevojčica sa ocem sastaje isključivo pod nadzorom, jer je on, kako tvrdi, tuče, zbog čega je protiv njega podnijela i krivičnu prijavu. Tužilaštvo je tu prijavu odbacilo.
Mlada Podgoričanka odbija da kćerku predaje ocu nakon što joj je poslije jednog vikenda koji je provela sa njim rekla da je tukao, što je, kako kaže, potvrđeno i medicinskom dokumentacijom. Od tada traži da njihov kontakt bude isključivo pod nadzorom, što je sud odbio.
S druge strane, sutkinja Hrković smatra da sigurnost đeteta nije ugrožena i da je u najboljem interesu djevojčice da vrijeme provodi sa ocem, obrazlažući da je tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu protiv njega i da se postupak sada vodi po privatnoj tužbi, te da ni činjenica da se protiv njega pred tužilaštvom vodi još jedan postupak „nijesu dovoljni (razlozi p.a.) da sud zaključi da bi sigurnost djeteta bila ugrožena“.
Portal ETV uputio je pitanja ministru pravde Bojanu Božoviću, a nakon što je advokat Jovanović danas dostavio Ministarstvu hitan zahtjev za prekid kazne.

Djevojčica i danas odbila da ide kod oca, izvršitelj, tvrdi porodica, prijetio babi đeteta da će im se „ovo obiti o glavu“

Spajić: Ekonomsko samoubistvo je slati poruke da neko nije dobrodošao u našu zemlju, iduće sedmice će u proceduri biti prijedlog zakona o strancima

Sve što se dešava posljednja tri dana, specifično u Podgorici, sa narativima koji jesu širi, gotovo je preslikano na ono što se, nažalost, desilo aprila 1992. godine u Bosni i Hercegovini — a znamo šta se dešavalo poslije tog aprila 1992. godine — rekao je u emisiji Na kraju dana na Televiziji E bosanskohercegovački pisac i kolumnista Dragan Bursać.
Situacija u Crnoj Gori, kaže Bursać, neodoljivo podsjeća na devedesete godine prošlog vijeka, jer su prisutni identični antibošnjački, antimuslimanski, kako kaže, klerofašistički narativi, u kojima se, preko nekih teorija zavjere, a najčešće kroz narativ o ugroženosti srpskog stanovništva, „spontano” dešava „narod”.
- Fascinantna je ta gotovo iskopiranost načina na koji se to dešava. Svakom čovjeku koji je došao iz Bosne ili Hrvatske trenutno se aktivira PTSP, jer vi vidite, iz sekunde u sekundu, rulju koja ide sa željom da linčuje ljude druge i drugačije — specifično, u ovom slučaju, Turke, građane Turske koji su u Crnoj Gori. To je nešto zastrašujuće, i prosto ne možete da vjerujete da se nakon 35–36 godina takve stvari, takvim intenzitetom i tako brzo, dešavaju tu. Vidimo posljednja tri-četiri dana da događaj prestiže događaj — vidite u jednom trenutku mlade ljude, a onda saznajete da imaju u štekovima bejzbol palice, parole, transparente i prevoz. Vidite da tu nema spontanosti: vidite spaljivanje prodavnica koje drže turski državljani, vidite zapaljene automobile, pa saznate da ti ljudi zapravo i nijesu Turci, osim jednog — da su Azerbejdžanci, i da je došlo do kafanske tuče, provokacija, posjekotina, poderotina, ali ne napada kojim bi bio ugrožen život.I onda vidite transkripciju, kako bih ja rekao — kancelarije — gdje dobijate situaciju da zli Turci ‘idu, ubijaju, spaljuju, pokušavaju da zlostavljaju poštene građane Crne Gore’. Što je potpuno ludilo, što je zastrašujuće - rekao je Bursać.
Evidentan je potpis „kancelarije“, smatra Bursać, sa sjedištem u Beogradu, koji je, kako tvrdi, prisutan nesmanjenom žestinom još od ranih devedesetih godina — i taj obrazac je zastrašujuće isti.
- Ovo što se dešava posljednja tri dana, specifično u Podgorici, sa narativima koji jesu širi, gotovo je preslikano na ono što se, nažalost, desilo aprila 1992. godine u Bosni i Hercegovini. A znamo šta se dešavalo poslije tog aprila 1992. godine - istakao je Bursać.
Kaže i da na Balkanu ništa nije slučajno kada se u blizini nalazi Vučićev režim, jer je, kako navodi, obrazac isti — slanje batinaša i isceniranje događaja.
- Kako su ti batinaši obučeni, kako su maskirani, kakvu imaju ‘radnu opremu’ — zovem je radna oprema jer dobar dio batinaša pohađa kojekakve vojne i policijske akademije, i svi imaju iskaznice državne. Kad vidite da je to poprilično slično onome što se dešava na ulicama Podgorice posljednja dva-tri dana - zaključio je Bursać.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DjIG0lLMaVr4&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

Tag: evropska-centralna-banka