Više malih drvoprerađivača koji su se javili Portalu ETV poručuju da je spas za crnogorske šume osnivanje državnog preduzeća za upravljanje šumama, ali samo pod uslovom da menadžment ne bude zapošljavan „po partijskim linijama ili da kadar dođe iz 'šumske mafije' koja bi tako nastavila sa nemilosrdnom eksploatacijom i pustošenjem šuma“.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20260205060248_01358f996410720fff4bebf3395cbd8c6e2e93c983aded47a5ed6f0a4f723088.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20260205060248_01358f996410720fff4bebf3395cbd8c6e2e93c983aded47a5ed6f0a4f723088" data-rendition-name="original" width="960" height="1280" loading="lazy" alt="šume"><figcaption>Zloupotrebe na svakom koraku</figcaption></figure>  - Dajemo punu podršku Andriji Deliću (državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede) i Ranku Kankarašu (načelnik Direkcije za šumarstvo). Njihove akcije usmjere su na spašavanje crnogorskih šuma i obračun sa šumskom mafijom i koncesionarima koji nemilice pljačkaju šume – kategorični su oni. Zakonom o šumama predviđeno je osnivanje državnog preduzeća za upravljanje šumama, ali Vlada još nije ispunila tu zakonsku obavezu. DRVOPRERAĐIVAČI UNIŠTENI Upozoravaju da su aktuelni čelnici Uprave za gazdovanje šumama i lovištima i područnih jedinica samo nastavili sa starim praksama.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20260205060248_e543356cd3ce27348f6d3e284cebeedda721e5f2eb5b080a751c9da5e0fdc9df.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20260205060248_e543356cd3ce27348f6d3e284cebeedda721e5f2eb5b080a751c9da5e0fdc9df" data-rendition-name="original" width="1536" height="814" loading="lazy" alt="delić"><figcaption>Andrija Delić</figcaption></figure>  - Manipuliše se odlukama drveta za ogrejv, odlukama za poklon tehničke građe - ko ih je ovlastio da poklanjaju državnu imovoinu, ali su svi ti podaci sakriveni. Za ogrjevno drvo na jedno ime ima po pet-šest odluka. A pitanje je i ko je i kako donosio odluke kome treba dodijeliti drva za ogrijev, a kome ne. Inspektori koji su radili kontrole su iz Uprave za šume i kako oni mogu objektivno da kontrolišu poslodavca? Nije bilo nikakve kontrole, a problem je zloupotreba naloga. Tehničari i lugari su morali da rade kako im šefovi kažu, jer bi ostali bez posla. Ono što je dato po koncesijama danas se preprodaje, a to nije dozvoljeno ugovorom, međutim velike koncesionare ne kontroliše niko. Dobra šuma je posječena, bolesna stabla su ostala u šumi – kažu oni. Drvoprerada je, upozoravaju, propala ovim načinom gazdovanja šumama. - I veliki i mali drvoprerađivači su uništeni. Model je - posijeci i prodaj. Godinama se ukazuje na propuste i ništa. Danas je kriv onaj ko ukazuje na povredu državne imovine, a ne oni koji je povrjeđuju. Šume su uništene i krajnje vrijeme je da se reaguje i spašava što se spasiti može – kategorični su naši sagovornici. Tvrde da čak ima šumskih odjeljenja koja su prodata koncesoniaru iz Srbije, ali se nadaju da će Delić i Kankaraš, sve to istražiti i procesuirati. PO PET-ŠEST ODLUKA NA JEDNO IME - Na spiskovima onih koji su dobijali ogrjevna i tehnička drva ima onih koji su dobili, tri, četiri, pet odluka. Ima inženjera i lugara i vjerujem da ta lica pojedina ni ne znaju da su na spisku, da su dobili ta drva. Najveća zloupotreba počinje od fiktivnih zapisnika manjkova i odluka o dodjeli ogrjevnog i tehničkog drveta. Zašto se za 2023, 2024. i 2025. ne zna ko je dobio drva – ogorčeni su naši sagovornici. Objašnjavaju da još nijesu spremni da imenom izađu u javnost, jer je šumska mafija i dalje snažna, podsjećajući na nedavnu objavu Andrije Delića koji je saopštio da su tokom kontrola eksplatacije šuma u Beranama i Rožajama zastrašivani i pucnjavom. - Kad se puškama obračunavaju sa kontrolorima, što bi tek nama radili. Ali, ove kontrole se neće zausatviti. Na proljeće će se istraživati i odjeljenja u pograničnim zonama – dodaju oni. Tvrde da šumama na teritoriji Rožaja upravlja jedna porodica i da bez njihovog naloga i odobrenja šumari ne smiju ništa da urade. - Uvođenjem koncesija 2006. godine uništen je komplet drvoprerađivački sektor. Od tada, maltene šest firmi u Croj Gori vodi glavnu riječ. Nikad nije bilo da se građa u dubećem stanju plaća - čamova od 10 do 17 eura, a bukova od tri do sedam eura, a onda se prodaje kubik čamovine 100 eura. Niti u jednom odjeljenju nije bilo primopredaje - ni prijema, ni razduženja od strane inspekcija... A kazne koje su izricane kretale su se od nekoliko stotina eura do maksimalno 1.000. I svima je bilo dobro – pričaju sagovornici Portala ETV.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20260205060252_33d404d4689e78d9c5053a3c85224856b32e481a8fb0d9ed791d1fb27de5fcad.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20260205060252_33d404d4689e78d9c5053a3c85224856b32e481a8fb0d9ed791d1fb27de5fcad" data-rendition-name="original" width="1536" height="746" loading="lazy" alt="kankaraš"><figcaption>Ranko Kankaraš</figcaption></figure>  Ogorčeni su i na Institut za šumarstvo i tvrde da „niti obilaze šume, niti prate što se radi u crnogorskim šumama“. UVESTI BAR-KOD Koncesionari, kažu oni, za sobom ostavljaju uništene šume. - Ostaju stabla oboljela, izvaljena, polutrula, stabla koje su zvaršila životni vijek. U šumu uđu ogromne, teške mašine i kada je zemlja natopljena poslije snjega i kiša, kada tim mašinama vuku građu kada završe posao staze kojima su vukli trupce su pune ogromnih rupa, skoro pa da su jame. Nekada davno, kada je postojalo odgovorno gazdovanje šumama, mogli su da uđu samo traktori koji zauzimaju manje prostora i tako se čuvao eko sistem. A sad su koncesionari mašine od po dvjesta i nešto konja i one vuku za sobom po 30-40 kubika. Ne možemo ni prebrojati koliko unište mladica – pričaju naši sagovornici. Smatraju da državno preduzeće za gazdovanje šumama treba da se bavi „isključivo čišćenjem šuma kroz sanacione mjere i prodajom na lager“. - Na lagerima bi bile prva, druga, treća klasa, drvo za ogrijev, za pelet, itd... Prioritet bi trebalo da ima lokalno stanovništvo, a viškove neka daju na tender. Ako ima viškova nek' ide i van države. Treba da uvedu i bar-kod na pločice i prilikom kontrole, kada se zaustavi kamion, provjerom preko aplikacije odmah se zna odakle ta pločica potiče. Potrebno je uraditi nove čekiće i uvesti doznačni biro, koji bi bio centralizovan. Svaka otpremnica se slika, preko aplikacije šalje se u doznačni biro, broj otpremnice, pločice, broj stabala, koliko kubika, relacija – smatraju naši sagovornici. Tvrde i da su protiv formiranja državnog preduzeća ljudi u Upravi za šume koji su u „dilu sa koncesionarima“. - Više ne bi bilo privilegija za koncesionare, ne bi imali čekić, pločicu, blokove kod sebe, nego bi kompletan sistem bio izmijenjen. Ukinula bi se maloprodaja za građane, ne bi bilo preprodaje šuma... Samo državno preduzeće za upravljanje šumama može spasiti crnogorske šume – zaključuju sagovornici Portala ETV.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20260205060252_871e47306cefe4c5e3f591c3f9fea8d2af121bdeeb64f554476f652e0bf4d4bc.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20260205060252_871e47306cefe4c5e3f591c3f9fea8d2af121bdeeb64f554476f652e0bf4d4bc" data-rendition-name="original" width="393" height="408" loading="lazy" alt="rajković"><figcaption>Miloš Rajković</figcaption></figure>  KRIVIČNA PRIJAVA Više građana Rožaja, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Andrija Delić i načelnik Direkcije za šumarstvo Ranko Kankaraš predali su 30. januara Osnovnom državnom tužilaštvu u Rožajama krivičnu prijavu zbog bespravne sječe šume u više odjeljenja u Gazdinskoj jedinici Paučinske šume i jednom odjeljenju šume u Lovničkim šumama, u Rožajama. - Krivična prijava je rezultat velikog broja prijava za bespravne sječe na prostoru Rožaja koje su prijavili građani u tom gradu i prva je u nizu krivičnih prijava koje će biti podnijete u narednom periodu, nakon kompletiranja dokaza i relevantne dokumentacije za ostale gazdinske jedinice – saopštili su u utorak Delić i Kankaraš. Pozvali su nadležne organe, uključujući i Vijeće za nacionalnu bezbjednost, za hitno djelovanje i dužnu pažnju, jer, naglasili su, već postoji dovoljno dokaza i upozorenja da šume u Crnoj Gori kontinuirano nestaju usljed bespravnih sječa.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20260205060252_8fe664c5433e4f4772f65460e9795aba1ae1931a9e84c03ae189b672bf154eed.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20260205060252_8fe664c5433e4f4772f65460e9795aba1ae1931a9e84c03ae189b672bf154eed" data-rendition-name="original" width="1920" height="864" loading="lazy" alt="šume"><figcaption>Šume u Rožajama uništene</figcaption></figure>  Krivična prijava je podnešena protiv direktora Uprave za šume Miloša Rajkovića, njegovog pomoćnika Danka Popovića, bivšeg direktora rožajske jedinice Uprave za šume Alena Kalača i glavnog inžinjera za zaštitu šuma u Rožajama Rifata Kalača. Krivičnom prijavom oni se terete „zbog bespravnih sječa koje imaju karakter pustošenja i krčenja šuma, u vidu sječa velikog intenziteta koje nijesu planirane kao redovan vid obnavljanja šuma i doznake stabala za sječu koja nije u skladu sa osnovom gazdovanja šumama“. Rajković i Alen Kalač u izjavama za Televiziju E kategorično su odbacili bilo kakvu povezanost sa nezakonitim radnjama, optužujući da se nezakonitim poslovima bave oni koji njih optužuju, te da su i žrtve političkog progona. Resorni ministar Vladimir Joković ćuti, a ne reaguje ni premijer Milojko Spajić. Milioni kubika drvne mase, saopštio je nedavno Andrija Delić, i stotine miliona eura (280 miliona) završili su u nečijim džepovima – vertikalno i horizontalno. Podsjetio je i da su sateliti Evropske svemirske agencije zabilježili da je za četiri godine posječeno oko 600 km² šume.

Kaćuša Krsmanović

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

1250x600

1084x550

thumbnail

Koncesionari jači od države

Sud za prekršaje u Budvi je danas je, trojici okrivljenih u tri odvojena hitna postupka zbog teških saobraćajnih prekršaja na teritoriji te opštine, izrekao 5.000 eura novčanih kazni. 
U četvrtom postupku povratniku u vršenju saobraćajnih prekršaja povezanih sa zloupotrebom narkotika izrečena je kazna zatvora od 30 dana, nakon izrečenih 15 dana zatvora u postupku koji je sproveden dan ranije.
- Okrivljenima, među kojima je i jedan strani državljanin koji je kaznu platio odmah po izricanju, osim kazni izrečeno je ukupno 20 mjeseci zabrane upravljanja motornim vozilima, koje će sprovesti Uprava policije Crne Gore po pravosnažnosti odluka - navedeno je u saopštenju Suda za prekršaje.
Istovremeno, Uprava policije intenzivirala je rad po izdatim naredbama suda za sprovođenje kažnjenih lica u UIKS Spuž.
- Stoga se ukazuje svim licima koja imaju dug u registru novčanih kazni da iste izmire u najhitnijem roku i tako izbjegnu donošenje rješenja o preinačavanju novčanih kazni u kazne zatvora - poručuju iz budvanskog Suda za prekršaje.

Budva: Za dan izrečeno 5.000 eura kazni, povratniku 45 dana zatvora

Zastoj ili neizvjesnost u procesu proširenja mogao bi imati uticaj na raspoloženje javnosti, posebno imajući u vidu snažnu i dugogodišnju podršku građana Crne Gore članstvu u Evropskoj uniji, ocijenjeno je na sastanku potpredsjendika Vlade za vanjske i evropske poslove Filipa Ivanovića sa evropskim komesarom za unutrašnje poslove i migracije Magnusom Brunerom.
U fokusu razgovora bio je napredak Crne Gore u procesu evropske integracije i dalji tok pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.
Ivanović je istakao je snažnu posvećenost Crne Gore ispunjavanju obaveza iz evropske agende, naglašavajući da je plan Vlade zatvaranje pregovaračkih poglavlja do kraja 2026. godine. Izrazio je očekivanje da će sve države članice prepoznati napore i rezultate Crne Gore, te podržati evropski put države i jasnu opredijeljenost njenih građana, koji u visokom procentu podržavaju članstvo u Evropskoj uniji.
U tom kontekstu, razgovarano je i o potencijalnim izazovima koji mogu uticati na dinamiku zatvaranja pregovaračkih poglavlja, kao i o širem političkom i društvenom značaju evropske integracije.
Bruner je naglasio da evropske institucije jasno prepoznaju napredak koji je Crna Gora ostvarila u pristupnom procesu, te potvrdio da Crna Gora ima punu podršku Evropske komisije u daljem napretku ka članstvu u Evropskoj uniji i zatvaranju pregovaračkih poglavlja. Ohrabrio je nastavak reformi i održavanje ambiciozne dinamike pregovora, dodajući da su ove reforme najbolja investicija u budućnost Crne Gore.&nbsp;
Kako je saopšteno iz Vlade, poseban akcenat stavljen je na vladavinu prava kao temelj evropske budućnosti Crne Gore. Ivanović je informisao sagovornika o reformama usmjerenim na jačanje nezavisnosti pravosuđa i autonomije državnog tužilaštva.
Sagovornici su razmijenili mišljenja i o globalnim političkim i bezbjednosnim kretanjima, sa posebnim osvrtom na njihov uticaj na evropsku politiku proširenja i stabilnost regiona Zapadnog Balkana. Istaknuta je važnost snažne saradnje između Crne Gore i institucija Evropske unije u odgovoru na savremene izazove.
Tokom sastanka razgovarano je i o saradnji u oblasti unutrašnjih poslova i migracija, uključujući dalju harmonizaciju vizne politike Crne Gore sa Evropskom unijom, reformu viznog informacionog sistema i jačanje institucionalnih kapaciteta u upravljanju migracijama, u skladu sa evropskim standardima.
- Sagovornici su potvrdili obostranu posvećenost nastavku intenzivnog dijaloga i partnerske saradnje u narednom periodu, u cilju ostvarivanja zajedničkog cilja – punopravnog članstva Crne Gore u Evropskoj uniji - navedeno je u saopštenju Vlade.

Ivanović-Bruner: Zastoj ili neizvjesnost u procesu proširenja mogao bi uticati na raspoloženje javnosti

Specijalne jedinice policije predstavljaće Crnu Goru na takmičenju „UAE SWAT Challenge“ koje će biti održanano od 7. do 11. februara u Dubaiju.
- Specijalna jedinica policije Crne Gore kontinuirano podiže nivo operativne spremnosti kako bi u realnom vremenu odgovorila na najsloženije i najsavremenije bezbjednosne prijetnje - saopšteno je iz Uprave policije.
Kroz, kako su rekli, intenzivan i zahtjevan trenažni proces, službenici usavršavaju taktičke vještine, jačaju fizičku i mentalnu izdržljivost i razvijaju visok stepen timske koordinacije.
- Obuka je koncipirana na pažljivo uspostavljenom balansu između fizičke snage i profesionalne obučenosti, uz kontinuirano unapređenje procedura i primjenu savremenih metoda rada. Trenažni proces Specijalne jedinice policije izuzetno je zahtjevan i kompleksan, te podrazumijeva visok stepen discipline, samokontrole, hrabrosti i odlučnosti. Njeni pripadnici angažovani su 24 časa dnevno, sedam dana u sedmici, spremni da odgovore na najrizičnije bezbjednosne izazove - navedeno je u saopštenju policije.
Grupa koja prolazi ove pripreme predstavljaće Crnu Goru na prestižnom i globalno prepoznatljivom međunarodnom takmičenju „UAE SWAT Challenge“ koji će biti održan od 7. do 11. februara u Dubaiju, gdje će odmjeriti sposobnosti sa najelitnijim jedinicama svijeta.
Na ovom takmičenju učestvovaće više od 100 timova iz skoro 50 država svijeta.
- Učešće Specijalne jedinice policije koja će predstavljati Crnu Goru potvrda je profesionalizma i međunarodne prepoznatljivosti pripadnika Uprave policije, koji ravnopravno participiraju sa svjetskim specijalnim jedincama. Osim toga, nastup na SWAT Challenge-u je i prilika za razmjenu iskustava, unapređenje međunarodne saradnje i dodatno jačanje kapaciteta Specijalne jedinice policije, u cilju očuvanja bezbjednosti i građana naše države - poručuju u policiji.

UP: Kontinuirana obuka i podizanje nivoa spremnosti SJP, predstavljaće Crnu Goru na UAE SWAT Challenge-u

Stotinak radnika Agencije za zaštitu životne sredine još nije primilo platu jer nema ko da je odobri, nakon što direktor te ustanove Milan Gazdić, iz opravdanih razloga, nije u mogućnosti da to uradi.
Takođe, osim zarada koje sad kasne skoro nedjelju dana, stopirano je i izdavanje dozvola iz nadležnosti ove agencije iz istih razloga.
Iako je ranije resorno ministarstvo odobravalo isplatu zarada u toj agenciji, aktuelni resor ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera, kojim upravlja Damjan Đulafić, ništa ne preduzima.
Povodom novonastale situacije, radnici Agencije za zaštitu životne sredine obratili su se Ministarstvu ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera, koji je nadzorni organ ovoj instituciji, ali od njih još odgovora nema.
Dan je ovim povodom upitio pitanja i Agenciji i Ministarstvu ali odgovore nijesmo dobili. Taj medij je pitao resor Ćulafića zašto zaposleni u Agenciji još nijesu primili plate, te koliko radnika čeka primanja. Upitali su ih i za stopirano izdavanje dozvola, te zašto ne reaguju na dopise radnika.
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine nema nijednog pomoćnika već nekoliko godina zbog čega je i došlo do blokade isplate zarada i izdavanja dozvola. Ova ustanova je u više navrata pisala Vladi Crne Gore iskazujući potrebu da se imenuju pomoćnici, međutim, do danas na te inicijative niko nije reagovao. Ranije je direktor Agencije imao tri pomoćnika.&nbsp;
Nedavno je usvojena nova sistematizacija Agencije za zaštitu životne sredine, po kojoj je planirano da direktor ima jednog pomoćnika, ali on još nije imenovan. Direktora Agencije i pomoćnike imenuje Vlada Crne Gore. Ranijim kordinatorima sektora u Agenciji je prije nekoliko dana istekao mandat.

Radnici Agencije za zaštitu životne sredine bez plata jer nema ko da ih odobri

Hronika

Da li je sutkinja upozorila da postoji rizik od bjekstva Medenice; Šćepanović: Nije bilo precizno

Sinoć zapaljeno auto koje koristi sveštenik Mijajlo Backović

Mitrović ostavila pismo porodici: Ne mogu da trpim nepravdu; Piperović: I ja sam zatečen

KRUNIĆ: Provjeravali smo podatak da li Milović planira da kupi banku, Katnić nikada nije tražio da izmijenim neki dokument

Tag: koncesionari

Koncesionari jači od države

Budva: Za dan izrečeno 5.000 eura kazni, povratniku 45 dana zatvora

Ivanović-Bruner: Zastoj ili neizvjesnost u procesu proširenja mogao bi uticati na raspoloženje javnosti

UP: Kontinuirana obuka i podizanje nivoa spremnosti SJP, predstavljaće Crnu Goru na UAE SWAT Challenge-u

Radnici Agencije za zaštitu životne sredine bez plata jer nema ko da ih odobri

Programska šema

PRATITE TVe UŽIVO