Crnogorski mimer Radosav Vrbica, Šest dana nakon što su mu oduzeti telefon i dva laptopa, prisustvovao je u Specijalnom policijskom odjeljenju (SPO) kopiranju podataka sa tih uređaja, saznaje Portal ETV.
Prema našim informacijama, prilikom tog postupka nije bilo saslušavanja, a, kako je kazao Vrbica - sve je trajalo nekoliko sati.
On je to potvrdio i na Fejsbuk mreži.&nbsp;
- Molim medije da obrišu ove gluposti što pišu jer nisam bio na saslušanje. Nisam bio na saslušanje nego sam prisustvovao pretresu telefona i laptopa, što je bukvalno posmatranje kopiranja podataka s jednog uređaja na drugi, a već su mi ranije uzeli sve šifre tako da ne znam ni što sam bio tamo. Ali uglavnom da znate: Situacija u državi je takva da ste svi vi 2-3000 i više osoba koji su mi nešto pisali i slali za ove četiri godine potencijalno za hapšenje - naveo je Vrbica.
Podsjećamo, Vrbica je 3. oktobra priveden u sklopu akcije Specijalnog policijskog odjeljenja gdje je dao izjavu u svojstvu građanina.
- Uzeli su mi telefon i dva laptopa i tražili sve šifre. Nisu mi rekli zbog čega, samo da postupaju po nalogu SDT-a. Nikakav nalog mi nijesu pokazali, samo su me pitali koje portale pratim i ko mi dostavlja informacije. Posebno su se interesovali za ETV i M portal, i pitali me poznajem li ove što su uhapšeni. Rekao sam da nikoga od njih ne poznajem, niti sam ikada s njima razgovarao. Mijajlovića znam samo iz medija. To je sve – kazao je Vrbica tada u izjavi za Portal ETV.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 170px; position: relative;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fhronika%2Fspo-danas-privodilo-i-mimera-radosava-vrbicu&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>

Kaćuša Krsmanović

Vjera Ljuljđuraj

original

viewImage

baseImage

400x240

400x203

thumbnail

Vrbica prisustvovao kopiranju podataka sa oduzetih uređaja u SPO, postupak trajao nekoliko sati

Predsjednik države Jakov Milatović, na pitanje TV E i Portala ETV da li Specijalno državno tužilaštvo (SDT) ugrožava slobodu govora zbog targetiranja medija, izjavio je da je prepoznat kao čovjek koji je na braniku prava i pravde u Crnoj Gori. Pružio je podršku radu medija, njihovoj nezavisnosti, ali kaže da podržava rad SDT I SPO. 
 
- Podržavam sve akcije SDT-a i SPO-a, a s druge strane, sloboda govora i medija je temelj svake demokratske države. To ne znači da je novinar sačuvan od krivične odgovornosti – ako ona postoji. Vjerujem da nadležni organi znaju da rade svoj posao. Sve je ovo još na početku. Ovo sve treba da dobije optužnicu i pravosudni epilog. Ako se ni to ne dovede do kraja, neko treba da odgovara za to. Puna podrška nezavisnosti medija, ali i SDT-u i SPO-u – i neka svako radi svoj posao - poručio je Milatović. 
 
Kako dodaje, “ako mediji i novinari nemaju čega da se plaše, onda ne treba ni da se plaše”. 
 
- Nijesam pravosudni ekspert, ali to što je neko novinar ne znači da je samim tim sačuvan od krivične odgovornosti – ako je ima – za razliku od poslanika u Skupštini, koji misle da su zbog funkcije sačuvani od krivične odgovornosti &nbsp;- ,dodao je predsjednik.Milatović: Sloboda medija da, ali bez imuniteta od odgovornosti
<h2>Skupština kontra javnog interesa</h2>
Milatović je pozvao novinare da otvore pitanje koliko je u Skupštini bilo glasanja na štetu javnog interesa. 
 
- Oni znaju da ponekad rade stvari koje imaju krivičnu odgovornost, ali isto tako znaju da za to neće odgovarati- naveo je. 
 
Onda se ponovo vratio na slučaj targetiranja dijela crnogorskih medija. 
 
- Ako mislite da nemate čega da se plašite – onda nemate čega da se plašite“, istakao je Milatović. 
 
O zahtjevu pojedinih udruženja saopštenog na konferenciji za medije u Srpskoj kući &nbsp;da se ukloni spomen-ploča u Morinju, predsjednik je istakao:&nbsp;
"Koliko je meni poznato, to obilježje je tamo postavljeno na način koji nije u skladu sa zakonom".

Milatović: Sloboda medija da, ali bez imuniteta od odgovornosti

Predsjednik Crnogorske evropske partije (CEP) Novak Adžić oštro je kritikovao ponašanje aktuelne vlasti prema onima koji zastupaju crnogorsku ideju i kritičke stavove, ocjenjujući da je riječ o, kako je naveo, „staljinizmu na djelu“.
Adžić je podsjetio da je na javnoj sceni Crne Gore prisutan još od 1991. godine, kao izvorni suverenista i član Liberalnog saveza Crne Gore, te poručio da „ovakvog progona, revanšizma i mržnje“ prema drugačijem mišljenju nije bilo ni u periodu od 1991. do 2020. godine.
- Staljinizam na djelu - zaključio je lider CEP-a u objavi na mreži X.

Adžić: Ovakvog progona i revanšizma nije bilo ni od 1991. do 2020. – staljinizam na djelu

Kao dugogodišnji zastupnik Crne Gore pred Evropskim sudom i kao pobornik slobode izražavanja, zaista smatram da u svakoj demokratskoj državi sloboda izražavanja mora biti na visokom nivou. Da li postoji ili ne postoji targetiranje, to ne možete čuti od mene iz prostog razloga što se obraćam sa pozicije s koje moram sačuvati svoju objektivnost, nepristrasnost i nezavisnost – jer odlučujemo u postupcima koji se mogu naći pred nama, kazala je predsjednica Vrhovnog suda, Valentina Pavličić, odgovarajući na pitanje Televizije E i Portala ETV da li u djelovanju Specijalnog državnog tužilaštva (SDT) vidi pokušaj gušenja slobode medija i svojevrsnu kriminalizaciju medija. 
- Svaka institucija u Crnoj Gori mora obavljati svoj dio posla i smatram da treba sačekati da vidimo šta će se pokazati, a sudovi su ti koji će na kraju odlučiti na osnovu činjenica u konkretnim predmetima - poručila je Pavličić. 
Dodala je da ne može komentarisati bilo šta što se tiče posljednjih dešavanja, jer su to već postupci koji se nalaze pred sudovima Crne Gore.
Na pitanje novinara, koje se ticalo etičnosti u vođenju sudskih postupaka pred crnogorskim sudovima, Pavličić je istakla da je u svom obraćanju više puta ukazala da je to jedan sistemski problem koji smo naslijedili, sa kojim moramo da se suočimo i koji moramo riješiti.
- Nesporno je da su postupci – naročito oni koji se odnose na utvrđivanje nečije krivice ili slobode – već duži vremenski period u fokusu rada sudova. U svim tim predmetima treba vidjeti da li je bilo propusta u radu ili u poštovanju procesnih pravila - dodala je Pavličić. 
Predsjednica Vrhovnog suda se osvrnula na sve predmete u kojima je sudstvo dozvolilo da u roku od tri godine ne donese prvostepenu presudu, te istakla da je to nešto što zaista ne služi na čast sudstvu
- Kada govorite o stavu Vrhovnog suda u vezi s tim da li je neko izašao iz pritvora zato što je istekao zakonski rok od tri godine, neću se osvrtati na konkretan predmet. Osvrnuću se na sve predmete u kojima je sudstvo dozvolilo da u roku od tri godine ne donese prvostepenu presudu – to je nešto što zaista ne služi na čast sudstvu. Ipak, treba reći da sudovi nijesu jedini odgovorni za takvu situaciju, bez obzira na to kako to neko može tumačiti. Kada to kažem, prvenstveno mislim na specijalizovano odjeljenje Višeg suda koje je godinama imalo svega četiri ili pet sudija koji su mogli postupati u tim predmetima. Ta se situacija od ove godine mijenja i vjerujem da više nećemo biti u prilici da nam se takve stvari dešavaju. To je, svakako, nešto što nas sve zajedno mora opomenuti i što moramo ispraviti u budućem radu - naglasila je Pavličić. 
Prema njenim riječima, država ne smije imati vezane ruke.
- Pa tako neće imati ni Vrhovni sud Crne Gore, barem dok sam ja na njegovom čelu. Da li je neki subjekt ili stranka u postupku iskoristila svoje znanje ili neznanje, ili kako vi to već karakterišete, to ni ja, niti bilo koji drugi sudija ne može znati – osim onoga koji vodi postupak - naglasila je Pavličić.
Sud, dodala je, odnosno vijeće koje sudi konkretan predmet, mora znati kako i na koji način da primijeni procesna pravila, jer imamo, ističe, Zakonik o krivičnom postupku koji sudovima daje veoma jasne alate za vođenje glavnih pretresa.
- Konačno, vidjećemo na kraju kako će se razvijati svi postupci koji se trenutno vode pred specijalnim odjeljenjem i kakva će biti njihova konačna sudbina. Vrhovni sud će tada postupati, u nekim predmetima kao trećestepeni sud, a u drugima možda i po vanrednim pravnim lijekovima. Da li je bilo propusta ili ne – to ćemo moći konstatovati tek tada - zaključila je Pavličić.

Pavličić: Sloboda izražavanja je temelj demokratije

Službenici Sektora granične policije lišili su sinoć slobode državljanina Azerbejdžana na graničnom prelazu Aerodrom Podgorica, nakon što je ometao i vrijeđao policijske službenike prilikom obavljanja redovnih graničnih provjera.
Kako je saopšteno iz Uprave policije, kontrolom putnika F.M. (29), koji je doputovao letom iz Istanbula, utvrđeno je da ne ispunjava uslove za ulazak u Crnu Goru propisane Zakonom o strancima – nije posjedovao dokaz o svrsi i uslovima boravka, dovoljan iznos sredstava za izdržavanje niti rezervaciju smještaja. Zbog toga mu je izdato rješenje o zabrani ulaska u zemlju.
Nakon što mu je saopšteno da će biti vraćen u Istanbul povratnim letom, F.M. je odbio da se ukrca u avion, pružao aktivan otpor, pokušao fizički da se obračuna sa policijskim službenicima i upućivao im uvredljive riječi.
Zbog narušavanja javnog reda i mira, F.M. je lišen slobode i priveden Sudu za prekršaje u Podgorici, gdje je proglašen krivim i osuđen na 60 dana zatvora. Nakon izricanja presude sproveden je na izdržavanje kazne u Upravu za izvršenje krivičnih sankcija u Spužu.

Na Aerodromu Podgorica uhapšen državljanin Azerbejdžana zbog vrijeđanja i ometanja policije

Demokrate Alekse Bečića, koje upravljaju ključnim sektorima bezbjednosti i odbrane, kao i brojnim drugim važnim resorima u državi, iz godine u godinu bilježe strmoglav pad podrške. To potvrđuje i najnovije istraživanje CEDEM-a, prema kojem ovu partiju trenutno podržava svega 8,2% građana. Ovo je ozbiljan pad u odnosu na prošlu godinu, kada je prema istom istraživanju, podrška iznosila 10%. Podrška Demokratama, prema istraživanju CEDEM-a objavljenom u maju 2023. iznosila je 11,1 %.&nbsp; U tom kontekstu, ne iznenađuje što se Demokrate obračunavaju sa svakim ko se usudi da uputi i najmanju kritiku na njihov račun — posebno kada je riječ o sistemima kojima upravljaju, a koji su, po svemu sudeći, pred pucanjem. Čini se da partija Bečića i Borisa Bogdanovića, suočena s padom rejtinga, pokušava da upotrebom mehanizama sistema kojim upravlja zaustavi kritičko medijsko izvještavanje, pokušavajući time da spasi brod koji očigledno tone.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025101616104_ed0c58c73d43e50016337e18ef93a4a463f7092ec4a8db8d2e16033d9566cdd4.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2025101616104_ed0c58c73d43e50016337e18ef93a4a463f7092ec4a8db8d2e16033d9566cdd4" data-rendition-name="original" width="1179" height="679" loading="lazy" alt="gradikon"> </figure>  Crna Gora se ponovo nalazi u političkom haosu, u situaciji gdje najvažnije državne sisteme kontrolišu oni sa najmanjom podrškom građana. Demokrate, koje imaju presudnu ulogu u sektorima bezbjednosti, uživaju podršku znatno manju od Pokreta Evropa sad i koalicije Za budućnost Crne Gore. <h2>CEDEM-ovo istraživanje: Ko ima najveću podršku?</h2> Prema istraživanju Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), koje je sprovedeno od 25. septembra do 6. oktobra 2025. godine, da su naredne sedmice izbori, Demokratsku partiju socijalista (DPS) bi podržalo 25,8% birača, dok bi za koaliciju Za budućnost Crne Gore (ZBCG) glasalo 23,5%. Pokret Evropa sad (PES), koji je prošle godine bio u vrhu sa 26,3%, sada ima podršku od 20,3%, što predstavlja značajan pad od čak šest procentnih poena. S druge strane, DPS je zadržao stabilnu podršku – oko 26%, potvrđujući konstantu u glasačkom tijelu. <h2>Uporedni podaci iz prethodnih godina: DPS stabilno, Milojko u padu</h2> U istraživanju objavljenom u martu 2024. godine, PES je imao podršku od 26,3%, a DPS 26%. Ovi rezultati ukazuju na trend opadanja podrške PES-u, dok je DPS uspio da stabilizuje, pa i blago poveća, svoju poziciju.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025101616104_4ea8e07fa9382aa4d08d7ee6880d1701e6f929a1cd5a65f57eabacce5d36badd.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2025101616104_4ea8e07fa9382aa4d08d7ee6880d1701e6f929a1cd5a65f57eabacce5d36badd" data-rendition-name="original" width="1179" height="652" loading="lazy" alt="grafikon"> </figure>  Rezultati parlamentarnih izbora iz 2023. godine: “Zajedno” (DPS, SD, LP, DUA) – 70.228 glasova (23,22%) – 21 mandat Pokret Evropa sad – 77.203 glasa (25,53%) – 24 mandata “Hrabro se broji” (Demokrate i URA) – 37.730 glasova (12,48%) – 11 mandata “Za budućnost Crne Gore” (NSD, DNP, RP) – 44.565 glasova (14,74%) – 13 mandata Ovi rezultati dodatno potvrđuju da su Demokrate, uprkos upravljanju ključnim državnim sektorima, u ozbiljnom padu i bez značajnije podrške javnosti. U isto vrijeme, DPS bilježi stabilan rejting, a PES ozbiljan pad, što nagovještava moguću rekonstrukciju političke scene u bliskoj budućnosti.

Demokrate u slobodnom padu: Sad je jasno zašto Bečić i Bogdanović koriste državne institucije da uguše kritiku

Kakvo je to pomirenje, u kom jedna strana treba da se liši istine, da bi druga strana svoje laži i zablude mogla da proglasi za istinu?
Kakvo je to pomirenje, kada se očekuje da se jedna strana odrekne antifašizma, da bi biološki ili ideološki naslednici fašizma mogli da uživaju u paralelnoj realnosti samoobmane i aboliciji svojih predaka i njihovih zločina?
Kakvo je to pomirenje, po čijim se “pravilima” ima zaboraviti izdaja i prodaja države i nacije, zarad konvalidiranja zločina, izdaje, pravnog nasilja i gubljenja državno-pravne samostalnosti, o čemu su i stvarnost i istorija odavno dali ocenu?
Kakvo je to pomirenje, u kom jedna strana mora da pristane da bude sluga, da bi druga strana mogla da i dalje bude sluga? I kada je podaništvo postalo vrlina, da bi uopšte moglo da bude tema pomirenja?
Kakvo je to pomirenje, koje od prvih traži da se svaki junak, vojskovođa, pisac, pesnik, slikar, pevač, sportista, novinar… zaboravi ili zanemari, da bi ustupio mesto u pamćenju nekim opskurnim likovima bez ikakvih ličnih i profesionalnih kvaliteta i dostignuća, s jedinim “kvalitetom” – da su drugi?
Kakvo je to pomirenje, dođavola, kad jedna strana mora da prihvati stalno poništavanje i unižavanje države, a druga ne želi i ne prihvata da se odrekne ničega destruktivnog, antievropskog, podaničkog?
Kakvo je to pomirenje, da se ljudskost, saosećanje, kajanje, realnost, dobronamernost, humanost, dobrosusedstvo… jedne strane mora poništiti, da bi kompleksi, mitomanija, frustracije, integrisano zlo ili genetska izopačenost druge strane mogli da budu spokojni?
Kakvo je to pomirenje, kada jedna strana mora da prihvati uništavanje spomenika onih koji su državu gradili, razvijali i spašavali, i svih uspomena na njih, da bi druga strana mogla nesmetano da diže spomenike zločincima, ubicama, uništiteljima države i drugih Naroda i izmišlja njihovu slavu i “svetost”?
Kakvo je to pomirenje, zaboga, ako prva strana mora da bespogovorno prihvati da joj druga otme sve šta želi, a ono šta ne želi, da uništi, opogani ili denuncira?
Kakvo je to pomirenje, po čijim pravilima jedna strana treba da ćuti i trpi bahate, nedozrele, frustracijama gonjene poteze druge strane, koja, opet, može da divlja bez kontrole, uništava državu, privredu, resurse, poredak i čini sve da država bude pripojena drugoj ili bar pod njenim starateljstvom?
Kakvo je to pomirenje, kad jedna strana mora da prihvati da su moralni i fizički patuljci u stvari visokoetični i prečasni dvometraši, kako svoje istaknute “prvake” vidi ili predstavlja zaslepljena druga strana?
Kakvo je to pomirenje, u kome jedna strana ne sme ni da kritikuje drugu, dok druga i može i treba da proganja i kinji prvu, bez obzira na zakon i pravdu?
Kakvo je to pomirenje, u kome ubica postaje jednak ubijenom, u kome silovatelj biva izjednačen sa humanistom, u kome se jednako slave zločinac i heroj, u kome moral, plemenitost, čast, principijelnost, vrlina… dolaze na istu ravan sa moralnim nihilizmom i etičkim relativizmom?
Kakvo je to pomirenje, kada jedna strana treba da prihvati da je verske vođe druge strane negiraju, vređaju, ponižavaju, odbacuju, a državu koja im je zajednička tretiraju tek kao privremeno otuđeni deo druge države – čemu sve druga strana tercira?
Kakvo je to pomirenje, gde laž, izdaja, zabluda, frizirana istorija, nasilje, bezobrazluk, bahatost, primitivizam… moraju da budu prihvaćeni, jer to onda drugoj strani otvara mogućnost za ostvarenje njenih (u najvećem broju nečasnih) ciljeva?
Kakvo je to pomirenje, koje od pobednika traži da priznaju poraz, da bi poraženi mogli da se proglase za pobednika?

Pomirenje, i po babu i po stričevima

Demokratsku partiju socijalista (DPS) bi, ukoliko bi naredne sedmice bili održani parlamentarni izbori, glasalo 25,8 odsto birača, a Za budućnost Crne Gore (ZBCG) 23,5 odsto, pokazalo je istraživanje Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).
Istraživanje, koje je CEDEM realizovao od 25. septembra do 6. oktobra, pokazuje da Pokret Evropa sad (PES) ima podršku 20,3 odsto ispitanika, Demokrate 8,2 odsto, Bošnjačka stranka i Evropski savez po pet odsto.&nbsp;
Prema istraživanju, Građanski pokret URA podržava 3,6 odsto birača, Pokret narodnog povjerenja 2,1 odsto, Albanski forum 1,8 odsto, Socijalističku narodnu partiju 1,4 odsto, Preokret 0,9 odsto, DUA 0,8 odsto, dok FORCA i Hrvatska građanska inicijativa imaju po 0,7 odsto podrške.
&nbsp;Direktorica CEDEM-a Nevenka Vuksanović je, na konferenciji za novinare povodom predstavljanja rezultata istraživanja „Političko javno mnjenje u Crnoj Gori“, kazala da je DPS u blagom padu u odnosu na prošlogodišnje istraživanje, a ZBCG u znatno većem porastu, dok pad bilježi i PES.&nbsp;
Ona je navela da je u istraživanju učestvovalo 1.006 ispitanika.&nbsp;
&nbsp;Vuksanović je rekla da 36 odsto građana smatra da se Crna Gora kreće pravim putem, 38 odsto da se kreće pogrešnim, dok je njih 25,9 odsto odgovorilo da ne zna ili ne može da procijeni. &nbsp;
&nbsp;Ona je kazala da je 9,2 odsto ispitanika veoma zadovoljno učinkom Vlade Milojka Spajića, 29,7 odsto uglavnom zadovoljno, 23,1 odsto uglavnom nezadovoljno, 21,3 odsto veoma nezadovoljno, a 16 7 odsto nema stav.
&nbsp;Vuksanović je navela da su najveći stepen povjerenja zavrijedile institucije zdravstvenog i sistema obrazovanja, pri čemu su brojne druge institucije doživjele pad povjerenja.
Porast povjerenja u odnosu na prošlo mjerenje, kako je dodala, ima &nbsp;i &nbsp;Vojska Crne Gore, dok Srpska pravoslavna crkva (SPC) bilježi pad.
&nbsp;- Vidimo veliki pad povjerenja u sudstvo, tužilaštvo, nevladin sektor i nešto manji pad povjerenja u političke partije- navela je Vuksanović.
&nbsp;Govoreći o rejtingu ministarstava, ona je kazala da je najbolje ocijenjeno Ministarstvo prosvjete, nauke i inovacija, dok je na drugom mjestu resor poljoprivrede.
&nbsp;Vuksanović je kazala da, od političara, najveću prosječnu ocjenu ima Milojko Spajić - 2,56, Jakov Milatović 2,49, Milan Knežević 2,39, Milo Đukanović 2,37, Danijel Živković 2,26, Andrija Mandić 2,18.

CEDEM: DPS bi podržalo 25,8 odsto birača, ZBCG 23,5 odsto, PES 20,3 odsto

Crnogorski državljanin Filip Ivanović ubijen je sinoć u pucnjavi u naselju Beograd na vodi - potvrđeno je Portalu ETV.
Kako prenosi N1 Beograd, policija je sinoć pronašla tijelo muškarca (35) u tom beogradskom naselju.
"Telegraf" piše da je policija uhapsila osumnjičenog za ubistvo - Đ. Z. (21), kao i da se traga za još dvije osobe koje su pobjegle nakon zločina u kolima.
Kako navode, kod ubijenog muškarca su pronađena slovenačka dokumenta za koje se sumnja da su falisifikovana.
Doktorka Violeta Nikolić iz Hitne pomoći rekla je za RTS da je muškarac upucan sinoć u 23.13 sati u Bulevaru Vudro Vilsona i da je ekipa Hitne pomoći mogla samo da konstatuje smrt.

Tag: kopiranje-podataka

Vrbica prisustvovao kopiranju podataka sa oduzetih uređaja u SPO, postupak trajao nekoliko sati

Milatović: Sloboda medija da, ali bez imuniteta od odgovornosti

Adžić: Ovakvog progona i revanšizma nije bilo ni od 1991. do 2020. – staljinizam na djelu

Pavličić: Sloboda izražavanja je temelj demokratije

Na Aerodromu Podgorica uhapšen državljanin Azerbejdžana zbog vrijeđanja i ometanja policije

PRATITE TVe UŽIVO