Ukrajina se priprema da potpiše mirovni sporazum od 20 tačaka sa Sjedinjenim Američkim Državama, dok bi SAD trebalo da potpišu poseban dokument s Rusijom, izjavio je ukrajinski ministar vanjskih poslova Andrij Sibiha u intervjuu za ukrajinski portal Evropska pravda.
Ministar je takođe kazao da je došlo do kvalitativne promjene u razgovorima s Rusijom, jer ruski predstavnici više ne drže pseudoistorijska predavanja.
Sibiha je pojasnio da je sporazum od 20 tačaka, koji je u središtu mirovnog procesa, bilateralni dokument.
- Ako govorimo isključivo o ovom okviru od 20 tačaka, riječ je o bilateralnom dokumentu koji će potpisati SAD i Ukrajina. Sa Rusijom će, međutim, sporazum potpisati SAD. To je struktura o kojoj se trenutno raspravlja, ali razgovori još traju. Cijeli proces je u toku - rekao je Sibiha.
Na pitanje o evropskoj uključenosti u odobravanje mirovnih dokumenata, Sibiha je odgovorio da je Evropa „prisutna u mirovnom procesu i u sporazumima o bezbjednosnim garancijama“.
- Ono što je važno jeste da se koristi termin "bezbjednosne garancije", a ne "uvjeravanja" ili slični izrazi - dodao je on.
Sibiha je naglasio da bezbjednosne garancije moraju biti pravno obavezujuće.
- Važno je da postoji saglasnost o potrebi ratifikacije garancija, uključujući ratifikaciju u američkom Kongresu - izjavio je on.
Ranije je Sibiha kazao da je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski spreman da se lično sastane s ruskim liderom Vladimirom Putinom kako bi se riješila dva ključna pitanja u mirovnim pregovorima.

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

1250x600

1084x550

thumbnail

Ukrajinski ministar: Mirovni sporazum od 20 tačaka potpisujemo sa SAD-om, ne s Rusijom

Napori za postizanje mirovnog sporazuma u Ukrajini su ugroženi jer Rusija i dalje odbacuje predložene uslove i ne pokazuje spremnost za pregovore u dobroj vjeri, izjavila je u četvrtak šefica EU za vanjsku politiku Kaja Kalas.
Govoreći uoči samita Savjeta EU u Briselu, Kalas je rekla da postoji široka međunarodna podrška mirovnim naporima, ali je upozorila da pritisak ostaje jednostran.
- Nismo vidjeli nikakvu spremnost ruske strane da se pokrene ili ozbiljno razgovara o miru. Čak je i primirje za Božić odbijeno. Jasno je da moramo izvršiti pritisak na Rusiju kako bi prestali pretvarati se da pregovaraju, već da zaista sjednu za pregovarački sto i zaista pregovaraju - rekla je.
Kalas je takođe ukazala na predloženi zajam EU za reparacije za Ukrajinu, usmjeren na finansiranje obnove u naredne dvije godine, rekavši da on odgovara na zabrinutosti koje su izrazile Belgija i druge članice.
- Nadam se da ćemo ovo dovesti do kraja. (Ruski predsjednik Vladimir) Putin računa na naš neuspjeh, tako da im to ne bismo trebali dati... Jednostavno si ne možemo priuštiti neuspjeh. Moramo pokazati da smo jak. Ovo je vrlo važno jer šalje snažan signal Rusiji da nas ne mogu nadživjeti... Zajam za reparacije zasniva se na principu da onaj ko nanosi štetu mora i platiti za to - dodala je Kalas.
Oko 210 milijardi eura (246 milijardi dolara) ruske imovine ostaje zamrznuto unutar EU. Brisel je predložio korištenje prihoda od te imovine za podršku Ukrajini, iako većinu drži belgijska kompanija za finansijske usluge Euroclear, a Belgija je više puta izrazila pravne i finansijske zabrinutosti u vezi s planom.
O sigurnosnim garancijama za Ukrajinu, Kalas je rekla da se diskusije kreću u "pravom smjeru", naglašavajući potrebu za konkretnim garancijama saveznika, uključujući SAD, kako bi se osigurala dugoročna sigurnost Ukrajine od budućih napada.

Kalas: Rusija i dalje odbacuje predložene uslove za mirovni sporazum za Ukrajinu

Američki predsjednik Donald Tramp održao je telefonski razgovor sa liderima Francuske, Velike Britanije i Njemačke o naporima za postizanje mirovnog sporazuma u Ukrajini, rekao je portalu "Aksios" zvaničnik Bijele kuće.
Francuski predsjednik Emanuel Makron izjavio je da je poziv trajao 40 minuta i da je bio usmjeren na unapređenje diplomatskih napora za okončanje rata u Ukrajini.
Kancelarija njemačkog kancelara Fridriha Merca objavila je da su četiri šefa država i vlada razgovarala o statusu pregovora o prekidu vatre u Ukrajini.
- Intenzivan rad na mirovnom planu biće nastavljen u narednim danima. Složili su se da je ovo ključan trenutak za Ukrajinu i za zajedničku bezbjednost u evroatlantskom području - navodi se u saopštenju.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski najavio je danas na mreži X razgovore SAD i Ukrajine o poslijeratnoj obnovi i ekonomskom razvoju zemlje.
On je dodao da se paralelno finalizuje rad na 20 tačaka dokumenta koji bi mogao da definiše parametre za okončanje rata i da očekuje da će taj dokument uskoro biti poslat Vašingtonu.

Tramp razgovarao sa evropskim liderima: Ključan trenutak za Ukrajinu i zajedničku bezbjednost

Demokratska Republika Kongo i Ruanda danas u potpisali istorijski mirovni i ekonomski sporazum uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, čiji je cilj okončanje sukoba u nemirnom istočnom dijelu Konga.
- Danas se obavezujemo da zaustavimo decenije nasilja i krvoprolića i započnemo novo doba harmonije i saradnje između Demokratske Republike Kongo i Ruande - rekao je Donald Tramp uoči ceremonije potpisivanja u Vašingtonu, kojoj su prisustvovali predsjednik Konga Feliks Čisekedi i predsjednik Ruande Pol Kagame.
Na pitanje novinara o tome kada će vojne trupe napustiti Kongo, Tramp je rekao: "Mislim da ćete to vidjeti vrlo brzo, i to vrlo, vrlo brzo."
Tramp je ocijenio da su Čisekedi i Kagame "sjajni lideri".
- Mislim da ćete vidjeti trenutne rezultate. Uvjeren sam da će se to i desiti - dodao je Tramp.
Sporazum je rezultat višesedmičnih diplomatskih pregovora, uz podršku Stejt Departmenta, s fokusom na prekid oružanih sukoba i podsticanje ekonomske stabilizacije u regionu.
Mirovni okvir, kako je ranije navedeno u nacrtima pregovora, podrazumijeva i prestanak vatre, reviziju bezbjednosnih aranžmana i potencijalno uspostavljanje novih ekonomskih partnerstava u području bogatom mineralima koje je decenijama bilo pogođeno sukobima, prenosi Avaz.

Kongo i Ruanda potpisali istorijski mirovni sporazum

Kako god da se ostvari najnoviji pritisak američkog predsjednika Donalda Trampa da se okonča rat u Ukrajini, Evropa se plaši mogućnosti sporazuma, koji neće kazniti ili oslabiti Rusiju kako su se njeni lideri nadali, dovodeći bezbjednost kontinenta u veću opasnost, objavila je danas britanska agencija Rojters na svom sajtu.
Evropa će možda morati da prihvati rastuće ekonomsko partnerstvo između Vašingtona, svog tradicionalnog zaštitnika u NATO savezu, i Moskve, za koju većina evropskih vlada, i sam NATO, navode da je najveća pretnja evropskoj bezbjednosti.
Iako su Ukrajinci i drugi Evropljani uspeli da se suprotstave djelovima američkog plana od 28 tačaka za okončanje borbi koji je viđen kao izrazito proruski, svaki sporazum će vjerovatno i dalje nositi velike rizike za kontinent.
Ipak, sposobnost Evrope da utiče na sporazum je ograničena, ne samo zato što joj nedostaje čvrsta moć da diktira uslove. Evropa nije imala predstavnike na razgovorima između američkih i ukrajinskih zvaničnika u Floridi tokom vikenda i samo će iz daljine posmatrati kada američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof bude bio u poseti ruskom predsednik Vladimiru Putinu tokom dana.
- Stičem utisak da se polako stiče svijest da će u nekom trenutku doći do lošeg dogovora. Tramp očigledno želi dogovor. Ono što je veoma neprijatno za Evropljane jeste to što on želi dogovor prema logici velikih sila: "Mi smo SAD, oni su Rusija, mi smo velike sile" - rekao je Luk van Midelar, osnivač i direktor tink-tenka Briselskog instituta za geopolitiku.
Šef američke diplomatije Marko Rubio rekao je da će Evropljani biti uključeni u razgovore o ulozi NATO i Evropske unije u bilo kakvom mirovnom rješenju.
Evropske diplomatije smatraju da bi skoro svaki aspekt dogovora uticao na Evropu - od potencijalnih teritorijalnih ustupaka Ukrajine do američko-ruske ekonomske saradnje.
Evropski zvaničnici rekli su da ne vide znake da Putin želi da okonča invaziju na Ukrajinu. Ali ako to učini, brinu se da bi svaki sporazum koji ne poštuje teritorijalni integritet Ukrajine mogao da ohrabri Rusiju da ponovo napadne van njenih granica.
Ipak, sada se čini vjerovatnim da bi svaki mirovni sporazum omogućio Moskvi da bar zadrži kontrolu nad ukrajinskom zemljom koju je zauzela silom, bez obzira na to da li su granice formalno promijenjene ili ne.
Trampova administracija takođe nije odmah odbacila ruske pretenzije na ostatak regiona Donbasa koji Moskva nije uspela da osvoji poslije gotovo četiri godine rata.
Štaviše, Tramp i drugi američki zvaničnici su jasno stavili do znanja da vide velike mogućnosti za poslovne dogovore sa Moskvom kada se rat završi.
Evropski zvaničnici se plaše da će okončanje izolacije Rusije od zapadne ekonomije dati Moskvi milijarde dolara za rekonstrukciju njene vojske.

Rojters: Trampov pritisak da se okonča rat u Ukrajini budi strah od lošeg sporazuma za Evropu

Evropljani će morati da odobre svaki aspekt koji utiče na njihovu bezbjednost u budućem sporazumu kojim se okončava rat u Ukrajini - upozorio je njemački kancelar Fridrih Merc.
- Važno nam je da mirovni plan za Ukrajinu ne može biti uspostavljen bez našeg dogovora o pitanjima koja utiču na evropske interese i evropski suverenitet - rekao je Merc na marginama samita EU-Afrika u glavnom gradu Angole.
Njemački kancelar je ocijenio da ne očekuje proboj tokom ove nedjelje u pregovorima o mirovnom planu za Ukrajinu, insistirajući da Rusija treba da bude uključena u razgovore.
- Rusija treba da bude za pregovaračkim stolom. Ako se to desi, svaki napor će biti opravdan, a ako ne, napori će morati da se udvostruče. To je naporan proces, ne očekujem proboj ove nedjelje - dodao je Merc.

Merc o mirovnom sporazumu Rusije i Ukrajine: Evropa će morati da odobri svaki aspekt

Rusija ne vidi razlog za razgovore o mogućem potpisivanju mirovnog sporazuma sa Japanom, kako bi se zvanično okončalo neprijateljstvo iz Drugog svjetskog rata, jer Tokio ima neprijateljski stav prema Moskvi - poručio je danas Kremlj.
Rusija je nasljednik Sovjetskog Saveza, koji nikada nije sa Japanom potpisao sporazum o zvaničnom prekidu neprijateljstava iz Drugog svjetskog rata.
Sovjetske snage su na kraju Drugog svjetskog rata zauzele četiri ostrva u blizini Hokaida, koja Moskva naziva Kurilskim ostrvima, a Tokio Sjevernom teritorijom.
Moskva i dalje kontroliše ostrva i taj teritorijalni spor je onemogućio naredak u potpisivanju mirovnog sporazuma, navodi Rojters.
Trenutno nema kontakata sa japanskim vlastima, rekao je portparol Kremlja Dmitri Peskov, odgovarajući na pitanje povodom saopštenja Ministarstva spoljnih poslova Japana da Tokio i dalje želi da potpiše sporazum i vrati ostrva.
- Znate da je Tokio požurio da se u potpunosti pridruži neprijateljskim koracima prema našoj zemlji - izjavio je Peskov, povodom odluke Japana da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Moskve, zbog ruske invazije na Ukrajinu.
S obzirom na stanje stvari i japanske sankcije mala je, kaže on, mogućnost da se razgovara o bilo kavim pregovorima.

Peskov: Mala je mogućnost za mirovni sporazum sa Japanom

Kuba će "propasti" u bliskoj budućnosti, jer ova karipska zemlja više ne dobija naftu iz Venecuele, izjavio je predsjednik SAD Donald Tramp.
- Kuba će uskoro propasti. Kuba je zaista zemlja koja je veoma blizu propasti. Znate da su dobijali novac od Venecuele. Dobijali su naftu od Venecuele. Više je ne dobijaju - rekao je Tramp novinarima, prenosi Srna.
Portal Politico pisao je prošle sedmice da Trampova administracija razmatra uvođenje potpune blokade uvoza nafte na Kubu da bi podstakla promjenu vlasti u toj zemlji.
Tramp je ranije ovog mjeseca rekao da će zaustaviti dotok nafte i novca iz Venecuele na Kubu.

Tramp: Kuba će uskoro propasti

Najmanje četiri osobe poginule su u utorak u napadu ruske bespilotne letjelice na putnički voz u Harkovskoj regiji na istoku Ukrajine, rekao je predsjednik Volodimir Zelenski.
Četiri osobe i dalje se vode kao nestale, a dvije su povrijeđene, objavio je Zelenski na platformi X.
- U bilo kojoj zemlji, napad dronom na putnički voz smatrao bi se terorističkim činom. Nema vojnog opravdanja za ubijanje civila u vagonu - napisao je.
Zelenski je pozvao na veći međunarodni pritisak na Rusiju i zatražio da ona bude kažnjena za svoje postupke.
<div class="embed-block"><div style="max-width: 500px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 177.7778%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Ft.me%2Fprokuratura_kharkiv%2F26693&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
 
Prema Zelenskom, u vozu je bilo više od 200 putnika. Prethodno je ministar razvoja Oleksij Kuleba rekao da je bio 291 putnik, dok je regionalno tužilaštvo navelo da ih je bilo više od 155.
Kuleba je rekao da su ruske snage napale voz s tri drona Šahid koji su prouzrokovali požar. Evakuisan je 291 putnik u vozu koji je vozio na relaciji Barvinkove-Lavov prema zapadu.
Ruski napadi na ukrajinski željeznički sistem u prošlosti su uzrokovali smrt i razaranje.

(VIDEO) Ruski dron pogodio putnički voz u Ukrajini, namjmanje četvoro mrtvih

Troje francuskih turista udavilo se u Omanu nakon što se brod u kojem su se nalazili prevrnuo u vodama kod glavnog grada Muskata, saopštila je danas policija.
Policija je saopštila da je brod prevozio 25 francuskih turista, kao i turističkog vodiča i kapetana broda, kada se prevrnuo u Omanskom zalivu. Njih troje je nastradalo, a dvoje je zadobilo lakše povrede.
Policija je u kratkom saopštenju navela da je istraga još uvijek u toku kako bi se utvrdile okolnosti incidenta.
Oman, na istočnoj ivici Arapskog poluostrva, privlači turiste iz cijelog svijeta zbog ronjenja i prirodnih ljepota, iako je nacija i dalje u sjenci Dubaija, prepunog nebodera, u susjednim Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Troje francuskih turista se udavilo u Omanu

Jedna osoba je upucana i nalazi se u kritičnom stanju nakon pucnjave u kojoj su učestvovali pripadnici američke Granične patrole, u blizini granice između Sjedinjenih Američkih Država i Meksika, saopštile su u utorak vlasti u Arizoni.
Kancelarija šerifa okruga Pima navela je da sarađuje s Federalnim istražnim biroom (FBI) i američkom Službom za carinu i zaštitu granice (U.S. Customs and Border Protection) u istrazi pucnjave u mjestu Arivaka, u Arizoni, koje se nalazi oko 16 kilometara od granice.
Kako su saopštili iz kancelarije šerifa za list Arizona Daily Star, u pucnjavi su učestvovali agent Granične patrole i osumnjičena osoba.
Vatrogasni distrikt Santa Rita saopštio je da je intervenisao na mjestu incidenta i da se ranjena osoba nalazi pod policijskim nadzorom.
- Briga o pacijentu predata je lokalnom medicinskom helikopteru radi hitnog transporta u regionalni traumatski centar - navodi se u saopštenju vatrogasnog distrikta.

Tag: mirovni-sporazum