Takođe, Francuski nuklearni arsenal mogao bi pomoći u zaštiti Poljske, rekao je poljski predsjednik Andžej Duda u izjavi objavljenoj u petak.
Duda, koji je pozvao Poljsku da na svom tlu smjesti dio nuklearnog oružja Sjedinjenih Američkih Država kako bi odvratila rusku agresiju, rekao je da bi francuske bojeve glave takođe mogle ojačati poljsku odbranu.
- Vjerujem da možemo prihvatiti oba rješenja. Ove dvije ideje nisu niti proturječne niti se međusobno isključuju - kazao je predsjednik Poljske.
<h2>Proširenje "nuklearnog kišobrana"</h2>
Francuski predsjednik Emanuel Makron predložio je proširenje takozvanog nuklearnog kišobrana Francuske na njene evropske saveznike, usred straha da bi agresivna Rusija jednog dana mogla okrenuti svoje poglede s Ukrajine, koju je napala 2014. i ponovno 2022., na istočno krilo Evropske unije.
S oko 300 nuklearnih bojevih glava, Francuska je jedina članica EU koja posjeduje takvo oružje i jedna od tri članice NATO-a uz SAD i Veliku Britaniju.
<h2>Ozbiljni razgovori</h2>
Poljska i Danska ranije su izrazile otvorenost prema ideji skloništa pod nuklearnu zaštitu Francuske. U martu je poljski premijer Donald Tusk, koji dolazi iz stranke suparničke Dudi, rekao da Poljska "ozbiljno razgovara" s Francuskom o toj mogućnosti, koja je dobila na snazi ​​nakon upozorenja iz SAD da Bijela kuća Donalda Trampa možda neće pružiti sigurnosne garancije Evropi u budućnosti.
Varšava je posljednjih godina dramatično povećala svoju konvencionalnu vojsku, sa svojim borbenim snagama od 200.000 sada najvećim u EU - i nada se da će u nadolazećim godinama izgraditi vojsku od pola miliona.

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

thumbnail

Evropa bi mogla dobiti još jednu državu sa nuklearnim naoružanjem: Zatraženo raspoređivanje francuskog arsenala oružja

Vojne kompanije iz SAD-a, Velike Britanije i Turske biće isključene iz novog programa Evropske unije &nbsp;za finansiranje odbrane, vrijednog 150 milijardi eura, odlučili su ćelnici EU, &nbsp;s stim što su ostavili mogućnost da se potpišu posebni odbrambeni i sigurnosni sporazumi između Brisela i ovih zemalja.
Prema prijedlogu Evropske komisije, planirani fond za kapitalne troškove za oružje bio bi otvoren samo za odbrambene kompanije EU i one iz trećih zemalja koje su potpisale sporazume o odbrani sa Unijom.
- Takođe bi isključio sve napredne sisteme naoružanja na koje treća zemlja ima potpunu kontrolu nad proizvodnim procesom. To bi isključilo američku platformu za vazdušnu i protivraketnu odbranu Patriot, koju proizvodi odbrambeni izvođač RTX, ali i druge američke sisteme naoružanja za koje Vašington ima ograničenja u pogledu toga gdje se mogu koristiti- prenose agencije.
Ovakva odluka EU zapravo je podsticana od strane Francuske i drugih zemalja koje su zahtijevale pristup "kupuj evropsko" za investicije u odbranu kontinenta, uslijed straha od dugoročne pouzdanosti SAD-a kao odbrambenog partnera i dobavljača koji je podstakao predsjednik Donald Tramp.
Najmanje 65 odsto troškova proizvoda trebalo bi da se potroši u EU, Norveškoj i Ukrajini. Ostatak bi se mogao potrošiti na proizvode iz trećih zemalja koje su potpisale sigurnosni pakt.
- Imamo ovu priliku da zaista izgradimo evropsku odbrambenu industriju- rekla je Kaja Kalas, šef diplomatije EU, dodajući da je rat u Ukrajini pokazao važnost posjedovanja oružja bez vanjskih ograničenja. "U krizi, vaša vojska zaista treba da ima slobodne ruke.", dodala je.
Velika Britanija, ako država koja više nije članica EU, je lobirala da bude uključena u inicijativu, posebno s obzirom na njenu ključnu ulogu u evropskoj "koaliciji voljnih" koja ima za cilj jačanje odbrambenih sposobnosti kontinenta. Britanske odbrambene kompanije, uključujući BAE Systems i Babcock International, duboko su integrisane u odbrambenu industriju zemalja EU kao što su Italija i Švedska.
Ako treće zemlje kao što su SAD, UK i Turska žele da učestvuju u inicijativi, trebale bi da potpišu odbrambeno i sigurnosno partnerstvo sa EU.
- Radimo na uspostavljanju ovog odbrambenog i sigurnosnog partnerstva sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Zaista se nadam da ćemo za samit EU-UK u maju moći imati rezultate da moramo učiniti više i učiniti to zajedno postoji- rekla je Kalas.
Isključivanje Velike Britanije i Turske stvoriće velike glavobolje velikim evropskim odbrambenim kompanijama koje su bliske s proizvođačima ili dobavljačima na tim tržištima.

EU isključuje SAD, Veliku Britaniju i Tursku iz programa naoružanja

Vrijeme iluzija je prošlo i Evropa mora znatno da poveća svoje troškove za naoružanje, izjavila je danas u Strazburu predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
- Potrebno je jako brzo povećanje evropskih kapaciteta odbrane. I to treba da se uradi odmah - izjavila je Fon der Lajen pred Evropskim parlamentom.
Došao je, prema njenim riječima, trenutak za stvaranje zajedničke odbrane.
Fon der Lajen je pozdravila konsenzus zemalja EU o potrebi jačanja odbrambenih kapaciteta EU i rekla da je to „bilo apsolutno nezamislivo prije nekoliko nedjelja“.
Dovođenje u pitanje američkog angažovanja u Evropi i posebno u Ukrajini poslije povratka Donalda Trampa na mjesto presjednika SAD, djelovalo je kao elektrošok, piše agencija Frans pres.
- Evropski bezbjednosni poredak je poremećen i naše brojne iluzije su srušene - rekla je predsjednica Evropske komisije.
U tom kontekstu Evropa je pozvana da na sebe više preuzme sopstvenu odbranu, dodala je ona.
Evropska komisija predstavila je plan za ponovno naoružavanje Evrope koji treba da omogući mobilisanje oko 800 milijardi eura tokom četiri godine, od kojih 150 milijardi eura zajmova stavljenih na raspolaganje dvadesetsedmorice od Evropske komisije.
Vođe 27 zemalja EU dale su zeleno svjetlo za taj plan i Evropska komisija će sada predstaviti konkretne prijedloge prije narednog samita EU predviđenog iduće nedjelje.
Tom prilikom evropske vođe će nastaviti da rade na izgradnji evropskog odvraćanja da bi se ojačala bezbjednost evropskog kontinenta, rekao je predsjednik Evropskog savjeta Antonio Košta.
U raspravi koja je uslijedila poslanici su tražili da se ide dalje po pitanju finansijskih uslova pokretanjem velikog evropskog zajma. To sredstvo već je upotrijebljeno tokom pandemije kovida, rekla je francuska evroposlanica Valeri Ajer, šefica centrisstičke grupe u EP Obnovimo Evropu.
Predsjednica Evropske komisije do sada je bila uzdržana oko te inicijative.

Fon der Lajen: Evropa treba znatno da poveća troškove za naoružanje

Evropa hitno mora da se ponovo naoruža, a državama članicama mora biti omogućeno više fiskalnog prostora za značajan porast potrošnje na odbranu - izjavila je predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nakon sastanka evropskih lidera o podršci Ukrajini, a javila agencija <a href="https://www.reuters.com/world/europe/europe-must-urgently-rearm-eus-von-der-leyen-says-2025-03-02/">Rojters</a>.
London je domaćin ključnog samita evropskih lidera na kojem se razgovara o zaštiti i podršci Ukrajini u borbi protiv ruske invazije.
Fon der Lajen je dodala da je Evropa takođe trebalo da pokaže Sjedinjenim Državama da su spremne da brane demokratiju.
- Nakon dugog perioda nedovoljnih ulaganja, sada je od najveće važnosti da značajno povećamo investicije u odbranu tokom dužeg vremenskog perioda - rekla je ona novinarima nakon sastanka u Londonu.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 48%; padding-top: 120px;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fsvijet%2Fsukob-bijele-kuce-sa-ukrajinom-podigao-uloge-za-danasnji-evropski-samit-u-londonu&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>

Fon der Lajen: Evropa hitno mora da se ponovo naoruža

Policija u Rumuniji privela je nekoliko ljudi dok su išli ka Bukureštu noseći oružje, mačete i noževe.
Bezbjednosne službe ispitale su najmanje 13 osoba pošto su njihova vozila tokom noći zaustavljena u okrugu Ilfov, rekli su policijski izvori za Rumunski servis RSE.
Vlasti nijesu objavile imena pritvorenih, ali je, prema izvorima u pravosuđu, među njima Horatiu Potra, vođa kontingenta rumunskih plaćenika koji se bore u afričkoj državi Kongo.
Kako prenose rumunski mediji, Potra je 2011. osuđen na dvije godine zatvora uz uslovnu kaznu pošto je proglašen krivim za osnivanje paravojne grupe.
Državna novinska agencija Agerpres objavila je fotografiju na kojoj Potra prati nekoliko naoružanih policajaca dok ga vode na ispitivanje.
Do hapšenja je došlo dok su se desetine pristalica rumunskog krajnje desničarskog, proruskog predsjedničkog kandidata Kalina Đorđeskua (Calin Georgescu) spremale da organizuju protest u Bukureštu pošto je Ustavni sud poništio rezultate prvog kruga glasanja, zbog čega u neđelju nema drugog kruga.
Skup je protekao bez incidenata uz prisustvo Đorđeskua.

Rumunska policija privela nekoliko naoružanih osoba koje su naoružane krenule na protest u Bukureštu

Hrvatski predsjednik Zoran Milanović je često na meti kritika zbog svojih stavova o nabavci naoružanja i opreme za Hrvatsku vojsku.
Obraćajući se Hrvatskoj vojsci Milanović je oštro kritikovao nedavno zaključeni sporazum o nabavci njemačkih tenkova Leopard.
Prema dogovorenom sporazumu, Hrvatska će Ukrajini poslati 30 svojih tenkova M84 i 30 borbenih vozila pješaštva M80, uključujući rezervne djelove i municija.
Hrvatska namjerava da nabavi 50 novih njemačkih Leoparda po cijeni od 25 miliona eura po komadu.
- Da tenk košta 25 miliona eura. Taj tenk, jedino što bi trebalo letjeti da bi to bila realna cijena tog tenka, ali ona jeste realna, i taj novac je realan, pitanje je samo od koga ima i u kojem iznosu - izjavio je Milanović.
Hrvatski predsjednik vodi politički rat sa premijerom Vlade Andrejem Plenkovićem oko brojnih pitanja iz oblasti sigurnosti i odbrane zemlje.
S druge strane, Plenković optužuje Milanovića za proruske stavove, ali i sabotiranje vlade u održavanju partnerstva s NATO strukturama po pitanju Ukrajine.

Milanović nezadovoljan nabavkom njemačkih tenkova: Za 30 miliona bi trebalo da lete

Najviše novca za odbranu Evropska unija troši kupovinom u Sjedinjenim Američkim Državama, a umjesto toga, njene članice trebalo bi da favorizuju sopstvenu industriju naoružanja kada kupuju oružje, naveo je bivši predsjednik Evropske centralne banke Mario Dragi u svom izvještaju o konkurentnosti EU.
Mnoge članice EU se ubrzano naoružavaju nakon ruske invazije na Ukrajinu, ali 78 odsto od 75 milijardi eura, koliko su članice EU potrošile na odbranu između juna 2022. i juna 2023, otišlo je van bloka, a 63 odsto je otišlo u SAD, naveo je Dragi, prenosi Politiko.
Kupovina iz SAD „u nekim slučajevima može biti opravdana, jer EU nema neke proizvode u svom katalogu“, istakao je Dragi, ali je dodao da „u mnogim slučajevima postoji evropski ekvivalent ili bi mogao brzo da bude dostupan“.
Iako Evropa pravi sopstvenu opremu, kao što su avioni „Eurofajter“ i „Rafal“ ili borbeni tenk „Leopard 2 A7+“, mnoge zemlje to kupuju iz inostranstva. Zemlje od Holandije do Njemačke, Poljske, Rumunije, Belgije, Danske, Češke i druge planiraju da kupe stelt lovac „Lokid Martin F-35“.
Poljska je od Seula kupila raketne artiljerijske sisteme „Čunomo“, lake borbene avione FA-50, tenkove K2 „Blek panter“, K9 Tander 155 mm samohodne haubice i još mnogo toga, a sada je i Rumunija na tržištu sličnih sistema, dok južnokorejske kompanije imaju velike planove za ostatak Evrope, naveo je Dragi.
On je ukazao da evropske kompanije za proizvodnju oružja imaju problema sa povećanjem proizvodnje oružja i municije kako bi zadovoljile potražnju iz nacionalnih programa i za snabdijevanje Ukrajine, a odgovor je bolje usmjeravanje toka gotovine.
Dragi je pozvao na „značajne mehanizme podsticaja“ kako bi podstakli vlade da kupuju evropsko naoružanje. Jedan pristup mogao bi biti da se finansiranje poveže sa mehanizmima kriterijuma podobnosti, kao što su oni koji već postoje u Evropskom odbrambenom fondu (EDF) i u predloženom programu Evropske odbrambene industrije (EDIP).
Izvještaj je, takođe, pozvao zemlje da urade bolji posao u zajedničkoj potrošnji i zajedničkim nabavkama, kako bi se prevazišlo malo i fragmentirano odbrambeno tržište Evrope. Zato je Dragi rekao da bi blok trebalo da poveća obim svojih kompanija za proizvodnju oružja tako što će dozvoliti „konsolidaciju namjenske industrijske, tamo gdje je to potrebno“.
Kao primjer, naveo je da se od 1990. odbrambena industrijska baza SAD smanjila sa 51 vodeće kompanije na samo pet.
Odbrambena industrija bloka takođe bi trebalo da dobije bolji pristup finansijama EU „kako bi mobilisala privatni kapital“, rekao je Dragi. Na primjer, kreditne politike Evropske investicione banke trebalo bi da podržavaju odbrambene investicije.

1250x600

1084x550

Bivši predsjednik Evropske centralne banke: Evropa treba da favorizuje sopstvenu industriju naoružanja

Norveška policija privela je najstarijeg sina norveške princeze Mete-Marit zbog novih krivičnih optužbi protiv njega uoči početka suđenja u kojem se suočava sa višestrukim optužbama za silovanje i druga krivična djela.
Policija je u saopštenju navela da je dvadesetdevetogodišnji Marijus Borg Hojbi, sin princeze Mete-Marit i pastorak princa Hokona, uhapšen juče, 1. februara zbog sumnje da je nanio tjelesne povrede, vitlao nožem i prekršio zabranu prilaska.
Nakon najnovijih optužbi, policija je saopštila da će tražiti dozvolu od sudije da Hojbi bude u pritvoru naredne četiri sedmice.
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2FAFP%2Fstatus%2F2018318496522784905&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
 
On je do sada bio na slobodi čekajući suđenje po četiri tačke optužnice za silovanje, nasilje u porodici, napad i posjedovanje droge.
Uz 38 tačaka optužnice sa kojima se trenutno suočava, njemu bi mogle biti stavljene na teret nove optužbe.
Hojbi je odbacio krivicu u vezi sa optužbama za silovanje i nasilje u porodici, ali je priznao neka manja krivična djela i planira da pruži detaljno objašnjenje o tome na sudu. Suđenje, koje počinje sutra, trebalo bi da traje do 19. marta.
Slučaj protiv Hojbija počeo je 2024. godine, kada ga je policija osumnjičila za fizički napad na ženu sa kojom je bio u vezi.
Hojbi je u tadašnjoj izjavi za medije priznao da je naneo tjelesne povrede ženskoj osobi dok je bio pod uticajem kokaina i alkohola, te da joj je oštetio stan, prenosi Srna.

Uhapšen sin norveške princeze: Suočava se sa optužbama za silovanje

Vuko Borozan zvanično je novi igrač Ohrida, saopštio je makedonski klub.
Crnogorski reprezentativni lijevi bek potpisao je ugovor koji važi do kraja sezone.
Borozan stiže iz Vardara 1961, a u bogatoj karijeri nastupao je i za klubove poput Vesprema, Zagreba, Lovćena, Metalurga i drugih.
Nakon potpisivanja, Borozan je istakao da je veoma srećan zbog dolaska u ekipu sa velikim ambicijama.
- Mnogo sam srećan što sam potpisao za ekipu sa velikim ambicijama, ekipu koja ima odlične rukometaše. Nakon razgovora sa trenerom Rojevićem i upravom kluba, odlučio sam da nastavim karijeru u Ohridu. Pred nama je mnogo utakmica, a naš tim će napasti sva tri trofeja! Pozdravljam ohridske navijače, grupu Ribari, i nadam se da će nas bodriti u što većem broju kako bismo ostvarili ciljeve kluba- poručio je Borozan.

Vuko Borozan potpisao za Ohrid

Rim je uveo ulaznicu od 2 eura za prilaz čuvenoj Fontani di Trevi, koji je do sada bio besplatan za posjetioce, piše BBC.
Ova naknada ima za cilj da se kontroliše broj turista i obezbijede dodatna sredstva za održavanje spomenika.
Neki turisti su pozdravili ovu mjeru, u nadi da će se smanjiti gužve i poboljšati cjelokupan doživljaj.

Počela naplata prilazu Fontani di Trevi u Rimu

Košarkaši Unikahe daće sve od sebe da treći put uzastopno stignu do trofeja u FIBA Ligi šampiona, a u želji da u završnici sezone ekipe bude još jača, čelnici kluba su u saradnji sa stručnim štabom angažovali Džastina Kobsa, bivšeg igrača Budućnosti, reprezentacije Crne Gore, Cedevita Olimpije...
Kobsu će proces aklimatizacije i prilagođavanja na novu sredinu olakšati Kendrik Peri, takođe bivši bek Budućnosti, koji je nedavno odlučio da se ponovo vrati u sastav reprezentacije Crne Gore i pomogne u kvalifikacijama za Mundobasket.
Iskusni bek koji odlično može da pokriva i poziciju plejmejkera i poziciju realizatora, stavio je paraf na ugovor do kraja sezone, a u Španiju je stigao iz turskog Mersina gdje je počeo sezonu.
Unikaha trenutno zauzima četvrto mjesto u šampionatu Španije, u FIBA Ligi šampiona je stigla do TOP 16 faze, nalazi se u grupi sa ekipama Huventuda, Šalona i Vircburga, a poslije dvije odigrane runde, ekipa iz Malage ima skor 1-1. Unikaha je pobijedila ekipu Vircburga na svom parketu, poražena je od Huventuda u Badaloni, a u narednoj rundi će ugostiti ekipu Šalona. Dvije ekipe iz grupe će izboriti plasman u četvrtfinale.
Kobs je tokom karijere branio boje VEF Rige, Istanbula, Bajerna, Gravlena, Le Mana, Cedevite i Cedevita Olimpije, Budućnosti, Tokija i Mersina. Osvojio je titulu u Francuskoj sa ekipom Le Mana, titulu u Hrvatskoj, dvije titule u Crnoj Gori, duplu krunu u Sloveniji.

Tag: naoruzanje