Najmanje pet osoba je poginulo danas u ruskim napadima na ukrajinske regione Zaporožje i Lavov, saopštile su lokalne vlasti.
Zbog napada, susjedna Poljska mobiliše avione i kopnene sisteme.
U Lavovu, regionu koji je pošteđen više od drugih od početka ruske invazije 2022. godine, četiri osobe su poginule, a šest je ranjeno, rekao je njegov guverner Maksim Kozicki na Telegramu.
Gradonačelnik Andrij Sadovi rekao je da se industrijski kompleks zapalio usljed napada, u kojem su pogođene i stambene zgrade.
Još jedan industrijski pogon je bio meta u Viničkoj oblasti (centralno-zapad region), izvijestila je lokalna zvaničnica Natalija Zabolotna.
U Zaporožju je jedna osoba poginula, a 10 ih je ranjeno, rekao je regionalni guverner Ivan Fedorov. Električna infrastruktura je posebno pogođena, što je izazvalo nestanak struje.
Struja je nestala i u sjevernoj Černigovskoj oblasti, gdje su pogođeni poslovni objekti i jedna stambena zgrada, kao i električna infrastruktura, rekao je guverner Vjačeslav Čaus.
Nekoliko osoba je ranjeno i u napadima na gradove nedaleko od istočnog fronta.
Poljske oružane snage su saopštile da su rasporedile avione i da stavljaju kopnenu odbranu u stanje pripravnosti kako bi zaštitile vazdušni prostor zemlje, posebno u regionima bliže Ukrajini.

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

1084x550

thumbnail

Najmanje pet osoba poginulo u ruskim napadima na Ukrajinu, Poljska mobiliše avione i kopnene sisteme

Najmanje 17 osoba, među kojima ima i djece, poginulo je, a desetine su ranjene u novim izraelskim napadima na Pojas Gaze, saopštili su medicinski izvori.
Državna novinska agencija Wafa, pozivajući se na medicinske izvore, navela je da je deset osoba, među njima i djeca, ubijeno u izraelskim vazdušnim udarima na dvije kuće u ulici Al Džala u gradu Gazi, na sjeveru Pojasa Gaze.
Izraelska vojska pogodila je šator u kojem su bile smještene raseljene osobe u zapadnom dijelu grada Gaze, pri čemu je poginulo šest ljudi, uključujući troje djece, prenosi Anadolija.
U centralnom dijelu Pojasa Gaze, jedan Palestinac je izgubio život od izraelske paljbe u mjestu Al-Mughraka.

Najmanje 17 poginulih u izraelskim napadima na Pojas Gaze

Civilna odbrana Pojasa Gaze saopštila je jutros da je 13 ljudi poginulo u izraelskim vazdušnim napadima tokom noći na palestinskoj teritoriji.
Izraelski avioni pogodili su posljednji sprat stambene zgrade u jugozapadnom dijelu grada Gaze, gdje je stradalo deset ljudi, rekao je za Frans pres portparol Civilne odbrane Mahmud Basal.
Basal je dodao da su izraelski helikopteri pogodili stan u zapadnom delu grada Gaze gdje su ti osobe poginule, i povrijeđeno nekoliko ljudi.
Izraelske snage pripremaju ofanzivu sa ciljem preuzimanja kontrole nad gradom Gaza. Posljednjih dana su pojačale bombardovanja u tom području.
UN procjenjuje da oko milion ljudi živi u i oko grada Gaze, gdje je UN krajem avgusta potvrdio da je u toku glad.
Rat u palestinskoj enklavi izazvan je napadom islamističkog pokreta Hamas na Izrael 7. oktobra 2023. godine, koji je rezultirao smrću 1.219 ljudi na izraelskoj strani, uglavnom civila, prema podacima AFP-a zasnovanim na zvaničnim informacijama.
U izraelskim vojnim operacijama je stradalo 63.557 mrtvih u Pojasu Gaze, uglavnom civila, prema podacima Ministarstva zdravlja Hamasa, koje UN smatraju pouzdanim.

1250x600

Civilna odbrana Pojasa Gaze: U izraelskim napadima 13 mrtvih

U Srbiji je u protekla dva mjeseca zabilježeno više od 30 fizičkih napada političkih aktivista i organa za sprovođenje zakona na novinare i zaposlene u medijima, tokom izvještavanja o protestima, saopštila je međunarodna organizacija Reporteri bez granica (RSF).
Oni su pozvali države članice Evropske unije (EU), čijem članstvu Srbija teži, da reaguju.
- Reporteri bez granica pozivaju države članice EU i Evropski parlament da pošalju jasnu poruku srpskim vlastima da je njihov pasivni stav i potencijalno saučesništvo u ovim zloupotrebama nespojivo sa njihovim ciljem pridruživanja EU - navodi se saopštenju RSF.
Oni su istakli da je broj napada na novinare i medijske radnike od 1. jula do 25. avgusta dostigao "tužni novi rekord", prenosi Radio Slobodna Evropa.
- Ova brojka (34 zabilježena fizička napada) premašuje sve godišnje ukupne brojeve fizičkih napada zabilježenih u Srbiji od najmanje 2020. godine - navodi se u saopštenju.
Reporteri bez granica su ukazali da su se napadi na novinare i medijske radnike dogodili dok su izvještavali o protestima protiv korupcije, nakon pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice na Željezničkoj stanici u Novom Sadu.
Šef deska za Evropu i Balkan u organizaciji Reporteri bez granica, Pavol Salaj, kazao je da je u prosjeku jedan srpski medijski stručnjak fizički napadnut svaki drugi dan.
- 34 napada za manje od dva mjeseca. To je nedopustivo. Da li moramo da čekamo da novinar bude još teže povrijeđen ili ubijen - rekao je Salaj, prenio je RSF.
Nakon posljednjih protesta koje su obilježili sukobi antivladinih demonstranata i policije u gradovima širom Srbije od sredine avgusta, učesnici protesta optužili su policiju za prekomjernu upotrebu sile i brutalnost, što policija i vlast negiraju.
Domaća novinarska udruženja takođe su ukazivala na napade na novinare i medijske radnike tokom protesta.
Uprkos prijavama nadležnima, tužilaštvu i policiji, za sada nije poznato da je procesuiran ijedan od slučajeva upotrebe policijske sile nad novinarima.

Srbija: Za dva mjeseca tokom protesta napadnuto više od 30 novinara

Izvršna direktorica Akcije za ljudska prava (HRA) Tea Gorjanc-Prelević saopštila je da su Demokrate jutros nastavile napad na nju i to kroz njenu porodicu - pošto je na portalu Press.co objavljen diskreditujući tekst protiv njenog muža.
- Javno dostupni podaci da je moj suprug suvlasnik jedne firme i da je naslijedio pomoćni objekat na selu lažno su predstavljene kao kriminalne radnje - pojasnila je ona na Fejsbuku.&nbsp;
<div class="embed-block"><div style="max-width: 640px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Ftea.gorjanc.prelevic%2Fposts%2F10238059723733636%3Fref%3Dembed_post&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
Cilj je, kako je ocijenila, jasan.
- A to je da se svi diskreditujemo i da se uplašim za djecu! Jer, šta je sljedeće i od koga da tražim procjenu bezbjednosti? Od Demokrata koji me i otvoreno bezočno napadaju - dodala je Gorjanc Prelević.
Kako je istakla, ovo u Crnoj Gori nije doživjela "ni za vrijeme DPS-a".
Ona je, inače, izložena napadima Demokrata zbog stava da ta partija, prijetnjama i diskvalifikacijama pokušava da spriječe procesuiranje masovnih otkaza i suspenzija u policiji i vojsci. Demokrate su je, pored ostalog, optužile da je sa advokatom Veselinom Radulovićem formirala grupu koja treba da se suprotstavi vetingu.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 48%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fpolitika%2Fdemokrate-se-obrusile-i-na-gorjanc-prelevic-optuzuju-je-da-je-sa-radulovicem-formirala-grupu-koja-treba-da-se-suprodstavi-vetingu&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>

Gorjanc-Prelević: Demokrate napadaju i moju porodicu, od koga da tražim procjenu bezbjednosti?

Građanska aktivistkinja Dina Bajramspahić kazala je da je porazno koliko dekutantnost napada Demokrata na advokata Veselina Radulovića i izvršnu direktoricu Akcije za ljudska prava Teu Gorjanc Prelević nije iznenađenje, već nešto što se ponavlja i što je, kako kaže, postalo manir vladanja „novih“ vlasti.
– Ne treba misliti da je ovo stanovište samo Demokrata – niti jedna vladajuća partija tokom posljednjih pet godina nije pokazala da prihvata neophodnost postojanja slobodnog društva koje nije megafon vlasti, a kamoli da je dala podstrek za razvoj i napredak. Naprotiv, Crna Gora je došla do tačke kada se postavlja pitanje da li je ovdje dozvoljen pluralizam mišljenja, da li je dozvoljeno praćenje i preispitivanje rada državnih organa, da li postoje političke slobode ili će vladajuće partije prijetnjama i obrušavanjem na neistomišljenike građanima da „utjeruju“ svoje „neupitne“ istine – rekla je Bajramspajić za Antenu M.
Bajramspahić ukazuje da je sektor bezbjednosti bio i ostao autoritarno oruđe u rukama vlasti, zbog čega su se, podvlači, toliko osilili da više nemaju kočnice u zastupanju svog dogmatizma.
– Demokratska i civilna kontrola njegovog rada je bila i ostala mrtvo slovo na papiru – izričita je Bajramspahić.
Kako dodaje, posljednja linija odbrane građana je sudstvo, koje je, naglašava, pod političkim pritiskom „novih“ vlasti i takođe u strahu od njihovih histeričnih napada.
Ukratko, podvlači Bajramspahić, institucije su ostale krhke do nepostojeće, bastioni za zapošljavanje politički podobnih i za podršku onima koji vladaju.
– Ako se predstavnica uticajne nevladine organizacije i poznati advokat suočavaju sa ovakvim izlivima bijesa, zamislite koliku šansu ima građanin, koji nema toliki pristup medijima i međunarodnim organizacijama, da se izbori za svoja prava i suprotstavi nepravdi – upozorava sagovornica Antene M.
Poručuje da je uzalud očekivati da će Ministarstvo pravde i Ministarstvo regionalno-investicionog razvoja i saradnje sa nevladinim organizacijama reagovati na ovaj agresivni ispad protiv neistomišljenika, iako su, kako ističe, odgovorni za kreiranje podsticajnog ambijenta za rad advokata i NVO.
– U liberalnoj demokratiji, vladajuće strukture su dužne da trpe kritiku i da je razumiju kao mehanizam kontrole, a ne kao neprijateljski akt. Da stvar bude gora, domaće institucije svojom pasivnošću podržavaju gušenje svih kritičkih tonova – kategorična je Bajramspahić.
Kako naglašava, konstruktivan politički dijalog u Crnoj Gori ne postoji ni oko jednog pitanja.
– Vlast u najboljem slučaju ignoriše kritike, u lošem scenariju ispoljava ostrašćenu netrpeljivost i pribjegava ad hominem napadima na malobrojne društveno angažovane pojedince koji guraju ovu zemlju naprijed. Politička kultura u Crnoj Gori neće se promijeniti dok institucije ne pokažu da su spremne da štite građane, a ne partije, ali još uvijek nema naznaka da se ide u tom pravcu – zaključuje Bajramspahić.

Bajramspahić: Degutantni napadi postali manir vladanja novih vlasti

Najmanje 33 osobe ubijene su u izraelskim napadima na Gazu, uključujući i one koji su se sklonili u šatore ili tražili hranu saopštile su lokalne bolnice.
Dok se Gazom širi glad, izraelski ministar odbrane upozorio je da bi grad Gaza mogao biti uništen u novoj vojnoj operaciji možda u narednim danima.
Humanitarne grupe odavno upozoravaju da rat i izraelska ograničenja ulaska hrane i medicinskih potrepština uzrokuju glad u Gazi. Izrael odbacuje proglašavanje gladi kao “potpunu laž” dok su napori za prekidom vatre u zastoju dok posrednici čekaju sljedeće korake Izraela.
U izvještaju Integrirane klasifikacije faza sigurnosti hrane navodi se da će se glad u gradu Gazi vjerovatno proširiti ako se borbe i ograničenja pomoći nastave. Navodi se da se gotovo pola miliona ljudi, oko četvrtine stanovništva Gaze, suočava s katastrofalnom glađu.
Ovo rijetko proglašavanje gladi uslijedilo je nakon što je Izrael ranije ove godine nametnuo dvomjesečnu blokadu Gaze, a zatim omogućio određeni pristup novom privatnom dobavljaču Fondaciji za humanitarnu pomoć Gazi koju podržavaju SAD.
Kao odgovor na globalno ogorčenje zbog slika izgladnjele djece i odraslih u Gazi, Izrael je dopustio isporuke hrane kroz vazduh, kao i nove kopnene isporuke, ali Ujedinjene nacije kažu da je to još uvijek daleko od potrebnog.
U međuvremenu, sa kopnenim trupama koje su već aktivne u strateškim područjima, vojna operacija u gradu Gazi, gdje živi na stotine hiljada osoba, mogla bi započeti za nekoliko dana.
Humanitarna grupa Doktori bez granica (MSF) izjavila je da njihove klinike oko grada Gaze bilježe veliki broj pacijenata dok ljudi bježe.
Izraelska vojska izjavila je da trupe djeluju na periferiji grada Gaze i u naselju Zeitoun. Izrael tvrdi da je grad Gaza još uvijek uporište Hamasa, kojeg SAD i EU smatraju za terorističku organizaciju.

U novim napadima na Gazu poginule 33 osobe

Oko 40 ljudi je poginulo u novim napadima izraelske vojske na Pojas Gaze, među kojima su i novinarska ekipa medijske kuće Al Džazira, kao i civili koji su pokušavali da dobiju humanitarnu pomoć, saopštili su danas tamošnji zdravstveni zvaničnici.
Bolnički izvori navode da je u napadima juče i danas stradalo 34 ljudi, uključujući ekipu Al Džazire koju je, prema izraelskoj vojsci, gađala raketa jer je jedan od novinara navodno sarađivao sa militantnom islamističkom grupom Hamas.
Među žrtvama ima i djece, tvrde očevici, dodajući da su izraelski vojnici danas pucali na civile koji su u blizini koridora Morag pokušavali da preuzmu humanitarnu pomoć sa punktova Humanitarne fondacije za Gazu (GHF).
Prema podacima ministarstva zdravlja u Gazi, od početka novog sistema distribucije pomoći u maju, u uglavnom kopnenim napadima izraelske vojske poginulo je 1.700 civila. U posljednja 24 sata još pet Palestinaca, među kojima i jedno dijete, umrlo je od gladi.

Gaza: U novim napadima izraelske vojske stradalo 40 ljudi

Civilna odbrana u Pojasu Gaze saopštila je da je 68 ljudi ubijeno u izraelskima napadima tokom raznih incidenata na palestinskoj teritoriji, uključujući 56 koji su čekali na distribuciju pomoći u hrani.
Prema riječima portparola Civilne odbrane Mahmuda Basala, 30 ljudi je poginulo u napadu u blizini centra za pomoć kod grada Kan Junis na jugu Pojasa Gaze.
Izraelska vojska je za Frans pres navela da je u koridoru Morag ispalila "hice upozorenja" na okupljene koji su išli ka njenim pripadnicima, ali je dodala da nije bilo žrtava.
Basal je rekao da je 20 ljudi ubijeno i oko 100 ranjeno u izraelskom napadu na severu Pojasa Gaze, gdje ulazi dio humanitarne pomoći koju je odobrila izraelska vojska.
Šest ljudi je ubijeno, a 21 je ranjeno u pucnjavi u centru Gaze, takođe dok su čekali hranu, prema riječima portparola Civilne odbrane.

Civilna odbrana Pojasa Gaze: U izraelskim napadima ubijeno 68 ljudi

Iz Ženskog kluba Skupštine Crne Gore saopšteno je da je ministarka turizma Simonida Kordić putem društvenih mreža izložena brutalnim, vulgarno intoniranim i verbalno agresivnim napadima.
Ovakvi ispadi, ističu one, ne predstavljaju samo napad na ličnost ministarke Kordić - već i na institucije države Crne Gore, kao i na temeljne društvene vrijednosti koje treba da počivaju na uzajamnom poštovanju, kulturi dijaloga i zaštiti dostojanstva svakog građanina.
- Ne smijemo dozvoliti da bilo koja žena u Crnoj Gori bude izložena nasilju, uvredama ili prijetnjama. Pozivamo Upravu policije i nadležno Tužilaštvo da bez odlaganja identifikuju i procesuiraju lica odgovorna za ove sramotne napade - navele su u Ženskom klubu.
Nedopustivo je, decidne su one, da se ovakvo ponašanje toleriše i da bilo koja žena u Crnoj Gori bude izložena nasilju, uvredama i prijetnjama, samo zato što vrši javnu funkciju.
- Očekujemo od nadležnih institucija da hitno preduzmu sve neophodne mjere, kako bi počinioci bili adekvatno sankcionisani, a javnosti poslata jasna poruka: u Crnoj Gori nema mjesta za nasilje, uvrede i degradaciju ženskog dostojanstva - naglasile su u saopštenju.
One, kako su kazale, osuđuju svaki oblik svaki oblik vrijeđanja i omalovažavanja žena, naših koleginica, koje obavljaju javne funkcije u Crnoj Gori.
- Kao Ženski klub, jasno i odlučno dižemo glas protiv govora mržnje usmjerenog ka bilo kojoj ženi. Vjerujemo da ovakvi negativni obrasci ponašanja moraju biti sistemski prepoznati i odlučno iskorijenjeni - navele su one.

Ženski klub: Kordić izložena brutalnim, vulgarno intoniranim i verbalno agresivnim napadima na društvenim mrežama

17.10
16:45h﻿
Sve što je moj drug Žekson sinoć rekao u jednoj TV emisiji, a tiče se uređivačkog novinarstva (recimo, prije i poslije referenduma), a tiče se uticaja pisanja na politiku, na volju birača - legitimno je.
I ništa sporno.
Ali, Aco je dijelom u zatvoru i zbog toga.
Da razmišljam iz vizure nekih tužilaca kada je u pitanju moj kum, onda su sinoć mogli da uhite mog druga Žeksona.
Naravno, ja to ne bi ni u primislima nikad uradio, ja bih samo pozvao Demokrate i ine borce za slobodnu biračku volju da pojasne da li je Žekson sinoć nesto uradio što Aco nije.
Nego.
Ja sam prije dva mjeseca u jednoj od kolumni napisao da će sljedeći premijer biti Andrija Mandić jer će njegova partija 2027. biti najjača na tom političkom krilu. Pa sada neka neko kaže da ja i sinošnji gost u emisiji ne mislimo isto.
Osim oko jedne stvari.
Zna se koje.
Ali, dobro. Gdje svi misle isto, niko ne misli ništa.
Tako je i Mandićeva reakcija na rezultate istraživanja bila očekivana. Posebno kada je rekao da je PES najjača partija. Iako zna da nije. Znam da će kao mudar čovjek spustiti Demokrate jos malo niže da ne bi 2027. godine trazili i ANB.
Kao pametan, zna da Bogdanović samo smeta umjetničkom dojmu vlasti i najradije bi ga pedalirao, ali će ga pustiti da ubuduće on i njegovi upravljaju agrarom.
Tu će najmanje nervirati i ove i one. Dakle, sve redom.
Iako će, na Mandića mislim, on dobiti sve članove i simpatizere PES-a i ovih drugih, znate kojih, do 2030.
Sve.
P.S: Aco je slao poruke svima. Pa i meni. I ja njemu.
I to neka bude dostupno čitaocima, ako neko bude imao volju za tim.
Dopisivao se i sa novinarima svih medija. Bez izuzetaka. 
Ja gledao.
Recimo, poruku novinara sa mora "Brate, kako sam ovo napisao".
I ne vidim ništa strašno i neobično u tome.
Ali, ako se u javnosti daju poruke prema nekima, neka se daju sve poruke.
Možda ne bi bilo, u tom slučaju, kontarevolucionarnog djelovanja protiv ustavnog poretka. Ni manje ni više.
P.S.1: Sve što može da se desi je da napadni senzacionalizam proguta senzacionalistu.
P.S.2: Da bi smo mogli biti objekti i subjekti manipulacije, da bi smo mogli manipulisati sami sobom - to nam nikada ne bi palo na pamet. A samomanipulacija je najčešći oblik prilagođavanja svijetu - Pekić (Kako upokojiti vampira).

Gdje svi misle isto, niko ne misli ništa

Usvojenim Zakonom o visokom obrazovanju postavljaju se temelji savremenog, pravednog i međunarodno prepoznatljivog sistema visokog obrazovanja, u skladu sa strateškim opredjeljenjima države i evropskim standardima, saopšteno je iz Ministarstva prosvjete, nauke i inovacija.
Skupština Crne Gore je glasovima 47 poslanika usvojila Zakon o visokom obrazovanju, kojim se uvodi fleksibilan trociklični model studija.
Iz MPNI su kazali da Zakon uvodi fleksibilan trociklični model studija – osnovne, postdiplomske i doktorske – uz mogućnost integrisanih programa. 
- Osnovni studijski programi mogu se realizovati na ustanovama visokog obrazovanja u Crnoj Gori obima 180 ili 240 ECTS. Postdiplomski studijski programi se mogu realizovati kao specijalistički, u trajanju od jedne godine, obima 60 ECTS, i master u trajanju od jedne, odnosno dvije godine, obima 60 ECTS, odnosno 120 ECTS. Doktorski studijski programi se mogu akreditovati samo kao akademski i obima su 180 ECTS. Takođe, ovim zakonom prepoznati su integrisani studijski programi obima 300 ECTS, odnosno 360 ECTS. Praktična nastava postaje obavezan dio osnovnih studija u obimu od najmanje 30 ECTS kredita, čime se studentima omogućava da teorijska znanja dopune iskustvom u realnom radnom okruženju - navedeno je u saopštenju Ministarstva.
Pored toga, ističu, jasno su definisani rokovi za završetak studija i pravila polaganja ispita, čime se obezbjeđuje veća pravna sigurnost i uređenost sistema.
Zakonom je propisan i status zatečenih studenata koji su upisani na master studijski program obima 120ECTS, kojima će ustanova visokog obrazovanja, na zahtjev studenta, izdati diplomu postdiplomskih specijalistickih studija, ako je taj student ostvario najmanje 60 ECTS, od predviđenih 120 ECTS. 
- Ova diploma ce imati javnu važnost i biti ekvivalentna diplomi o stečenom VII1 podnivou nacionalnog okvira kvalifikacija. Na ovaj način će se studentima dvogodišnjih master studija omogućiti da steknu kvalifikaciju visokog obrazovanja koju prepoznaje tržiŝte rada Crne Gore - dodaje se u saopštenju.
U ministarstvu pojašnjavaju da je jedan od ključnih principa ovog zakona jednak pristup visokom obrazovanju.
- Studenti osnovnih i postdiplomskih studija na javnim ustanovama nastavljaju da studiraju besplatno, dok se studenti sa invaliditetom i studenti iz reda RE populacije oslobađaju plaćanja naknada i na privatnim ustanovama, uz podršku države kroz budžetsko finansiranje. Ovo je izuzetno važan i krupan korak u procesu unapređenja uslova studiranja u Crnoj Gori - zaključeno je u saopštenju.

MPNI: Postavljen temelj savremenog, pravednog i međunarodno prepoznatljivog sistema visokog obrazovanja

Viši sud za prekršaje Crne Gore je, u prvih devet mjeseci, imao u radu 2.097 predmeta u radu, od čega 1.948 novih, dok je 149 bilo prenijeto iz 2024. godine.
Na kraju izvještajnog perioda je završeno 1.932 predmeta ili 92,13 odsto, dok je 165 ostalo neriješeno, od čega 39 ili 1,86 odsto kao administrativno vraćeno prvostepenim sudovima.
- Priliv novih predmeta u izvještajnom periodu je za 409 ili 26,58 odsto bio veći u odnosu na isti izvještajni period u 2024. godini (1.948-1.539), pri čemu je ukupan broj predmeta u radu bio veći za 72 (2.097-2.025) - navedeno je u saopštenju Višeg suda za prekšraje.
Procenat potvrđenih odluka u izvještajnom periodu je iznosio 71,48 ili 10,35 odsto više nego na kraju istog izvještajnog perioda u 2024. godini (71,48-61,13 odsto). Procenat ukinutih odluka je smanjen sa 17,90 na 13,87 odsto, dok je procenat preinačenih odluka smanjen sa 17,32 na 11,13 odsto.
Kako su rekli iz Višeg suda za prekršaje, nastavljen je trend skraćenja trajanja postupka u predmetima. Na kraju izvještajnog perioda u 1.330 ili 68,84 odsto završenih predmeta postupak je trajao do jednog mjeseca, dok je u istom izvještajnom periodu u 2024. godini iznosio 619 ili 36,45 odsto. 
Sa druge strane, u ovoj godini je u 1.752 ili 90,68 odsto predmeta postupak trajao do dva mjeseca.
- Imajući u vidu iznijete podatke, a posebno ako se ima u vidu činjenica da je sud preko dva mjeseca radio sa jednim sudijom manje, da je priliv novih predmeta u odnosu na prošlu godinu povećan za 26,58 odsto, kao i okolnost da je u istom periodu sprovedena implementacija PRIS-a u sudu, a što je usljed prilagođavanja novom načinu rada usporilo postupanje sudija, to su rezultati rada Višeg suda za prekršaje Crne Gore u izvještajnom periodu ocijenjeni veoma uspješnim - zaključeno je u saopštenju.

Imali više posla nego prošle godine: Viši sud za prekršaje riješio 92.13 odsto predmeta

Premijer Milojko Spajić saopštio je da Evropska unija (EU) odobrava dodatnih 50 miliona eura za autoput Mateševo–Andrijevica.
- Za dvadesetak dana ćemo imati izvođača radova - napisao je Spajić.
Kako je kazao, sredstva će biti obezbijeđena dopunom finansijskog sporazuma između Vlade Crne Gore i Evropske komisije.
- Vrijedjelo je čekati godinu dana da dobijemo ukupni grant od 150 miliona eura, i povoljne kredite od 200 miliona za ovaj projekat - zaključio je Spajić.
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2FMickeySpajic%2Fstatus%2F1979201159564005561%3Fref_src%3Dtwsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1979201159564005561%7Ctwgr%5E253b769ab768b8e7d08934d6bdccd5b6815e0dcc%7Ctwcon%5Es1_&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>

Spajić: EU odobrava dodatnih 50 miliona eura za autoput Mateševo– Andrijevica

Demokrate Alekse Bečića, koje upravljaju ključnim sektorima bezbjednosti i odbrane, kao i brojnim drugim važnim resorima u državi, iz godine u godinu bilježe strmoglav pad podrške. To potvrđuje i najnovije istraživanje CEDEM-a, prema kojem ovu partiju trenutno podržava svega 8,2% građana. Ovo je ozbiljan pad u odnosu na prošlu godinu, kada je prema istom istraživanju, podrška iznosila 10%. Podrška Demokratama, prema istraživanju CEDEM-a objavljenom u maju 2023. iznosila je 11,1 %.&nbsp; U tom kontekstu, ne iznenađuje što se Demokrate obračunavaju sa svakim ko se usudi da uputi i najmanju kritiku na njihov račun — posebno kada je riječ o sistemima kojima upravljaju, a koji su, po svemu sudeći, pred pucanjem. Čini se da partija Bečića i Borisa Bogdanovića, suočena s padom rejtinga, pokušava da upotrebom mehanizama sistema kojim upravlja zaustavi kritičko medijsko izvještavanje, pokušavajući time da spasi brod koji očigledno tone.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025101616104_ed0c58c73d43e50016337e18ef93a4a463f7092ec4a8db8d2e16033d9566cdd4.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2025101616104_ed0c58c73d43e50016337e18ef93a4a463f7092ec4a8db8d2e16033d9566cdd4" data-rendition-name="original" width="1179" height="679" loading="lazy" alt="gradikon"> </figure>  Crna Gora se ponovo nalazi u političkom haosu, u situaciji gdje najvažnije državne sisteme kontrolišu oni sa najmanjom podrškom građana. Demokrate, koje imaju presudnu ulogu u sektorima bezbjednosti, uživaju podršku znatno manju od Pokreta Evropa sad i koalicije Za budućnost Crne Gore. <h2>CEDEM-ovo istraživanje: Ko ima najveću podršku?</h2> Prema istraživanju Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), koje je sprovedeno od 25. septembra do 6. oktobra 2025. godine, da su naredne sedmice izbori, Demokratsku partiju socijalista (DPS) bi podržalo 25,8% birača, dok bi za koaliciju Za budućnost Crne Gore (ZBCG) glasalo 23,5%. Pokret Evropa sad (PES), koji je prošle godine bio u vrhu sa 26,3%, sada ima podršku od 20,3%, što predstavlja značajan pad od čak šest procentnih poena. S druge strane, DPS je zadržao stabilnu podršku – oko 26%, potvrđujući konstantu u glasačkom tijelu. <h2>Uporedni podaci iz prethodnih godina: DPS stabilno, Milojko u padu</h2> U istraživanju objavljenom u martu 2024. godine, PES je imao podršku od 26,3%, a DPS 26%. Ovi rezultati ukazuju na trend opadanja podrške PES-u, dok je DPS uspio da stabilizuje, pa i blago poveća, svoju poziciju.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025101616104_4ea8e07fa9382aa4d08d7ee6880d1701e6f929a1cd5a65f57eabacce5d36badd.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2025101616104_4ea8e07fa9382aa4d08d7ee6880d1701e6f929a1cd5a65f57eabacce5d36badd" data-rendition-name="original" width="1179" height="652" loading="lazy" alt="grafikon"> </figure>  Rezultati parlamentarnih izbora iz 2023. godine: “Zajedno” (DPS, SD, LP, DUA) – 70.228 glasova (23,22%) – 21 mandat Pokret Evropa sad – 77.203 glasa (25,53%) – 24 mandata “Hrabro se broji” (Demokrate i URA) – 37.730 glasova (12,48%) – 11 mandata “Za budućnost Crne Gore” (NSD, DNP, RP) – 44.565 glasova (14,74%) – 13 mandata Ovi rezultati dodatno potvrđuju da su Demokrate, uprkos upravljanju ključnim državnim sektorima, u ozbiljnom padu i bez značajnije podrške javnosti. U isto vrijeme, DPS bilježi stabilan rejting, a PES ozbiljan pad, što nagovještava moguću rekonstrukciju političke scene u bliskoj budućnosti.

Demokrate u slobodnom padu: Sad je jasno zašto Bečić i Bogdanović koriste državne institucije da uguše kritiku

Kakvo je to pomirenje, u kom jedna strana treba da se liši istine, da bi druga strana svoje laži i zablude mogla da proglasi za istinu?
Kakvo je to pomirenje, kada se očekuje da se jedna strana odrekne antifašizma, da bi biološki ili ideološki naslednici fašizma mogli da uživaju u paralelnoj realnosti samoobmane i aboliciji svojih predaka i njihovih zločina?
Kakvo je to pomirenje, po čijim se “pravilima” ima zaboraviti izdaja i prodaja države i nacije, zarad konvalidiranja zločina, izdaje, pravnog nasilja i gubljenja državno-pravne samostalnosti, o čemu su i stvarnost i istorija odavno dali ocenu?
Kakvo je to pomirenje, u kom jedna strana mora da pristane da bude sluga, da bi druga strana mogla da i dalje bude sluga? I kada je podaništvo postalo vrlina, da bi uopšte moglo da bude tema pomirenja?
Kakvo je to pomirenje, koje od prvih traži da se svaki junak, vojskovođa, pisac, pesnik, slikar, pevač, sportista, novinar… zaboravi ili zanemari, da bi ustupio mesto u pamćenju nekim opskurnim likovima bez ikakvih ličnih i profesionalnih kvaliteta i dostignuća, s jedinim “kvalitetom” – da su drugi?
Kakvo je to pomirenje, dođavola, kad jedna strana mora da prihvati stalno poništavanje i unižavanje države, a druga ne želi i ne prihvata da se odrekne ničega destruktivnog, antievropskog, podaničkog?
Kakvo je to pomirenje, da se ljudskost, saosećanje, kajanje, realnost, dobronamernost, humanost, dobrosusedstvo… jedne strane mora poništiti, da bi kompleksi, mitomanija, frustracije, integrisano zlo ili genetska izopačenost druge strane mogli da budu spokojni?
Kakvo je to pomirenje, kada jedna strana mora da prihvati uništavanje spomenika onih koji su državu gradili, razvijali i spašavali, i svih uspomena na njih, da bi druga strana mogla nesmetano da diže spomenike zločincima, ubicama, uništiteljima države i drugih Naroda i izmišlja njihovu slavu i “svetost”?
Kakvo je to pomirenje, zaboga, ako prva strana mora da bespogovorno prihvati da joj druga otme sve šta želi, a ono šta ne želi, da uništi, opogani ili denuncira?
Kakvo je to pomirenje, po čijim pravilima jedna strana treba da ćuti i trpi bahate, nedozrele, frustracijama gonjene poteze druge strane, koja, opet, može da divlja bez kontrole, uništava državu, privredu, resurse, poredak i čini sve da država bude pripojena drugoj ili bar pod njenim starateljstvom?
Kakvo je to pomirenje, kad jedna strana mora da prihvati da su moralni i fizički patuljci u stvari visokoetični i prečasni dvometraši, kako svoje istaknute “prvake” vidi ili predstavlja zaslepljena druga strana?
Kakvo je to pomirenje, u kome jedna strana ne sme ni da kritikuje drugu, dok druga i može i treba da proganja i kinji prvu, bez obzira na zakon i pravdu?
Kakvo je to pomirenje, u kome ubica postaje jednak ubijenom, u kome silovatelj biva izjednačen sa humanistom, u kome se jednako slave zločinac i heroj, u kome moral, plemenitost, čast, principijelnost, vrlina… dolaze na istu ravan sa moralnim nihilizmom i etičkim relativizmom?
Kakvo je to pomirenje, kada jedna strana treba da prihvati da je verske vođe druge strane negiraju, vređaju, ponižavaju, odbacuju, a državu koja im je zajednička tretiraju tek kao privremeno otuđeni deo druge države – čemu sve druga strana tercira?
Kakvo je to pomirenje, gde laž, izdaja, zabluda, frizirana istorija, nasilje, bezobrazluk, bahatost, primitivizam… moraju da budu prihvaćeni, jer to onda drugoj strani otvara mogućnost za ostvarenje njenih (u najvećem broju nečasnih) ciljeva?
Kakvo je to pomirenje, koje od pobednika traži da priznaju poraz, da bi poraženi mogli da se proglase za pobednika?

Pomirenje, i po babu i po stričevima

Demokratsku partiju socijalista (DPS) bi, ukoliko bi naredne sedmice bili održani parlamentarni izbori, glasalo 25,8 odsto birača, a Za budućnost Crne Gore (ZBCG) 23,5 odsto, pokazalo je istraživanje Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).
Istraživanje, koje je CEDEM realizovao od 25. septembra do 6. oktobra, pokazuje da Pokret Evropa sad (PES) ima podršku 20,3 odsto ispitanika, Demokrate 8,2 odsto, Bošnjačka stranka i Evropski savez po pet odsto.&nbsp;
Prema istraživanju, Građanski pokret URA podržava 3,6 odsto birača, Pokret narodnog povjerenja 2,1 odsto, Albanski forum 1,8 odsto, Socijalističku narodnu partiju 1,4 odsto, Preokret 0,9 odsto, DUA 0,8 odsto, dok FORCA i Hrvatska građanska inicijativa imaju po 0,7 odsto podrške.
&nbsp;Direktorica CEDEM-a Nevenka Vuksanović je, na konferenciji za novinare povodom predstavljanja rezultata istraživanja „Političko javno mnjenje u Crnoj Gori“, kazala da je DPS u blagom padu u odnosu na prošlogodišnje istraživanje, a ZBCG u znatno većem porastu, dok pad bilježi i PES.&nbsp;
Ona je navela da je u istraživanju učestvovalo 1.006 ispitanika.&nbsp;
&nbsp;Vuksanović je rekla da 36 odsto građana smatra da se Crna Gora kreće pravim putem, 38 odsto da se kreće pogrešnim, dok je njih 25,9 odsto odgovorilo da ne zna ili ne može da procijeni. &nbsp;
&nbsp;Ona je kazala da je 9,2 odsto ispitanika veoma zadovoljno učinkom Vlade Milojka Spajića, 29,7 odsto uglavnom zadovoljno, 23,1 odsto uglavnom nezadovoljno, 21,3 odsto veoma nezadovoljno, a 16 7 odsto nema stav.
&nbsp;Vuksanović je navela da su najveći stepen povjerenja zavrijedile institucije zdravstvenog i sistema obrazovanja, pri čemu su brojne druge institucije doživjele pad povjerenja.
Porast povjerenja u odnosu na prošlo mjerenje, kako je dodala, ima &nbsp;i &nbsp;Vojska Crne Gore, dok Srpska pravoslavna crkva (SPC) bilježi pad.
&nbsp;- Vidimo veliki pad povjerenja u sudstvo, tužilaštvo, nevladin sektor i nešto manji pad povjerenja u političke partije- navela je Vuksanović.
&nbsp;Govoreći o rejtingu ministarstava, ona je kazala da je najbolje ocijenjeno Ministarstvo prosvjete, nauke i inovacija, dok je na drugom mjestu resor poljoprivrede.
&nbsp;Vuksanović je kazala da, od političara, najveću prosječnu ocjenu ima Milojko Spajić - 2,56, Jakov Milatović 2,49, Milan Knežević 2,39, Milo Đukanović 2,37, Danijel Živković 2,26, Andrija Mandić 2,18.

CEDEM: DPS bi podržalo 25,8 odsto birača, ZBCG 23,5 odsto, PES 20,3 odsto

Crnogorski državljanin Filip Ivanović ubijen je sinoć u pucnjavi u naselju Beograd na vodi - potvrđeno je Portalu ETV.
Kako prenosi N1 Beograd, policija je sinoć pronašla tijelo muškarca (35) u tom beogradskom naselju.
"Telegraf" piše da je policija uhapsila osumnjičenog za ubistvo - Đ. Z. (21), kao i da se traga za još dvije osobe koje su pobjegle nakon zločina u kolima.
Kako navode, kod ubijenog muškarca su pronađena slovenačka dokumenta za koje se sumnja da su falisifikovana.
Doktorka Violeta Nikolić iz Hitne pomoći rekla je za RTS da je muškarac upucan sinoć u 23.13 sati u Bulevaru Vudro Vilsona i da je ekipa Hitne pomoći mogla samo da konstatuje smrt.

Tag: napadi