<p>Ukupno ostvarena naplata carinskih prihoda od januara do maja iznosila je 520,6 miliona eura, što je 39,17 miliona eura ili 8,14 odsto više u odnosu na isti prošlogodišnji period.</p>
<p>Iz Uprave carina saopštili su da su, u odnosu na procjenu plana, bruto prihodi veći za 19,77 miliona eura, odnosno 3,95 odsto.</p>
<p>- Prema strukturi naplaćenih prihoda poreza na dodatu vrijednost (PDV) pri uvozu naplaćen je u iznosu od 349,06 miliona eura, što je više za 25,04 miliona, odnosno 7,73 odsto, u odnosu na prethodnu godinu - kaže se u saopštenju.</p>
<p>Navodi se da je u odnosu na plan prihoda Budžeta po osnovu PDV-a pri uvozu naplaćeno više 7,06 miliona eura.</p>
<p>- Po osnovu akcize naplaćeno je 144,11 milion eura, što je više za 10,18 miliona ili 7,61 odsto, u odnosu na prethodnu godinu. U odnosu na plan prihoda Budžeta, bruto naplata akciza je veća za 9,4 miliona eura, odnosno za 6,99 odsto - dodaje se u saopštenju.</p>
<p>Iz Uprave su kazali da je ostvarena naplata po osnovu carine iznosila 26,3 miliona eura, što je više za 3,87 miliona ili 17,27 odsto.</p>
<p>- U odnosu na plan prihoda Budžeta, po ovom osnovu, naplaćeno je više 3,25 miliona eura ili 14,10 odsto dok je naplata poreza na kafu iznosila 1,05 miliona EUR, a ostali prihodi naplaćeni su u iznosu od 106.046 eura - rekli su iz Uprave carina.</p>

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

thumbnail

Ostvaren rast naplate prihoda od 8,14 odsto

<p>Prihod države od zakupa morskog dobra u ovoj godini biće gotovo 35 miliona EUR, što je skoro sedam puta više nego 2021, saopšteno je iz Morskog dobra.</p>
<p>Iz tog preduzeća su rekli da je to konkretan dokaz da uvođenje reda donosi korist državi i građanima, a ne privilegovanim interesima.</p>
<p>- Javno preduzeće se vodi u skladu sa zakonom, sa pravilima i sa nultom tolerancijom na pritiske. Radimo odgovorno, profesionalno i posvećeno, i taj proces neće zaustaviti niko ko vjeruje da će ponavljanjem neistina promijeniti stvarnost - navodi se u saopštenju.</p>
<p>Upravljanje državnim resursima, kako se dodaje, neće biti prepušteno subjektima koji postupaju suprotno propisima, zloupotrebljavaju procedure, ili pokušavaju da naruše zakonitost i integritet postupka. Naprotiv, sa svim oblicima zloupotreba ćemo se obračunati do kraja.</p>
<p>Iz kompanije su reagujući na medijske navode o „zaključavanju plaža“, kazali da plaže nijesu zaključane – one su otvorene i dostupne svim posjetiocima, a tenderski procesi se odvijaju u potpunosti u okviru zakonskog okvira.</p>
<p>- Zaključana su jedino vrata za neregularnosti i pokušaje zloupotreba. Što se tiče tih 15 lokacija, poručujemo: te plaže neće biti zaključane – nego otključane i slobodne za sve posjetioce, bezbjedne, uredno održavane i pod redovnim nadzorom preduzeća, a javne pozive ćemo ponavljati sve dok i posljednji zakupac ne shvati da nije prihvatljivo praviti planove na bazi fingiranih ponuda i pokušaja varanja države -navodi se u saopštenju.</p>
<p>Iz Morskog dobra su rekli da su već na samom početku tendera jasno saopštili da neće dozvoliti prevarne radnje, kriminalne šeme, ni pokušaje manipulacije sistemom.</p>
<p>- Taj stav nećemo mijenjati i sprovešćemo ga do kraja. Takođe, za 50 kupališta raspisan je ponovljeni javni poziv, jer za te lokacije ili nije bilo validnih ponuda, ili nije bilo zainteresovanih ponuđača, ne samo ove godine, već ni prethodnih godina. Riječ je o dugogodišnjem izostanku interesovanja, što jasno potvrđuju i prethodni javni pozivi - podsjetili su iz Morskog dobra.</p>
<p>Stoga, ponovljeni javni pozivi raspisuju se u skladu sa zakonskim procedurama i predstavljaju zakonsku obavezu, a ne stvar izbora.</p>
<p>- Svako ko pokušava da sruši sistem fiktivnim ciframa, lažnim prijavama i manipulacijom javnosti – neće proći. Podsjećamo da je slična medijska kampanja vođena i prije dvije godine, kada je trajektna linija Kamenari–Lepetane vraćena u državno vlasništvo. Zahvaljujući tome što je ovaj vrijedan resurs ponovo stavljen u službu države Crne Gore i njenih građana, za samo dvije godine ostvaren je prihod veći od 18 miliona EUR, a građanima su omogućeni brojni benefiti. Danas, umjesto da se takav uspjeh prepozna i pohvali, svjedočimo nastavku neutemeljene negativne kampanje - navodi se u saopštenju.</p>
<p>Iz Morskog dobra su ponovili da su plaže otključane, sistem funkcioniše, red je uveden i to je proces koji niko više ne može zaustaviti, ali vrata su zatvorena za neozbiljne ponuđače, fiktivne igrače i politički motivisane spinove.</p>

Država će prihodovati 35 miliona od zakupa morskog dobra

<p>Ukupni prihodi od igara na sreću i nagradnih igara u prva dva mjeseca dostigli su iznos od 5,89 miliona eura, što je 55,13 odsto više u poređenju sa istim periodom prošle godine, saopšteno je iz Uprava za igre na sreću.</p>
<p>- U navedenom periodu zabilježen je porast prihoda u segmentu priređivanja igara na sreću putem interneta i drugih telekomunikacionih sredstava 226,59 odsto, čiji je iznos 2,51 milion eura - navodi se u saopštenju.</p>
<p>Ukupni prihodi od kazinskih igara iznose 553,15 hiljada eura, pa je i taj segment ostvario rast od 31,93 odsto.</p>
<p>- Takođe, po osnovu priređivanja igara na sreću u automat klubovima prihodovano je 1,17 miliona eura, čime se i u tom dijelu bilježi povećanje od 13,86 odsto - rekli su iz Uprave.</p>
<p>Pored toga, ukupni prihodi od kladioničkih igara iznose 1,65 miliona eura, što predstavlja povećanje od 4,93 odsto.</p>
<p>- Ovaj trend rasta ostvaren je, prije svega, zahvaljujući unapređenju nadzora kroz implementaciju novog informacionog sistema koji doprinosi efikasnijoj kontroli i suzbijanju sivog tržišta u oblasti igara na sreću - navodi se u saopštenju.</p>
<p>Uprava za igre na sreću svojim djelovanjem, kako su rekli, potvrđuje kontinuitet kvalitetnog rada, što se, pored ostalog, ogleda i kroz konstantan rast prihoda.</p>
<p>- Rad Uprave je u potpunosti usklađen sa zacrtanim ciljevima Vlade i Ministarstva finansija, naročito u pogledu stabilnog jačanja budžetskih prihoda - zaključuje se u saopštenju.</p>

Prihodi od igara na sreću 5,89 miliona eura

<p>Ukupno ostvarena naplata carinskih prihoda u januaru iznosila je 87.250.451,75 eura što je u odnosu na isti period prošle godine više za 13.220.137,47 eura, odnosno 17,86 odsto, saopšteno je iz Uprave carina.</p> <p>Prema strukturi naplaćenih prihoda PDV pri uvozu naplaćen je u iznosu od 52.608.615,32 eura, što je, kažu u Upravi carina, više za 5.343.747,35 eura, odnosno 11,31 odsto, u odnosu na januar mjesec prethodne godine. </p> <p>Po osnovu akcize naplaćeno je 30.682.285.51 eura, što je više za 7.289.298.72 eura, ili 31,16 odsto, u odnosu na prethodnu godinu. </p>  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250213120240_3bb8d2327b557f7c56b49788b8a1679810bf78f64677581287fb9229b8ed448b.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250213120240_3bb8d2327b557f7c56b49788b8a1679810bf78f64677581287fb9229b8ed448b" data-rendition-name="original" width="1080" height="1080" loading="lazy" alt="podaci"></figure>  <p><br/></p> <p>- Ostvarena naplata po osnovu carine iznosila je 3.748.055,05 eura, što je više za 591.884,45 eura, ili 18,75 odsto, dok je naplata poreza na kafu iznosila 185.422,96 eura, a ostali prihodi naplaćeni su u iznosu od 26.072,91 eura - podaci su Uprave carina.</p> <p>Poručuju da će njihove aktivnosti u narednom periodu biti usmjerene na povećanje naplate carinskh prihoda i stvaranju povoljnog ambijenta za privredno poslovanje, uz punu primjenu carinskih propisa.</p>

Naplata carinskih prihoda veća 13 miliona eura u odnosu na januar prošle godine

<p>Air Montenegro prevezao je 24,25 hiljada putnika u januaru, što je 29 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.<br/>
<br/>
Iz nacionalnog avio-prevoznika je saopšteno da su realizovana 334 leta, što je 70 letova ili 26,5 odsto više nego prošlog januara.<br/>
<br/>
- Uz bolju popunjenost putničke kabine i višu tarifu, ostvaren je rast prihoda u iznosu od 470 hiljada EUR ili 33 odsto u poređenju sa januarom prošle godine - &nbsp;navodi se u saopštenju.<br/>
<br/>
Taj rezultat proizvod je posvećenog rada u pravcu povećanja broja putnika, što je omogućilo dodatni rast u periodu smanjenog obima avio-saobraćaja. Ostvareni rezultati ukazuju na stabilan i pozitivan trend rasta crnogorske nacionalne avio-kompanije, koja danas obilježava četiri godine od osnivanja.<br/>
<br/>
- Ohrabreni rezultatima koje bilježimo, nastavićemo dalje unapređenje usluga i širenje ponude u cilju ispunjenja potreba naših korisnika i doprinosa razvoju avio-saobraćaja u Crnoj Gori. Zahvaljujemo se svim našim putnicima na povjerenju, a u narednim mjesecima očekujemo još bolje rezultate - zaključuje se u saopštenju.</p>

Prihodi Air Montenegra u januaru veći za pola miliona

<p>Tokom prošle godine zabilježen je kontinuirani rast prihoda budžeta, što je odraz rasta ekonomske aktivnosti u zemlji, kao i povećanog životnog standarda stanovništva, dominantno usljed rasta raspoloživog dohotka, saopšteno je iz Ministarstva finansija.</p>
<p>Prema preliminarnim podacima, prihodi budžeta u prošloj godini iznosili su 2,76 milijardi eura, odnosno 37,8 odsto procijenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je u odnosu na 2023. više čak 188,6 miliona ili 7,3 odsto.</p>
<p>- Izuzimajući prihode jednokratnog karaktera, prihodi budžeta u prošloj godini, u odnosu na 2023, veći su čak 333,8 miliona eura ili 14 odsto - precizirali su iz Ministarstva.</p>
<p>Kategorije prihoda budžeta koje su u kontinuitetu ostvarivale rast tokom prošle godine su dominantno porez na dobit pravnih lica, na dohodak fizičkih lica, na dodatu vrijednosti, akcize i slično.</p>
<p>Porez na dobit pravnih ostvaren je u iznosu od 214 miliona eura, što je čak 62,7 miliona ili 41,4 odsto više u odnosu na 2023, i 8,3 miliona iznad plana po rebalansu.</p>
<p>Porez na dohodak fizičkih lica ostvaren je u iznosu od 88,2 miliona eura, što predstavlja značajan rast od 21,7 miliona ili 32,7 odsto u odnosu na 2023.</p>
<p>- Doprinosi su ostvareni u iznosu od 584,7 miliona eura, što je devet miliona više u odnosu na 2023, dok je porez na dodatu vrijednost u prošloj godini ostvaren u iznosu od 1,22 milijarde eura, što je čak 163,3 miliona ili 15,4 odsto više u odnosu na 2023. - dodaje se u saopštenju.</p>
<p>Kapitalni budžet realizovan je u iznosu od 251,17 miliona eura, što predstavlja 106 odsto plana kapitalnog budžeta za ovaj period, a u odnosu na isti period prethodne godine, njegovo ostvarenje je veće 62,15 miliona ili 32,9 odsto.</p>
<p>- Značajan rast bilježi se i kod prihoda budžeta od akciza, koji su iznosili 368,6 miliona eura, što je 45,5 miliona više u odnosu na 2023. Najveći rast zabilježen je po osnovu akcize na mineralna ulja i njihove derivate, dok su prihodi budžeta po osnovu akcize na duvan i duvanske proizvode premašili cjelokupnu prošlogodišnju naplatu već u oktobru - navodi se u saopštenju.</p>
<p>Iz Ministarstva su objasnili da je u prošloj godini evidentiran rast prometa cigareta oko 94 tone u poređenju sa 2023, dok je kod bezdimnih duvanskih proizvoda zabilježen rast prometa za više od milion i po paklica bezdimnih duvanskih proizvoda, što je između ostalog i rezultat suzbijanja nepravilnosti i sive ekonomije na tržištu duvana.</p>
<p>Prihodi budžeta samo u decembru prošle godine iznosili su 257,3 miliona eura, što je u odnosu na isti mjesec 2023. više 3,5 miliona.</p>
<p>Kapitalni budžet u decembru ostvaren je na niovu od 93,91 milion eura, što predstavlja 225,9 odsto plana i u odnosu na decembar 2023. njegovo ostvarenje je veće 33,37 miliona ili 35,5 odsto.</p>
<p>- Tokom prošle godine ostavren je niži deficit budžeta u odnosu na plan i iznosio je 230,9 miliona eura, odnosno na nivou je od 3,2 odsto procijenjenog BDP-a, što je 4,5 miliona niže ostvaranje od planiranog. Takođe, u istom periodu ostvaren je suficit tekuće potrošnje u iznosu od 49,9 miliona eura, što je u poređenju sa planom, koji predviđa ostvarenje suficita tekuće potrošnje od 34,3 miliona, 15,5 miliona više - precizirali su iz Ministarstva.</p>
<p>Ostvarenjem suficita tekuće potrošnje, kako su zaključili, ispunjava se kriterijum fiskalne odgovornosti definisan Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, odnosno takozvano zlatno fiskalno pravilo, koje definiše da nivo tekućih izdataka i transfera treba da bude niži od tekućih prihoda i donacija, odnosno da se država zadužuje isključivo za potrebe finansiranja kapitalnih pojekata i otplate duga.</p>

Tokom prošle godine prihodovano 188,6 miliona više nego 2023.

<p>Rudnik uglja će u ovoj godini, zbog ekološke rekonstrukcije Termoelektrane (TE) Pljevlja u trajanju od osam mjeseci, ostati bez 48 miliona eura na prihodnoj strani, saopštio je njegov izvršni direktor, <b>Nemanja Laković</b>.</p>
<p>On je u intervjuu za Dan kazao da ova godina neće biti godina rezultata, već godina preživljavanja, u kojoj treba da završe projekte koji su kasnili, ekološku rekonstrukciju TE Pljevlja i izmještanje toka rijeke Ćehotine.</p>
<p>- Ova godina je jedna od najtežih za energetski sektor Crne Gore. Rješavanje projekta ekološke rekonstrukcije TE Pljevlja i izmještanje toka rijeke Ćehotine znače opstanak energetskog sistema Crne Gore, tako da će završetak tih projekata biti uslov za dalji stabilan rad TE i Rudnika uglja - rekao je Laković.</p>
<p>On je poručio da finansijski rezultat nikako ne može biti dobar ove godine, jer je dosta toga došlo na naplatu zbog dugogodišnjeg zanemarivanja navedenih projekata i njihovog “guranja pod tepih” u prethodnom periodu.</p>
<p>Laković je naveo da su u prošloj godini ostvarili najbolji rezultat u energetskom sektoru Crne Gore i da će nastaviti da doprinose stabilnosti cijele EPCG grupe.</p>
<p>- Godinu za nama smo završili sa pozitivnim rezultatom. Trebalo bi da ostvarimo dobit od oko 15 miliona EUR, što je na nivou 2023. Ipak, moram napomenuti da smo mi prošle godine uporedo izvodili i investicione radove na koritu rijeke Ćehotine, koji su prioritet Rudnika i cijelog energetskog sistema Crne Gore. Upravo dobit će biti kao što sam rekao na nivou 2023. i pored produženog remonta TE Pljevlja i investicionih radova - naveo je Laković.</p>
<p>On je podsjetio da je na sjednici Skupštine akcionara donijeta odluka o isplati dividende za 2021. i 2022. godinu.</p>
<p>- Svako povlačenje dividende u ovoj godini dovelo bi do destabilizacije poslovanja Rudnika, ali sam siguran da će se o tome voditi računa i da isplate neće biti tokom ove godine kada su planirane kapitalne investicije od velike važnosti za funkcionasanje energetskog sistema Crne Gore - objasnio je Laković.</p>
<p>Kada je u pitanju projekat izmještanja rijeke Ćehotine, Laković je istakao da je to projekat od najvećeg državnog značaja, jer bez stabilnog rada Rudnika uglja i TE Pljevlja nema ni energetske stabilnosti Crne Gore.</p>

Rudnik uglja zbog rekonstrukcije TE ostaje bez 48 miliona prihoda

<p>Crnogorski mediji su u 2023. godini prihodovali 52 miliona eura, a više od polovine tog iznosa dobili su iz javnih izvora, odnosno od države i opština, pokazalo je istraživanje Sindikata medija Crne Gore (SMCG).</p>
<p>Crnogorski medija su u 2023. godini imali 2.000 zaposlenih, a od tog broja svega malo više od 800 ljudi radilo je u privatnim medijima.</p>
<p>Istraživanje „Poslovanje medija u Crnoj Gori u 2023. godini“, treće po redu koje SMCG radi, pokazalo je da je ukupan neto profit crnogorskih medija bio nešto iznad 1,2 miliona što je znatno više u odnosu na pandemijsku 2022. godinu, kada su imali ukupnu simboličnu dobit od nešto preko 50 hiljada eura.</p>
<p>Najviše prihoda i najbolji poslovni rezultat ima Javni servis Radio i Televizija Crne Gore koji je iz državnog budžeta dobio 19,5 miliona eura.</p>
<p>Nakon javnog servisa, u Crnoj Gori najbolje su poslovali štampani mediji koji su zbirno prihodovali 8,5 miliona eura i 2023. godinu završili sa nepunih 449 hiljada eura.</p>
<p>U plusu su na kraju godine bile i privatne radio stanice, koje su ostvarile ukupan neto prihod od 124,7 hiljada eura.</p>
<p>- S druge strane, najlošiji poslovni rezultat ostvarile su privatne televizije koje su, iako su zbirno prihodovale 9,2 miliona eura, bile gotovo 923 hiljade eura u minusu. Taj je rezultat, ipak, dvostruko bolji u odnosu na 2022. godinu kada su zabilježili 1,78 miliona eura minusa - saopšteno je iz SMCG-a.</p>
<p>Istraživanje SMCG-a je pokazalo da su budžetska izdvajanja, kao i razni vidovi donacija, dotacija i subvencija bili glavni izvor finansiranja za državne, odnosno lokalne javne medije.</p>
<p>- To istovremeno pokazuje i ograničenja marketinškog tržišta u Crnoj Gori na kojem preostali, privatni mediji, moraju da se bore za dio svog finansijskog kolača - kažu u Sindikatu medija.</p>
<p>Analiza poslovanja medija urađena je na osnovu desk istraživanja i uporedne analize podataka dostupnih u zvaničnim izvještajima koje mediji dostavljaju Poreskoj upravi.</p>
<p>- Na isti način je istraživanje rađeno i 2021. i 2022. godine i za SMCG, a nadamo se i za ostale organizacije i pojedince koji se bave crnogorskim medijima na razne načine, predstavlja vrijedan izvor pouzdanih i na jednostavan i razumljiv način predstavljenih informacija - kazali su u Sindikatu medija.</p>
<p>Publikacija „Poslovanje medija u Crnoj Gori u 2023. godini“ dostupna je <a href=" https://sindikatmedija.me/publikacije/poslovanje-medija-u-crnoj-gori-u-2023-godini/ "><b>OVDJE</b></a>.</p>

1250x600

1084x550

Crnogorski mediji su u 2023. prihodovali 52 miliona eura, imali 2.000 zaposlenih

<p>Ukupni prihodi od igara na sreću i nagradnih igara za jedanaest mjeseci 2024. godine iznose 30.264.230,86 eura, što predstavlja rast od 46,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, saopšteno je iz Uprave za igre na sreću.</p>
<p>Kako su rekli u Upravi, ukupni prihodi u segmentu priređivanja igara na sreću putem interneta i drugih telekomunikacionih sredstava iznose 11.059.716,40 eura, zaključno sa novembrom 2024. godine.</p>
<p>U navedenom periodu zabilježen je i porast prihoda od kazinskih igara za 96,06 odsto, čiji je iznos 4.648.450,17 eura.</p>
<p>- Takođe, po osnovu kladioničkih igara prihodovano je 8.721.660,41 eura, čime je i taj segment naplate uvećan za 6,42 odsto. Pored toga, ostvaren je rast prihoda od priređivanja igara na sreću u automat klubovima od 26,95 odsto, čime je dostignut iznos od 5.764.960,62 eura. Ovakvi rezultati potvrđuju kontinuitet kvalitetnog rada Uprave za igre na sreću tokom 2024. godine, čemu u prilog ide i uspješno sprovedena implementacija novog jedinstvenog informacionog sistema za vršenje nadzora priređivača igara na sreću - navedeno je u saopštenju Uprave za igre na sreću.</p>
<p>Kako kažu, uvođenjem novog sistema, čija primjena je započeta 1. novembra, značajno je unaprijeđen proces nadzora u ovoj oblasti.</p>
<p>- Samim tim, sistem će dati snažan doprinos na planu suzbijanja sive zone u oblasti priređivanja igara na sreću, što će dodatno doprinijeti jačanju budžetskih prihoda - zaključuju iz Uprave za igre na sreću.</p>

Od nagradnih i igara na sreću 30,2 miliona eura

<p>Ukupni prihodi od nagradnih i igara na sreću su u prvih deset mjeseci ove godine iznosili 27,24 miliona eura, što je 60,49 odsto više u odnosu na isti prošlogodišnji period.</p>
<p>Iz Uprave za igre na sreću je saopšteno da je u istom periodu zabilježen i rast prihoda od kazinskih igara, 103,25 odsto, čiji je iznos 4,26 miliona eura.</p>
<p>- Takođe, po osnovu kladioničkih igara prihodovano je 7,92 miliona eura, pa je i taj segment naplate uvećan 5,53 odsto - navodi se u saopštenju.</p>
<p>Ovakav rezultat, kako su rekli iz Uprave, nedvosmisleno ukazuje da se nastavlja trend rasta naplate prihoda u ovoj oblasti, što je potvrda kvalitetnog rada te institucije u pravcu jačanja državne ekonomije.</p>
<p>Uprava za igre na sreću je 1. novembra ove godine uspostavila jedinstveni informacioni sistem, čijom primjenom će biti unaprijeđen proces nadzora, što će doprinijeti povećanju obima evidencije priređivanja, a samim tim i efikasnijoj naplati i rastu prihoda od igara na sreću.</p>
<p>- Uprava za igre na sreću, kao jedan od svojih prioriteta, još jednom naglašava borbu protiv maloljetničkog klađenja. U tom pogledu, neophodno je kontinuirano sprovoditi aktivnosti na planu njegovog predupređenja i smanjivanja na najmanju moguću mjeru - dodaje se u saopštenju.</p>
<p>Razvijanje saradnje, kao i čvršća institucionalna i društvena kohezija, predstavljaju osnovni preduslov u cilju kreiranja instrumenata za efikasnu prevenciju stvaranja zavisnosti kod mladih.</p>
<p>U tom smislu, cilj Uprave je da se, kroz stručno osmišljene planove edukacije, obezbijedi prevencija različitih modela rizičnog ponašanja kod mladih, sa posebnim osvrtom na maloljetničko klađenje.</p>
<p>- U skladu sa navedenim, očekujemo da i sami priređivači daju doprinos kroz promociju odgovornog klađenja, sa akcentom na najranjivije društvene kategorije - navodi se u saopštenju.</p>
<p>Uprava za igre na sreću, prema riječima njenih predstavnika, ostaje privržena jačanju djelatnosti igara na sreću, prateći sa posebnom pažnjom dalje korake na planu suzbijanja maloljetničkog klađenja.</p>

Od igara na sreću 27,24 miliona eura

<p>Mislim da nigdje u svijetu zločinac osuđen za genocid nije nagrađivan, kazala je, gostujući u centralnoj informativnoj emisiji "24 Sata", na Televiziji E,<b> Sara Čabarkapa</b> iz Centra za građansko obrazovanje.</p>
<p>Grupa nevladinih organizacija pokrenula je inicijativu za oduzimanje nagrade ,,Risto Ratković” osuđenom ratnom zločincu <b>Radovanu Karadžiću</b>, koja mu je dodijeljena 1993. godine.</p>
<p>Karadžić - ratni predsjednik bosansko-hercegovačkog entiteta Republika Srpska i vrhovni komandant vojske tog entiteta - odlukom Haškog tribunala 2019. je osuđen na doživotnu kaznu zatvora za genocid i zločine protiv čovječnosti u Bosni i Hercegovini 90-ih godina.</p>
<p>- Kad je Karadžić došao te godine u Crnu Goru da primi nagradu uzeo je nekakvu pauzu od ubijanja, od te politike, da bi primio nagradu. Na neki način Crna Gora je tada stala na stranu agresora. Kada bi ova inicijativa bila uspješna, mi bismo nekoliko dana pred tridesetu godišnjicu genocida ipak rekli da ta politika više nije lice Crne Gore. Ovakve i slične inicijative postoje i u drugim zemljama, ali vjerujem da je ovo prvi put u Crnoj Gori da, 30 godina nakon presude za genocid, neko i dalje nosi prestižnu državnu nagradu i ostaje istaknut na sajtu sajtu JU ,,Ratkovićeve večeri poezije” — što jasno pokazuje da još nijesmo napravili neophodan otklon, jer teško je zamisliti da bilo gdje u svijetu osuđeni zločinac i dalje ima takvu nagradu - rekla je Čabarkapa.</p>
<p>JU ,,Ratkovićevi večeri poezije” deklarativno, kaže, podržava inicijativu da se oduzme nagrada Radovanu Karadžiću, ali su se proglasili nenadležnim da tu inicijativu i sprovedu, iako su, kako tvrdi, suštinski i pravni nasljednici te manifestacije.&nbsp;</p>
<p>- Važno je da spomenem da taj problem postoji odavno, da su slične inicijative postojale i ranije, da je <b>Marko Vešović</b>, naš poznati pjesnik, takođe Bjelopoljac, odbio da primi tu nagradu 2008.godine, zato što je on rat proveo u Sarajevu, pod okupacijom, on je pisao o toj okupaciji i trebalo je da primi istu nagradu koju je primio vrhovni komandant vojske koja je napadala njegov grad. U tom smislu je i Bošnjačka stranka podnijela sličnu inicijativu, dan nakon naše i bilo bi dobro, eto koristim ovu priliku da ih pozovem, da iskoriste svoju političku moć, da se donese ova odluka. Imamo još nekoliko dana, nijesmo dobili odgovor na novo pismo, tako da se nadamo da će se ova greška ispraviti i maći mrlja sa grada Bijelog Polja, Crne Gore i na kraju krajeva i Rista Ratkovića - istakla je Čabarkapa.&nbsp;</p>
<h2>Potpuno obesmišljavanje Trinaestojulske nagrade</h2>
<p>Član žirija za dodjelu Trinaestojulske nagrade je, podsjeća ona, savjetnik predsjednika Skupštine <b>Andrije Mandića, Želidrag Nikčević</b>, koji je bio u žiriju koji je 1993. godine dodijelio nagradu Radovanu Karadžiću.&nbsp;</p>
<p>- Nijesmo se suočili sa svojom prošlošću na pravi način - ocijenila je ona.</p>
<p>Na sceni je, napominje, potpuno obesmišljavanje Trinaestojulske nagrade s obzirom na to da se daje <b>Bećiru Vukoviću </b>za djelo koje niko nije pročitao.&nbsp;</p>
<p>- Ako bih ja sada, kao neko ko je zainteresovan za književnost, otišla u knjižaru ja neću naći tu knjigu (“Kuća beskućnika” Bećira Vukovića), a on treba da primi najveću državnu nagradu. Samim tim što institucije nijesu odgovorile građanima i stručnoj javnosti na legitimna pitanja o ovoj knjizi, odnosno za djelo za koje nagrađen, oni pokazuju da su postali potpuno arogantni kada je riječ o odnosu prema građanima. Takođe je riječ o osobi koja je uvrijedila jedan veliki dio crnogorske javnosti, pisac je govorio užasne stvari i o Crnogorcima i o Crnoj Gori, pa je malo čudno da prihvata nagradu od zemlje o kojoj tako loše misli - naglasila je Čabarkapa.&nbsp;</p>
<h2>Odnos prema Srebrenici odnos prema našoj budućnosti</h2>
<p>Podsjeća da je prošle godine u crnogorskom parlamentu usvojena Rezolucija Ujedinjenih nacija o genocidu u Srebrenici. Do posljednjeg trenutka bilo je neizvjesno kako će teći to glasanje, prisjeća se, ali se na kraju stekao utisak da je ipak Crna Gora stala na pravu stranu istorije.</p>
<p>- Nevladine organizacije i istaknuti pojedinci su tražili da mi kosponzorišemo tu Rezoluciju, iako na kraju jedva i da smo glasali za nju. Onda nijesmo uradili ništa na šta smo se obavezali kada je riječ o implementaciji te Rezolucije, odnosnu o Danu sjećanja. Nevladine organizacije Centar za građansko obrazovanje, Anima i Akcija za ljudska prava su tražile od institucija da se proglasi Dan sjećanja na 11. jul i da se pripremi program za 11.jul - podsjeća ona.&nbsp;</p>
<p>Dodaje da je tek nekoliko dana ostalo do 11. jula, a crnogorska vlast ništa nije uradila na primjeni Rezolucije.&nbsp;</p>
<p>- Tako da nemamo neku nadu da će se to desiti ove godine. Ipak, mi ćemo zajedno sa Akcijom za ljudska prava, CGO i Bošnjačkim vijećem imati komemorativni skup, kod spomen obilježja na Pobrežju u 10 sati 11. jula. To su trebale da urade institucije, ali pošto se to ne dešava neko mora čuvati čojstvo i junaštvo Crne Gore. Crna Gora kao država mora stati na pravu stranu, uraditi ono na šta se obavezala i pokazati da nam je stalo i do naše budućnosti. Odnos prema Srebrenici je odnos i prema našoj budućnosti. U Srebrenici je između 11. i 19. jula ubijeno preko 8.000 dječaka i muškaraca Bošnjaka, da je od toga bilo 600 djece, da je najmlađa žrtva bila rođena 13. jula i da je ekshumirana tek 2012. godine, to su stvari koje su važne za Evropu, važne su za naš region i za našu budućnost - zaključila je Čabarkapa.&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DbhvlVhrvvR8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

Čabarkapa: Još nijesmo napravili neophodan otklon, u svijetu ratni zločinci ne dobijaju nagrade

<p><b>Aleksa Bulajić</b> prvo je pojačanje Košarkaškog kluba Podgorica Bemax za narednu sezonu.</p>
<p>Bulajić (200, 2002) igra na poziciji plejmejkera, a dolazi iz njemačke ekipe Iserlohn, koja je igrala u Njemačkoj Pro B ligi, a sa kojom je izborio plej-of. Na 14 utakmica minule sezone imao je prosjek 7.5 poena. Prvi dio sezone Bulajić je proveo u Kirhajmu, a na 17 utakmica u Pro A ligi postigao je ukupno 36 poena, uz 16 skokova.</p>
<p>-Jako se radujem povratku u Crnu Goru i predstojećoj sezoni u Podgorici. Košarkaški klub Podgorica Bemax je projekat koji sam pažljivo pratio prethodnih godina i o kojem sam čuo mnogo dobrih stvari. Znam da se radi o jako ozbiljnoj organizaciji i da klub ima jednu od najboljih infrastruktura u regionu. Siguran sam da ću ođe imati sve moguće uslove, da nakon par težih sezona ometenih povredama, pokažem svoj puni potencijal i pomognem klubu da ispuni ciljeve na domaćoj i regionalnoj sceni – kazao je za klupski sajt Aleksa Bulajić.</p>
<p>Nikšićanin, koji je karijeru počeo u Panteru, u Njemačkoj je bio posljednjih osam godina. Prvo je 2017.godine iz Pantera prešao u Ulm, a nakon tri godine stigao je u Kirhajm.</p>
<p>Aleksa je bio član kadetske reprezentacije Crne Gore na prvenstvu Evrope 2018.godine, a prethodno je igrao za pionirsku reprezentaciju na turniru u Sloveniji, gdje je Crna Gora osvojila drugo mjesto.</p>

Aleksa Bulajić prvo pojačanje Podgorice Bemax

<p>U jutarnjoj emisiji Ljetnjeg programa na Televiziji E sjutra pričamo o životu, znanju, prirodi i umjetnosti.&nbsp;</p>
<p><b>Radomir Božović</b>, predsjednik Sindikata prosvjete Crne Gore govoriće o protestima prosvjetnih radnika, razlozima nezadovoljstva i borbi za bolje uslove rada u crnogorskim školama. &nbsp;</p>
<p>Psihološkiinju i psihoterapeutkinju <b>Jelenu Marković</b> pitamo o mentalnom zdravlju u savremenom društvu – kako da se nosimo sa stresom, pritiskom svakodnevice i očuvamo psihološku ravnotežu.&nbsp;</p>
<p>Otkrivamo i kakvo je trenutno stanje Jadranskog mora, kakve se promjene dešavaju u podvodnom ekosistemu i šta to znači za budućnost crnogorske obale?&nbsp;</p>
<p>Za kraj – umjetnost i pozorište, glumica <b>Julija Milači</b>ć, najaviće premijeru predstave "Ajmo na seks", ali i podijeliti svoja razmišljanja o glumi, izazovima i ljepoti bavljenja pozorištem u Crnoj Gori.</p>
<p>Ljetnji program pratite ujutro od osam sati na TV E.</p>

U jutarnjem Ljetnjem programu o životu, znanju, prirodi i umjetnosti

<p>Nije Crna Gora <b>Bećir Vuković</b>, četništvo i <b>Andrija Mandić</b> - Crna Gora je kultura i <b>Miloš Karadaglić</b>, poručio je Ivan Vujović, predsjednik SDP-a i jedan od lidera Evropskog saveza.</p>
<p>Vujović je kazao da su nagrade najbolja slika rupe u koju smo upali.</p>
<p>- Surova analogija - 93. je nagrađen ratni zločinac Karadžić, a 2025. njegov sljedbenik Bećir Vuković - napisao je Vujović na mreži X.</p>
<p>Prema njegovim riječima, to je pravi skener kuda ide društvo, a ne štrikovi i papagajska lažna EU zaklinjanja.</p>
<p>- Ali ima nade, jer ipak ima ljudi od integriteta - zaključio je Vujović.</p>

Vujović: Nije Crna Gora Bećir Vuković, četništvo i Mandić - Crna Gora je kultura i Karadaglić

<p>Sezona samo što nije krenula, plaže su prazne. Turista nema ni da makar “uhvate” zračak sunca. Takva slika dolazi sa plaže u Bečićima, odakle se fotografije dijele na društvenim mrežama. I dok se na društvenim mrežama mogu vidjeti fotografije susjednih nam destinacija koje vrve od turista, Crna Gora živi neku drugu realnost. Portal ETV je nedavno objavio forografije iz Dubrovnika, gdje se od turista ne može proći.</p> <p>Ali, neumorna statistika, govori sama za sebe.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025053020058_8f35a6b39d7ed188e4078ac8d2b59d386a3b39a8cfeb64419be21199628460f8.png" data-media-id="editor_0" data-image-id="2025053020058_8f35a6b39d7ed188e4078ac8d2b59d386a3b39a8cfeb64419be21199628460f8" data-rendition-name="original" width="727" height="436" loading="lazy" alt="plaža"> </figure>  <p>Trend pada prometa u turizmu iz prošle godine nastavljen je i u prvom kvartalu ove godine, jer je u kolektivnom smještaju zabilježeno smanjenje broja noćenja za četiri odsto ili za oko 11 hiljada, pokazuju podaci Uprave za statistiku Monstat.</p> <p>Crna Gora je prošle godine prihodovala od turizma 1,46 milijardi eura, što je za 3,6 odsto manje nego u 2023. godini. To je bio prvi zvanični pad u turizmu za 20 godina izuzimajući 2020. godinu koja je bila godina pandemije korona virusa.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025053020058_d5275f944f718e49509fb8a5b15a3e4245b3e0c898fa59f514c33c0ee4f031dd.png" data-media-id="editor_1" data-image-id="2025053020058_d5275f944f718e49509fb8a5b15a3e4245b3e0c898fa59f514c33c0ee4f031dd" data-rendition-name="original" width="689" height="525" loading="lazy" alt="plaža"> </figure>  <p>U prva tri mjeseca ove godine pad broja noćenja u šest primorskih opština iznosio je 10 odsto u odnosu na isti period prošle godine, odnosno pao je sa 207 hiljada na ovogodišnjih 187 hiljada noćenja.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250530200512_4eda9d85ae36d87af4531e0bdb3c98cb129dd6ffde3b20a80752aa712fd110ed.png" data-media-id="editor_2" data-image-id="20250530200512_4eda9d85ae36d87af4531e0bdb3c98cb129dd6ffde3b20a80752aa712fd110ed" data-rendition-name="original" width="411" height="276" loading="lazy" alt="plaža"> </figure>  <p>&nbsp;</p> <div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2Fcedomirkovic%2Fstatus%2F1928369501944590746%3Fs%3D46&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div> <p>&nbsp;</p>

Slike sa plaže u Bečićima: Sluti na krah sezone i prije nego je počela

<p><b>Hasiba Omerović</b>, majka učenice devetog razreda Osnovne škole „Dušan Korać“ u Bijelom Polju najavila je da će započeti štrajk glađu zbog, kako tvrdi, višemjesečnog psihološkog zlostavljanja koje trpi njena kćerka u školi.&nbsp;</p> <p>Omerović navodi da iza zlostavljanja stoji grupa nastavnika predvođena nastavnicom biologije <b>Suadom Zoronjić</b> - bivšom poslanicom Građanskog pokreta URA, političarkom koja je široj javnosti ostala upamćena po ulozi u blokadi izbora sudija Ustavnog suda tokom ustavne krize 2022. godine.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250606110656_6607b6f7f2b85abe7489a5b102fe0e3ba2ecf4cb197f09ecc4f85d58d622450f.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250606110656_6607b6f7f2b85abe7489a5b102fe0e3ba2ecf4cb197f09ecc4f85d58d622450f" data-rendition-name="original" width="670" height="433" loading="lazy" alt="Suada Zoronjić"> <figcaption>Suada Zoronjić<span>(Photo: URA)</span></figcaption> </figure>  <p>- Ovo više nije samo borba za moju kćerku, već i za svu djecu koja su zbog pokušaja da ukažu na neregularnosti u školi postala mete. Nastavnica Zoronjić mjesecima nije dolazila na časove, ali joj je omogućeno da retroaktivno upiše časove u dnevnik. Djeci koja su progovorila, ili koja nijesu iz 'odabranih' porodica, ona upisuje lošije ocjene, bez obzira na znanje. Kada sam pokušala da to prijavim, naišla sam na zid ćutanja - kaže Omerović za Portal ETV.</p> <p>U školi se, navodi ona, stvorila atmosfera straha. Neka djeca su navodno dobijala packe ili niže ocjene jer su njihovi roditelji komentarisali rad nastavnog osoblja na roditeljskim sastancima ili u privatnim razgovorima koji su, kako tvrdi, dolazili do Zoronjić.</p> <p>U nedostatku institucionalnog odgovora, Omerović kaže da nema drugog načina osim da štrajkom glađu pokuša da natjera institucije da reaguju.&nbsp;</p> <p>- Ne tražim ništa više od onoga što svako dijete u ovoj zemlji zaslužuje - pravo na bezbrižno obrazovanje bez straha i pritisaka - poručila je ona.</p> <p>Za Portal ETV, Omerović je ispričala da je grupa učenika iz više odjeljenja, nezadovoljna ponašanjem nastavnice Suade Zoronjić - naročito njenim učestalim izostancima sa nastave i nepravednim ocjenjivanjem - na jednoj od đačkih grupa planirala da se obrati direktorici škole <b>Todori Popović</b>. Umjesto razumijevanja i institucionalne provjere iznesenih navoda, učenici su, tvrdi Omerović, prijavljeni policiji.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025060612064_c4b6e21c836a14de947d28d18042724c2715e67a8caec4fc05e6f838fbb91ed0.png" data-media-id="editor_1" data-image-id="2025060612064_c4b6e21c836a14de947d28d18042724c2715e67a8caec4fc05e6f838fbb91ed0" data-rendition-name="original" width="606" height="773" loading="lazy" alt="Todora Popović"> <figcaption>Direktorica OŠ "Dušan Korać" Todora Popović<span>(Photo: FB/Prava Crna Gora)</span></figcaption> </figure>  <p>- Škola je reagovala kao da je u pitanju kriminalna zavjera, a ne vapaj djece da im se objasni zašto profesorica ne dolazi i zašto ocjene ne prate njihovo znanje. U školu je dolazila i inspektorka za maloljetničku delinkvenciju. Sumnjam da je sve orkestrirano između nastavnice Zoronjić i direktorice Popović - navodi Omerović.</p> <p>Nakon toga, kaže, uslijedila je tiha, ali temeljna odmazda prema djeci koja su učestvovala u toj prepisci.</p> <p>U svojoj izjavi za Portal ETV, Omerović opisuje kako je njena kćerka, nakon višestrukih molbi da odgovara za ocjenu, ispitivana tek 20. maja - i to pred drugim odjeljenjem. Tada je dobila ocjenu četiri. Međutim, nakon praznika je saznala da joj je ipak zaključena trojka.</p> <p>- To je bio jasan signal - nije važno šta dijete zna, nego koga izaziva. Tražila sam ispitivanje pred komisijom, ali ni to nije prošlo kako treba. Prema mojim saznanjima, nastavnica Zoronjić je uticala na formiranje komisije iako smo tražili njeno izuzeće - tvrdi majka.</p> <p>Ispitivanje je trajalo oko sat, nakon čega je majka od njene razredne obaviještena da je znala za četvorku - koja je, prema tvrdnjama Omerović, kasnije ipak preinačena na trojku. Obraćanje prosvjetnoj inspekciji, kaže, donijelo je prve pomake: ustanovljeno je da je komisija bila nezakonito formirana.</p> <p>Međutim, nakon nalaza inspekcije, škola formira novu komisiju. No, kako tvrdi Omerović, osim jednog člana, sve ostaje gotovo isto.</p> <p>- Dijete je trebalo juče ponovo da odgovara, ali je bilo bolesno. Kada sam sa opravdanjem otišla u školu, vidjela je da su dvije od tri nastavnice u komisiji iste iz prve, one koja je bila nezakonita. Ovo više nije pedagoški proces - ovo je institucionalni mobing - poručuje Hasiba Omerović.</p> <p>U školskim prostorijama tada je, tvrdi ona, naišla i na dva policijska insektora.</p> <p>- Jedan od njih mi je tom prilikom kazao: 'Da nijesam vidio svojim očima ovo danas, mislio bih da preuveličavate.' Mislim da je i on bio zatečen onim što se dešava - kaže Omerović.</p> <p>Prema njenim riječima, sve što su ona i njena kćerka pokušale - od obraćanja školi, traženja komisijskog ispitivanja, do prijave inspekciji - nailazilo je na sistemski otpor i pokušaj zataškavanja. Njena ćerka je, nakon pisma upućenog razrednoj, prijavljena policiji.</p> <p><i><b>Sadržaj pisma zbog kojeg je djevojčica, prema navodima njezine majke prijavljena, prenosimo u cjelosti:</b></i></p> <p><i>Poštovana razredna,</i></p> <p><i>Neka znate , nijedna suza koja mi je pala zbog nepravde kojoj ste svjesno okrenuli leđa neće ostati nijema. U očima ste mi bili posljednja nada da ipak postoji neko ko će stati za pravdu, za istinu, za dijete koje ste vodili četiri godine. A vi ste me, znajući sve, pustili.</i></p> <p><i>Pustili ste me pred vukove. Bez glasa. Bez zaštite. Bez istine.</i></p> <p><i>Jasno mi je bilo ko ste i u kakvoj ste ulozi, onog momenta kada sam rekla da lekcija nije predavana, a vi donoseći dnevnik ste mi začepili usta. Iako je čas upisan naknadno jer tad Suada uopšte u školu nije dolazila.</i></p> <p><i>Znali ste da je sve namješteno. Bili ste prisutni kad su rekli jedno, a prenijeli drugo. I kad je trebalo da kažete: „Dosta je“, vi ste izabrali tišinu. Izdaja ne mora da viče, nekad samo ćuti.</i></p> <p><i>Zapamtite: sreća onih koji dolaze iza vas možda će zavisiti od suza koje ste meni donijeli. Jer suze nevinog srca nisu voda, one su vatra što negdje, nekad, pronađe put da opeče.</i></p> <p><i>Možda ćete se jednog dana, dok gledate nekog svog kako traži pravdu, sjetiti djevojčice koju ste ostavili da padne. Možda će vas tada zaboljeti onoliko koliko je mene boljela Vaša šutnja.</i></p> <p><i>Neka vam je savjest vječni podsjetnik, a moje suze zadužbina za Vašu ćerku od strane njene majke... Doviđenja i zbogom.</i></p>

Majka iz Bijelog Polja najavila štrajk glađu zbog odmazde nastavnice Suade Zoronjić

<p>Prava drama odigrala se juče na Skadarskom jezeru. Nadzornici tog Nacionalnog parka su u popodnevnim satima odvukli bungalov iz Kaluđerovog oka, gdje je bio privezan od 18. maja i, kako tvrde mještani, prijetio da izazove ekološku katastrofu u zaštićenoj zoni kulturnog dobra Stražarska ribarstva kućica. Međutim, vlasnici su bungalov ekspresno vratili na isto mjesto, ignorišući upozorenja institucija i prijeteći da će ih dovući još pet.</p> <p>Prethodno je ekološka inspekcija, koja je nedavno zabranila nastavak radova na dva bungalova u Skadarskom jezeru, zapečatila ovaj objekat, a mještani su se na kratko ponadali da će to biti podstrek nadležnim institucijama da krenu u beskompromisnu borbu protiv dalje devastacije jezera i njegovog zaštićenog područja.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025053100058_aa4cefa891845dd8adebe0acfedf95b6ad3ac693c141ee987317e597969dc60c.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2025053100058_aa4cefa891845dd8adebe0acfedf95b6ad3ac693c141ee987317e597969dc60c" data-rendition-name="original" width="481" height="640" loading="lazy" alt="Zapečaćeni bungalov"> </figure>  <p><br/></p> <p>Najglasniji među njima, bračni par <b>Janko </b>i <b>Kerolajn Jovićević</b>, uporno šalju apele nadležnim državnim organima, ali konkretne reakcije izostaju zbog čega se plaše da će situacija, kao juče, eskalirati i negativno se odraziti kako po prirodnu sredinu, tako i međuljudske odnose.</p> <h2>Plutajući dokaz nefunkcionalnosti sistema&nbsp;</h2> <p>Bungalovi na Karuču već osam mjeseci prskose slovu zakona i postali su plutajući, nijemi svjedoci nefunkcionalnosti sistema. Nekoliko puta su nekontrolisano plutali po jezeru ugrožavajući prirodu, ljude i imovinu, a vlasnici se ne libe da, i pored zabrana i crvenih slova u kalendaru, nastave radove kako bi objekte spremili za sezonu.</p> <p>Ekološka inspekcija je 28. aprila donijela naredbu o obustavi radova na bungalovima, a prethodno je Osnovno državno tužilaštvo na Cetinju formiralo predmet u cilju utvrđivanja ima li krivičnog djela u ovim aktivnostima.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 75.1563%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fdrustvo%2Finspekcija-naredila-obustavu-radova-na-plutajucim-bungalovima&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>- U navedenom krivičnom predmetu izviđaj je još u toku – rečeno je Portalu ETV iz ODT-a Cetinje.</p> <p>Za to vrijeme jedan objekat je premješten u neposrednu blizinu električne mreže na Karuču koja je neophodna vlasnicima za nastavak građevinskih radova.</p> <p>Drugi je tri puta “seljen” po jezeru, da bi ga vlasnik 18. maja vezao za vrbu na ostrvu Osredak u Kaluđerovom oku.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 48%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fdrustvo%2Fcuvari-karuca-za-vlasnike-bungalova-21-maj-je-praznik-nezavisnosti-od-zakona&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <h2>Tempirana ekološka bomba</h2> <p>Osjećajući svaki puls Karučkog zaliva, Janko i Kerolajn Jovićević, koji u kontinuitetu informišu javnost o nelegalnim aktivnostima na Skadarskoj jezeru, znali su da je zadržavanje bungalova na ovoj lokaciji tempirana ekološka bomba.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250531000512_8dd25e555d0979738f8497c0951e22d596032f64650d192369c46414bbb5a4ad.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20250531000512_8dd25e555d0979738f8497c0951e22d596032f64650d192369c46414bbb5a4ad" data-rendition-name="original" width="481" height="640" loading="lazy" alt="plutajući bungalovi"> <figcaption>Ekološka prijetnja<span>(Photo: Bračni par Jovićević)</span></figcaption> </figure>  <p><br/></p> <p>Zbog toga su se ponovo pismom, ovoga pod pod oznakom „hitno“, obratili ministru ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera, <b>Damjanu Ćulafiću</b>, direktoru Uprave policije, <b>Lazaru Šcepanoviću</b>, ministru unutrašnjih poslovu <b>Danilu Šaranoviću</b> i gradonačelniku Prijestonice Cetinje, <b>Nikoli Đuraškoviću</b> zahtijevajući da u najkraćem mogućem roku uklone bungalov iz Kaluđerovog oka i smire tenzije među mještanima, koji su, umorni od ignorisanja, sve ozbiljnije razmatrali da sami intervenišu.</p> <p>Jovićevići su u pismu upozorili na pad nivoa vode i vjerovatnoću da bungalov ostane zarobljen do novembra u Kaluđerovom oku, na vrhu izvora slatke vode, u zaštićenoj zoni kulturnog dobra Stražarska ribarstva kućica. Signal za alarm su, kako ističu, metalne dotrajele bačve varene za konstrukciju objekta. Tvrde da su u njima ostaci recikliranog ulja koje prijeti da zagadi pitku vodu.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250530230556_c4ce213f3840556bcb19efde7fc786afa4b2329bc22c038ccc1912d2e93cf8e8.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20250530230556_c4ce213f3840556bcb19efde7fc786afa4b2329bc22c038ccc1912d2e93cf8e8" data-rendition-name="original" width="1600" height="1200" loading="lazy" alt="Dotrajale bačve zavarene za konstrukciju"> <figcaption>Dotrajale bačve zavarene za konstrukciju<span>(Photo: Bračni par Jovićević)</span></figcaption> </figure>  <p>- &nbsp;Nivo jezera brzo pada i nelegalni plutajući bungalov biće zarobljen u Kaluđerovom oku prečnika svega 30 metara, ako odmah u pet dana ne djelujete. Molimo Vas da hitno vratite bungalov u izgradnji iz Kaluđerovog oka na Karuč, gdje je bio, kako biste spriječili njegovo potonuće ili trajno zaglavljivanje u mulju i prevenirali sukobe između mještana sela Karuč i Drušići, koji se već prepiru da ga sami uklone – zahtijevali su Jovićeviću u pismu od 28. maja.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DoiynANiqk70&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>Uporni apeli Jovićevića urodili su plodom u petak popodne kada su intervenisali nadzornici Nacionalnog parka Skadarsko jezero.</p> <p>- <b>Predrag Kovačević</b> i <b>Srđan Nikčević</b>, dva nadzornika Nacionalnog parka Skadarsko jezero spriječili su sukob mještana i trovanje vode! Došli su i odvukli bungalove iz Kaluđerovog oka u područje Karuč gdje vlasnici mogu sami da odluče koju novu lokaciju će koristiti za njihovo smještanje – kazali su Jovićevići za Portal ETV juče oko 19 sati.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DsHLCIwJ8K2s&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>&nbsp;</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D1vpTyxz7A1U&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>&nbsp;</p> <h2>Verbalni okršaj</h2> <p>Zatišje je kratko trajalo jer su vlasnici iznevjerili očekivanja mještana i brže bolje su dovezli objekat na isto mjesto i vezali ga za ostrvo Osredak.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DUX4DxRTJMoM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>Jovićevići su ih zamolili da ispoštuju odluku nadzornika NP Skadarsko jezero, ali nije bilo razumijevanja sa druge strane, pa je razgovor prerastao u svađu.</p> <p>- Molim vas, nelegalno vežete bungalov na zemljištu Crne Gore. Molim Vas da poštujte kulturno dobro Crne Gore. Crnogorci, Ceklinjani davali su verige da se zaštite ova Oka – poručio je Janko Jovićević ženi koja je vratila bungalov u Kaluđerovo oko i, kako je rekao, zaprijetila da će na ih na tom području postaviti još pet.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D4Sr1yIGeld4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>Ona nije željela da se predstavi, već mu je poručila da nema pravo da joj izdaje naređenja.</p> <p>- Vi postupate protivzakonito, nemate nalog i pravo da ovo radite – odgovorila je ona.</p> <p>Jovićević je uzvratio da nema ništa osim mogućnosti da snimi cijeli događaj i javi državi Crnoj Gori da riješi ovu situaciju. Kako je ovaj bračni par saopštio Portalu ETV, nakon ovog verbalnog okršaja pozvali su policiju dva puta, ali policajci nijesu izašli na teren.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DLDYU_Mu1YAs&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>- Pitali su nas da li nas je neko od njih udario. Policija zna ove ljude i kompletnu priču oko bungalova. Ali izgleda da treba da budemo fizički napadnuti da bi se zainteresovali ta slučaj – ističe Kerolajn Jovićević, konstatujući da su ostavljeni sami da se bore u opasnoj situaciji.</p> <h2>Vladina tišina glasnija od zakona</h2> <p>Izostaje i reakcija nadležnih ministarstva. Jovićevići su 26. maja pisali Ministarstvu kulture i medija tražeći da inspektori Uprave za zaštitu kulturnih dobara obave svoj posao i pomognu u zaustavljanju potencijalne kulturne, ekonomske, ekološke tragedije u Karučkom zalivu.&nbsp;</p> <p>Inspektorka <b>Dragana Bošković Drobnjak</b> im je odgovorila da je inicijativa „uzeta u razmatranje“, te da će o daljem postupanju biti blagovremeno obaviješteni.</p> <p>Naš medij pokušao je da dobije odgovore od Ministarstva ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera koje sve mjere planiraju da preduzmu u ovom slučaju, te koji je slijed koraka da bi se mogla donijeti odluka o trajnom uklanjanju nelegalnih objekata na području NP Skadarsko jezero. Odgovore još nismo dobili.</p> <p>Jovićevići su uvjereni da je neaktivnost Vlade ohrabrila vlasnike bungalova da iznova krše zakon. Pitaju uživaju li vlasnici neku „posebnu zaštitu“ ili je samo nedjelotvornost Vlade dopustila da ovo pitanje tako dugo ostane neriješeno od oktobra 2024?&nbsp;</p> <p>- Ko stoji iza ovih ljudi? Kako su ovoliko hrabri da mogu ići protiv Vlade? Ovo još nije gotovo jer država mora da nastavi tamo gdje je stala prije ovog zastrašujućeg incidenta – poručuju Jovićevići.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D0TOTihxK9G0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>&nbsp;</p>

Tenzije u Kaluđerovom oku: Nadzornici uklonili bungalov, vlasnici ga ekspresno vratili, institucije nijeme

<p>Čitalac Portala ETV dostavio nam je dva snimka nastala navodno sinoć na putu Podgorica - Bar, gdje se desila saobraćajna nezgoda u kojoj su učestvovala tri vozila, među kojima i vozilo ministra unutrašnjih poslova <b>Danila Šaranovića</b>.</p>
<p>Sudeći prema snimcima, vozač ministra u automobilu sa blicajućim svjetlima pretiče kolonu na punu liniju na putu Podgorica - Bar, a za njim su još tri automobila koja, sudeći prema vrsti vozila, ne pripadaju protokolu iako su "uredno" upalili sva četiri svjetla.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 56vh;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 177.7778%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fshorts%2FOvYag6ayq7g&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Na drugom snimku se vide posljedice saobraćajke, u kojoj je jedna osoba, prema zvaničnim podacima, zadobila lake tjelesne povrede.</p>
<p>Iz Uprave policije su sinoć zvanično saopštili da se saobraćajna nezgoda desila, oko 20.30 sati, u Virpazaru.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 56vh;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 177.7778%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fshorts%2FtvQE12Re_ak&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>- Nakon nezgode su dvije osobe medicinski tretirane. Jedna osoba je zadobila lake povrede, a druga osoba - supruga ministra, koja je u poodmakloj trudnoći &nbsp;- stabilnog je stanja nakon obavljenih ljekarskih pregleda - navodi se u saopštenju.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 48%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fhronika%2Fministar-saranovic-imao-saobracajnu-nezgodu-jedna-osoba-lakse-povrijedena&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Uprava policije će, kako su najavili, nakon uviđaja i utvrđivanja svih relevantnih činjenica vezano za ovu saobaćajnu nezgodu obavijestiti javnost.</p>

Tag: prihodi