Pomoćnik direktora Fonda za zdravstveno osiguranje Radovan Nikolić kazao je da zakonom nije predviđena refundacija troškova transplantacije bubrega u inostranstvu, jer se takva procedura ne smatra hitnim medicinskim slučajem.
Komentarišući reagovanje NVU „Hrabro u novi život“, koja je saopštila da je pet pacijenata ostalo bez refundacije troškova transplantacije, Nikolić je u emisiji Budilnik na Televiziji E pojasnio da se refundacija odobrava samo ako je riječ o hitnoj medicinskoj pomoći.
- U medicini se transplantacija ne smatra hitnim stanjem, već elektivnom procedurom, i jednostavno nema mogućnosti za refundaciju. U ovom konkretnom slučaju nije ispoštovana zakonska procedura - rekao je Nikolić.
On je objasnio da o svakom zahtjevu odlučuje Komisija Fonda za zdravstveno osiguranje, koja ima pet članova i prikuplja mišljenje nadležnog konzilijuma prije donošenja odluke.
- Nema nikakve hitnosti, pa samim tim ni uslova da se odobri refundacija - dodao je Nikolić.
Govoreći o navodima da je odluka Ministarstva finansija o ograničavanju potrošnje u zdravstvu dovela do zastoja u terapijama za onkološke pacijente, Nikolić je kazao da Fond nije dobio nikakvo upozorenje, niti su donijete odluke koje bi ugrozile snabdijevanje.
- Vlada je na posljednjoj sjednici obezbijedila 30 miliona eura, tako da će snabdijevanje lijekovima do kraja godine biti apsolutno obezbijeđeno, bez ikakvih smetnji. Pojavio se kratkotrajan problem, ali je brzo i efikasno riješen - rekao je on.
Nikolić je pozvao sve osiguranike da se o svojim pravima informišu na šalterima filijala Fonda, kako bi izbjegli ulazak u procedure mimo zakona.
- Uvijek kada se osiguranik obrati Fondu, može da dobije tačne informacije i time izbjegne probleme u ostvarivanju prava - naveo je Nikolić.
Dodao je i da postoji mogućnost žalbe na odluke Fonda, kao i podnošenja tužbe Ustavnom sudu, ukoliko se za to steknu uslovi.

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

thumbnail

Nikolić: Transplatacija se u medicini ne smatra hitnim slučajem

Kašnjenje u isporuci ljekova za pacijente oboljele od karcinoma pluća je više interna stvar Montefarma i određene zdravstvene ustanove, u konkretnom slučaju, Specijalne bolnice Brezovik, a mogu biti različiti uzroci. Nijesam do kraja upoznat sa konkretnim detaljima, ali to je nešto što se prevazilazi u hodu i nije u pitanju neki trajni zastoj, u pitanju je nekoliko dana, zdravstveni sistem je živa materija i uvijek nailazimo na određene izazove - kazao je u jutarnjem programu Budilnik, na Televiziji E, pomoćnik direktora Fonda za zdravstveno osiguranje Crne Gore Radovan Nikolić.
Podsjećamo, najmanje 40 pacijenata sa dijagnozom karcinoma pluća u Specijalnoj bolnici u Brezoviku nije primilo propisanu terapiju, iako su u prethodnom periodu liječeni istim ljekovima koje plaća država. Prema informacijama koje je saopštilo više izvora iz te bolnice, sve terapije koje nijesu bile dostupne pacijentima su na listi ljekova koju je usvojila Vlada. Sa onkološkog odeljenja SB u Brezoviku potvrđeno je za TV E da je zastoj u terapiji neophodnih ljekova za pacijente trajao četiri dana.&nbsp;
Nikolić je za TV E rekao da Fond za zdravstveno osiguranje nema sopstvenih sredstava, već se isključivo finansira iz budžeta Crne Gore.
- Tako da nam je podrška Ministarstva finansija svakako značajna kako bi obezbijedili sve potrebe zdravstvenog sistema kao esencijalne potrebe nekog društva. Ovo je nešto što mora da se dešava s vremena na vrijeme, samo je važno kako ćemo mi da reagujemo i koliko ćemo brzo da reagujemo. Tu je taj momenat gdje treba naša saradnja da dođe do izražaja i svakako se nadam da tu više neće biti problema - kazao je Nikolić.
Mogućnost povećanja pacijenata kojima je lijek potreban, kako dodaje, uzima se u obzir u toku planiranja budžeta.
&nbsp;- U toku kreiranja budžeta uzima se prosjek, odnosno trend povećanja sredstava za ljekove i na osnovu toga se kreira budžet. Kao što znate, Fond je predložio veći budžet za nekih 80 miliona eura dominantno kad su u pitanju ljekovi, ali uglavnom moramo da raspolažemo sa tim sa čim raspolažemo i da se potrudimo da obezbijedimo građanima ljekove kao esencijalnu potrebu svakog društva - istakao je Nikolić.
Zakonom o budžetu je, kako navodi, propisano da se Fond mora uklopiti u limit opredijeljenih sredstava, &nbsp;a o čemu su su informisani od Ministarstva finansija.
- To obavještenje smo proslijedili zdravstvenim ustanovama, ali, kako sam rekao, zdravstveni sistem je živa materija i svakodnevno nailazimo na izazove i zdravstvene ustanove nas obavijeste o tome. Mi zatim obavijestimo Ministarstvo finansija i Ministarstvo zdravlja i reaguje se blagovremeno i koriguju se tekući problemi koji postoje - naglasio je Nikolić.
Da je slično bilo i u januaru i februaru 2023. redakciji Budilnika TV E potvrdili su još neki pacijenti koji su, ipak željeli da ostanu anonimni. Nikolić je rekao da su u pitanju različiti izazovi, a trude se i nadaju da do toga neće opet doći.
&nbsp;- I ako bude određenih nepredviđenih okolnosti reagovaćemo blagovremeno da ne bi došlo do nekih posljedica. Sa Ministarstvom finansija imamo redovnu komunikaciju, svaki izazov sa kojim se suočimo a da se odnosi na taj finansijski momenat obavještavamo Ministarstvo finansija o tome i čekamo blagovremeno reakciju zavisno od modela zakon predviđeni u pogledu obezbjeđivanju dodatnih sredstava - rekao je Nikolić.
Težiće još boljoj saradnji, kako dodaje, jer izazovi su da se prevazilaze i saradnja je i sada na visokom nivou, ali s obzirom da zavise od Ministarstva finansija očekuje intenzivniju saradnju.
Na pitanje koje su potencijalne posljedice zastoja ove terapije, kao i kakvu saradnju SB Brezovik ima sa Fondom za zdravstveno osiguranje i Ministarstvom finansija u vidu kontinuiteta dostupnosti ljekova iz te ustanove su za Budilnik nijesu direktno odgovorili, ali napominju da su u okviru te saradnje postignuti izuzetni rezultati modernizacijom opreme, stručnim usavršavanjem kadra i uvođenjem najsavremenijih metoda liječenja.
- Kako bismo pacijentima obezbijedili najbolju moguću njegu. Uvjeren sam da ćemo, uz zajednički rad i podršku svih relevantnih institucija i u narednom periodu postići značajne rezultate - saopšteno je iz SB Brezovik.
Internista onkolog u Specijalnoj bolnici Brezovik Marija Stolić ukazuje na važnost redovne terapije za onkološke pacijente.
&nbsp;- Prekid kontinuiteta u liječenju onkološkog pacijenta moze dovesti do pogoršanja opšteg stanja pacijenta, te gubitka kontrole nad bolešcu i može se narušiti kvalitet života pacijenta i njegove porodice. Veoma je važno da onkološki pacijenti, koji su svojom bolešću dovoljno opterećeni i uplašeni, osjete sigurnost i povjerenje u polju onkološkog liječenja i praćenja - istakla je ona.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DYBhRpiqxCx0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

Nikolić: Kašnjenje u isporuci ljekova za pacijente oboljele od karcinoma interna stvar Montefarma i zdravstvene ustanove, to se prevazilazi u hodu

Usvojenim Zakonom o visokom obrazovanju postavljaju se temelji savremenog, pravednog i međunarodno prepoznatljivog sistema visokog obrazovanja, u skladu sa strateškim opredjeljenjima države i evropskim standardima, saopšteno je iz Ministarstva prosvjete, nauke i inovacija.
Skupština Crne Gore je glasovima 47 poslanika usvojila Zakon o visokom obrazovanju, kojim se uvodi fleksibilan trociklični model studija.
Iz MPNI su kazali da Zakon uvodi fleksibilan trociklični model studija – osnovne, postdiplomske i doktorske – uz mogućnost integrisanih programa. 
- Osnovni studijski programi mogu se realizovati na ustanovama visokog obrazovanja u Crnoj Gori obima 180 ili 240 ECTS. Postdiplomski studijski programi se mogu realizovati kao specijalistički, u trajanju od jedne godine, obima 60 ECTS, i master u trajanju od jedne, odnosno dvije godine, obima 60 ECTS, odnosno 120 ECTS. Doktorski studijski programi se mogu akreditovati samo kao akademski i obima su 180 ECTS. Takođe, ovim zakonom prepoznati su integrisani studijski programi obima 300 ECTS, odnosno 360 ECTS. Praktična nastava postaje obavezan dio osnovnih studija u obimu od najmanje 30 ECTS kredita, čime se studentima omogućava da teorijska znanja dopune iskustvom u realnom radnom okruženju - navedeno je u saopštenju Ministarstva.
Pored toga, ističu, jasno su definisani rokovi za završetak studija i pravila polaganja ispita, čime se obezbjeđuje veća pravna sigurnost i uređenost sistema.
Zakonom je propisan i status zatečenih studenata koji su upisani na master studijski program obima 120ECTS, kojima će ustanova visokog obrazovanja, na zahtjev studenta, izdati diplomu postdiplomskih specijalistickih studija, ako je taj student ostvario najmanje 60 ECTS, od predviđenih 120 ECTS. 
- Ova diploma ce imati javnu važnost i biti ekvivalentna diplomi o stečenom VII1 podnivou nacionalnog okvira kvalifikacija. Na ovaj način će se studentima dvogodišnjih master studija omogućiti da steknu kvalifikaciju visokog obrazovanja koju prepoznaje tržiŝte rada Crne Gore - dodaje se u saopštenju.
U ministarstvu pojašnjavaju da je jedan od ključnih principa ovog zakona jednak pristup visokom obrazovanju.
- Studenti osnovnih i postdiplomskih studija na javnim ustanovama nastavljaju da studiraju besplatno, dok se studenti sa invaliditetom i studenti iz reda RE populacije oslobađaju plaćanja naknada i na privatnim ustanovama, uz podršku države kroz budžetsko finansiranje. Ovo je izuzetno važan i krupan korak u procesu unapređenja uslova studiranja u Crnoj Gori - zaključeno je u saopštenju.

MPNI: Postavljen temelj savremenog, pravednog i međunarodno prepoznatljivog sistema visokog obrazovanja

Viši sud za prekršaje Crne Gore je, u prvih devet mjeseci, imao u radu 2.097 predmeta u radu, od čega 1.948 novih, dok je 149 bilo prenijeto iz 2024. godine.
Na kraju izvještajnog perioda je završeno 1.932 predmeta ili 92,13 odsto, dok je 165 ostalo neriješeno, od čega 39 ili 1,86 odsto kao administrativno vraćeno prvostepenim sudovima.
- Priliv novih predmeta u izvještajnom periodu je za 409 ili 26,58 odsto bio veći u odnosu na isti izvještajni period u 2024. godini (1.948-1.539), pri čemu je ukupan broj predmeta u radu bio veći za 72 (2.097-2.025) - navedeno je u saopštenju Višeg suda za prekšraje.
Procenat potvrđenih odluka u izvještajnom periodu je iznosio 71,48 ili 10,35 odsto više nego na kraju istog izvještajnog perioda u 2024. godini (71,48-61,13 odsto). Procenat ukinutih odluka je smanjen sa 17,90 na 13,87 odsto, dok je procenat preinačenih odluka smanjen sa 17,32 na 11,13 odsto.
Kako su rekli iz Višeg suda za prekršaje, nastavljen je trend skraćenja trajanja postupka u predmetima. Na kraju izvještajnog perioda u 1.330 ili 68,84 odsto završenih predmeta postupak je trajao do jednog mjeseca, dok je u istom izvještajnom periodu u 2024. godini iznosio 619 ili 36,45 odsto. 
Sa druge strane, u ovoj godini je u 1.752 ili 90,68 odsto predmeta postupak trajao do dva mjeseca.
- Imajući u vidu iznijete podatke, a posebno ako se ima u vidu činjenica da je sud preko dva mjeseca radio sa jednim sudijom manje, da je priliv novih predmeta u odnosu na prošlu godinu povećan za 26,58 odsto, kao i okolnost da je u istom periodu sprovedena implementacija PRIS-a u sudu, a što je usljed prilagođavanja novom načinu rada usporilo postupanje sudija, to su rezultati rada Višeg suda za prekršaje Crne Gore u izvještajnom periodu ocijenjeni veoma uspješnim - zaključeno je u saopštenju.

Imali više posla nego prošle godine: Viši sud za prekršaje riješio 92.13 odsto predmeta

Premijer Milojko Spajić saopštio je da Evropska unija (EU) odobrava dodatnih 50 miliona eura za autoput Mateševo–Andrijevica.
- Za dvadesetak dana ćemo imati izvođača radova - napisao je Spajić.
Kako je kazao, sredstva će biti obezbijeđena dopunom finansijskog sporazuma između Vlade Crne Gore i Evropske komisije.
- Vrijedjelo je čekati godinu dana da dobijemo ukupni grant od 150 miliona eura, i povoljne kredite od 200 miliona za ovaj projekat - zaključio je Spajić.
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2FMickeySpajic%2Fstatus%2F1979201159564005561%3Fref_src%3Dtwsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1979201159564005561%7Ctwgr%5E253b769ab768b8e7d08934d6bdccd5b6815e0dcc%7Ctwcon%5Es1_&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>

Spajić: EU odobrava dodatnih 50 miliona eura za autoput Mateševo– Andrijevica

Zapadni Balkan je, po mom mišljenju prirodni dio Evropske unije (EU). Ako ga Unija ne uključi pod svoj politički i pravni okvir, pojaviće se drugi akteri poput Rusije, koji će pokušati da ovo područje pretvore u sferu svog uticaja - ocijenio je predsjednik Socijaldemokratske partije (SDP) i jedan od lidera Evropskog saveza Ivan Vujović u intervjuu za njemački „Vorwärts“.
To bi, upozorava on, u mnogim aspektima potkopalo stabilnost čitavog regiona.
- Destabilizacijom Zapadnog Balkana, takvi akteri bi mogli destabilizovati i samu Evropsku uniju, što bi stvorilo rizičnu situaciju - jasan je Vujović.
On je govorio o očekivanjima od ovogodišnjeg Kongresa PES-a u Amsterdamu, značaju evropskih integracija za Crnu Goru, aktuelnoj političkoj situaciji u zemlji i planovima SDP-a i Evropskog saveza za naredne izbore.
Koja su vaša očekivanja od Kongresa PES-a u Amsterdamu ovog petka i subote?
Evropska unija pojačava svoju posvećenost procesu proširenja, kako u odnosu na Zapadni Balkan u cjelini, tako i na Crnu Goru posebno. Naša PES porodica je jedan od glavnih pokretača tog procesa, koji već godinama podstiče i druge političke aktere u EU da se njime bave.&nbsp;
Iskreno se nadam da će Kongres PES-a ostaviti snažan pečat na ovu politiku i poslati jasnu poruku da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju svoje mjesto u evropskoj porodici. Uprkos brojnim specifičnim izazovima, Crna Gora i dalje prednjači u ovom procesu, jer je članstvo u Evropskoj uniji već dvije decenije politički prioritet naše zemlje.
Zašto je članstvo u Evropskoj uniji toliko važno za Crnu Goru?
Politika na Zapadnom Balkanu oduvijek je bila politika nacionalnih i etničkih podjela, politika velikih država, a upravo su takve politike dovele do ratova koji su uslijedili nakon raspada Jugoslavije početkom devedesetih. Završilo se Kosovom 1999. godine, ali u svijesti ljudi taj rat, nažalost, i dalje traje - srećom ne oružjem, već riječima.&nbsp;
U nekim zemljama, poput Crne Gore, na vlast su, nažalost, došle političke snage koje zastupaju nacionalizam i revanšizam.
Nama je potrebna Evropska unija kako bismo izgradili suprotan pol tom razvoju događaja. Naše društvo mora biti obnovljeno i reformisano kao evropsko društvo. Alternativa članstvu u Evropskoj uniji jeste nacionalistička Crna Gora - a to nije opcija.
Šta još očekujete od članstva Crne Gore u Evropskoj uniji?
Prije svega, Evropska unija je zajednica vrijednosti kojoj želimo da pripadamo - socijalnih, ali i vrijednosti ljudskih prava. Osim toga, očekujemo i ekonomske benefite, poput slobodnog tržišta i investicija. Kao građani EU, uživaćemo brojna prava i slobode – lična, građanska, politička, ekonomska i socijalna prava, zaštitu podataka, zabranu diskriminacije i slobodu kretanja unutar većine zemalja EU.
To će podstaći razvoj Crne Gore, ali za to moramo još da radimo.
Koje koristi EU ima od članstva Crne Gore u zajednici?
Koristi su obostrane i tako ih treba posmatrati. Nažalost, u prošlosti nije bilo dovoljno strateškog pogleda na proces proširenja. Region Balkana se dugo nije posmatrao kao područje koje geopolitički pripada Evropskoj uniji, ali ne može postojati potpuna stabilnost EU bez stabilizacije Zapadnog Balkana.
Zemlje regiona graniče sa članicama EU, poput Hrvatske i Slovenije, koje su nekada bile dio iste države sa Srbijom, Bosnom i Crnom Gorom. Dijelimo brojne vrijednosti i kulturu. Po mom mišljenju, Zapadni Balkan je prirodni dio EU, i ako ga Unija ne uključi pod svoj politički i pravni okvir, pojaviće se drugi akteri, poput Rusije, koji će pokušati da ovo područje pretvore u sferu svog uticaja. To bi u mnogim aspektima potkopalo stabilnost čitavog regiona. Destabilizacijom Zapadnog Balkana, takvi akteri bi mogli destabilizovati i samu Evropsku uniju, što bi stvorilo rizičnu situaciju.
Kako ocjenjujete rad crnogorske vlade u ovom kontekstu?
Nažalost, partije koje čine našu vladu djeluju potpuno suprotno evropskom sistemu. Njihovo ponašanje je antievropsko, iako to nikada ne bi otvoreno rekli – iz taktičkih razloga. U praksi, međutim, djeluju upravo tako i urušavaju odnose Crne Gore sa susjedima, posebno sa Hrvatskom. Postoje snažne veze sa Aleksandrom Vučićem u Srbiji, zbog čega ova vlada jača nacionalističke partije u Crnoj Gori. Kada Crna Gora napravi jedan korak ka EU, oni učine sve da je vrate dva koraka unazad.
Vaša partija, SDP, nije u parlamentu od posljednjih izbora. Koji su vaši planovi da ponovo postignete uspjeh?
SDP je jedina partija koja ima 35 godina kontinuiteta u borbi za integracije, nezavisnost, građansku državu i članstvo u NATO-u. Mi smo praktično pioniri evropskih integracija. Nažalost, na izborima prije dvije godine izgubili smo parlamentarni status za samo 0,01 odsto – svega 50 glasova. Ipak, u međuvremenu smo formirali pokret koji smo nazvali „Evropski savez“, pa danas djelujemo kao socijaldemokratska partija i evropski pokret.
U proteklih 18 mjeseci imali smo više lokalnih izbora na kojima smo postigli vrlo dobre rezultate i trenutno smo druga najjača opoziciona struktura u Crnoj Gori. Naš plan je da nastavimo da djelujemo kroz ovaj „Evropski savez“ i prepoznati smo kao najautentičnija evropska politička snaga u zemlji. Siguran sam da ćemo kroz ovo partnerstvo biti sve jači i da ćemo nakon izbora 2027. godine ponovo biti dio vlasti.

Vujović: Ako EU ne uključi ZB pod svoj politički i pravni okvir pojaviće se akteri poput Rusije i probati da ovo područje pretvore u sferu svog uticaja

Demokrate Alekse Bečića, koje upravljaju ključnim sektorima bezbjednosti i odbrane, kao i brojnim drugim važnim resorima u državi, iz godine u godinu bilježe strmoglav pad podrške. To potvrđuje i najnovije istraživanje CEDEM-a, prema kojem ovu partiju trenutno podržava svega 8,2% građana. Ovo je ozbiljan pad u odnosu na prošlu godinu, kada je prema istom istraživanju, podrška iznosila 10%. Podrška Demokratama, prema istraživanju CEDEM-a objavljenom u maju 2023. iznosila je 11,1 %.&nbsp; U tom kontekstu, ne iznenađuje što se Demokrate obračunavaju sa svakim ko se usudi da uputi i najmanju kritiku na njihov račun — posebno kada je riječ o sistemima kojima upravljaju, a koji su, po svemu sudeći, pred pucanjem. Čini se da partija Bečića i Borisa Bogdanovića, suočena s padom rejtinga, pokušava da upotrebom mehanizama sistema kojim upravlja zaustavi kritičko medijsko izvještavanje, pokušavajući time da spasi brod koji očigledno tone.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025101616104_ed0c58c73d43e50016337e18ef93a4a463f7092ec4a8db8d2e16033d9566cdd4.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2025101616104_ed0c58c73d43e50016337e18ef93a4a463f7092ec4a8db8d2e16033d9566cdd4" data-rendition-name="original" width="1179" height="679" loading="lazy" alt="gradikon"> </figure>  Crna Gora se ponovo nalazi u političkom haosu, u situaciji gdje najvažnije državne sisteme kontrolišu oni sa najmanjom podrškom građana. Demokrate, koje imaju presudnu ulogu u sektorima bezbjednosti, uživaju podršku znatno manju od Pokreta Evropa sad i koalicije Za budućnost Crne Gore. <h2>CEDEM-ovo istraživanje: Ko ima najveću podršku?</h2> Prema istraživanju Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), koje je sprovedeno od 25. septembra do 6. oktobra 2025. godine, da su naredne sedmice izbori, Demokratsku partiju socijalista (DPS) bi podržalo 25,8% birača, dok bi za koaliciju Za budućnost Crne Gore (ZBCG) glasalo 23,5%. Pokret Evropa sad (PES), koji je prošle godine bio u vrhu sa 26,3%, sada ima podršku od 20,3%, što predstavlja značajan pad od čak šest procentnih poena. S druge strane, DPS je zadržao stabilnu podršku – oko 26%, potvrđujući konstantu u glasačkom tijelu. <h2>Uporedni podaci iz prethodnih godina: DPS stabilno, Milojko u padu</h2> U istraživanju objavljenom u martu 2024. godine, PES je imao podršku od 26,3%, a DPS 26%. Ovi rezultati ukazuju na trend opadanja podrške PES-u, dok je DPS uspio da stabilizuje, pa i blago poveća, svoju poziciju.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025101616104_4ea8e07fa9382aa4d08d7ee6880d1701e6f929a1cd5a65f57eabacce5d36badd.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2025101616104_4ea8e07fa9382aa4d08d7ee6880d1701e6f929a1cd5a65f57eabacce5d36badd" data-rendition-name="original" width="1179" height="652" loading="lazy" alt="grafikon"> </figure>  Rezultati parlamentarnih izbora iz 2023. godine: “Zajedno” (DPS, SD, LP, DUA) – 70.228 glasova (23,22%) – 21 mandat Pokret Evropa sad – 77.203 glasa (25,53%) – 24 mandata “Hrabro se broji” (Demokrate i URA) – 37.730 glasova (12,48%) – 11 mandata “Za budućnost Crne Gore” (NSD, DNP, RP) – 44.565 glasova (14,74%) – 13 mandata Ovi rezultati dodatno potvrđuju da su Demokrate, uprkos upravljanju ključnim državnim sektorima, u ozbiljnom padu i bez značajnije podrške javnosti. U isto vrijeme, DPS bilježi stabilan rejting, a PES ozbiljan pad, što nagovještava moguću rekonstrukciju političke scene u bliskoj budućnosti.

Demokrate u slobodnom padu: Sad je jasno zašto Bečić i Bogdanović koriste državne institucije da uguše kritiku

Kakvo je to pomirenje, u kom jedna strana treba da se liši istine, da bi druga strana svoje laži i zablude mogla da proglasi za istinu?
Kakvo je to pomirenje, kada se očekuje da se jedna strana odrekne antifašizma, da bi biološki ili ideološki naslednici fašizma mogli da uživaju u paralelnoj realnosti samoobmane i aboliciji svojih predaka i njihovih zločina?
Kakvo je to pomirenje, po čijim se “pravilima” ima zaboraviti izdaja i prodaja države i nacije, zarad konvalidiranja zločina, izdaje, pravnog nasilja i gubljenja državno-pravne samostalnosti, o čemu su i stvarnost i istorija odavno dali ocenu?
Kakvo je to pomirenje, u kom jedna strana mora da pristane da bude sluga, da bi druga strana mogla da i dalje bude sluga? I kada je podaništvo postalo vrlina, da bi uopšte moglo da bude tema pomirenja?
Kakvo je to pomirenje, koje od prvih traži da se svaki junak, vojskovođa, pisac, pesnik, slikar, pevač, sportista, novinar… zaboravi ili zanemari, da bi ustupio mesto u pamćenju nekim opskurnim likovima bez ikakvih ličnih i profesionalnih kvaliteta i dostignuća, s jedinim “kvalitetom” – da su drugi?
Kakvo je to pomirenje, dođavola, kad jedna strana mora da prihvati stalno poništavanje i unižavanje države, a druga ne želi i ne prihvata da se odrekne ničega destruktivnog, antievropskog, podaničkog?
Kakvo je to pomirenje, da se ljudskost, saosećanje, kajanje, realnost, dobronamernost, humanost, dobrosusedstvo… jedne strane mora poništiti, da bi kompleksi, mitomanija, frustracije, integrisano zlo ili genetska izopačenost druge strane mogli da budu spokojni?
Kakvo je to pomirenje, kada jedna strana mora da prihvati uništavanje spomenika onih koji su državu gradili, razvijali i spašavali, i svih uspomena na njih, da bi druga strana mogla nesmetano da diže spomenike zločincima, ubicama, uništiteljima države i drugih Naroda i izmišlja njihovu slavu i “svetost”?
Kakvo je to pomirenje, zaboga, ako prva strana mora da bespogovorno prihvati da joj druga otme sve šta želi, a ono šta ne želi, da uništi, opogani ili denuncira?
Kakvo je to pomirenje, po čijim pravilima jedna strana treba da ćuti i trpi bahate, nedozrele, frustracijama gonjene poteze druge strane, koja, opet, može da divlja bez kontrole, uništava državu, privredu, resurse, poredak i čini sve da država bude pripojena drugoj ili bar pod njenim starateljstvom?
Kakvo je to pomirenje, kad jedna strana mora da prihvati da su moralni i fizički patuljci u stvari visokoetični i prečasni dvometraši, kako svoje istaknute “prvake” vidi ili predstavlja zaslepljena druga strana?
Kakvo je to pomirenje, u kome jedna strana ne sme ni da kritikuje drugu, dok druga i može i treba da proganja i kinji prvu, bez obzira na zakon i pravdu?
Kakvo je to pomirenje, u kome ubica postaje jednak ubijenom, u kome silovatelj biva izjednačen sa humanistom, u kome se jednako slave zločinac i heroj, u kome moral, plemenitost, čast, principijelnost, vrlina… dolaze na istu ravan sa moralnim nihilizmom i etičkim relativizmom?
Kakvo je to pomirenje, kada jedna strana treba da prihvati da je verske vođe druge strane negiraju, vređaju, ponižavaju, odbacuju, a državu koja im je zajednička tretiraju tek kao privremeno otuđeni deo druge države – čemu sve druga strana tercira?
Kakvo je to pomirenje, gde laž, izdaja, zabluda, frizirana istorija, nasilje, bezobrazluk, bahatost, primitivizam… moraju da budu prihvaćeni, jer to onda drugoj strani otvara mogućnost za ostvarenje njenih (u najvećem broju nečasnih) ciljeva?
Kakvo je to pomirenje, koje od pobednika traži da priznaju poraz, da bi poraženi mogli da se proglase za pobednika?

Pomirenje, i po babu i po stričevima

Demokratsku partiju socijalista (DPS) bi, ukoliko bi naredne sedmice bili održani parlamentarni izbori, glasalo 25,8 odsto birača, a Za budućnost Crne Gore (ZBCG) 23,5 odsto, pokazalo je istraživanje Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).
Istraživanje, koje je CEDEM realizovao od 25. septembra do 6. oktobra, pokazuje da Pokret Evropa sad (PES) ima podršku 20,3 odsto ispitanika, Demokrate 8,2 odsto, Bošnjačka stranka i Evropski savez po pet odsto.&nbsp;
Prema istraživanju, Građanski pokret URA podržava 3,6 odsto birača, Pokret narodnog povjerenja 2,1 odsto, Albanski forum 1,8 odsto, Socijalističku narodnu partiju 1,4 odsto, Preokret 0,9 odsto, DUA 0,8 odsto, dok FORCA i Hrvatska građanska inicijativa imaju po 0,7 odsto podrške.
&nbsp;Direktorica CEDEM-a Nevenka Vuksanović je, na konferenciji za novinare povodom predstavljanja rezultata istraživanja „Političko javno mnjenje u Crnoj Gori“, kazala da je DPS u blagom padu u odnosu na prošlogodišnje istraživanje, a ZBCG u znatno većem porastu, dok pad bilježi i PES.&nbsp;
Ona je navela da je u istraživanju učestvovalo 1.006 ispitanika.&nbsp;
&nbsp;Vuksanović je rekla da 36 odsto građana smatra da se Crna Gora kreće pravim putem, 38 odsto da se kreće pogrešnim, dok je njih 25,9 odsto odgovorilo da ne zna ili ne može da procijeni. &nbsp;
&nbsp;Ona je kazala da je 9,2 odsto ispitanika veoma zadovoljno učinkom Vlade Milojka Spajića, 29,7 odsto uglavnom zadovoljno, 23,1 odsto uglavnom nezadovoljno, 21,3 odsto veoma nezadovoljno, a 16 7 odsto nema stav.
&nbsp;Vuksanović je navela da su najveći stepen povjerenja zavrijedile institucije zdravstvenog i sistema obrazovanja, pri čemu su brojne druge institucije doživjele pad povjerenja.
Porast povjerenja u odnosu na prošlo mjerenje, kako je dodala, ima &nbsp;i &nbsp;Vojska Crne Gore, dok Srpska pravoslavna crkva (SPC) bilježi pad.
&nbsp;- Vidimo veliki pad povjerenja u sudstvo, tužilaštvo, nevladin sektor i nešto manji pad povjerenja u političke partije- navela je Vuksanović.
&nbsp;Govoreći o rejtingu ministarstava, ona je kazala da je najbolje ocijenjeno Ministarstvo prosvjete, nauke i inovacija, dok je na drugom mjestu resor poljoprivrede.
&nbsp;Vuksanović je kazala da, od političara, najveću prosječnu ocjenu ima Milojko Spajić - 2,56, Jakov Milatović 2,49, Milan Knežević 2,39, Milo Đukanović 2,37, Danijel Živković 2,26, Andrija Mandić 2,18.

CEDEM: DPS bi podržalo 25,8 odsto birača, ZBCG 23,5 odsto, PES 20,3 odsto

Crnogorski državljanin Filip Ivanović ubijen je sinoć u pucnjavi u naselju Beograd na vodi - potvrđeno je Portalu ETV.
Kako prenosi N1 Beograd, policija je sinoć pronašla tijelo muškarca (35) u tom beogradskom naselju.
"Telegraf" piše da je policija uhapsila osumnjičenog za ubistvo - Đ. Z. (21), kao i da se traga za još dvije osobe koje su pobjegle nakon zločina u kolima.
Kako navode, kod ubijenog muškarca su pronađena slovenačka dokumenta za koje se sumnja da su falisifikovana.
Doktorka Violeta Nikolić iz Hitne pomoći rekla je za RTS da je muškarac upucan sinoć u 23.13 sati u Bulevaru Vudro Vilsona i da je ekipa Hitne pomoći mogla samo da konstatuje smrt.