<p>Iz Fonda za zdravstveno osiguranje (FZO) poručili su da nije tačno da je pripadnicima romske i egipćanske populacije uskraćeno zdravstvena zaštita - već da državljani Kosova zbog regulative te države ne mogu da budu naši osiguranici.</p>
<p>- Mnogobrojni pripadnici RE populacije, koji su državljani Crne Gore, Srbije, Sjeverne Makedonije i Bosne i Hercegovine, su uredno osigurani i ostvaruju sva prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u Crnoj Gori, u skladu sa važećim propisima - decidni su u FZO.</p>
<p>Problem, kažu, postoji kod državljana Kosova, koji zbog regulative ove države ne mogu da se odreknu prava na zdravstvenu zaštitu.</p>
<p>- Pa samim tim ne mogu ni da budu osiguranici Fonda za zdravstveno osiguranje Crne Gore - pojasnili su oni.</p>
<p>Identična situacija je, ukazuju, i sa državljanima Rusije.</p>
<p>- Dakle, nije u pitanju odluka usmjerena na štetu bilo koje populacije, već je vezana isključivo za državljane određenih država, a strogo pridržavajući se člana 6 stav 4 Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju - naglasili su u FZO.</p>
<p>Dodaju da ne stoje navodi da je došlo do uskraćivanja zdravstvene zaštite ovim licima, već se radi o tome da troškove iste neće snositi Fond za zdravstveno osiguranje.</p>
<p>- U prilog ispravnosti stava Fonda za zdravstveno osiguranje ide i Mišljenje Zaštitnika ljudskih prava i sloboda br. 554/25 od 18.09.2025. godine kojim je konstatovano da u konkretnom slučaju nijesu povrijeđena ljudska prava ovakvim postupanjem Fonda za zdravstveno osiguranje - naveli su u FZO.</p>
<p>Naglašavaju da je pomoćnik direktora Fonda za zdravstveno osiguranje održao sastanak sa predstavnicima Romskog savjeta.</p>
<p>- Na kojem je obrazloženo navedeno postupanje i na kojem su predstavnici ove organizacije iskazali razumijevanje i saglasili se da se zakoni moraju poštovati, te je ukazano koji su eventualni modeli za prevazilaženje ovakve situacije na kojima će se raditi u narednom periodu - naveli su oni.</p>
<p>Zaključili su da je Fond za zdravstveno osiguranje Crne Gore uvijek na raspolaganju svim osiguranicima i zainteresovanim licima, ali i da je dosljednost u primjeni pozitivnih propisa imperativ od kojeg se ne može odstupati.</p>

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

1250x600

1084x550

thumbnail

FZO: Državljani Kosova zbog tamošnje regulative ne mogu da budu naši osiguranici

<p>Iako je zakonom zabranjeno, prosjačenje u Crnoj Gori je svakodnevica, a za neke često i jedini način da prehrane porodicu. Takav je slučaj i Valentine Radosavljević iz beranskog naselja Talum.</p>
<p>Ona je zbog toga sada iza rešetaka, a njen suprug Mirsad Dubrani, koji nema nikakva dokumenta, posao i primanja, brine o desetoro djece.</p>
<p>Dok se njegova supruga, više puta procesuirana zbog prosjačenja, ponovo suočava sa optužbama - odnosno da je u Plavu 19. septembra koristila dvogodišnju kćerku za prosjačenje i prekršila ranije izrečenu zabranu napuštanja mjesta prebivališta, njen suprug tvrdi da tog dana u Plavu nije prosila, a ranije postupke pravda potrebom da prehrani porodicu.</p>
<p>- Bila je da prosi jer nijesmo imali. To je od moranja, nije od volje, što ona to voli da radi. Nego, nužda tjera čovjeka da to mora - jer desetoro đece mora da se prehrani. Imam dijete bolesno sa epilepsijom, sa posebnim potrebama. Znači morala je da izađe. I izašla je i tog dana su je uhapsili i dali su joj zabranu, da se javlja svaki poneđeljak ovdje kod nas u policiju - rekao je Dubrani za Televiziju E.</p>
<p>On je rođen u Crnoj Gori, ali nema lična dokumenta - kao ni njegova djeca. Zato ih sistem ne prepoznaje ni kada je riječ o socijalnoj pomoći, ali ih vidi u dijelu represivnih mjera i kaznene politike.</p>
<p>Bez papira on nema pravo na posao, a bez posla nema ni načina da prehrani porodicu. Sve to, kaže Mirsad, dovodi do prazne trpeze i situacija kada nemaju ni za hljeb</p>
<p>- Dešavalo se više puta. I što da radite tada? Što da radimo?! Sjedimo kod kuće i zabavljamo đecu kako ne bi tražili da jedu. Bez dokumenata sam, bez ikakvih prava sam. Živi, ali kao mrtvi. Kao da ne postojimo - rekao je on.</p>
<p>Mirsad kaže da ne traži milostinju - već pravo da radi i prehrani porodicu. Sada, dok je supruga u zatvoru, i to što je mogao da zaradi više ne može, a djeci je, kaže, teško jer majka nije tu.</p>
<p>Valentnin sin Dario Dubrani to potvrđuje.</p>
<p>- Bez majke mi je teško. Otac i brat nekad kad imaju posao, izađu da rade. Kad nijesam ja kući, kad sam u školi i moju sestru uhvati napad i niko ne zna da joj taj napad smiri. I nemam stvari za školu. Ponekad nađem nešto da se obučem. Imam prljave patike, prljave stvari, idem sa ovim prljavim stvarima u školu - rekao je on.</p>
<p>Da prosjačenje u Beranama nije samo pitanje prekršaja, već siromaštva, nezaposlenosti i nedostatka dokumenata kažu u beranskom Udruženju za podršku Roma I Egipćana.</p>
<p>Bez njih, ukazuju, ljudi ostaju bez posla, bez zdravstvene i socijalne zaštite - i bez šanse da djeca iz romskih porodica izađu iz začaranog kruga.</p>
<p>U Udruženju smatraju da je ključ u obrazovanju i zapošljavanju, jer dok god porodice nemaju osnovne uslove za život, ni represivne mjere neće moći da spriječe ono što ih na prosjačenje gura - goli opstanak. Baš kao ni u slučaju Valentine Radosavljević kojoj je određen pritvor od 30 dana.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dm1PPrLg5cqA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

Sistem ih vidi u dijelu represivnih mjera, ali ne i kad je riječ o socijalnoj pomoći

<p>Nova epizoda emisije „Galerija tajni“ na Televiziji E večeras od 18 sati.</p>
<p>Romi i Egipćani su populacija koja živi na marginama, a jedan od običaja koji je duboko ukorijenjen u ovu zajednicu je ugovoreni brak, što je tema večerašnje emisije.</p>
<p>„Osumnjičen da je prodao ćerku za pet hiljada eura“, „prodao ćerku za 20.000 eura radi sklapanja nedozvoljenog braka“..., naslovi su koji se godinama pojavljuju u medijima, ali ova pojava, nažalost, ne nailazi na adekvatan odgovor našega društva. <br/>
<br/>
Mnogima je alibi za ćutanje činjenica da je to dio tradicije ove populacije, pa smatraju da to nije problem čitavoga društva. Utisak je da su nevladine organizacije usamljene u borbi za prava ovih djevojčica.</p>
<p>Emisiju Galerija tajni možete pratiti večeras od 18 sati.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DBvvfR68VlwA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

„Galerija tajni“ na TV E od 18 sati: Ugovoreni brakovi Roma i Egipćana

<p>Romi i Egipćani su i dalje meta političkih predatora koji računaju na njihov težak ekonomski status - pa kad se približavaju izbori računaju njihove glasove za svoje partije - poručio je sociolog Krsto Vuković gostujući u jutarnjem programu Budilnik na Televiziji E.</p>
<p>Vrijeme je, cijeni on, da se predstavnici Romsko - egipćanske zajednice aktiviraju jače i snažnije se grupišu, registruju političku stranku i okušaju se na prvim sljedećim izborima, a država da im omogući cenzus koji odgovara njihovom broju u Crnoj Gori.</p>
<p>Romska i egipćanska zajednica traži svog predstavnika u Skupštini Crne Gore što je, kako podsjeća Vuković, pitanje koje je odavno prisutno u javnom diskursu. Ono se, prema njegovim riječima, ne rješava zato što politički akteri nijesu zainteresovani da sve što obećaju i ispune.</p>
<p>- Kada zasjeda takozvani parlament Romsko - egipćanske zajednice, imali su u posljednje tri godine tri zasjedanja, kada se pojavljuju svi predstavnici relevantnih institucija, ne samo Skupštine, nego su tu i predstavnici određenih ambasada, raznih državnih institucija, predstavnici Vlade, naročito predstavnici koji se bave manjinskim pravima i slobodama i ukupno gledano to se sve svodi na deklarativni karakter i čim prođe proslava i obilježavanje Dana Roma, naročito, mislim aprilu, sve brzo splasne i interes prema njima jenjava - rekao je Vuković.</p>
<p>On smatra da bi Romi i Egipćani trebalo da se okrenu prema onome što je dato i drugim manjinama - a to je da na izborima izbore svoje pravo, odnosno da dođu do makar jednog predstavnika koristeci povoljan<b> </b>cenzus.</p>
<p>- Država bi trebala da se potrudi da obezbjedi, u skladu sa nekim parametrima kvantitativnog karaktera, ako se zna, ili se procjenjuje koliko je njih u Crnoj Gori, da se je manji cenzus za ulazak u Skupštinu i da prosto oni učestvuju kao politički subjekat na izborima - zaključio je Vuković.</p>
<p><b>Cijelo gostovanje možete pogledati na Youtube kanalu TV E</b></p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DtIh5Um9-ank&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

Vuković: Država da omogući Romima i Egipćanima cenzus koji odgovara njihovom broju u Crnoj Gori

<p>Ministarstvo prosvjete, nauke i inovacija (MPNI) Crne Gore dobitnik je prve nagrade Evropske komisije (EK) za integraciju Roma na Zapadnom Balkanu i u Turskoj za ovu godinu, saopšteno je iz tog resora.<br/>
<br/>
Iz tog Vladinog resora kazali su da je EK danas u Briselu proglasila dobitnike nagrada Evropske unije (EU) za integraciju Roma na Zapadnom Balkanu i u Turskoj za ovu godinu.<br/>
<br/>
- MPNI je dobitnik prve nagrade koja se dodjeljuje kao priznanje za izuzetna dostignuća u promovisanju inkluzije Roma kroz obrazovanje - naveli su u saopštenju.<br/>
<br/>
Ceremonija dodjele nagrada je, kako se dodaje, održana u okviru godišnje EU Sedmice Roma (od 8. do 11. aprila) čiji je domaćin Evropski parlament.<br/>
<br/>
Generalna direktorica Direktorata za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje, Svetlana Drobnjak, tokom dodjele nagrada, zahvalila je organizatorima što su prepoznali rezultate i zalaganja MPNI i, kako se navodi, istakla dosadašnje rezultate Ministarstva, ali i da najbolje tek predstoji.<br/>
<br/>
- U narednom periodu činićemo sve da ostvarimo misiju našeg Ministarstva - jednako i izvrsno obrazovanje za svu djecu - rekla je Drobnjak.<br/>
<br/>
Iz MPNI su rekli da je dodjeli nagrada prisustvovao i šef Misije Crne Gore pri EU, ambasador Petar Marković.</p>

MPNI dobitnik prve nagrade EK za promovisanje inkluzije Roma kroz obrazovanje

<p>Nova vlada u Pragu želi da promijeni ustav kako bi učvrstila češku krunu kao zakonsko sredstvo plaćanja i garantovala pravo na korišćenje gotovine, a ne samo kartica. Zašto je dato ovo obećanje i da li će biti ispunjeno?</p>
<p>Nova desničarsko-populistička vlada <b>Andreja Babiša</b> dala je čvrsto obećanje da će obezbediti da Češka Republika nikada ne usvoji euro. Umjesto toga, vlada namjerava da učvrsti češku krunu kao zakonsko sredstvo plaćanja i da garantuje pravo na korišćenje gotovine, piše Dojče vele.</p>
<p>- Obavezujemo se da naša vlada neće usvojiti euro niti preduzimati bilo kakve korake ka njegovom uvođenju - navodi se u programu politike koji je nova vlada – koalicija Babišove stranke ANO, evroskeptičnih Motorista za sebe i krajnje desničarskog SPD-a – usvojila na svojoj inauguracionoj sjednici kabineta u ponedjeljak.</p>
<p>- Predložićemo parlamentu da se češka kruna ugradi u Ustav Češke Republike – zajedno sa pravom na posjedovanje i korišćenje gotovine kao zakonskog sredstva plaćanja - dodali su.</p>
<h2>Može li češka vlada da ispuni obećanje?</h2>
<p>To je veliko i – za sada – prazno obećanje.</p>
<p>Babišova vlada ima 108 poslaničkih mjesta u donjem domu. Međutim, promena Ustava zahtijeva većinu od tri petine, što znači najmanje 120 od 200 poslanika u Poslaničkom domu.</p>
<p>Čak i ako bi se ta prepreka savladala, ostaje Senat, gde je prag još viši, jer bi promenu Ustava morali da podrže tri petine svih - prisutnih - senatora kojih ima 81. Za sada je, međutim, samo 15 senatora na liniji vlade.</p>
<p>Istina je da češki predsednik Petr Pavel nema pravo veta na ustavne zakone – on ih samo proglašava. Ipak, parlamentarna aritmetika čini ovo političko obećanje neostvarivim. Pa zašto onda uopšte pokušavati njegovo donošenje?</p>
<h2>Politički gest</h2>
<p>- To je politički gest. To je neizrečena demonstracija otpora prema euru, ili šire gledano prema Evropskoj uniji, koji pruža dio vladajuće koalicije, posebno SPD. Njihovi birači na to reaguju - rekao je <b>Robert Brestan</b>, glavni urednik nezavisnog informativnog portala <i>Hlídací Pes</i> (Nadzornik). </p>
<p>On je za Dojče vele kazao da vjerovatnoća da je paragraf o češkoj kruni da zauvijek uđe u češki ustav u suštini nul.</p>
<p>- Koalicija nema glasove za to ni u Poslaničkom domu ni u Senatu - kaže Brestan. </p>
<h2>Simbolika gotovine</h2>
<p>Pravo na korišćenje gotovine u međuvremenu je česta tema populističkih i krajnje desničarskih stranaka širom Evrope. To ima malo veze sa praktičnošću, a mnogo više sa simbolikom: protivljenje je povezano sa nepoverenjem prema državi i njenim institucijama; gotovina se doživljava kao zaštita od nadzora, kontrole ili proizvoljne moći.</p>
<p>U krajnje desnim krugovima široko je rasprostranjen strah od „digitalizacije nametnute odozgo“, koji se često povezuje sa bojaznima od sistema socijalnog kreditiranja ili „digitalnog totalitarizma“.</p>
<p>To se poklapa sa raspoloženjem protiv Evropske unije, izražava otpor prema percipiranoj harmonizaciji koju pokreće Brisel i apeluje na suverenitet i ličnu slobodu.</p>
<h2>Česi već imaju pravo da koriste gotovinu</h2>
<p>Međutim, Robert Brestan ističe da neki predstavnici vlade očigledno imaju ličnu sklonost ka držanju imovine „ispod dušeka“.</p>
<p>- U svojoj imovinskoj karti, na primjer, poslanik Motorista <b>Filip Turek</b> naveo je da drži devet miliona kruna (oko 370.000 eura ili 434.000 dolara) u gotovini. <b>Jindrih Rajhl</b> (poslanik SPD-a) u međuvremenu je rekao da ima šest miliona. To je… čudno - rekao je on.</p>
<p>Brestan je takođe istakao da je pravo na korišćenje gotovine već ugrađeno u češki zakon – Zakon br. 136/2011 o opticaju novčanica i kovanica. Svaki trgovac koji odbije da primi gotovinu već krši zakon, osim ako ne postoje jasne olakšavajuće okolnosti.</p>
<p>Kako navodi, u praksi je često obrnuta situacija – kada prodavnica ne prihvata kartice – i to izaziva nezadovoljstvo javnosti. Česi su digitalna nacija, sa rukama stalno na pametnim telefonima.</p>
<h2>Kakvu ulogu u svemu tome ima euro?</h2>
<p>Češka se formalno obavezala na uvođenje evra kada je pristupila Evropskoj uniji 2004. godine. Međutim, od tada su uzastopne vlade odlagale potencijalni datum uvođenja.</p>
<p>Sa Babišovom vladom, to je sada slaba tačka koja treperi na dalekom horizontu, jedva vidljiva. Češko stanovništvo i dalje je uglavnom neprijateljski raspoloženo prema uvođenju jedinstvene evropske valute.</p>
<p>- (Javno protivljenje uvođenju eura) je duboko ukorenjeno i to pitanje je politički veoma osjetljivo. Strah je povezan sa skepticizmom prema krizi eurozone u prošlosti, osjećajem gubitka suvereniteta i mogućnošću rasta cijena - rekao je za Dojče vele <b>Martin El</b>, glavni analitičar ekonomskog dnevnika <i>Hospodářské noviny</i>.</p>
<p>- S obzirom na tradicionalni češki evroskepticizam – uz bivšeg predsjednika <b>Vaclava Klausa</b>, koji decenijama dominira diskursom o Evropi – kao i nedavni porast populizma i nacionalizma, bilo bi političko samoubistvo za bilo kog političara ili stranku da se zalaže za uvođenje eura - kaže on.</p>
<h2>Šta misle češke kompanije i građani?</h2>
<p>Poznato je da mnoge češke kompanije podržavaju usvajanje eura i da ga mnoge već koriste u transakcijama. Međutim, Martin El kaže da je njihov uticaj na političare u zemlji – čak i u Babišovoj „pro-biznis“ vladi – bio ograničen.</p>
<p>- To je izrazito političko pitanje koje svako može histerično da zloupotrebi – zbog čega se kompanije plaše reakcije javnosti isto koliko i političari - rekao je El.</p>
<p>Manjina među posmatračima vjeruje da će se češke kompanije i građani vremenom prebaciti na euro bez obzira na sve, a da će vlada i centralna banka morati da ih slijede.</p>
<p>Martin El nije uvjeren u to. </p>
<p>- Ne vidim ovo kao snažnu promjenu. Na primjer, skoro da nema hipotekarnih kredita denominovanih u eurima, što bi mogao biti signal da Česi više vjeruju euru nego kruni - istakao je on.</p>
<p>Posljednji džoker je predsjednik<b> Petr Pavel</b>, koji uživa podršku građana i koji je pozvao naciju da makar počne da razgovara o svojoj obavezi da usvoji euro, u skladu sa uslovima pristupanja EU od prije dvije decenije.</p>
<p>Za sada taj poziv uglavnom ostaje bez odjeka.</p>

Češka vlada neće euro - želi da zadrži krunu i gotovinu

<p>Sistem usklađivanja penzija 1. januara vratio se na redovna pravila, što znači da će povećanje obuhvatiti sve korisnike, uključujući i one koji primaju najnižu penziju. U kolikom procentu će biti uvećane penzije znaće se krajem mjeseca kada podatke o inflaciji i rastu zarada saopšti Monstat, kaže vd direktora Fonda PIO <b>Vladimir Drobnjak</b>.</p>
<p>U protekle dvije godine, a u skladu sa posebnim zakonskim rješenjima i privremenim &nbsp;mjerama, minimalna penzija bila je fiksirana na iznos od 450 eura i nije se usklađivala sa rastom cijena i zarada. Međutim, kako su te odredbe prestale da važe 1. januara 2026. sistem usklađivanja penzija vraća se na redovna pravila, što znači da će povećanje obuhvatiti sve korisnike, uključujući i one koji primaju najnižu penziju.</p>
<p>- O procentima, za prvo januarsko usklađivanje, je rano govoriti - kaže Drobnjak.</p>
<p>A podaci za prvo od tri usklađivanja biće poznati krajem januara. Sredstva su planirana i obezbijeđena, kaže Drobnjak, i pored evidentnog deficita, kojeg je uostalom uvijek i bilo.</p>
<p>Projekcije se, kad je priliv u pitanju ostvaruju, ali ne i projektovani deficit od oko 50 odsto, jer trenutno je veći i iznosi 57,9 odsto.</p>
<p>Drobnjak je kazao da je mjesečni izdatak za novembarske penzije isplaćene u decembru bio 67,9 miliona eura, što će zaključno sa decembarskom &nbsp;penzijom iznositi 801 milion eura na godišnjem nivou.&nbsp;</p>
<p>- Računajući na tri usklađivanja u godini pred nama budžet je veći za 60 miliona eura. S obzirom na to da se prema važećim propisima, penzije u Crnoj Gori usklađuju na osnovu rasta prosječnih zarada i inflacije, a da više od polovine penzionera u Crnoj Gori prima upravo minimalnu penziju, neozbiljno je i nezahvalno govoriti o iznosu sredstava koja će biti potrebna za isplatu penzija u 2026, ali je svakako sigurno i jasno da će biti isplaćivane redovno - zaključuje Drobnjak.</p>

Drobnjak: Podaci za prvo od tri usklađivanja penzija biće poznati krajem januara

<p>Iranske vlasti danas su ograničile pristup internetu u Teheranu i pojedinim drugim regionima, 12. dana masovnih protesta protiv vlade, javlja CBS njuz pozivajući se na izvore u Teheranu.</p>
<p>Dva izvora potvrdila su da je internet u prestonici bio u prekidu, dok je organizacija NetBlocks, koja prati dostupnost mreže, saopštila da njeni podaci pokazuju da Teheran i drugi djelovi Irana ulaze u "digitalni mrak", uz pad povezanosti kod više provajdera.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&amp;url=https%3A%2F%2Fx.com%2FFaytuksNetwork%2Fstatus%2F2009322978065174889%3Fref_src%3Dtwsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E2009322978065174889%7Ctwgr%5Edfc79bb6d0437cb717112451e2352ba0ba1b5d53%7Ctwcon%5Es1_&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Izvor CBS njuza naveo je da su na ulicama Teherana "ogromne, do sada neviđene mase ljudi", dodajući da većina građana nema pristup internetu, dok je manjem broju korisnika sa stabilnijim poslovnim nalozima veza i dalje dostupna.</p>
<p>NetBlocks je ranije saopštio da njegovi podaci ukazuju i na gubitak konekcije kod glavnog iranskog internet provajdera u gradu Kermanšahu, uz naznake prekida u više regiona zemlje.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&amp;url=https%3A%2F%2Fx.com%2Fnetblocks%2Fstatus%2F2009313506726957230%3Fref_src%3Dtwsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E2009313506726957230%7Ctwgr%5Edfc79bb6d0437cb717112451e2352ba0ba1b5d53%7Ctwcon%5Es1_&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
<p>Do prekida interneta došlo je u trenutku kada su Iranci počeli da uzvikuju parole protiv vlasti sa prozora svojih domova, nakon poziva iranskog prestolonasljednika u egzilu <b>Reze Pahlavija </b>da se građani oglase.</p>
<p>Analitičari ocjenjuju da bi obim tog odziva mogao da odredi da li će protesti, koji traju 12 dana, splasnuti kao raniji talasi nezadovoljstva ili prerasti u ozbiljan izazov za vlast, uz mogućnost šire represije.</p>
<p>Prema podacima američke Agencije za vesti o aktivistima za ljudska prava, u dosadašnjim nemirima poginulo je najmanje 39 ljudi, uključujući četiri pripadnika snaga bezbednosti, dok je više od 2.260 osoba privedeno.</p>
<p>Iranske vlasti često pribjegavaju ograničavanju ili gašenju interneta uoči ili tokom većih protesta i drugih događaja koje smatraju destabilizujućim.</p>
<p>Predsjednik Irana<b> Masud Pezeškijan</b>, koji se uoči izbora 2024. godine predstavljao kao reformista, nagovještavao je liberalizaciju pristupa internetu, ali on ostaje strogo kontrolisan, prenosi Tanjug.</p>
<p>Društvene mreže poput TikToka, Fejsbuka i mreže X zvanično su zabranjene, kao i pristup američkim i evropskim informativnim sajtovima.</p>
<p>Najmanje 38 ljudi ubijeno je u sukobima s vlastima od izbijanja masovnih protesta, saopštila je američka mreža za ljudska prava HRANA.</p>

(VIDEO) Masovni protesti u Iranu, srušen internet

<p>U Budilniku na Televiziji &nbsp;donosimo informacije o tome kako je protekla noć u područjima koja su pogođena poplavama, te koliko je bilo poziva građana u prethodna 24 sata.</p>
<p>Dok se saniraju posljedice elementarnih nepogoda, otvaraju se i pitanja odgovornosti - ko je odgovoran za stare propuste i da li aktuelne krize dodatno produbljuju društvene i političke tenzije u Crnoj Gori?</p>
<p>Osvrćemo se i na rad Glavnog grada u protekloj godini: koje su ključne odluke donesene na sjednicama lokalne vlasti i kako će se one odraziti na svakodnevni život građana?</p>
<p>Na kraju, govorimo o zdravlju - zašto je sezonski grip ove godine počeo ranije, zbog čega je intenzitet virusa jači nego prethodnih sezona i kako se zaštititi?</p>

Tag: romi-i-egipcani