Poslanici Socijaldemokrata podnijeli su amandmane na Prijedlog odluke o zaduživanju Crne Gore za 2025. kojim predlažu da se smanji iznos potencijalnog zaduženja u ovoj godini za 200 miliona eura.
Vladinim prijedlogom odluke o zaduživanju Crne Gore, kako se navodi u saopštenju, predviđeno je da nedostajuća sredstva za finansiranje budžeta u 2025. iznose 1,14 milijarde eura, a da se država u ove godine može zadužiti u iznosu do 900 miliona eura za potreba obezbjeđenja nedostajućih sredstava, dok se izuzetno država može u 2025. još zadužiti u iznosu do 500 miliona eura što je ukupno 1,4 milijardu eura potencijalnog zaduženja.
Poslanici SD-a, kako je istaknutom predloženim amandmanom traže da se taj iznos umanji za 200 miliona eura, uz efikasnije vođenje javnih finansija i racionalizaciju neproduktivne potrošnje.
- Fiskalnom strategijom predviđeno je da će se država zadužiti tri milijarde eura u naredne tri godine i da će neto javni dug Crne Gore porasti za 1,2 milijarde eura i to sa 4,3 milijarde eura u 2024. na 5,5 milijardi eura u 2027 - podsjećaju iz SD-a.

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

1250x600

1084x550

thumbnail

SD podnio amandman: Smanjiti zaduživanja za 200 miliona eura u 2025.

Kakvo god nam bilo finansiranje, imali budžet ili ne, ono što je sigurno jeste da se Crna Gora nastavlja brutalno zaduživati, zasigurno najjačim intenzitetom u Evropi, kazao je poslanik Demokratske partije socijalista (DPS) Mihailo Anđušić.
Anđušić je rekao da svaku vijest i odluku o zaduženju uredno prati i podatak da ćemo se pored otplate starih dugova zadužiti i za investicije i projekte. 
- Prođe skoro pet godina, a taj dio investicionog zaduženja još nijedan građanin Crne Gore nije uspio registrovati u bilo kojoj formi. Situacija je otprilike takva da sredstva uzeta za “investicije” više nisu dovoljna da se izmiruju socijalna davanja i obavezni rashodi, čemu su zapravo sve vrijeme i služila - naveo je Anđušić na mreži X.
Ovih dana, kako ja kazao, vidimo eskalaciju svega toga. 
- Crna Gora, država rasutih javnih finansija, ekonomije koja ne postoji i prevaranata koji nas vode u dužničko ropstvo - poručio je Anđušić.
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&amp;url=https%3A%2F%2Fx.com%2Fmiki_andjusic%2Fstatus%2F1881438629395919087%3Fs%3D46&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>

Anđušić: Crna Gora - država rasutih javnih finansija, ekonomije koja ne postoji i prevaranata koji nas vode u dužničko ropstvo

Nedovoljna iskorišćenost postojećih kapaciteta, visoke kamatne stope i nepovoljni uslovi kapitalnog zaduživanja, najveće se prepreke novim investicijama, pokazala je anketa među preduzećima koju je sprovela Centralna banka (CBCG). 
 
Kako se navodi u izvještaju CBCG o kretanju cijena za drugi kvartal, od ukupnog broja anketiranih preduzeća, njih 58,93 odsto planira povećanje obima aktivnosti do kraja godine, dok 41,07 odsto očekuje nepromijenjen obim aktivnosti. 
 
- Veći broj anketiranih, njih 63,16 odsto, planira nove investicije, od čega se najveći broj odnosi se na povećanje fiksne imovine - navodi se u izvještaju. 
 
Pored toga, rezultati ankete pokazuju da najveći broj anketiranih preduzeća, u oblasti poslovnih barijera, kao prepreku vidi opšte rizike poslovanja 29,29 odsto i nedostatak kvalifikovane radne snage na tržištu rada 23,23 odsto. 
 
- Potom dolaze previsoki porezi i ostali oblici dadžbina 14,14 odsto, visoke kamatne stope na kredite 11,11 odsto, tržišna konkurencija 10,10 odsto, niske cijene 5,05 odsto, ostale barijere 4,04 odsto i slaba tražnja 3,03 odsto anketiranih - precizira se u izvještaju. 
 
Anketa je pokazala da 47,54 odsto preduzeća očekuje isti nivo aktivnih kamatnih stopa u ovoj godini u odnosu na prošlu, 27,87 odsto niži, a 24,59 odsto viši nivo. 
 
Kada su u pitanju inflaciona očekivanja banaka, na osnovu ankete sprovedene u avgustu, devet banaka očekuje pad, dok po jedna banka očekuje rast, odnosno isti nivo inflacije u odnosu na prošlu godinu. 
 
Po pitanju očekivanja visine inflacije, šest banaka očekuje nivo inflacije između tri i šest odsto, pet banaka smatra da će se inflacija kretati između šest i devet odsto, dok nijedna banka ne očekuje inflaciju između nula i tri odsto i višu od devet odsto. 
 
Od ukupnog broja anketiranih preduzeća, 50,85 odsto očekuje da će inflacija u ovoj godini biti između tri i šest odsto. 
 
- Da će inflacija biti između šest i devet odsto očekuje 28,81 odsto, dok inflaciju višu od devet odsto očekuje 15,25 odsto preduzeća. Inflaciju između nula i tri odsto očekuje 5,08 odsto anketiranih - zaključuje se u izvještaju.

Visoke kamate i nepovoljni uslovi zaduživanja prepreke investicijama

Luka Dončić je sinonim za košarku, ali je dobro poznato lice i izvan svog sporta, pa ga je Međunarodna fudbalska federacija angažovala kao svog zvaničnog ambasadora, za područje Los Anđelesa, gdje živi i igra od transfera u tamošnje Lejkerse. S obavezama prine i tokom Svjetskog prvenstva u Sjedinjenim Američkim Državama, Meksiku i Kanadi.&nbsp;
Reprezentativac Slovenije očigledno je s radošću primio ponudu da svoju popularnost i uticaj iskoristi i u drugim vodama.
"Veoma sam ponosan. Svjetsko prvenstvo u fudbalu je najveći sportski događaj na svinetu i veoma sam uzbuđen. Oduvinek sam gledao fudbal, a gledam ga i sada. To je veliki dio mog života. Los Anđeles je veoma lijep grad sa sjajnom kulturom. Fudbal u Americi postaje sve popularniji, posebno ovdje u Los Anđelesu i mislim da je upravo zbog toga idealno što će ovaj grad biti jedan od domaćina".
Šteta samo što na Mundijalu sljedećeg ljeta najvjerovatnije neće imati priliku da navija za svoje "zmajčeke", jer skoro da nemaju nikakvu šansu da se plasiraju na najveće planetarno takmičenje.&nbsp;
"Sport može da izvuče najbolje iz ljudi, posebno tokom Svjetskog prvenstva. Ljudi se okupljaju da zajedno gledaju utakmice, da gledaju najbolje igrače na svjetu kako igraju za njihove zemlje. Veoma sam uzbuđen što ću biti ambasador svega toga", dodao je Slovenac.

Luka Dončić ima novi posao i to daleko od svijeta košarke

Selektor ženske seniorske fudbalske reprezentacije Crne Gore Mirko Marić objavio je danas spisak igračica za prijateljske mečeve sa Hrvatskom.
Utakmice su na programu &nbsp;24. oktobra u Zmijavcima i tri dana kasnije u Dugopolju.
Selektor Marić računa na 23 igračice.
Na spisku su golmanke - Anastasija Krstović (Sent Mihalji, Mađarska), Ajša Kalač (Olimpija Ljubljana, Slovenija) i Jovana Žugić (Leotar, BiH);
- odbrana - &nbsp;Aleksandra Popović (Agram, Hrvatska), Jelena Karličić, Darija Đukić (Fatih Vatan, Turska), Maja Šaranović (Budućnost), Helena Božić (Dinamo Moskva, Rusija), Nađa Stanović (Slavija Prag, Češka), Ivana Boričić (Ujpešt, Mađarska), Andrea Janjušević (Emina 2016, BiH), Tanja Malesija (Budaroši, Mađarska) i Jovana Sarić (Ekonomist);
- vezni red - Maša Tomašević (Inter, Italija), Jasna Đoković (Agram, Hrvatska), Selma Ličina (Nirnberg, Njemačka), Katarina Čađenović (SFK Sarajevo, BiH), Nađa Đurđevac i Sara Simonović (Sent Mihalji, Mađarska);
- napad - Armisa Kuč (ABB Fomget, Turska), Medina Dešić (Verder Bremen, Njemačka), Tatjana Osmajić (TSC, Srbija) i Jelena Petrović (SFK Sarajevo, BiH).

Marić objavio spisak za dvomeč sa Hrvatskom

Jeste, najjači je PES, ako mu date 10 odsto, poručio je u objavi na mreži Iks poslanik DPS Mihailo Anđušić, komentarišući izjavu predsjednika Skupštine Andrije Mandića, koji je kazao da je „PES najjača stranka u Crnoj Gori“.
Anđušić poručuje da je u pitanju „kvalitetno sprdanje sa koalicionim partnerima, međunarodnom zajednicom, građanima…“.
- Mada, svejedno: PES=DF - navodi poslanik DPS.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 48%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fpolitika%2Fmandic-mislim-da-je-pes-najjaci-mi-oni-i-demokrate-bicemo-vlast-od-2027&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>

Anđušić o Mandićevoj izjavi: Jeste, PES je najjača stranka u Crnoj Gori - ako joj date 10 odsto

Ministar zdravlja Crne Gore, dr Vojislav Šimun, boravio je u radnoj posjeti Domu zdravlja Rožaje, gdje se sastao sa menadžmentom ustanove i razgovarao o dosadašnjim rezultatima, izazovima i planovima za unapređenje zdravstvene zaštite u ovoj opštini.
Tokom posjete, ministru je prezentovan novi mamograf vrijedan 109.000 eura, koji značajno unapređuje dijagnostičke kapacitete Doma zdravlja, kao i dio objekta koji je prethodno bio oštećen u požaru, a koji je u međuvremenu potpuno renoviran.
- Naš cilj je da stvorimo uslove u kojima će se naši ljekari osjećati sigurno, motivisano i poštovano, bez potrebe da napuštaju manje sredine. Zdravstveni sistem mora da funkcioniše jednako kvalitetno u svakom dijelu Crne Gore - poručio je ministar Šimun tokom obilaska.
Ministar je naglasio da je povratak dijaspore i omladine jedan od ključnih ciljeva državne politike, te da stvaranje boljih uslova za rad i ostanak ljekara u manjim sredinama predstavlja osnov stabilnog funkcionisanja zdravstvenog sistema. Posebno je istakao važnost saradnje sa lokalnom samoupravom, koja, kako je rekao, „predstavlja temelj svakog uspješno organizovanog zdravstvenog sistema na lokalnom nivou“.
Direktor Doma zdravlja Rožaje, dr Mehmed Kurpejović, izrazio je zahvalnost ministru i Ministarstvu zdravlja na brzoj reakciji i pomoći nakon požara koji je zadesio ustanovu. „Zahvaljujući podršci Ministarstva zdravlja, u kratkom roku smo obnovili oštećeni dio objekta i obezbijedili bolje uslove za pacijente i zaposlene“, istakao je dr Kurpejović.
Ministar Šimun je podsjetio da je kroz povećanje zarada zdravstvenih radnika omogućeno unapređenje životnog standarda zaposlenih, dok jednostavniji put dobijanja specijalizacija dokazuje posvećenost Ministarstva unapređenju statusa i profesionalnih mogućnosti zdravstvenih radnika širom Crne Gore.
Posjeta Doma zdravlja Rožaje potvrđuje kontinuirani angažman Ministarstva zdravlja na jačanju zdravstvene infrastrukture i kvalitetnog pružanja usluga građanima u svim dijelovima zemlje.

Šimun posjetio Dom zdravlja Rožaje

Demokrate Alekse Bečića, koje upravljaju ključnim sektorima bezbjednosti i odbrane, kao i brojnim drugim važnim resorima u državi, iz godine u godinu bilježe strmoglav pad podrške. To potvrđuje i najnovije istraživanje CEDEM-a, prema kojem ovu partiju trenutno podržava svega 8,2% građana. Ovo je ozbiljan pad u odnosu na prošlu godinu, kada je prema istom istraživanju, podrška iznosila 10%. Podrška Demokratama, prema istraživanju CEDEM-a objavljenom u maju 2023. iznosila je 11,1 %.&nbsp; U tom kontekstu, ne iznenađuje što se Demokrate obračunavaju sa svakim ko se usudi da uputi i najmanju kritiku na njihov račun — posebno kada je riječ o sistemima kojima upravljaju, a koji su, po svemu sudeći, pred pucanjem. Čini se da partija Bečića i Borisa Bogdanovića, suočena s padom rejtinga, pokušava da upotrebom mehanizama sistema kojim upravlja zaustavi kritičko medijsko izvještavanje, pokušavajući time da spasi brod koji očigledno tone.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025101616104_ed0c58c73d43e50016337e18ef93a4a463f7092ec4a8db8d2e16033d9566cdd4.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2025101616104_ed0c58c73d43e50016337e18ef93a4a463f7092ec4a8db8d2e16033d9566cdd4" data-rendition-name="original" width="1179" height="679" loading="lazy" alt="gradikon"> </figure>  Crna Gora se ponovo nalazi u političkom haosu, u situaciji gdje najvažnije državne sisteme kontrolišu oni sa najmanjom podrškom građana. Demokrate, koje imaju presudnu ulogu u sektorima bezbjednosti, uživaju podršku znatno manju od Pokreta Evropa sad i koalicije Za budućnost Crne Gore. <h2>CEDEM-ovo istraživanje: Ko ima najveću podršku?</h2> Prema istraživanju Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), koje je sprovedeno od 25. septembra do 6. oktobra 2025. godine, da su naredne sedmice izbori, Demokratsku partiju socijalista (DPS) bi podržalo 25,8% birača, dok bi za koaliciju Za budućnost Crne Gore (ZBCG) glasalo 23,5%. Pokret Evropa sad (PES), koji je prošle godine bio u vrhu sa 26,3%, sada ima podršku od 20,3%, što predstavlja značajan pad od čak šest procentnih poena. S druge strane, DPS je zadržao stabilnu podršku – oko 26%, potvrđujući konstantu u glasačkom tijelu. <h2>Uporedni podaci iz prethodnih godina: DPS stabilno, Milojko u padu</h2> U istraživanju objavljenom u martu 2024. godine, PES je imao podršku od 26,3%, a DPS 26%. Ovi rezultati ukazuju na trend opadanja podrške PES-u, dok je DPS uspio da stabilizuje, pa i blago poveća, svoju poziciju.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025101616104_4ea8e07fa9382aa4d08d7ee6880d1701e6f929a1cd5a65f57eabacce5d36badd.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2025101616104_4ea8e07fa9382aa4d08d7ee6880d1701e6f929a1cd5a65f57eabacce5d36badd" data-rendition-name="original" width="1179" height="652" loading="lazy" alt="grafikon"> </figure>  Rezultati parlamentarnih izbora iz 2023. godine: “Zajedno” (DPS, SD, LP, DUA) – 70.228 glasova (23,22%) – 21 mandat Pokret Evropa sad – 77.203 glasa (25,53%) – 24 mandata “Hrabro se broji” (Demokrate i URA) – 37.730 glasova (12,48%) – 11 mandata “Za budućnost Crne Gore” (NSD, DNP, RP) – 44.565 glasova (14,74%) – 13 mandata Ovi rezultati dodatno potvrđuju da su Demokrate, uprkos upravljanju ključnim državnim sektorima, u ozbiljnom padu i bez značajnije podrške javnosti. U isto vrijeme, DPS bilježi stabilan rejting, a PES ozbiljan pad, što nagovještava moguću rekonstrukciju političke scene u bliskoj budućnosti.

Demokrate u slobodnom padu: Sad je jasno zašto Bečić i Bogdanović koriste državne institucije da uguše kritiku

Demokratsku partiju socijalista (DPS) bi, ukoliko bi naredne sedmice bili održani parlamentarni izbori, glasalo 25,8 odsto birača, a Za budućnost Crne Gore (ZBCG) 23,5 odsto, pokazalo je istraživanje Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).
Istraživanje, koje je CEDEM realizovao od 25. septembra do 6. oktobra, pokazuje da Pokret Evropa sad (PES) ima podršku 20,3 odsto ispitanika, Demokrate 8,2 odsto, Bošnjačka stranka i Evropski savez po pet odsto.&nbsp;
Prema istraživanju, Građanski pokret URA podržava 3,6 odsto birača, Pokret narodnog povjerenja 2,1 odsto, Albanski forum 1,8 odsto, Socijalističku narodnu partiju 1,4 odsto, Preokret 0,9 odsto, DUA 0,8 odsto, dok FORCA i Hrvatska građanska inicijativa imaju po 0,7 odsto podrške.
&nbsp;Direktorica CEDEM-a Nevenka Vuksanović je, na konferenciji za novinare povodom predstavljanja rezultata istraživanja „Političko javno mnjenje u Crnoj Gori“, kazala da je DPS u blagom padu u odnosu na prošlogodišnje istraživanje, a ZBCG u znatno većem porastu, dok pad bilježi i PES.&nbsp;
Ona je navela da je u istraživanju učestvovalo 1.006 ispitanika.&nbsp;
&nbsp;Vuksanović je rekla da 36 odsto građana smatra da se Crna Gora kreće pravim putem, 38 odsto da se kreće pogrešnim, dok je njih 25,9 odsto odgovorilo da ne zna ili ne može da procijeni. &nbsp;
&nbsp;Ona je kazala da je 9,2 odsto ispitanika veoma zadovoljno učinkom Vlade Milojka Spajića, 29,7 odsto uglavnom zadovoljno, 23,1 odsto uglavnom nezadovoljno, 21,3 odsto veoma nezadovoljno, a 16 7 odsto nema stav.
&nbsp;Vuksanović je navela da su najveći stepen povjerenja zavrijedile institucije zdravstvenog i sistema obrazovanja, pri čemu su brojne druge institucije doživjele pad povjerenja.
Porast povjerenja u odnosu na prošlo mjerenje, kako je dodala, ima &nbsp;i &nbsp;Vojska Crne Gore, dok Srpska pravoslavna crkva (SPC) bilježi pad.
&nbsp;- Vidimo veliki pad povjerenja u sudstvo, tužilaštvo, nevladin sektor i nešto manji pad povjerenja u političke partije- navela je Vuksanović.
&nbsp;Govoreći o rejtingu ministarstava, ona je kazala da je najbolje ocijenjeno Ministarstvo prosvjete, nauke i inovacija, dok je na drugom mjestu resor poljoprivrede.
&nbsp;Vuksanović je kazala da, od političara, najveću prosječnu ocjenu ima Milojko Spajić - 2,56, Jakov Milatović 2,49, Milan Knežević 2,39, Milo Đukanović 2,37, Danijel Živković 2,26, Andrija Mandić 2,18.

CEDEM: DPS bi podržalo 25,8 odsto birača, ZBCG 23,5 odsto, PES 20,3 odsto

Kakvo je to pomirenje, u kom jedna strana treba da se liši istine, da bi druga strana svoje laži i zablude mogla da proglasi za istinu?
Kakvo je to pomirenje, kada se očekuje da se jedna strana odrekne antifašizma, da bi biološki ili ideološki naslednici fašizma mogli da uživaju u paralelnoj realnosti samoobmane i aboliciji svojih predaka i njihovih zločina?
Kakvo je to pomirenje, po čijim se “pravilima” ima zaboraviti izdaja i prodaja države i nacije, zarad konvalidiranja zločina, izdaje, pravnog nasilja i gubljenja državno-pravne samostalnosti, o čemu su i stvarnost i istorija odavno dali ocenu?
Kakvo je to pomirenje, u kom jedna strana mora da pristane da bude sluga, da bi druga strana mogla da i dalje bude sluga? I kada je podaništvo postalo vrlina, da bi uopšte moglo da bude tema pomirenja?
Kakvo je to pomirenje, koje od prvih traži da se svaki junak, vojskovođa, pisac, pesnik, slikar, pevač, sportista, novinar… zaboravi ili zanemari, da bi ustupio mesto u pamćenju nekim opskurnim likovima bez ikakvih ličnih i profesionalnih kvaliteta i dostignuća, s jedinim “kvalitetom” – da su drugi?
Kakvo je to pomirenje, dođavola, kad jedna strana mora da prihvati stalno poništavanje i unižavanje države, a druga ne želi i ne prihvata da se odrekne ničega destruktivnog, antievropskog, podaničkog?
Kakvo je to pomirenje, da se ljudskost, saosećanje, kajanje, realnost, dobronamernost, humanost, dobrosusedstvo… jedne strane mora poništiti, da bi kompleksi, mitomanija, frustracije, integrisano zlo ili genetska izopačenost druge strane mogli da budu spokojni?
Kakvo je to pomirenje, kada jedna strana mora da prihvati uništavanje spomenika onih koji su državu gradili, razvijali i spašavali, i svih uspomena na njih, da bi druga strana mogla nesmetano da diže spomenike zločincima, ubicama, uništiteljima države i drugih Naroda i izmišlja njihovu slavu i “svetost”?
Kakvo je to pomirenje, zaboga, ako prva strana mora da bespogovorno prihvati da joj druga otme sve šta želi, a ono šta ne želi, da uništi, opogani ili denuncira?
Kakvo je to pomirenje, po čijim pravilima jedna strana treba da ćuti i trpi bahate, nedozrele, frustracijama gonjene poteze druge strane, koja, opet, može da divlja bez kontrole, uništava državu, privredu, resurse, poredak i čini sve da država bude pripojena drugoj ili bar pod njenim starateljstvom?
Kakvo je to pomirenje, kad jedna strana mora da prihvati da su moralni i fizički patuljci u stvari visokoetični i prečasni dvometraši, kako svoje istaknute “prvake” vidi ili predstavlja zaslepljena druga strana?
Kakvo je to pomirenje, u kome jedna strana ne sme ni da kritikuje drugu, dok druga i može i treba da proganja i kinji prvu, bez obzira na zakon i pravdu?
Kakvo je to pomirenje, u kome ubica postaje jednak ubijenom, u kome silovatelj biva izjednačen sa humanistom, u kome se jednako slave zločinac i heroj, u kome moral, plemenitost, čast, principijelnost, vrlina… dolaze na istu ravan sa moralnim nihilizmom i etičkim relativizmom?
Kakvo je to pomirenje, kada jedna strana treba da prihvati da je verske vođe druge strane negiraju, vređaju, ponižavaju, odbacuju, a državu koja im je zajednička tretiraju tek kao privremeno otuđeni deo druge države – čemu sve druga strana tercira?
Kakvo je to pomirenje, gde laž, izdaja, zabluda, frizirana istorija, nasilje, bezobrazluk, bahatost, primitivizam… moraju da budu prihvaćeni, jer to onda drugoj strani otvara mogućnost za ostvarenje njenih (u najvećem broju nečasnih) ciljeva?
Kakvo je to pomirenje, koje od pobednika traži da priznaju poraz, da bi poraženi mogli da se proglase za pobednika?

Pomirenje, i po babu i po stričevima

Crnogorski državljanin Filip Ivanović ubijen je sinoć u pucnjavi u naselju Beograd na vodi - potvrđeno je Portalu ETV.
Kako prenosi N1 Beograd, policija je sinoć pronašla tijelo muškarca (35) u tom beogradskom naselju.
"Telegraf" piše da je policija uhapsila osumnjičenog za ubistvo - Đ. Z. (21), kao i da se traga za još dvije osobe koje su pobjegle nakon zločina u kolima.
Kako navode, kod ubijenog muškarca su pronađena slovenačka dokumenta za koje se sumnja da su falisifikovana.
Doktorka Violeta Nikolić iz Hitne pomoći rekla je za RTS da je muškarac upucan sinoć u 23.13 sati u Bulevaru Vudro Vilsona i da je ekipa Hitne pomoći mogla samo da konstatuje smrt.

Tag: zaduzivanje