Nezaposlenost tri puta veća na sjeveru nego na jugu
Stopa nezaposlenosti u sjevernom regionu (23,6 odsto) gotovo je tri puta viša nego na Primorju (8,9 odsto), što ukazuje na slabiju privrednu aktivnost i naglašava potrebu za ciljanim mjerama regionalne politike zapošljavanja, konstatovano je u Završnom izvještaju o realizaciji nacionalne strategije zapošljavanja Crne Gore 2021–2025. i Akcionog plana zapošljavanja za 2025. godinu, piše Dan.
Regionalne razlike u pogledu ekonomske razvijenosti jasne su i po pokazateljima tržišta rada, a iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalnog dijaloga konstatuju da je povećanje zaposlenosti u manje razvijenim područjima, posebno u sjevernom dijelu zemlje, jedan od važnih ciljeva strateških politika.
– Podaci za treći kvartal 2025. godine potvrđuju izražene regionalne disparitete. Stopa zaposlenosti u sjevernom regionu iznosila je 48,9 odsto, što je za 13,6 procentnih poena niže u odnosu na primorski region, gdje je iznosila 62,5 odsto. Istovremeno, stopa nezaposlenosti u sjevernom region (23,6 odsto) bila je gotovo tri puta viša nego u primorskom regionu (8,9 odsto). Ovakve razlike ukazuju na strukturne izazove u regionalnom razvoju, uključujući slabiju privrednu aktivnost, ograničene investicije i manju diversifikaciju ekonomskih aktivnosti u sjevernom dijelu zemlje, što dodatno naglašava potrebu za ciljanim mjerama regionalne politike zapošljavanja – ocijenjeno je u završnom izvještaju.
Kada je riječ o mladima, odnosno populaciji starosti 15–24 godine, podaci za treći kvartal prošle godine ukazuju na pogoršanje indikatora tržišta rada za ovu ciljnu grupu.
– Stopa nezaposlenosti mladih 15–29 dostigla je nivo od 10,5 odsto u trećem kvartalu 2025. godine, dok je u 2024. godini iznosila 11,6 odsto (muškarci 12,5 odsto, a žene 10,7 odsto). Udio mladih koji ne rade i nisu u sistemu obrazovanja ili obuke (NEET) u 2024. godini za kategoriju 15–24 je 14,2 odsto, a za 15–29 udio je 16,5 odsto. U strukturi NEET starosne grupe (15-29) uočava se da je od ukupno 22.600 njih, 7.200 van radne snage, dok je 15.300 nezaposlenih NEET osoba – pokazuju podaci Ministarstva rada.
I poslednji raspoloživi podaci ovog resora ukazuju na i dalje prisutan rodni jaz na tržištu rada.
– Stopa aktivnosti žena iznosi 56,5 odsto, dok je kod muškaraca značajno viša i iznosi 67,7 odsto što ukazuje na manju uključenost žena u radnu snagu. Stopa zaposlenosti žena iznosi 51,9 odsto, dok je kod muškaraca 59,8 odsto, što potvrđuje da su muškarci i dalje zastupljeniji u ukupnoj zaposlenosti. Kada je riječ o stopi nezaposlenosti, ona kod žena iznosi 8,2 odsto, dok je kod muškaraca 11,6 odsto. Iako je stopa nezaposlenosti u ovom periodu viša kod muškaraca, niža stopa aktivnosti i zaposlenosti žena ukazuje na i dalje izražene strukturne razlike u položaju žena na tržišu rada – piše u izvještaju.
Na evidenciji nezaposlenih Zavoda za zapošljavanje (ZZZ) na kraju prošle godine nalazila su se i 8.174 lica sa invaliditetom, od čega je 5.053 (61,81 odsto) žena. U odnosu na kraj 2024, došlo je do smanjenja za 479 lica, ili 5,55 odsto.
– Najviše lica sa invaliditetom registrovano je u Birou rada Berane, 1.850 (22,63 odsto), zatim u Birou rada Rožaje, 1.734 (21,21 odsto), i u Birou rada Bijelo Polje, 757 (9,26 odsto). Posmatrano prema nivoima obrazovanja, najviše lica sa invaliditetom je bez zanimanja i stručne spreme, 4.511 (55,18), zatim sa III nivoom obrazovanja, 1.793 (21,93 odsto), i IV nivoom 1.617 (19,78) – pokazuju podaci Ministarstva rada.
Poseban izazov dugoročna nezaposlenost
U izvještaju je ukazano da dugoročna nezaposlenost predstavlja jedan od ključnih izazova na tržištu rada u Crnoj Gori. U trećem kvartalu 2025. godine, prema podacima Monstata, učešće dugoročne nezaposlenosti u ukupnoj nezaposlenosti iznosilo je 70 odsto.
– Visoko učešće dugoročno nezaposlenih lica povezano je sa više faktora koji utiču na trajanje nezaposlenosti, uključujući strukturne promjene na tržištu rada, neusklađenost vještina sa potrebama poslodavaca, regionalne neravnoteže i sporiju ekonomsku dinamiku, što otežava brži povratak nezaposlenih na tržištu rada – pokazuje izvještaj.