Crna Gora ostaje posvećena evropskom putu i sprovođenju reformi koje donose suštinske promjene građanima, kazala je danas ministarka evropskih poslova Maida Gorčević tokom sastanka sa Klaudijom Plakolm, saveznom ministarkom za Evropu, integracije i porodicu Republike Austrije.
Plakolm je u zvaničnoj posjeti Crnoj Gori.
- Razgovor dvije ministarke protekao je u znaku evropskih vrijednosti, saradnje i zajedničkog razumijevanja da evropske integracije nijesu samo politički proces, već i ulaganje u budućnost mladih generacija - navode iz Ministarstva.&nbsp;
Saopšteno je da su eazgovarale o napretku Crne Gore u pregovaračkom procesu, važnosti reformi i podršci Austrije evropskoj perspektivi regiona, ističući da se evropski put ne mjeri samo usklađivanjem politika, već i sposobnošću društva da njeguje povjerenje, znanje i aktivno građanstvo.
- U tom procesu, posebno mjesto imaju mladi – oni koji Evropsku uniju ne doživljavaju samo kao spoljnopolitički cilj, već kao prostor mogućnosti, solidarnosti i zajedničkih vrijednosti - poručila je Gorčević.

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

1084x550

thumbnail

Gorčević sa Plakolm: Crna Gora ostaje posvećena evropskom putu i sprovođenju reformi koje donose suštinske promjene građanima

Austrijska ministarka za evropska pitanja Klaudija Plakolm, članica Austrijske narodne partije (ÖVP), zahtijevala je da se ubrza proširenje Evropske unije.&nbsp;
- Na Zapadnom Balkanu moraju konačno da uslijede konkretni koraci koji će biti osjetni za stanovništvo - rekla je ona u intervjuu za APA.
Ona se nada da će EU primiti prve kandidate za članstvo „u narednih nekoliko godina“, a najkasnije do 2030. godine. S obzirom na agresivnu trgovinsku politiku američkog predsjednika Donalda Trampa, ona smatra da Evropa mora „sama da preuzme inicijativu“, umjesto da se samo nada.
Plakolm ističe da se „više od 20 godina priča o Zapadnom Balkanu, ali bez značajnog napretka, jer najčešće susjedne zemlje koče proces“. U tom kontekstu, otvorena je za mogućnost ograničavanja prava veta unutar EU.
- Bilo bi korisnije kada bismo mogli neke korake da preduzmemo brže, a da se tek na kraju procesa ponovo vratimo na jednoglasnost. Ali i dalje smatram da je važno da u ključnim pitanjima pronađemo saglasnost i vodimo dijalog - rekla je ona.
EU rizikuje da izgubi kredibilitet na Zapadnom Balkanu, upozorava ministarka.
- Postoji opasnost da, ako propustimo evropsku integraciju, Zapadni Balkan postane igračka drugih globalnih sila - rekla je, vjerovatno aludirajući na uticaj Rusije i Kine.
- Osjeća se, posebno kada se osvrnemo na demonstracije u Srbiji, da je stanovništvo više nego ikada spremno za reforme, za evropske integracije i da su mu sada konačno potrebna konkretna poboljšanja. Vidi se da to podržavaju i mladi ljudi, studenti koji izlaze na ulice i imaju zahtjeve za političare - objasnila je tridesetogodišnja ministarka za Evropu, integracije i porodicu.
Plakolm se zalaže za „postepenu integraciju“ naprednijih kandidata u EU, kroz uključivanje u EU programe.
- Već sada možemo da idemo korak po korak i širimo, ili pokrećemo evropske programe u zemljama koje su već na dobrom putu - rekla je ona.
Zemlje koje smatra najnaprednijima su Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Albanija. Na pitanje da li bi one mogle postati članice do 2030, odgovorila je: „Nadam se, to bih voljela.“
Za status kandidata Ukrajine kaže da je to bila geopolitička odluka.
- Jasno je da podržavamo Ukrajinu kao Austrija i kao EU, jer je 24. februara 2022. napadnuta zemlja na evropskom tlu. A bliže približavanje našim evropskim principima, našim vrednostima može biti samo od koristi. Ali čak i ako se rat za agresiju Rusije uskoro završi, Ukrajina neće biti spremna da postane članica Evropske unije preko noći - kazala je austrijska ministarka. Ona je podsjetila da je proces za neke zemlje trajao i više od 20 godina.
- U tom pogledu, Zapadni Balkan je daleko ispred Ukrajine - istakla je ona.
Na prijedlog o članstvu Kanade u EU, koji je predložio bivši njemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel, oštri protivnik Trampovih ideja o aneksiji, Plakolm nije reagovala pozitivno.
- Već ima dovoljno kandidata koji čekaju - kazala je ona.&nbsp;
Međutim, smatra da EU treba da ojača svoje međunarodne partnerske odnose – i sa Kanadom.
Govoreći o aktuelnim globalnim turbulencijama, koje su, između ostalog, izazvane Trampovom trgovinskom politikom, Plakolm je pozvala na jačanje evropskog samopouzdanja.
- Važno je da se Evropa ne povuče, da jačamo stratešku suverenost, da ne zavisimo od milosti drugih i da budemo viđeni kao snažan globalni igrač, a ne kao pijun - dodala je ona.
EU je uporedila sa „starim brodom koji stoji na moru i čeka povoljan vjetar“, dodajući da „možemo i sami da okrenemo jedra kako bismo iskoristili vjetar“.
Po pitanju trgovinskog sporazuma sa državama Mercosura, kaže da još ima prostora za razgovore, posebno zbog zabrinutosti koje dijele i druge EU zemlje.&nbsp;
- Austrija nije usamljena. Treba da pronađemo pametnu sredinu koja će omogućiti pristup novom tržištu za našu industriju, posebno auto-industriju. Dva od tri eura u Austriji se zarađuju izvozom - dodala je ona.
Plakolm pozdravlja plan Evropske komisije za jačanje evropske odbrane (ReArm Europe/Readiness 2030).
- Drago mi je što preuzimamo odgovornost da se sami ojačamo, posebno po pitanju odbrane. Austrija će, u skladu sa svojim ustavom, iskoristiti sve dostupne mogućnosti, posebno finansijske - istakla je ona.
Govoreći o budžetu EU nakon 2027, podvukla je da će Austrija, koja se trenutno bori sa visokim budžetskim deficitom, nastaviti da se zalaže za štedljiv pristup.
- Naša pozicija ostaje nepromijenjena jer će i naš status neto doprinosioca Evropskoj uniji takođe ostati nepromijenjen. Stoga se, naravno, zalažemo za pažljivo i razborito korišćenje finansijskih resursa Evropske unije. Postojao bi određeni potencijal za efikasnost i uštede kada bismo se manje gubili u detaljima i sitnicama. Dakle, višegodišnji finansijski okvir treba da odražava i to što se mi bavimo velikim pitanjima, odbranom i bezbjednosti konkurentnosti - kazala je ona.
Na pitanje da li bi EU mogla finansirati i planirani evropski protivvazdušni štit (Sky Shield), odgovorila je: „Takve stvari možemo svakako razmotriti.“
Ministarka se uzdržala od oštre kritike mađarskog blokiranja odluka EU, tvrdeći da je dijalog ono što je činilo Evropu snažnom.
Na pitanje da li podržava anti-EU retoriku Viktora Orbana, odgovorila je: „Ne. I ovim pitanjima se bavimo sasvim jasno. Ali vjerujem da uskraćivanje dijaloga zapravo samo jača poziciju jedne države članice.“
O namjeri Mađarske da napusti Međunarodni krivični sud rekla je da to mora da se poštuje, jer svaka zemlja odlučuje za sebe, i navela da neke velike demokratije poput SAD i Izraela nisu članice tog suda.
Kada je riječ o velikim digitalnim platformama poput TikToka, Plakolm traži strožu regulaciju od strane EU.
- Imamo pravni okvir – Digital Services Act, taj okvir mora da funkcioniše. Moramo imati mogućnost da tražimo posljedice za platforme koje ne žele da sarađuju i ne brišu radikalne, antidemokratske i ekstremističke sadržaje - rekla je ona.
Zabrana bi, kaže, trebalo da bude krajnja mjera, jer bi se u suprotnom problem samo preselio na druge kanale.

Austrijska ministarka: Najnaprednije Crna Gora, S. Makedonija i Albanija, voljela bih da uđu u EU do 2030.

Uprkos gotovo potpunoj blokadi interneta i telefonskih veza, iz Irana i dalje pristižu snimci i svjedočenja koji ukazuju da se veliki broj građana ponovo vratio na ulice širom zemlje. Protesti su ušli u 14. dan, a vlasti su dodatno pojačale bezbjednosne mjere i represiju.
Državna televizija emituje snimke spaljenih primjeraka Kurana i demonstrante opisuje kao „naoružane kriminalce“. Iranska vojska se zvanično oglasila, zaprijetivši upotrebom sile protiv učesnika protesta, dok je za naredne dane najavljen i provladin kontraprotest u Teheranu.
Prema navodima BBC-ja, bolnice širom Irana su preopterećene ranjenim demonstrantima, među kojima je veliki broj onih sa prostrelnim ranama, uključujući i povrede glave. Istovremeno, režim je dodatno ograničio pristup internetu i telefonskim komunikacijama, pokušavajući da spriječi širenje informacija.
U egzilu se oglasio i prognani princ Reza Pahlavi, koji je pozvao građane da zauzmu gradske centre, pokrenu opšti štrajk i poručio da se „priprema za povratak“. Prema procjenama, milioni ljudi odazvali su se pozivima na proteste u više iranskih gradova.
Iranske vlasti saopštile su da je u dosadašnjim sukobima poginulo najmanje 65 osoba, dok je više od 2.300 ljudi uhapšeno. Vrhovni vođa Irana, Ali Hamnei, zaprijetio je oštrim odgovorom i optužio strane sile da stoje iza, kako je naveo, pokušaja destabilizacije države.
Bivši američki predsjednik Donald Tramp upozorio je Teheran da bi Sjedinjene Američke Države mogle reagovati ukoliko dođe do masovnih ubistava demonstranata.

Teheran: Demonstranti skandiraju ''smrt Hamneiju'', blokirane internet i telefonske veze

Organizovane kriminalne grupe sa Balkana imaju razvijene veze u Venecueli, što potvrđuju brojne zapljene kokaina, hapšenja i sudski postupci. Međunarodne agencije, poput EUROPOL-a i INTERPOL-a, označavaju ih kao ključne aktere u krijumčarenju kokaina iz Latinske Amerike u Evropu. Venecuela ima značajnu ulogu kao tranzitna država, jer predstavlja strateški izlaz ka Atlantiku, odakle se droga transportuje direktno u Evropu ili preko Zapadne Afrike.
Ipak, kako ističe Saša Đorđević iz Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC), Venecuela nije primarna tačka za balkanske grupe. Daleko važniju ulogu imaju Kolumbija, Brazil i u posljednje vrijeme Ekvador. Hapšenje venecuelanskog lidera Nikolasa Madura i akcije SAD-a, prema njegovoj procjeni, neće bitno poremetiti ove mreže, jer su izuzetno prilagodljive i brzo pronalaze alternativne rute.
Veze balkanskih kriminalnih grupa s Venecuelom posebno su razotkrivene zapljenom pet tona kokaina kod Arube 2020. godine, kada je uhapšeno 11 crnogorskih državljana. Istrage su tu pošiljku povezale sa kriminalnom mrežom iz Srbije, bliskom kavačkom klanu iz Crne Gore. Međunarodni izvještaji ukazuju da Venecuela ostaje ključna tranzitna zona zbog slabe kontrole, kombinovanja pomorskog i avio-saobraćaja i duboke infiltracije kriminala u državne strukture.

Venecuelanske veze kriminalnih grupa sa Balkana i šverc kokaina

Šavnički vatrogasci zaputili su se ka putnom pravcu Krnja Jela - Semolj - Dragovića Polje.
Prema prvim informacijama, koje su potvrđene Portalu Analitika, tamo je zaglavljeno više lica u automobilu.
Kako je saopšteno ovo portalu, riječ je o izuzetno nepristupačnom terenu.
Ekipa šavničkih vatrogasaca upućena je ka tunelu Semolj, pri čemu za sada nije poznata precizna lokacija na kojoj se zavijane osobe nalaze.
Toj službi je slučaj prijavljen posredstvom OKC-a.

Šavnik: Zavijano više osoba kod Semolja, vatrogasci krenuli prema njima

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei podigao je bezbjednosne službe zemlje na najviši stepen pripravnosti, jer protesti prijete da sruše režim, a dosad je potvrđeno da je najmanje 65 demonstranata ubijeno tokom sukoba, piše britanski list "Telegraf", pozivajući se na neimenovane iranske zvaničnike.
Ajatolah Ali Hamnei naredio je Korpusu islamske revolucionarne garde (IRGC) da uspostavi kontrolu nad situacijom u zemlji, zbog straha od prebjega redovnih oružanih snaga i policije.
- Vođa je naredio IRGC-u da bude na najvišem nivou pripravnosti, čak i višem nego tokom junskog rata (sa Izraelom). On je u bližem kontaktu sa IRGC-om nego sa vojskom ili policijom, jer vjeruje da je rizik od prebjega IRGC-a gotovo nepostojeći, dok su drugi prebjegli ranije. Stavio je svoju sudbinu u ruke IRGC-a- naveo je britanskom listu visoki iranski zvaničnik koji je želio da ostane anoniman.
"Telegraf" piše da bezbjednosne službe tragaju za policajcima koji su odbili da pucaju na demonstrante.
Kurdska grupa za ljudska prava Hengav, bazirana u Norveškoj, navela je da su vlasti Irana uhapsile nekoliko pripadnika snaga bezbjednosti koji su odbili da pucaju na demonstrante.
Neimenovani iranski zvaničnici rekli su "Telegrafu" da je zemlja u većem stepenu pripravnosti nego tokom rata sa Izraelom prošle godine, i da su "podzemni raketni gradovi" stavljeni u pripravnost.

Tag: klaudija-plakolm

Gorčević sa Plakolm: Crna Gora ostaje posvećena evropskom putu i sprovođenju reformi koje donose suštinske promjene građanima

Austrijska ministarka: Najnaprednije Crna Gora, S. Makedonija i Albanija, voljela bih da uđu u EU do 2030.

Teheran: Demonstranti skandiraju ''smrt Hamneiju'', blokirane internet i telefonske veze

Venecuelanske veze kriminalnih grupa sa Balkana i šverc kokaina

Šavnik: Zavijano više osoba kod Semolja, vatrogasci krenuli prema njima

Protesti u Iranu: Više od 65 demonstranata ubijeno, Hamnei podigao bezbjednosne službe na najviši stepen pripravnosti

PRATITE TVe UŽIVO