<article><p>Uprava za statistiku (Monstat) odgovorila je na zahtjev Crnogorskog helsinškog odbora (CHO) i dostavila podatke iz popisa koji se odnose isključivo na domicilno stanovništvo - u odnosu na etničku, odnosno nacionalnu pripadnosti i jezik kojim govore.</p><p>Prema tim podacima, Crnogoraca ima 252207 – tj 44.57 odsto; Srba 187309 – odnosno 33.10 odsto; Bošnjaka 55493 iliti 9.81 odsto; Albanaca 28388 – 5.02 odsto; Muslimana 9705 – 1.72 odsto; Hrvata 4082 – 0.72 odsto; Bosanaca 199 – 0.04 odsto.</p><p>Crnogoraca muslimana ima 290 – tj 0.05 odsto; Crnogoraca – Srba 1216 – 0.21 odsto; Egipćana 518 – 0.09 odsto; Goranaca 153 – 0.03 odsto; Jugoslovena 1397 – 0.25 odsto; Mađara 120 – 0.02 odsto; Makedonaca 395 – 0.07 odsto; Muslimana – Crnogoraca 214 – 0.04 odsto; Njemaca 43 – 0.01 odsto; ostalih nacija: 935 – 0.16 odsto.</p><p>U podatak „ostalo“ spada 940 ljudi – sa 0.17 procenata, a u „regionalnu pripadnost“ 354 sa 0.06 odsto.</p><p>Bokelja ima 628 – 0.11 odsto; Roma 3376 – 0.60 odsto; Rusa 124 – 0.02 odsto, Slovenaca 151 – 0.03 odsto; Srba – Crnogoraca 1618 – 0.29 odsto; Turaka 71 – 0.01 odsto; Ukrajinaca 25 – 0.00 odsto; a 15853 ne želi da se izjasni – odnosno 2.80 procenta je bez odgovora.</p><p>Prema podacima koji se odnose na domicilno stanovništvo, crnogorskim jezikom govori 211259 – 37.34 odsto; srpskim 249665 – 44.13 odsto; bosanskim 40583 – 7.17 odsto; albanskim 28605 – 5.06 odsto; ruskim 101 – 0.02 odsto; srpsko-hrvatskim 12014 – 2.12 odsto.</p><p>O ovom pitanju na popisu nije željelo da se izjasni 9644 osoba, tj 1.70 odsto.</p><p>Romskim govori 2781 – 0.49 odsto; ostalim jezicima 1267 – 0.22 odsto; ukrajinskim 15 – 0.00 odsto; hrvatskim 1580 – 0.28 odsto; bošnjačkim 1841 – 0.33; turskim 18 – 0.00 odsto; crnogorsko-srpsko-bosansko-hrvatskim 1653 – 0.29 odsto; maternjim 1377 – 0.24 odsto; crnogorsko-srpskim 1290 – 0.23 odsto; srpsko-crnogorskim 1121 – 0.20 odsto; makedonskim 182 – 0.03 odsto; engleskim 33 – 0.1 odsto; njemačkim 28 – 0.00 odsto; hrvatsko-srpskim 146 – 0.03 odsto; goranskim 115 – 0.02 odsto; bokeljskim 158 – 0.03 odsto; jugoslovenskim 152 – 0.03 odsto, a ostalim jezicima govori 176 ljudi – 0.03 odsto.</p></article>

<p>Uprava za statistiku (Monstat) odgovorila je na zahtjev Crnogorskog helsinškog odbora (CHO) i dostavila podatke iz popisa koji se odnose isključivo na domicilno stanovništvo - u odnosu na etničku, odnosno nacionalnu pripadnosti i jezik kojim govore.</p>
<p>Prema tim podacima, Crnogoraca ima 252207 – tj 44.57 odsto; Srba 187309 – odnosno 33.10 odsto; Bošnjaka 55493 iliti 9.81 odsto; Albanaca 28388 – 5.02 odsto; Muslimana 9705 – 1.72 odsto; Hrvata 4082 – 0.72 odsto; Bosanaca 199 – 0.04 odsto.</p>
<p>Crnogoraca muslimana ima 290 – tj 0.05 odsto; Crnogoraca – Srba 1216 – 0.21 odsto; Egipćana 518 – 0.09 odsto; Goranaca 153 – 0.03 odsto; Jugoslovena 1397 – 0.25 odsto; Mađara 120 – 0.02 odsto; Makedonaca 395 – 0.07 odsto; Muslimana – Crnogoraca 214 – 0.04 odsto; Njemaca 43 – 0.01 odsto; ostalih nacija: 935 – 0.16 odsto.</p>
<p>U podatak „ostalo“ spada 940 ljudi – sa 0.17 procenata, a u „regionalnu pripadnost“ 354 sa 0.06 odsto.</p>
<p>Bokelja ima 628 – 0.11 odsto; Roma 3376 – 0.60 odsto; Rusa 124 – 0.02 odsto, Slovenaca 151 – 0.03 odsto; Srba – Crnogoraca 1618 – 0.29 odsto; Turaka 71 – 0.01 odsto; Ukrajinaca 25 – 0.00 odsto; a 15853 ne želi da se izjasni – odnosno 2.80 procenta je bez odgovora.</p>
<p>Prema podacima koji se odnose na domicilno stanovništvo, crnogorskim jezikom govori 211259 – 37.34 odsto; srpskim 249665 – 44.13 odsto; bosanskim 40583 – 7.17 odsto; albanskim 28605 – 5.06 odsto; ruskim 101 – 0.02 odsto; srpsko-hrvatskim 12014 – 2.12 odsto.</p>
<p>O ovom pitanju na popisu nije željelo da se izjasni 9644 osoba, tj 1.70 odsto.</p>
<p>Romskim govori 2781 – 0.49 odsto; ostalim jezicima 1267 – 0.22 odsto; ukrajinskim 15 – 0.00 odsto; hrvatskim 1580 – 0.28 odsto; bošnjačkim 1841 – 0.33; turskim 18 – 0.00 odsto; crnogorsko-srpsko-bosansko-hrvatskim 1653 – 0.29 odsto; maternjim 1377 – 0.24 odsto; crnogorsko-srpskim 1290 – 0.23 odsto; srpsko-crnogorskim 1121 – 0.20 odsto; makedonskim 182 – 0.03 odsto; engleskim 33 – 0.1 odsto; njemačkim 28 – 0.00 odsto; hrvatsko-srpskim 146 – 0.03 odsto; goranskim 115 – 0.02 odsto; bokeljskim 158 – 0.03 odsto; jugoslovenskim 152 – 0.03 odsto, a ostalim jezicima govori 176 ljudi – 0.03 odsto.</p>

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

thumbnail

Popis

Državljani Crne Gore

Podaci

Crnogorci

Srbi

Bošnjaci

Albanci

Rusi

Društvo

Podaci o domicilnom stanovništvu: Crnogoraca ima 44.57 odsto, Srba 33.10, Bošnjačka 9.81, Albanaca 5.02...

<p>U Crnoj Gori u posljednja 24 sata dogodilo se deset saobraćajnih nezgoda, u kojima su dvije osobe teže povrijeđene, a 11 lakše.<br/>
<br/>
Iz Operativno-komunikacionog centra Uprave policije kazali su da su se u Podgorici dogodile četiri saobraćajne nezgode, na Cetinju dvije.<br/>
<br/>
Po jedna nezgoda evidentirana je u Baru, Kotoru, Bijelom Polju i Nikšiću.<br/>
<br/>
Izdato je 357 naloga za uplatu novčanih kazni i podnijeto 46 prekršajnih prijava.<br/>
<br/>
Policija je oduzela pet pari registarskih tablica.</p>

Za 24 sata deset saobraćajnih nezgoda

<p>U drugoj od tri epizode gostovanja <b>Aleksandra Radunovića Popaja </b>u serijalu „Ne pričam ti o tome“, govorio je o nesvakidašnjim promocijama albuma „Moja domovina“, neposlušnim kamilama tokom snimanja TV filma o porijeklu Crnogoraca, o tome zašto je Goran vodio „Top Volley“ iz kreveta, o saobraćajnim nezgodama tokom snimanja skeča sa Isusom, o Gajovom lelekanju za Ljubom, o tome kako su jeli kukuruz na bini tokom tribine „Barskog ljetopisa“, o malom Sliškoviću i fenomenu „Purašević“.</p>
<p>Urednik i voditelj <b>Željko Milović.</b></p>
<p>Emisiju Ne pričam ti o tome možete pogledati u petak u 22h na TV E.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fw5vRRXqnQaY&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

Druga epizoda gostovanja Aleksandra Radunovića Popaja u petak u 22

<p>Potpredsednik Vlade Srbije <b>Aleksandar Vulin </b>okomio se na opozicionare koji su na Gradskoj kući u Novom Sadu okačili transparent „Krvave su vam ruke“. Vulin nije štedeo ružne reči u uzaludnom pokušaju da spere odgovornost za zločin na Železničkoj stanici sa vlasti kojoj i sam pripada. Za Vulina su članovi Pokreta slobodnih građana „silovatelji“, „politički lešinari”, “profesionalni demonstranti koji žive od tuđeg bola” i koriste užasnu tragediju za političke ciljeve.</p>
<p>Par dana kasnije ponovio je napad na sve pobunjene građane koji traže pravdu za 14 nevinih žrtava rušenja nadstrešnice u Novom Sadu, tvrdeći da su oni “lešinari, profesionalni demonstranti, NVO ološ”, a usput je masno slagao da će siledžije koje su rušile Gradsku kuću biti pronađene i kažnjene. Ništa od te najave se neće ostvariti, jer je policija tokom demonstracija u Novom Sadu hapsila isključivo građane koji nisu ništa ružno uradili, dok je rušilačke huligane zaobilazila u širokom luku. Razlog je jednostavan – vandali su zapravo falanga pod komandom naprednjaka, neće ljudi da hapse svoje službenike.</p>
<h2>Približavanje Rusiji i Belorusiji</h2>
<p>Retke trenutke koje provodi u Srbiji Vulin koristi za svoju omiljenu delatnost – satanizovanje i zastrašivanje svakog ko drugačije misli, pruža otpor naprednjačkom režimu i ne miri se sa postepenim pretvaranjem ove zemlje u diktaturu. Poslednjih dana Vulinu je bilo puno srce kad je video kako policija i parapolicija mlate i hapse demonstrante po Novom Sadu, kako privode nedužne ljude koje potom preuzimaju pokorni tužioci i sudije, da bi ih strpali u pritvor od 30 dana, uprkos svakom zakonu i zdravom razumu.</p>
<p>Srbija najzad počinje da liči na države u kojima Vulin rado boravi – Rusiju i Belorusiju, što u njemu izaziva neskriveno zadovoljstvo i napade radosti. Takav je to primerak ljudske vrste: raduje se samo tuđoj patnji, samo režimsko nasilje nad pobunjenim građanima može da mu ogreje dušu. Vulin svako malo skokne u zemlje koje su se odavno obračunale sa opozicijom, slobodom govora, drugačijim mišljenjem, osnovnim ljudskim pravima i ostalim izmislicama trulog Zapada.</p>
<p>Nedavno je bio u trodnevnoj poseti Belorusiji, pre toga je boravio na samitu BRIKS-a u Kazanju, zajedno sa još troje ministara, a pre toga je svaki čas putovao u Rusiju, gde se viđao sa najvišim političkim zvaničnicima, uključujući i Putina, kao i predstavnicima bezbednosnih službi, prevashodno Federalne službe bezbednosti, naslednice zloglasnog zločinačkog KGB-a.</p>
<h2>Ujedinjeni u progonu opozicije</h2>
<p>Prilikom posete Belorusiji, Vulin se sastao sa Lukašenkovim ministrom unutrašnjih poslova Ivanom Kurbakovim i dogovorio zajedničku obuku policije Srbije i Belorusije. Komični detalj sa tog dogovora je što obuhvata i zajedničku obuku u oblasti borbe protiv terorizma, a Belorusija, kao vazal Rusije, upravo pomaže terorističkim akcijama Kremlja.</p>
<p>U Rusiji se Vulin sastajao sa sa direktorom Spoljne obaveštajne službe te zemlje Sergejom Nariškinom i direktorom Federalne službe bezbednosti Aleksandrom Bortnikovim. Tim povodom Vlada Srbije izdala je saopštenje u kom se kaže da su Vulin i Nariškin razgovarali o “daljem unapređenju i jačanju saradnje struktura bezbednosti dveju zemalja”, a sa Bortnikovim o “nastavku saradnje bezbednosnih struktura Srbije i Rusije i suočavanju sa zajedničkim izazovima”.</p>
<p>U prevodu na srpski, bezbednosne strukture bratskih zemalja neće raditi ono što im je posao koji predviđaju zakoni, već će nastaviti sa progonom opozicionara, političkih aktivista, slobodnomislećih pojedinaca i svih drugih građana koji bi mogli da ugroze diktatorsku vlast Aleksandra Vučića i Vladimira Putina.</p>
<p>Naslednici sovjetskih čekista pohvalili su srpskog podanika za dosadašnji rad. Nariškin je istakao napore Aleksandra Vulina koji je, obavljajući funkcije ministra odbrane, unutrašnjih poslova i direktora Bezbednosno-informativne agencije, “uticao na razvoj dobrih odnosa srpskih i ruskih službi”, a Bortnikov je zahvalio Vulinu &nbsp;na “profesionalizmu i dosadašnjem doprinosu unapređenju saradnje srpskih i ruskih službi”. To bi u prevodu na srpski trebalo da znači da je srpska BIA pala pod upravu FSB-a, ili da bar radi za interese strane službe.</p>
<h2>Srpsko-ruska saradnja</h2>
<p>Kako ta saradnja konkretno u praksi izgleda videlo se 2021. godine, kad je Vulin bio ministar policije. U maju te godine ruski opozicionari su u Beogradu održali sastanak. Tokom boravka u glavnom gradu bili su praćeni i prisluškivani, a Vulin je, po svedočenju Vladimira Kara-Murze, otputovao u Moskvu i o tom sastanku obavestio ondašnjeg prvog čoveka Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaja Patruševa. Tom prilikom Vulin je Patruševu predao transkripte razgovora ruskih opozicionih aktivista, a potom je jedan od njih uhapšen – Andrej Pivovarov. Nešto kasnije, uhapšen je i Kara-Murza i osuđen na 25 godina robije. Srećom, obojica su oslobođeni u avgustu ove godine, u najvećoj razmeni zarobljenika između Zapada i Rusije još od vremena Hladnog rata.</p>
<p>Vulin i Patrušev su 2020. dogovorili zajedničku borbu Srbije i Rusije protiv obojenih revolucija, pa su formirali i radnu grupu koja treba da nadgleda opozicione aktiviste, nevladine organizacije i slobodne novinare. Nakon toga, Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija Vlade Srbije počela je proveru finansiranja grupe nevladinih i medijskih organizacija i pojedinaca.</p>
<p>Zvanični razlog je bio utvrđivanje da li narečeni sumnjivci “imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca”. Stvarni razlozi ove operacije bili su progon i zastrašivanje kritičara Vučićevog režima, po tom kriterijumu su se i našli na listi za proveru, nikom nije padalo na pamet da proverava poslovanje “Informera” ili TV Pink. Javnost se tada pobunila i suprotstavila progonu po ruskom modelu, pa je operacija neslavno propala.</p>
<h2>Odlikovanje od FSB-a</h2>
<p>Vulin je za verno služenje ruskim službama adekvatno nagrađen. Početkom ove godine direktor FSB-a Aleksandar Bortnikov odlikovao je Vulina u Moskvi Ordenom za saradnju ruske Federalne službe bezbednosti. Dakle, Vulinova odanost naslednici zloglasnog NKVD-a i KGB-a dobila je i zvaničnu potvrdu, čovek koji je u Srbiji bio na najodgovornijim državnim funkcijama dobio je odlikovanje od strane tajne službe. I nikom ništa, to je prošlo bez nekih burnijih reakcija, iako bi ovakav presedan trebalo da predstavlja alarm za uzbunu. Međutim, u srpskoj javnosti kao da su se svi pomirili sa robovanjem Kremlju, kao da je to nekakva neizbežna sudbina, a ne plod odluke naprednjačkog režima sa Aleksandrom Vučićem na čelu.</p>
<p>Pritom, Vulin mirno izjavljuje kako “u Srbiji i dalje postoji antivladin potencijal, ali je situacija u zemlji trenutno mirna i stabilna, delom zahvaljujući i ruskim obaveštajnim službama”. Dakle, ruske službe kontrolišu stanje srpskog društva. Da li je Srbija postala ruska gubernija, a da nas o tome niko nije obavestio?</p>
<p>Svakakvih čuda je bilo u istoriji ove nesrećne zemlje, ali da u Vladi stoluje osoba koja otvoreno radi za drugu državu i još se hvali time, to se nije događalo ni u najmračnijim danima srpske povesti. Nije teško zamisliti šta bi se desilo nekom ministru u epohi socijalizma da je dobio orden od KGB-a, samo što je takva situacija posve nezamisliva, to prevazilazi najluđu maštu pisaca špijunskih romana. Ali ono što bi u književnom delu delovalo neubedljivo, nemoguće, pa čak i glupo – u našoj takozvanoj stvarnosti je notorna činjenica na koju se malo ko obazire. Dubina naše propasti je gotovo nesaglediva, da bi se zavirilo u taj mračni ponor treba imati čelične živce i jak želudac.</p>
<h2>Srpska verzija Ježova i Berije</h2>
<p>Zato nikog ne treba da čude scene koje ovih dana gledamo po novosadskim ulicama. Navodni policajci u civilu koji premlaćuju mirne demonstrante, navodni pripadnici BIA-e koji kidnapuju aktivistkinje i odvode ih u nepoznatom pravcu, ne dozvoljavajući im da pozovu advokata ili porodicu, hapšenje nekadašnjeg potpredsednika Pokrajinske Vlade Gorana Ješića zbog napada na službeno lice koje se nije legitimisalo i više podseća na nekog kriminalca nego na policajca – sve su to regularne pojave u državama koje Vučiću, Vulinu i ostalim totalitarcima služe kao uzor. Juče u Moksvi i Minsku, danas u Novom Sadu, a sutra u celoj Srbiji.</p>
<p>Nije Aleksandar Vulin ponovo ušao u Vladu slučajno. Vučić je bio primoran da se privremeno odrekne svog najvernijeg saradnika nakon što se Vulin našao na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država. Ministarstvo finansija SADa uvelo je Vulinu sankcije zbog navodne umešanosti u međunarodni organizovani kriminal, trgovinu drogom, ali i zbog veza sa Rusijom i širenja malignog ruskog uticaja. Vučić je kratko držao Vulina na ledu, da bi ga ponovo ubacio u Vladu, čime je jasno pokazao put kojim želi da vodi Srbiju.</p>
<p>Taj put ne vodi u Evropsku uniju, već u suprotnom smeru, ka zemljama BRIKS-a, ka Rusiji, Belorusiji i sličnim despotijama. Naprednjački režim želi da od Srbije napravi diktaturu u kojoj nema mesta za demokratske institucije, za poštovanje zakona, vladavinu prava, za slobodu govora i mišljenja, za kritiku vlasti i postojanje opozicije. Na tom nečasnom poslu najverniji saradnik mu je upravo Vulin, čovek koji se otvoreno divi Josifu Visarionoviču Staljinu, a životna želja mu je da postane srpska verzija Nikolaja Ježova ili Lavrentija Berije. To je čovek koji bi najradije sve slobodne i nepokorne građane strpao u Gulag, jer u totalitarnoj državi kakvu priželjkuje ima mesta samo za poslušnike, mužike i robove.</p>

Srpsko robovanje Kremlju

<p>Nepoznati muškarac sinoć je izvršio napad na brazilski Vrhovni sud u glavnom gradu Braziliji, saopštile su vlasti, dodajući da je napadač pronađen mrtav nakon dvije eksplozije u kojima nije bilo povrijeđenih.</p>
<p>- Prvo je došlo do eksplozije automobila, zatim je jedna osoba prišla Federalnom vrhovnom sudu, pokušala da uđe i eksplozija je bila ispred ulaza - rekla je guvernerka <b>Selina Leao</b>.</p>
<p>Prema preliminarnim informacijama, napadač koji je na sebi imao eksploziv, bio je sam.</p>
<p>Njegov identitet nije utvrđen i istraga je u toku.</p>
<p>Pokušaj napada desio se nedjelju dana prije samita G20 u Rio de Žaneiru.</p>

Pokušaj napada na brazilski Vrhovni sud, nema povređenih u dvije eksplozije, napadač pronađen mrtav

<p>Preko 50 policajca bilo je raspoređeno oko mjesnog groblja u Štitaricama kako bi obezbjeđivali podizanje jarbola sa državnom zastavom Crne Gore, kazao je u emisiji Na kraju dana, na Televiziji E, <b>Sveto Baković</b>, mještanin iz MZ Štitarice, sada nastanjen u Herceg Novom.</p>
<p>On i predsjednik MZ Štitarice <b>Radovan Rakočević</b> govorili su o incidentu kada je tokom noći skinuta crnogorska zastava. Crkva na mjesnom groblju napravljena je 1896. godine, kazao je Baković, što je uklesano i u nadvratniku crkve.</p>
<p>- Kao da su naši preci znali otprilike kakvi će im biti potomci, pa su se potrudili da taj katastarski podatak baš u kamenu uklešu za vječnost. Crkvu je napravio narod štitarički pod vladom knjaza <b>Nikole Petrovića Njegoša</b>, 8.jula 1896.godine, tako bukvalno piše gore iznad vrata na samoj crkvi. Znači, napravili su je mještani Štitarice svojim radom, a sredstva je obezbijedila vlada knjaza Nikole. Od tada do sada, na tom mjesnom groblju, apsolutno nikakav problem izbio nije, niti je bilo ikakvih podjela. Prošle su ratne godine, ratna dešavanja, prošlo je i vrijeme Turaka i vrijeme partizana, četnika, Njemaca, Italijana, sva vremena su prošla i nikad se nikakva zastava na tom groblju pojavila nije, do ovih dana. Kakve su namjere, zbog koga i zbog čega su te zastave postavljene tu na mjesno groblje nije mi poznato Mada, mogu da pretpostavim, ali bojim se da te namjere ne vode dobru - rekao je Baković.</p>
<h2>Razdor</h2>
<p>Selo je živjelo normalnim seoskim životom, kaže Rakočević, bez ikakvih podjela i tenzija do momenta postavljanje srpske crkvene trobojke, dodaje on, što je rezultiralo razdorom u tom selu.</p>
<p>- Ljudi su nezadovoljni, podijelili su se ljudi u dvije grupe. Jedni podržavaju, drugi ne podržavaju… Što se tiče nas kao mjesne zajednice, niko nam se nije obraćao nikakvim putem. Obraćao sam se Komunalnoj policiji Mojkovac i pisao sam predsjedniku Opštine Mojkovac, zato što su mještani željeli da se obratimo opštinskim službama. Nijesam dobio nikakav odgovor, što ne znači da neću. Lično sam se sastajao sa crkvenim odborom iz Štitarice i razgovarao o ovoj temi, da riješimo normalnim putem, kako ne bi došlo do tenzija, kako ne bi došlo do razdora u selu, ali to oni nijesu podržavali - istakao je Rakočević.</p>
<p>Zastava postavljena na mjesnom groblju je nastala 1838. godine kao zastava kneževine Srbije, objašnjava Baković, i nekih četrdeset - pedeset godina je to bila zvanična zastava kneževine Srbije.</p>
<p>- Kako god oni nazivali tu zastavu, ona apsolutno asocira na srpsku zastavu. Iz vizuelnog dijela vidimo da je to neki dio te srpske zastave. Postavili su je mještani koji su rekli da su dobili obavještenje od strane eparhije Budimljansko-nikšićke da će im neko za nekih sat-dva, donijeti zastavu sa jarbolom i sa tegom. Oni su to prihvatili i postavili ispred same crkve. Groblje štitaričko se vodi na parceli katastarskoj od 6.700 metara kvadratnih i u cjelini je vlasništvo Opštine Mojkovac. Na tom groblju postoji crkveni objekat, jer se samo objekat vodi u katastru na eparhiju Budimljansko-nikšićku od 40 kvadrata - istakao je Baković.</p>
<p>Mještani se odlučuju da postave crnogorske zastave na osušenom brijestu, podsjeća Baković, i ogradi, ne bi li testirali komšije da li vole svoje, ili možda, kako kaže, mrze tuđe, a tuđe je u ovom slučaju, kako kaže, crnogorsko.</p>
<p>- Zastave nijesu stajale ni 24 sata. Neko ih je odcijepio i bacio. Iza toga smo se oglasili u javnosti i taj nacionalizam, u kome su oni ogrezli, nazvali pravim imenom - šovinizmom. Jer, ako neko mrzi tuđe, a tuđe je u ovom slučaju crnogorsko, onda je to šovinizam. Ta naredna zastava je trajala sedam dana, dok smo se odlučili da postavimo jarbol sa zastavom, trebalo nam je vremena… Mi smo se između sebe organizovali kao mještani. Niko sa strane centa nije dao. Trebalo nam je nekih dva ili tri sata. U viber grupi smo skupili pare za tri jarbola. Kupili smo jedan. Pokušali smo još jednom da popričamo sa mještanima, oni su zauzeli svoj stav, koji su i ranije imali - da neće micati svoju crkvenu ili srpsku zastavu - naglasio je Baković.</p>
<p>Ujutru, na podizanju jarbola sa crnogorskom zastavom je bilo preko pedeset policajaca oko mjesnog groblja, kaže Baković. Kasnije su, prema njegovim riječima, čuli da je to bilo neko naređenje „odozgo“ - da pedeset policajaca obezbjeđuje postavljanje crnogorske zastave.</p>
<p>Cijelo gostovanje možete pogledati na Youtube kanalu TV E.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dni4jJ6kJqWs&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

Pedeset policajaca obezbjeđivalo podizanje crnogorske zastave u Štitaricama

<p><b>&nbsp;</b>U saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila jutros na auto-putu Princeza Ksenija povrijeđena je jedna osoba, ali i već drugi put u mjesec slupan novi presretač marke BMW 430D X Drive vrijedan preko 50.000 eura.</p>
<p>Ministarstvo unutrašnjih poslova sredinom septembra objavilo je nabavilo dva nova presretača za Mobilnu jedinicu saobraćajne policije čime su, kako je tada saopšteno iz tog Vladinog resora, unaprijeđeni kapaciteti policije za nadzor saobraćaja.</p>
<p>Oba MBW-a opremljena su naprednim tehnologijama za detekciju saobraćajnih prekršaja.</p>
<p>Kako su tada naveli, ovim vozilima je povećana brzina i efikasnost reakcije na prekršaje kao što su prekoračenje brzine, agresivna vožnja i nepoštovanje saobraćajnih propisa, te da će to direktno doprinijeti poboljšanju bezbjednosti svih učesnika u saobraćaju.</p>
<p>Tehničke karakteristike ovih automobila su ubrzanje od 0 do 100 kilometara na sat za manje od 5,3 sekunde i maksimalna brzina od 250 km/h.</p>
<p>No, iako se očekivalo da će ovi presretači doprinijeti smanjenju broja saobraćajnih nesreća, kao i preventivnom djelovanju, u posljednjih mjesec pripadnici saobraćajne policije su u akcijama i sami doživjeli dvije saobraćajne nezgode sa velikom materijalnom štetom na tim automobilima.&nbsp;</p>
<p>Jutros je na auto-putu na licu mjesta bilo i vozilo vatrogasne službe, a zbog uviđaja blokiran saobraćaj iz pravca sjevera.</p>
<p>U prethodnom incidentu, koji se odigrao krajem septembra, svega nekoliko dana nakon objave MUP-a o nabavci novih vozila, do nezgode je došlo na način što je, prema informacijama iz MUP-a, “pas istrčao na kolovoz auto puta i udario u službeno vozilo koje je bilo u pokretu”.&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>

Već drugi put za mjesec slupan presretač MUP-a vrijedan preko 50.000 eura

<p>U mojkovačkom selu Štitarice mještani su danas ponovo postavili jarbol sa državnom zastavom, nakon što su tokom noći vandali posjekli i ukrali onaj koji je postavljen juče, pošto je Crkva Srbije prethodno postavila jarbol sa srpskom trobojkom i odbila da ga ukloni.</p> <div class="embed-block"><div style="max-width: 56vh;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 177.7778%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fshorts%2FP_o7MjYE7QA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>Podsjećamo, na jarbolu se juče zavijorila crnogorska državna zastava, koju je dio mještana sela kod Mojkovca postavio ispred mjesne crkve i groblja.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20241103171140_1583299acf4ef55d3de68b80b877b027313e32f6ce75b31563760f632da00e08.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20241103171140_1583299acf4ef55d3de68b80b877b027313e32f6ce75b31563760f632da00e08" data-rendition-name="original" width="747" height="1600" loading="lazy" alt="Ponovo postavljena zastava"> </figure>  <p><br/></p> <div class="embed-block"><div style="max-width: 56vh;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 177.7778%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fshorts%2Fnj2_J6SmBVM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>Selo je blokirano jakim policijskim snagama.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DW_XhROHauyo&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>&nbsp;</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20241103171140_706ee3c4100011c018ab45ccb123a7063ed1b3fe5bb3484bcad102048002a8df.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20241103171140_706ee3c4100011c018ab45ccb123a7063ed1b3fe5bb3484bcad102048002a8df" data-rendition-name="original" width="1200" height="1600" loading="lazy" alt="Ponovo postavljena zastava"> </figure>  <p>&nbsp;</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2024110317118_aaa8ea89d436737deae29eeeabe71e1f540e45770db0b0f15c0c32ed9ec208b0.jpg" data-media-id="editor_5" data-image-id="2024110317118_aaa8ea89d436737deae29eeeabe71e1f540e45770db0b0f15c0c32ed9ec208b0" data-rendition-name="original" width="1200" height="1600" loading="lazy" alt="Postavljanje zastave"> </figure>  <p>&nbsp;</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 170px; position: relative;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fdrustvo%2Fjarbol-sa-crnogorskom-zastavom-odsjecen-i-ukraden&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div> <p>- Znali smo da će se ovo dogoditi. Policija je zbog toga sinoć obilazila štitaričko groblje i drugi put, oko jedan sat iza ponoći, kada su prošli nijesu zatekli jarbol - ogorčen je jedan od mještana Svetozar Baković.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20241103171140_f79887eec3ee29e8d04aa662963371bdb6fdb344a6715bba5bbcdf9fa512721c.jpg" data-media-id="editor_7" data-image-id="20241103171140_f79887eec3ee29e8d04aa662963371bdb6fdb344a6715bba5bbcdf9fa512721c" data-rendition-name="original" width="1200" height="1600" loading="lazy" alt="Mještani donose novi jarbol"> </figure>  <p><br/></p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D0gWqwz3ftjY&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>Kako smo juče objavili, dio mještana se organizovao, skupili su novac za jarbol i postavili ga, a nakon što je podjele u selu izazvala Crkva Srbije kada je nedavno ispred mjesne crkve postavili jarbol sa srpskom trobojkom.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 170px; position: relative;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fdrustvo%2Fvideo-ispred-crkve-u-stitaricama-zavijorila-i-crnogorska-zastava&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div> <p>Neki mještani potom su postavljali na ogradi i na stablu brijesta crnogorsku zastavu, ali bi ona do jutra bila uklonjena.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 170px; position: relative;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fdrustvo%2Fispred-crkve-u-stitaricama-za-crnogorsku-zastavu-nema-mjesta&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div> <p>Pokušali su da se dogovore da se jarbol sa trobojkom ukloni i da se ispred štitaričke crkve i groblja, kao što to nije ni rađeno nikada, ne postavljaju bilo kakva obilježja, ali uzalud. Mještani koji podržavaju Crkvu Srbije su odbili.</p> <p>Na kraju su dogovorili da postave jarbol i na njemu crnogorsku zastavu.</p> <p>Ni jarbol nije opstao, već su ga vandali tokom noći posjekli i odnijeli.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 48%; padding-top: 120px;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fdrustvo%2Fbakovic-groblja-bi-trebalo-postedeti-od-politickih-i-vjerskih-nadgornjavanja&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div> <p>Crkva Srbije sve vrijeme ćuti, dok predstavnici lokalnoga crkvenog odbora saopštavaju kako je jarbol sa trobojkom postavljen u skladu sa takozvanim temeljnim ugovorom.</p> <p>Taj ugovor sa ovom vjerskom zajednicom potpisao je bivši premijer Dritan Abazović, a njim je crnogorsko sakralno kulturno blago predao crkvi tuđe države.</p>

U Štitaricama opet vijori crnogorska zastava

<p>Od nekada čojske, sojske i herojske Crne Gore danas su ostala samo sjećanja. Primjeri čojstva i junaštva iz vremena Marka Miljanova djeluju kao mitovi i legende. Jer, u toj negdašnjoj Crnoj Gori bilo bi nepojmljivo da trojica muškaraca verbalno, sa najprimitivijim, brutalnim i mizoginim uvredama nasrnu na jednu ženu, a onda je i fizički napadnu.</p>
<p>To, u moralnom kodu crnogorskog društva nije postojalo ni kao mogućnost.</p>
<p>U današnjoj Crnoj Gori to je mučna svakodnevica. I ne samo to. Realnost je da je jedna žena, u podgoričkom kvartu koji vrvi od gužve, bukvalno linčovana verbalno i fizički brutalno napadnuta naočigled desetina svjedoka – nijemih posmatrača?!</p>
<p>Dotle smo stigli kao društvo. Postali smo zajednica „oslobođena“ etičkih vrijednosti, moralnih principa, lične hrabrosti. Zarobljenici rovova u koje smo se ukopali, pa - ravnodušno ili preplašeno, u zavisnosti od situacije - virimo i čekamo epilog. Bezlični i bezobličeni.</p>
<p><b>Zoran Ćoćo Bećirović</b>, biznismen, slika je te bahate i osione Crne Gore u kojoj su pojedinci uspjeli da se „preko noći“ obogate, a veliki novac im je donio i osjećaj velike moći. Nadmoći. Ti ljudi žive u uvjerenju da sve i svakoga mogu kupiti i potčiniti. A ako ne pomažu pare, onda je tu sila.</p>
<p>Kupio je Bećirović brojne nekretnine u Crnoj Gori, uticaj, prijateljstva, institucije preko pojedinaca zapošljenih u njima... Vlasnik je i jednog ogavnog portala koji mu godinama služi za obračun sa onima koji mu se zamjere.</p>
<p><b>Ana Raičković</b>, novinarka, urednica u Pobjedi, najstarijim dnevnim novinama u Crnoj Gori, prije skoro deset godina odbila je da izvještava po Bećirovićevom diktatu. Za to je dobila podršku tadašnjeg glavnog i odgovornog urednika Pobjede <b>Draška Đuranovića.</b></p>
<p>Bećirovićeva osveta bili su brutalni i odvratni napadi njegovog portala na Pobjedu i Đuranovića lično, dok on nije uklonjen iz ovog medija, 4. jula ove godine.</p>
<p>Onda su Bećirovićevi kerberi prestali sa bljuvotinama na račun Pobjede, ali su nastavili da linčuju Đuranovića.</p>
<p>A Bećirović, osokoljen „obezglavljivanjem“ Pobjede, valjda je povjerovao da je stiglo vrijeme da se obračuna i sa novinarkom Anom Raičković. Da je potčini i ponizi.</p>
<p>Onako kako kukavice jedino i umiju. Prvo kao ženu, salvom najodvratnijih mizoginih uvreda. No, kada se ponovo suočio sa njenom hrabrošću i odlučnošću da mu se suprotstavi naložio je svojim pratiocima, među kojima je bio i njegov sin, divljački napad na nju, a onda se i sam pridružio.</p>
<p>Zamislite jednog „muškarca“ koji jednu ženu drži za kosu i udara joj glavu o vrata automobila. Zamislite drugog „muškarca“ koji je za to vrijeme davi u pokušaju da iznude informaciju od nje. Zamislite četvoricu „muškaraca“ koji pokušavaju da savladaju sina žene koju su napali, a koji joj je došao u pomoć. Udaraju je dok ona tijelom pokušava da ga zaštiti. Zamislite četvoricu koji nasrću na njenog vjerenika koji je dojurio da spasi nju i njenog sina. Zamislite desetine osoba koje to nijemo posmatraju.</p>
<p>To se dogodilo 10. novembra uveče, u jednom od najprometnijih podgoričkih kvartova. U Dalmatinskoj ulici.</p>
<p>Jedan samozvani silnik i njegovi posilni i njegov sin krenuli su u obračun sa ženom koja nije oćutala salvu mizoginih uvreda koje su sručili na njen račun, koja nije u strahu spuštila pogled ili pobjegla, već je odgovorila. Hrabro stala u odbranu ličnog integriteta, ali i profesije kojom se bavi.</p>
<p>Isto kao što je to hrabro i slobodno srce novinarku Anu Raičković prije nekoliko godina dovelo ispred čovjeka koji je nožem jurio muškarca. Terase desetak kafana</p>
<p>u Stadionu pod Goricom bile su toga dana pune, a na jednoj je sjedjela i Ana. Pojavila su se dvojica muškaraca, u trku. Jedan je bježao, dok ga je drugi jurio naoružan nožem. Svi su poskakali da vide epilog. Mnogi uzeli i mobilne telefone da snimaju.</p>
<p>Ana Raičković je istrčala i stala pred naoružanog muškarca. I bez straha ga zaustavila. Možda i spasila život bjeguncu.</p>
<p>Za to vrijeme ostalih više desetina svjedoka i svjedokinja skandirali su iz kafana, sa sigurne udaljenosti, i davali joj podršku ili snimali mobilnim telefonom.</p>
<p>To je Ana Raičković. Hrabra novinarka, hrabra žena, hrabri čovjek.</p>
<p>A Zoran Ćoćo Bećirović je daleko na drugom polu. Oličenje antivrijednosti. Kukavica koja nasrće na ženu, bijednik koji demonstrira silu kada je u čoporu ili kada je na pozicijama moći, nasilnik za čiji račun njegovi plaćenici vode prljave ratove sa onima koji nijesu po njegovoj mjeri...</p>
<p>Ana Raičković je nada čojske i sojske Crne Gore, a Zoran Ćoćo Bećirović izdanak Crne Gore koja se guši u blatu antivrijednosti i koja će izgubiti bitku.</p>
<p>Jer, kako reče veliki crnogorski glumac<b> Veljko Mandić </b>u filmu „13. jul“, o velikom danu antifašističke Crne Gore: „Ima ođe jedan nedoder, Stevane. Na kraju svaki tuđin izgori u vatri koju je sam upalio“...</p>

Podaci o domicilnom stanovništvu: Crnogoraca ima 44.57 odsto, Srba 33.10, Bošnjačka 9.81, Albanaca 5.02...

Tagovi

Za 24 sata deset saobraćajnih nezgoda

Druga epizoda gostovanja Aleksandra Radunovića Popaja u petak u 22

Srpsko robovanje Kremlju

Pokušaj napada na brazilski Vrhovni sud, nema povređenih u dvije eksplozije, napadač pronađen mrtav

PRATITE TVe UŽIVO