Srpska agentura već zauzela svoje pozicije u Crnoj Gori i da je posljednja prilika koja je nagovještavala da nešto može da se promijeni do sada bilo imenovanje Sava Kentere za šefa ANB-a u Crnoj Gori - rekao je gostujući u emisiji Na kraju dana, na Televiziji E, diplomirani pravnik i novinar Nebojša Vučinić.
Hapšenje lica pred parlamentarne izbore u Moldaviji i Srbiji je značajno da svijet sada vidi, ako do sada nije, spregu vlasti Srbije i Rusije u destabilizaciji demokratskih procesa kako na Balkanu, tako i u bivšim zemljama SSSR-a.
Treba se radovati, kaže Vučinić, što su u Moldaviji na parlamentarnim izborima pobijedile proevropske snage, uprkos svim naporima koje je, kako kaže, Rusija uložila da rezultati budu drugačiji.
- Prilično sam siguran da će Rusija nastaviti da na bilo koji mogući način da se upliće u Moldavske unutrašnje stvari, ona jednostavno Moldaviju doživljava kao svoje neko suvereno pravo, kao dio svog ,, ruskog sveta” i neće tako lako odustati od Moldavije, kao od nekih drugih sovjetskih republika - rekao je Vučinić.&nbsp;
Izjava predsjednika Srbije na East Riveru, podsjeća Vučinić, da Srbija neće biti poligon za obučavanje stranih agentura nagovještava mogućnost da za neke stvari nije znao.
- Ja sam prilično siguran da Rusija u svom djelovanju radi u nekoliko slojeva, da prosto ništa ne prepušta slučaju i da se jednostavno ne uzda u jednu garnituru, odnosno u jedan krug ljudi. Tako da je moguće da je cijeli proces obuke moldavskih opozicionara, ili kako da ih nazovem, organizovan mimo znanja Vučića, što ne znači da službe bezbjednosti u Srbiji to nijesu znale” - istakao je Vučinić.
Otkrivanje regrutnog centra u Srbiji neće uticati, smatra Vučinić, da smanjenja srpske agenture u Crnoj Gori.&nbsp;
- Plašim se da je srpska agentura već zauzela svoje pozicije u Crnoj Gori i da je posljednja prilika koja je nagovještavala da nešto može da se promijeni do sada bilo imenovanje Sava Kentere za šefa ANB-a u Crnoj Gori, posle toga plašim se da je sve prilično šuplje i da srpska agentura vršlja Crnom Gorom na isti način na koji ruska agentura vršlja po Srbiji - zaključio je Vučinić.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DzQMTebQw4ng&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

thumbnail

Vučinić: Srpska agentura vršlja Crnom Gorom na isti način na koji ruska agentura vršlja po Srbiji

Ponuda Aleksandra Vučića, izneta u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija - da Srbija bude mesto za dijalog svim zaraćenim stranama u svetu, na "domaćem terenu" zazvučala je u najmanju ruku licemerno i bezobrazno.
Baš kao i ona, uzgred dodata, ali s podjednakom slikom anđela – da je aktuelna vlast spremna na dijalog sa opozicijom i studentima (ili: “pobunjenim građanima”) zarad prevazilaženja problema u Srbiji.
Što bi stari ljudi rekli – ko ga ne zna, skupo bi ga platio.
Na žalost, ili na sreću baš zbog ovakvih Tito-gandijevskih travestitija, upoznali smo ga odlično.
Čovek koji dobrih 13 godina ne razgovara sa političkim oponentima u Srbiji, ako ne računamo svakodnevno prozivanje i vređanje odsutnih sagovornika - u zgradi na Ist Riveru pretvorio se u Majku Terezu, s očiglednom idejom da malobrojnim usnulim slušaocima u sali i vrlo budnim "urednicima" srbijanskih propagandnih sredstava ponudi štivo pogodno da prve nasmeje, a potonje inspiriše za niz nadahnutih radova na temu Vrhovnog komandanta koji je nadmašio Broza.
Smerno poput onih kaluđerica iz jeftinih erotskih filmova prikazivanih po beogradskim bioskopima krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, čovek koji 11 meseci - tokom kojih je sve što ima mozga u državi Srbiji ustalo protiv njega - odbija dijalog (onaj ozbiljan, usmeren na rešavanje očigledno velikih problema), sa govornice UN ponudio je upravo dijalog, u svojoj novoj ulozi svetskog mirotvorca.
Treba li boljih dokaza kolikog je kapaciteta to mirotvorac - posle ol-inkluziv slanja kriminalaca na košarkaško prvenstvo, kako bi i fizičkom silom ako pretnje ne pomognu, ubedili navijače indisponirane srbijanske reprezentacije da ne skandiraju protiv Vučića? Ili, šta bolje govori o mirotvorstvu i spremnosti na dijalog, od slanja Milana Radoičića, “kontroverznog biznismena”, bivšeg potpredsednika Srpske liste na Kosovu i čoveka sa Interpolove poternice odgovornog za smrt četvoro ljudi u Banjskoj - da preti ljudima u Kosjeriću? Zar nije mirotvorac onaj koji podbunjuje i plaća Srbe u dve suverene države, da izazivanju nestabilnost za konačni račun i potrebe jedne nekad velike sile, pa makar se i Srbija na kraju ogrebala za parče mora?
Najzad, da bi bilo ikakvog dijaloga, mora da postoji bar minimum uzajamnog uvažavanja dve strane. Aleksandar Vučić je taj koji u zemlji čiji je predsednik deli ljude na "nas" i "njih", uz revnosno "čašćenje" ovih drugih epitetima od kojih bi se stideo svaki beogradski uličar koji drži do sebe. On je osvetoljubiv i zlopamtilo. On je zao i sklon ponižavanju svih, pa i sopstvenih najbližih saradnika. A mehanizam sitnih duša, kriminalaca, nekvalifikovanih dvonožaca i moralnog šljama, čije konce drži u rukama, odgovoran je za sitne pakosti tipa otpuštanja s posla, neupisivanja deteta u vrtić, odbijanja zdravstvene nege i slično. Prava ličnost i prave okolnosti za dijalog, zar ne?
No, za razliku od potencijalnog dijaloga u međunarodnim odnosima, deluje da za dijalogom u Srbiji - onako kako ga Vučić doživljava i u kom ga je smislu i pomenuo pred grupom mazohista u Generalnoj skupštini – ne bi bilo potrebe, samo ako bi se zakoni doslovno primenjivali, a istražni organi i tužilaštvo najzad završili svoj posao u slučaju "Nadstrešnica". Pa onda redom, u brojnim drugim slučajevima, aferama i skandalima kojih je, kako svane koji novi dan, sve više.
Da, dijalog je jedna od ključnih komponenti demokratije i stabilnosti, ali bi on u Srbiji bio i lakše sprovodiv i normalniji, kada bi se Vučić držao ustavnih ovlašćenja predsednika države; kada bi se Ustav i zakoni striktno primenjivali i na sve druge oblasti života i institucije kojima predsednik Srbije i horde njemu vernih Orka manipulišu ne bi li održali političku vlast, a zahvaljujući njoj i ekonomski status.
Kako voditi dijalog, i konačno - o čemu, kada se u Srbiji raspada sve čega su se dohvatili da grade ili rekonstruišu članovi i simpatizeri SNS; kako, kada se svakodnevno na “medijima” čereči i razapinje svako ko se usudi da digne glas ili kritikuje neki potez onoga koji sve zna i u sve se razume, i njegove bratije čiji bi pozitivni rezultati u vođenju države za ovih 13 godina teško mogli da zauzmu papir formata A4?
Najzad, u idealnim uslovima, sam dijalog bi bio tek kurtoazni demokratski alat dostojan razvijenih civilizacija, kada bi se država (to sam ja) čvrsto, odgovorno i uporno držala proklamovanog evropskog kursa i najzad otarasila kancerogenog, otrovnog i silovanju sklonog “brata” sa zapada Azije.
Ali, zaludu.&nbsp;
Iako još ima onih koji ne vide drastičnu razliku između Vučićevih slatkih reči u Evropi i gorkih dela u Srbiji - makar na to bili potaknuti i kakvom finansijskom ili biznis napojnicom - prava priroda čoveka na čelu srbijanskog režima i celog aparata koji mu je pod nogama, sve je jasnija, čak i najuzdržanijima.&nbsp;
Taj snishodljivi, skoro ponizni mirotvorac jednom rukom namešta naočare, dok drugom razgoreva već upaljeni fitilj.&nbsp;
Naravno, Vučić je imao svoju priliku da se zaista manifestuje kao promenjen čovek. Da se – ako ne zaborave, onda bar potisnu u drugi plan – i Glina, i opsada Sarajeva, i bombardovanje 1999, da obuče majicu “oprostite mi moju ružnu prošlost” i dobije dovoljno daha i prostora da pokaže da može da bude i konstruktivan, i stvaralac, i razuman, i pomirljiv.
Imao je priliku i prokockao ju je, 2012.&nbsp;
Probao je, nije išlo. Možda nije imao snage, možda je bio bez podrške, možda je, najzad, đavo bio jači od te slabašne duše izranjavane frustracijama. Od te propuštene prilike, gledali smo samo koprcanje i lagani pad, sve do današnjeg Vučića “na fabričkim podešavanjima” – što je ubedljivo najgori mogući epilog za Srbiju, prilično loše za region i apsolutno neprihvatljivo za Evropu.

Nebojša Vučinić

1250x600

1084x550

Mirotvorac s upaljenim fitiljom

Ustoličenje mitropolita crnogorsko-primorskog Crkve Srbije Joanikija Mićovića u crnogorskoj prijestonici, u Cetinjskome manastiru 5. septembra 2021. godine je, smatra prof. dr Nebojša Vučinić, jedna od najbrutalnijih zloupotreba slobode vjeroispovijesti i religije u političke svrhe u istoriji hrišćanstva. Prije ravno četiri godine Cetinje je još jednom u svojoj dugoj i slavnoj istoriji bilo meta brutalne represije. Više od hiljadu policajaca opsadiralo je grad, a nešto prije šest sati ujutro počeo je brutalan napad na građanke i građane okupljene u Prijestonici kako bi iskazali miran otpor ustoličenju mitropolita Crkve Srbije u Cetinjskome manastiru, jednom od temelja Države Crne Gore. Duže od četiri sata zasipani su suzavcem, fleš i šok bombama. Policija je morala da „očisti“ grad kako tokom ustoličenja ne bi do Manastira doprli uzvici: „Nedostojan“. Mićović i patrijarh srpski Porfirije Perić željeli su da čuju plotune u crnogorskoj prijestonici, ali ne svečarske, već plotune ponovo pokorene Crne Gore. Tako je, na silu i sramotu, u „skraćenoj proceduri“, bez pune svečane ceremonije ustoličen nedostojni srpski mitropolit. Umjesto visokih zvanica dočekali su ga u Manastiru „branitelji“ kriminalci naoružani „do zuba“, a na Cetinje je dopremljen helikopterom Vojske Crne Gore, i u pratnji „specijalaca“ sa dugim cijevima, sakriven iza pancir ćebeta sproveden do crnogorske svetinje. Kako je kukavički stigao, tako je i vraćen u Podgoricu. Sraman i nikada i niđe prije viđen vjerski obred. Proruske i prosrpske vlasti koje su nepunu godinu ranije preuzele crnogorske institucije slavile su „uspjeh“ i pokorno „pložile račune“ vođi iz Beograda Aleksandru Vučiću.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250905070912_3781585310800d51ecf0c2a9621b91576edb9e87f6fa74de941d5c8f73b7abd6.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250905070912_3781585310800d51ecf0c2a9621b91576edb9e87f6fa74de941d5c8f73b7abd6" data-rendition-name="original" width="1118" height="745" loading="lazy" alt="suzavac belveder "> <figcaption>BRUTALNA REPRESIJA: Građani zasuti enormnom količinom suzavca(Photo: Portal Analitika )</figcaption> </figure>  <h2>UDRUŽENI ZLOČINAČKI PODUHVAT</h2> A on im je zhvalio još dok je trajala ceremonija ustoličenja, ali i saopštio da je sve držao pod kontrolom, ističući da je „Bezbjednosno-informativna agencija cijelu noć obavještavala rukovodstvo Srbije o situaciji u Crnoj Gori“. Ipak, ni Vučićeva BIA nije pomogla prvoj proruskoj i prosrpskoj Vladi u Crnoj Gori, konstituisanoj poslije izbora u avgustu 2020. godine, da opstane još dugo nakon događaja na Cetinju. Svega pet mjeseci kasnije, u februaru 2022. u parlamentu joj je izglasano nepovjerenje. Nažalost, i sljedeće dvije vlade ostale su u raljama „srpskog svijeta“. - Četiri godine kasnije najmanje smo deset koraka unazad. Velikosrpski nacionalšovinistički projekat, udruženi zločinački poduhvat, kako je to označeno u Haškom tribunalu u nekoliko presuda, je u punom zamahu, i svega smo dva-tri koraka od potpunog ostvarenja njihovog plana - pretvaranja Crne Gore u dio Srbije, odnosno u dio Srbije na moru. Potpuno negiranje crnogorske države, nacije, kulture, identiteta, jezika, crkve – upozorava profesor Univerziteta Crne Gore i bivši sudija Suda za ljudska prava u Strazburu dr Nebojša Vučinić.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2024091409090_bacf2b3826ef26e5bdf98f23a60957d29aa5c48d445857e44f9db7d6de33a627.png" data-media-id="editor_1" data-image-id="2024091409090_bacf2b3826ef26e5bdf98f23a60957d29aa5c48d445857e44f9db7d6de33a627" data-rendition-name="original" width="987" height="515" loading="lazy" alt="Nebojša Vučinić"> <figcaption>ANTIFAŠISTIČKI, PROEVROPSKI FRONT: Prof dr. Nebojša VučinićTVE</figcaption> </figure>  I on je 5. septembra 2021. bio na Cetinju. Jutro je dočekao na Belvederu. Kaže, opet bi pošao. - I kao Crnogorac i kao građanin antifašističke i evropske orijentacije pošao bih sigurno. To je u skladu sa mojom savješću, moralom, vrijednostima. To je bio legitiman građanski protest protiv zloupotrebe slobode vjeroispovijesti u političke svrhe – ističe on. Za razliku od njega, crnogorske proruske i prosrpske vlasti u cetinjskim protestima, koji su trajali 3, 4. i 5. septembra, vidjele su terorizam i na sve načine pokušali su da kriminalizuju građanski otpor. Prednjačio je tadašnji potpredsjednik Vlade Dritan Abazović, kasnije premijer. U dva navrata policija je probala da prinudi Specijalno državno tužilaštvo da podigne optužnicu protiv skoro 30 osoba koje su se našle u njihovoj krivičnoj prijavi. Odbijena je kao neosnovana. Tako je propao pokušaj državnih vlasti da izjednače istinski pokušaj državnog udara na dan izbora u Crnoj Gori 2016. iza kojega je stajala Rusija, uz upotrebu ovdašnjih političkih aktera oličenih u tadašnjem Demokratskom frontu i protest patriotkinja i patriota koji su se u septembru 2021. okupili na Cetinju u namjeri da odbrane dostojanstvo crnogorske prijestonice i jednog od temelja ove države – Cetinjskoga manastira. I profesor Vučinić vjeruje da su nove crnogorske vlasti, čija okosnica je bio upravo Demokratski front, pokušale da na neki način izjednače ova dva događaja. - Podrobnije, vlasti nijesu imale nikakve argumente da ospore legitimitet događaja na Cetinju, na Belvederu, da ospore razloge mirnog građanskog protesta protiv ustoličenja mitropolita Crkve Srbije u crnogorskom prijestonom gradu, na izvorištu i ishodištu Crne Gore i jesu, na neki način, pokušali da izjednače ovaj, sa događajima iz 2016. godine – smatra Vučinić. <h2>ANKETNI ODBOR „ZABORAVLJEN“</h2> Energija otpora, simbolički nazvanog „belvedesrki protest“, kako se čini četiri godine kasnije, nije iskorišćena. Iako je tokom tri dana protesta na Cetinju izgledalo da će crnogorska opozicija nastaviti udruženo da djeluje i da će pružiti zajednički odgovor proruskim i prosrpskim vlastima u Crnoj Gori to se nije dogodilo.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250905070916_dfaee823b09e198ea0a97c48c511fe57505576ef4fc173aba3793073611dc81e.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20250905070916_dfaee823b09e198ea0a97c48c511fe57505576ef4fc173aba3793073611dc81e" data-rendition-name="original" width="1920" height="1183" loading="lazy" alt="Joanikije belveder "> <figcaption> NEDOSTOJAN: Mićović dopremljen helikopterom Vojske Crne Gore (Photo: Rojters/Stevo Vasiljević)</figcaption> </figure>  - Nije to pitanje samo za opoziciju - zašto se osula ta građanska, suverenistička, evropska energija. To je pitanje i za sve procrnogorske, antifašističke, proevropske snage. Ta energija je trebalo da se pretvori u sinergiju u vidu formiranja jednog strategijskog antifašističkog, crnogorskog, proeevropskog fronta protiv ovoga udruženog zločinačkog poduhvata. Ovdje pogrešno vlada mišljenje da će ovi veliki svjetski geopolitički igrači nekim sporazumima i dogovorima da riješe naše pitanje i da nama ne preostaje ništa drugo nego da čekamo. To je pogrešna strategija, vrlo opasna po očuvanje crnogorske države crnogorske nacije, identiteta. Neophodno je formirati jedan antifašistički, proevropski građanski front – naglašava sagovornik Portala ETV. Od zajedničkog djelovanja svih građanskih snaga u Crnoj Gori, međutim, do danas nema ništa. A crnogorska opozicija nije istrajala ni u zahtjevu da se do kraja istraži djelovanje tadašnje Vlade na čijem je čelu bio Zdravko Krivokapić i utvrde sve nezakonitosti koje su pratile policijsku akciju na Cetinju, ali i o zloupotrebi vojnih helikoptera za transport Mićovića i Perića u crnogorsku prijestonicu. Skupština Crne Gore donijela je 17. avgusta 2022. godine odluku o otvaranju parlamentarne istrage o postupanju Uprave policije, Agencije za nacionalnu bezbjednost i Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno odluku o formiranju anketnog odbora koja nikada nije zaživjela. Iz nekog razloga crnogorska opozicija odlučila je da tu inicijativu ne dovede do kraja i Anketni odbor više niko ni ne pominje. - Svi mi treba da pitamo i vlast i opoziciju zašto Anketni odbor nikada nije formiran. Posebno zbog činjenice da do danas nemamo zvaničan odgovor zašto je jedan mirni građanski, legalni i legitimni protest rezultirao prekomjernom primjenom sile od strane policije, posebno upotrebom hemijskih sredstava, ali i fizičkom silom u nekim slučajevima, te uništavanjem imovine učesnika protesta. Sjećate se da su uništeni automobili parkirani na Adžića krivini. Sve to je i danas na političkom i ljudskom obrazu i vlasti i opozicije. Ne vidim da zatašakavnje tih događaja, stavljanje „pod tepih“ je rezultiralo nekim, pa bilo i „trulim“ političkim kompromisima između vlasti i opozicije – ističe Vučinić. <h2>CRNOGORSKI APSURDI</h2> Nepunih godinu poslije cetinjskih protesta Crkva Srbije ispunila je još jednu misiju, još jedan zadatak iz agende „srpskog svijeta“. Tadašnji premijer Dritan Abazović potpisao je 3. avgusta 2022. takozvani Temeljni ugovor sa ovom vjerskom zajednicom i predao joj u vlasništvo sakralno naskjeđe Crne Gore, pravoslavne crkve i hramove i svu njihovu imovinu. I ne samo to, Crna Gora i njene instutucije nemaju nikakvih ingerencija u tim objektima. Za razliku od protesta na Cetinju, građanski otpor u ovom slučaju bio je minoran. Sagovornik Portala ETV, međutim, smatra da taj „nedostatak pobune“ nije proizvod rasute energije sa Cetinja i Belvedera. Mnogi građani i građanke, bez obzira na njihovu etičku i vjersku opredijeljenost, dodaje Vučinić, tada nijesu u potpunosti bili svjesni što znači taj takozvani Temeljni ugovor i zato protest nije bio masovan. - Nažalost, od svega je najteže razočarenje u Ustavni sud. Komotno možemo reći i takozvani Ustavni sud. Jer, da ima i slovo S od suda, on bi se i te kako decidirano opredijelio po pitanju takvog Temeljnog ugovora koji Crkvu Srbije u Crnoj Gori stavlja iznad države, iznad Ustava, iznad zakona – ocjenjuje profesor Vučinić. Potpisivanje ovoga akta za našega sagovornika je jedan od „crnogorskih apsurda u 21. vijeku“, koji, kao kaže, „vuku duboke korijene iz 1918. i kasnijih podjela u Crnoj Gori“. - Apsurdno je da je Krivokapić smogao snage da kaže ne - Beogradu i Patrijaršiji i da ne potpiše onakav takozvani ugovor. Kažem - takozvani, jer niti je temeljni, niti je ugovor, zato što je ugovor rezultat saglasnosti volja, a ne nametanja volje jedne strane, drugoj strani. I Krivokapić to nije uradio, a uradio je navodni reformista građanske orijentacije gdin. Abazović – ističe profesor Vučinić.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250905070920_e93da5c7cacf1749ec3628e7f1d56314449c76b7bc2f6d8efd9b2d986af4c7c6.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20250905070920_e93da5c7cacf1749ec3628e7f1d56314449c76b7bc2f6d8efd9b2d986af4c7c6" data-rendition-name="original" width="1920" height="1440" loading="lazy" alt="belvder "> <figcaption>POD POLICIJSKOM OPSADOM: Na Cetinju bilo angažovano više od 1.000 policajaca (Photo: Novosti/D. Milovanović)</figcaption> </figure>  <h2>PROEVROPSKI GRAĐANSKI FRONT</h2> Borba Crne Gore za opstanak države, nacije, istorije, kulture, identiteta traje još od 1918. godine kada je Srbija aneksirala našu zemlju. Crna Gora je izbrisana sa mape svijeta, ukinuta je Crnogorska pravoslavna crkva, a brutalnim zločinima gušen je svaki otpor. Kako tada, tako i danas ključni akter pokušaja asimilacije nacionalnih Crnogoraca i Crnogorki je Crkva Srbije. Ona je stub velikosrpske agende i glavni ruski proksi na Zapadnom Balkanu. - Imali smo na početku jednu puzajuću velikosrpsku agresiju protiv Crne Gore. Sada imamo galopirajuću agresiju i uvjeren sam da su svega još dva-tri koraka ostala da Crna Gora prestane da postoji, da postanemo dio Srbije na moru - pribojava se profesor Vučinić. Kategoričan je da je jedina šansa – starteški antifašistički, procrnogorski, proevropski front. - Ona užasna scena iz hrama gdje kleče djeca da označe početak nove školske godine najbolji je pokazatelj kuda idemo, to je ispod nivoa srednjeg vijeka. Građani i građanke jednostavno moraju da shvate da niko za njih neće rješavati probleme, da svi moramo da damo puni politički i ljudski doprinos tome da se postigne konsenzus oko formiranja ovog fronta, u protivnom gubimo sve – upozorava Vučinić. Hoće li crnogorska opozicija koja nije imala hrabrosti da istraje u zahtjevima da se dešavanja na Cetinju 3, 4. i 5. septembra 2021. godine istraže do kraja i procesuiraju odgovorni za policijsku represiju, ali i zato što su paravojne formacije tih dana „opsadirale“ Cetinjski manastir i čekale komandu da krenu u obračun sa građankama i građanima okupljenima na protestu, imati snage da opet okupi u jedinstveni front građansku, antifašističku, proevropsku Crnu Goru pokazaće dani pred nama.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250905070916_d8ea4f00af929fbeed7aac04ea8a5c73cd272afd44c46c0211182c1a2b6fb3c5.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20250905070916_d8ea4f00af929fbeed7aac04ea8a5c73cd272afd44c46c0211182c1a2b6fb3c5" data-rendition-name="original" width="650" height="443" loading="lazy" alt="belveder "> <figcaption>ŽENE NA BARIKADI: Belveder (Photo: Dinko Gruhonjić Lupiga.Com)</figcaption> </figure>  <h2>PITANJA BEZ ODGOVORA</h2> Ono što je fakat, ustuknuli su pred kleronacionalističkim vlastima i odustali od Anketnog odbora koji je, pored ostalog, trebalo da pruži odgovore o ulozi tadašnjeg direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost Dejana Vukšića (današnjeg savjetnika predsjednika države Jakova Milatovića) u intenzivnoj pripremi da se protesti na Cetinju predstave kao skup „ekstremista“, „terorista“ i "fašista“ predvođenih tadašnjim šefom države Milom Đukanovićem. Kako se ispostavilo Vukšić je već u avgustu 2021. stavio na mjere tajnoga nadzora Veselin Veljović, tada savjetnika za bezbjednost crnogorskog predsjednika. Kako smo ranije pisali, prisluškivali su i pratili još nekoliko desetina ljudi – dio uz odobrenje suda, dio bez sudskog naloga, po svom nahođenju. S druge strane omogućili su da razne paraorganizacije pripreme svoj plan „odbrane“ ustoličenja Mićovića i one su se nesmetano naoružavale, a u nekim manastirima i crkvamam prema informacijama iz službi bezbjednosti, napravili su i skladišta oružja. Anketni odbor trebalo je da pruži i odgovore o lažima iz policijske krivične prijave u kojoj se, pored ostalog, pominjao „dron sa kilo eksploziva“ namijenjen za rušenje helikoptera u kojem su bili Mićović i Perić, iako dron niko nije vidio, pisalo je i da je gradom kružio „plavi kombi pun 'molotovljevih koktela'“ pripremljenih za napad na policiju, koji, takođe, niko nije vidio, pa ni policija...  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250905070920_fb0960efc2f401e12dd4b40efaec654e77c8ba8a48b78371f207f748e25b709e.jpg" data-media-id="editor_5" data-image-id="20250905070920_fb0960efc2f401e12dd4b40efaec654e77c8ba8a48b78371f207f748e25b709e" data-rendition-name="original" width="1920" height="1280" loading="lazy" alt="belveder "> <figcaption>U SVEGA NEKOLIKO SATI GRAD ZASUT SA VIŠE OD 1.000 PATRONA SUZAVCA, ŠOK I FLEŠ BOMBI: Cetinje 5. septembra 2021.(Photo: Foto: REUTERS/Stevo Vasiljević)</figcaption> </figure>  Kako smo pisali, pominjalo se u policijskoj prijavi i paljenje automobila, iako nijedno vozilo na Cetinju 5. septembra nije zapaljeno, pa oružje, iako nijedan komad oružja nije zaplijenjen… I tako redom, u policijskoj prijavi nizani su događaji koji se nijesu dogodili… Crnogorska javnost ostaće uskraćena i za odgovore koje je trebalo da dobije Anketni odbor - po čijem je nalogu, 5. septembra iza ponoći prekinut komandni lanac i rukovođenje akcijom na Cetinju dodijeljeno pomoćniku direktora Uprave policije Milošu Rakonjcu i njegovom saradniku, jednom od šefova Protivterorističke jedinice Petru Kneževiću, te po čijoj je odluci u čitavu akciju, nezakonito, uključena i Vojska Crne Gore. Ne zna se ni što je bio sadržaj obavezujućeg uputstva koje je tadašnji premijer Krivokapić uputio ministru unutrašnjih poslova Sergeju Sekuloviću, a nakon poslijeponoćne posjete, 5. septembra, zgradi Vlade Andrije Mandića i Milana Kneževića, koji su prema informacijama Portala TV E, prenijeli poruku da srpska Bezbjednosno-informativna agencija garantuje lojalnost Rakonjca i Kneževića. Bez odgovora je i pitanje ko je i po čijem nalogu omogućavao nesmetan ulazak i boravak u Crnoj Gori agentima srpske BIA, regrutovao i naoružavao srpske ekstremiste i pripadnike kriminalnih organizacija, dozvolio njihov ulazak i boravak u Cetinjskom manastiru, ali i na još nekoliko lokacija u Crnoj Gori, o čemu smo, takođe, pisali… O saradnji policije i kriminalnih struktura svjedočili su i audio snimci, objelodanjeni 30. aprila 2022. godine, na kojima se čuje Petar Knežević. Kaže: „Ja sam držao nikšićku grupu, bjelopoljsku grupu, beransku grupu, novljansku grupu i barsku grupu. Sve kriminalce na telefon“… Građane i građanke koji su bili na protestu na Cetinju, naziva bagrom?! Do danas niko od odgovornih iz lanca onih koji su služili tuđim interesima u susret 5. septembru 2021. godine i koji su naložili brutalnu policijsku represiju u crnogorskom priejstonom gradu nije procesuiran.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250905070920_e128172e7f01bf7de0b30d7bbeb0e8fdf7ab078ab53c137a0e883538c8983286.jpg" data-media-id="editor_6" data-image-id="20250905070920_e128172e7f01bf7de0b30d7bbeb0e8fdf7ab078ab53c137a0e883538c8983286" data-rendition-name="original" width="1920" height="1440" loading="lazy" alt="belveder"> <figcaption>L: ČEKAJUĆI JUTRO: Građani ispred policijskog kordona (Photo: Standard )</figcaption> </figure>

Kaćuša Krsmanović

Ustoličenje Mićovića jedna od najbrutalnijih zloupotreba religije u političke svrhe u istoriji hrišćanstva

Da, naslov ove kolumne je provokativan. Da, prejudicira da je stanje u Srbiji veoma loše, čak kritično, i da je zemlja takoreći na aparatima, čije je isključivanje sasvim realna i očekivana opcija.
Srbija će - da odmah rešimo zabrinutost onih koji političke i opštedruštvene procese gledaju kroz maksimu "u se, na se i poda se" - opstati kao država. Pitanje iz naslova se, u stvari, više odnosi na pravac kojim će država - po geografskom i političkom položaju "viđena" da bude zamajac i lider Balkana - ići sutra. Odnosno, ne da li će države biti, već kakva će država biti.
I koliko god se taj put ka "sutra" činio maglovit prethodnih godina, pa i prvih meseci velikog narodnog bunta zbog smrtonosne korupcije i neodgovornosti današnjeg režima, čini se da se u poslednje vreme koprena diže i da slika nije baš idealna.
Ako govorimo činjenicama i ako gledamo stvarnost, a zanemarimo izuzetke i lepe želje, Srbija danas je, baš kao i Srbija 1990, okovana mitom, isfantaziranom istorijom, lažno izgrađenim osećajem sopstvenog nužnog hegemonizma i šovinizmom. Ovako pljusnuto direktno u lice čitaoca deluje baš grubo i poražavajuće. Ali, to je zato što istina jeste gruba i poražavajuća, a njeno zanemarivanje, lakiranje, ublažavanje... ni dosad nije donelo ničega dobrog. I nema razloga za očekivanje da će ubuduće biti drugačije.
Prosečan čovek, a takvih je većina svuda, više voli život bez trzavica, zameranja, bolnih tema, makar i u sopstvenom mehuru nerealnosti - nego suočavanje sa istinom koja je najčešće teška za prihvatiti i nimalo povoljna za verovanja i ubeđenja tog prosečnog čoveka. A upravo u tome se čovek razlikuje od životinje, koja bez obzira koliko manji mozak ima, ipak ne uleti dva puta u istu klopku.
Vlažni srpski san o posebnoj vrednosti, istorijskim granicama, izvornoj dominaciji i natprirodnim pravima nije od juče, ali se tačno može odrediti vreme njegovog nastanka. Nastao je sa nastankom srpske države 1878, kao odgovor Petrograda zapadnim silama koje su Rusiji pokvarile planove.&nbsp;
Za one koji su preskakali časove u školi (a uvek se iznova zaprepastimo koliko mnogo takvih ima): ruski plan za jutro posle ratova 1875-1878. bila je Velika Bugarska, znatno uvećana Crna Gora, i Srbijica, tek malo veća od Crne Gore. Da zapadne sile Berlinskim kongresom nisu pokvarile (ruski) Sanstefanski mir, Pirot, Vranje i cela današnja Makedonija bili bi Bugarska.
Uglavnom, Berlinski kongres je umnogome izmenio tu mapu dirljive ruske ljubavi i upravo je Zapad Srbiji podario granice koje su joj posle omogućile osvajanje Kosova i Makedonije, pa sledstveno i stvaranje prve Jugoslavije. Dosledna onome što je istorijski uvek najbolje radila, Rusija se brzo prilagodila, te je njen vojni logor na Balkanu umesto Bugarske postala Srbija. Jeftino. Uz malo dizanja ega, epova o bratstvu, nežnih pravoslavnih tonova i brižljivo plasiranih mitova i izmišljotina.
Da se razumemo, a i da bi se izbegla stigma: nisu Srbija i srpski narod usamljeni u raznim fantazijama i nerealnim viđenjima sebe, svojih kvaliteta, prava i granica. Samo su, za razliku od većine, ostali zakovani u prošlosti i mitovima, umesto da su - što većina jeste uradila - istoriju ostavili za pijana kafanska busanja, a realnost za svakodnevicu i planove kako da sutra bude još bolje. U tome Srbija ima uzor - Rusiju, takođe nerealnu u sagledavanju istorijske pozicije, kvaliteta, svoje moći i prava ruskog naroda.
Istorija kao nauka je neumoljiva. Ona veli da Srbija mnogo duže nije postojala kao država, nego što je postojala. To, naravno, ne sme da bude nikakav argument protiv Srbije, kao što neke druge činjenice ne smeju da čine argumentaciju "za" činjenje nekakve nepravde Srbiji. Ali je zato uvek zgodno podsetiti nacional-šoviniste da su i drugi narodi imali srednjevekovne države i da se neko posebno pravo ne može i ne sme tražiti iz izabrane idealne vremenske pozicije ("sve što smo ikad držali je naše i sve što sad držimo je naše"), jer onda neko drugi može da "podseti" na drugu krajnost (kada recimo države nije ni bilo, pa otud nema ni prava), već je jedina polazna tačka za svako zahtevanje i obavezu sadašnjost i realnost. I tu se stavlja tačka na neka izmaštana istorijska prava i poseban položaj.
Vraćamo se na naslov. Ima li, dakle, Srbiji spasa?&nbsp;
Stanje, rekosmo, danas nije ružičasto. Ne u smislu državnih granica, one će opstati, već moralno, civilizacijski, biološki. Jer danas čak i oni koji se mesecima bore protiv odnarođenog režima ogrezlog u kriminalu i korupciji, zvuče poput ideoloških predaka tog režima, zaslužnih za katastrofalni raspad SFR Jugoslavije.&nbsp;
Duže od sedam meseci od početka masovnih protesta zbog tragedije koju karakterišu obrasci istočnjačkih uzora srpske vlasti - na ulicama je nemoguće videti zastavu EU. Zato se slobodno viju neki "nedavački" barjaci koje je kreirala BIA za potrebe bezbednog nacionalizma u pravcu Kosova, i zastave s ruskim svecem koji je pod "vagnerovcima" postao simbol agresorskog, genocidnog rata protiv suverene Ukrajine.
Dok Evropska unija sve glasnije kritikuje i osuđuje srpski režim, zbog korupcije i sadističkog nasilja prema demonstrantima, Rusija to otvoreno podržava, a njen ambasador u Beogradu čak javno "crta" smernice srpskim vlastima za nasilno suzbijanje protesta. Sinhrono, predstavnici studenata i najvećeg dela opozicije, građanskih i intelektualnih organizacija i kružoka, kao guje otrovnice skaču kada EU ne ispuni neko njihovo, najčešće nerealno očekivanje, "dokazujući" time da "EU nas ne želi". Na rusko gubernadurstvo, međutim, uočljivo niko ne reaguje i teško je reći da je razlog izostanku osuda i distanciranja samo strah od nekog čaja, davljenja u praznom bazenu ili ispadanja kroz prozor.
U tom smislu, Srbija trpi posledice jednoipovekovne otrovanosti, pa ćete tako i od teško prebijenog studenta iz bolesničkog kreveta čuti salve protiv "mrskog Zapada". Iako su ga prebili upravo oni koji, vrlo osnovano se veruje, rade po direktnim direktivama "voljenog Istoka". Najzad, Moskva i Beograd su javno obelodanili zajedničku borbu protiv "obojenih revolucija", a kad govore o studentskom i građanskom protestu u Srbiji, i jedni i drugi ga "krste" kao obojenu revoluciju. Reklo bi se - pametnom dovoljno. U praksi: ili nije dovoljno - ili nema pametnih.
Ovako gledano, mogla bi da se uvede neka psihološka kategorija pod nazivom "srpski apsurd". Srpski apsurd je, recimo, kada onaj koji do puštanja krvi bije studente ima na rukavu sliku istog ruskog sveca, koji je i na zastavama prebijenih studenata. Ili kada za događaje u Srbiji obe strane optužuju Zapad: on je istovremeno kreirao "obojenu revoluciju" i podržava Vučića zbog iskopavanja litijuma. Ako neko primeti da su to pomalo šizofreni stavovi, u redu je. Jesu.
Stiče se utisak da su sadašnjem srpskom režimu odbrojani dani. On jednostavno ide iz greške u grešku, leluja kao bokser u nokdaunu, a pošto sudija ne prekida borbu, jedino je pitanje da li će bokser na nogama ostati još dva-tri meseca ili godinu.&nbsp;
Sada je prava nepoznanica, u stvari, kako će doći do smene režima, a ne kada. I da li će upražnjene fotelje zauzeti trudbenici sa platnog spiska Moskve, koji su sada u ofanzivi, i koji bi bili "ruskiji" od sadašnjih vlastodržaca, ili će šansu dobiti ljudi koji bi Srbiju najzad i nedvosmisleno u spoljnopolitičkom kursu okrenuli Zapadu i njegovim vrednostima, a na domaćem planu - samoj sebi i problemima koji kipe bukvalno iz svake sfere života.
I kada to budemo znali, znaćemo i odgovor na pitanje iz naslova: ima li Srbiji spasa?

Ima li Srbiji spasa?

Pritvorenici Istražnog zatvora u Spužu, poslije više upozorenja štrajkom glađu, najavljuju i generalni, od 15. septembra. Poručuju da su razlozi brojni, od nehumanih uslova u kojima borave, do predugog trajanja pritvora. Sagovornici Televizije E ističu da pritvor ne smije postati zamjena za kaznu. Upozoravaju i da neadekvatni uslovi mogu značiti povredu Evropske konvencije o ljudskim pravima.
<h2>Buka iza rešetaka</h2>
Advokat Zdravko Begović kazao je da je objektivan stav o nepoštovanju Zakonom garantovanog prava na odbranu i pravično suđenje, dužine pritvora i uslova u kojima borave pritvorenici.
- &nbsp;Tamo su lica koja se već po dvije, tri godine nalaze u pritvoru za neka krivična djela koja ne zahtjevaju tako dugo trajanje pritvora. Tamo postoji ogromna prenatrpanost. Evo, ja sam 35 godina advokat, a nikad više u Istražnom zatvoru nije bilo pritvorenih lica, čak se jedan dio tih lica prebacuje u Zatvor za kratke kazne – kazao je Begović za Televiziju E.
Sagovornici Televizije E kažu da najavljeni štrajk treba razumjeti kao apel, koji uporište ima u evropskim dokumentima.
- Vlasti su morale da preduzmu adekvatne mjere da bi obezbijedili uslove u skladu sa standardima koje predviđa Savjet Evrope i naročito onaj Komitet protiv mučenja i torture. Tu su tačno i decidno navedeni uslovi koliko kvadratnih metara po pritvoreniku, kakvi su uslovi što se tiče provjetravanja, grijanja, hlađenja, tople vode. To je prije svega odgovornost vlasti – objašnjava Nebojša Vučinić, univerzitetski profesor i bivši sudija Evropskog suda za ljudska prava.
Uslovi, neusklađeni sa standarnima, mogu predstavljati povredu člana 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. To pokazuje i praksa Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
- Usvojili smo i presudu u tom kontekstu, mislim da je to Bulatović protiv Crne Gore iz sličnih ili istih razloga kršenje člana 3 Evropske konvencije. To je zabrana mučenja, nečovječnog i ponižavajućeg postupanja. Ovdje se radi o nečovječnom i ponižavajućem postupanju. Dakle, o uslovima u zatvoru - napominje Vučinić.
<h2>Alternativne mjere</h2>
Pritvor se, upozoravaju advokati, nikako ne smije pretvoriti u kaznu. Umjesto toga, šansu, u opravdanim slučajevima, treba dati alternativnim mjerama.
- Takozvana alternativna sredstva - jemstvo, boravak u prostorijama za stanovanja ili obavezno javljanje državnom organu apsolutno su zapostavljeni, iako Zakonik o krivičnom postupku apostrofira postojanje takvih mjera kao alternative pritvoru. Međutim, izgleda na to se niko ne osvrće – ističe advokat Begović.
Pritvorenici zahtijevaju da ih posjete predsjednik Višeg suda Zoran Radović, ministar pravde Bojan Božović i predsjednica Vrhovnog suda Valentina Pavličić, te upozoravaju da su do ispunjenja zahtjeva prinuđeni da otkažu svaki vidi pravne pomoći, ali i najavljuju odbijanje dolaska na suđenje. U međuvremenu, njihove porodice će protestovati ispred institucija.&nbsp;
- Zaista jedna vrlo nezavidna i specifična situacija, kako će se pritvorena lica oduprijeti tome da ne idu na suđenja, a kako će službenici UIKS-a izvršiti svoju naredbu da bi ih doveli na glavni pretres? Pritvorena lica su najavila i određene otkaze punomoćja svojim braniocima, što bi otežalo situaciju. Morala bi se odgađati suđenja, dok se ne bi angažovali branioci po službenoj dužnosti. Za to treba vrijeme, jer se radi o složenim predmetima – napominje advokat Begović.
U krajnjem, upozoravaju sagovornici Televizije E, naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode, platiće građani Crne Gore. Zbog toga, smatraju, apel pritvorenih lica, vlast konačno mora shvatiti ozbiljno i preći sa riječi na djela.
Ivana Brajušković

Apel sa uporištem u evropskim dokumentima: Pritvor ne smije postati zamjena za kaznu

U istoriji se može naći mnogo primera da je na čelo neke države zaseo idiot (grč.), ali je verovatno dosad nezabeleženo da su se države sistematski dočepali iskompleksirani i frustrirani marginalci, kao što je to u slučajevima današnjih Srbije, i Crne Gore.
Ili, ako bismo prilagodili čuvenu izjavu Zorana Đinđića o mafiji: svaka država ima kompleksaše, gubitnike i neostvarene ljude, samo u Srbiji - i u Crnoj Gori - kompleksaši, gubitnici i neostvareni ljudi imaju državu.
Sticaj istorijskih okolnosti, gluposti i nepažnje birača, nekad i puka i iracionalna potreba za smenama i osvetama - upravo su takve likove doveli na vlast i u mogućnost da umesto kod psihologa ili psihijatra, svoje nagomilane probleme leče o trošku države i na teret naroda.
Ne treba, svakako, zanemariti ni činjenicu da su ti kompleksaši, gubitnici i neostvareni ljudi učinili sve šta je do njih da bi se dočepali poluga vlasti. Čini se da je tek to posebna tema za neke buduće sociološke, psihološke i svake druge analize.
A oni su - kako ispada - prvi put u životu ostvarili neki uspeh, i to onaj krunski. Lako ih je poznati, bez ikakve potrebe da progovore. A nažalost - progovaraju.&nbsp;
Muškarci nose nekoliko brojeva manje sakoe, firmirane i stoga plaćene u iznosu s odgovarajućim brojem nula, dabome. Neretko, s izvezenim inicijalima na manžetnama košulja. Najčešće oblače pantalone-"frulice", neometani kritičkim pogledom u ogledalo, a uobičajeno otkriveni gležnjevi ukazuju na skupu i najčešće posve neprikladnu obuću. I aksesoar je odgovarajući: podrazumeva preskupi ručni časovnik, a često i naočare za vid, makar i nepotrebne, jer narod ovde nekako veruje da je onaj ko naočare nosi - intelektualac.
Žene se preko dana pojavljuju u haljinama za veče, a neke od njih, bez ikakvog blama ili skrupula - i u odeći primerenoj damama noći. Sve firmirano, naravno. Uz odgovarajuće tašne (kad nema originala može i turski falš), i obuću, jer ni njih ne dotiče ona o bečkoj cipeli, a ličkoj nozi. Šminka će, često, biti pogrešna, ali bitno je da je skupa. Hiruške i kozmetičke intervencije je teško i pobrojati. Mnoge od njih roditelji neće prepoznati u odnosu na original, ali ima i onih kod kojih "projekat" nije uspeo, ili čak napravio suprotan efekat. Dobro, ima glasina da su i njihovi muški parnjaci išli "pod nož", ali oni najviše zbog glatke lobanje ili manjka santimetara u oblasti prepona, zbog čega bi ranije morali da kupuju ogromne automobile, za koje nisu imali novac.
Odgovarajuće izgledu je i ponašanje. Drsko, nadmeno, arogantno. Krupne reči složene u floskule koje ništa ne znače. Citiranje poznatih ljudi, često pogrešno. Vozač koji istrčava iz automobila i otvara vrata, da važne, ali kratke, nožice samouvereno pređu nekoliko koraka do prevelike fotelje. Ili da prebitno ustrče do vrata zgrade, koja opet otvara neki skromni, ali u strahopoštovanju ponizni službenik. Pa onda: držač kišobrana. Kako li tek to pomaže da se zaboravi da niko nije hteo da se igra s tobom kad si bio mali. Ili, užurbana sekretarica na koju uvek može da se podigne glas. To je zbog onih koji nisu hteli da ti ispunjavaju hirove u detinjstvu. Savetnik za pi-ar, da ne zaboravimo. E to je zato što ti se može. A i koristi, posebno ako ga platiš ogromnim novcima i ako je, recimo, iz Izraela.
I to nije sve. Besni automobili, koje mogu i da unište, a da ne odgovaraju za to (jer tu je uvek neki kum ili partijski drug, ili bar revnosni čauš koji bi da se dodvori establišmentu). I reklo bi se da rado to čine, posebno pod dejstvom alkohola ili droge. Iće i piće u preskupim restoranima, a tu je i već pomenuta droga, kvalitetom odgovarajuća novodruštvenom položaju. Vožnja helikopterom i avionom, divljanje gliserom i motociklom, klanjanja i snishodljivost na svakom koraku. Putovanja u inostranstvo i neograničena mogućnost da se domaćem stanovništvu "baroniše" o ugledu i počastima u kojima se tamo uživalo.
Ako nema diplome odgovarajuće škole - a najčešće je nema - to je u današnje vreme bar lako rešiti. Privatne škole i univerziteti po Srbiji i Republici Srpskoj niču kao pečurke posle kiše. Novosklepane državne i političke "vedete" ne ometa čak ni činjenica da diplomu fakulteta dobiju pre diplome srednje škole. Ili da diplomiraju u nedelju, posle dva meseca "studiranja". Ili da su im diplomski ili magistarski rad, ma i doktorsku disertaciju, od nekoliko tuđih radova sastavili profesionalni "krojači" ili napisala veštačka inteligencija. Ne smeta im ni moralna strana, kada javnost otkrije plagijat. Ništa to nije problem spram titule što stoji kraj imena. Doduše, ponekad dobro dođe i pohvala kakvog ostarelog profesora da si bio najbolji student u istoriji fakulteta.
Drugova iz detinjstva ili škole najčešće nema. Ili, ako ih ima, iz iste su ekipe gubitnika kojima su se svi podsmevali i zavrtali im uši. Oni se, onda, najčešće hvataju u isto kolo, a tajne su tako sigurne. Teško se, istini za volju, može govoriti i o drugovima iz starijeg perioda: to je više stvar jednostranog ili zajedničkog interesa.
Brojni su uzroci tih kompleksa, frustracija, neostvarenosti... Počev od kućnog i porodičnog zanemarivanja, neretko i maltretiranja u detinjstvu. Bilo da kompleksi dolaze zbog afirmisanih i ostvarenih roditelja, bilo da dolaze zbog pijanica, nasilnika ili podjednako frustriranih i nezrelih ljudi koje je roditeljstvo "zadesilo". Pa onda, izopštenost i marginalizacija u vreme sazrevanja - kako u domu u kome nisu imali podršku, tako i u široj zajednici.
Šikaniranje u društvu - zbog nekakve fizičke mane, mucanja, klempavosti, stidljivosti ili jednostavno intelektualne manjkavosti. Dobijanje batina - bilo kao posledica vršnjačkog nasilja, bilo kao rezultat svenarodnog pokušaja da se drugim narodima na području na kom živiš nametneš kao hegemon. Neuspeh u odnosima sa suprotnim polom. U oblasti zanata ili alata, svejedno. Konačno, intimno nepriznavanje i nespremnost na suočavanje s potrebom odnosa s istim polom.
Nije ovo, naravno, nikakva psihijatrijska ili psihološka analiza, jer za to nismo ni školovani ni vlasni. Ovo je samo nepotpun zbir osobina i karakteristika koje oni o kojima pišemo svakodnevno manifestuju u javnom životu, kroz ponašanje i izjave.
Ne treba da čudi zašto to, i tako lako, uspeva. Kao što se kompleksi hrane kompleksima, tako i organizacija njihovog lečenja podrazumeva kolektivnu terapiju. Pa se tako ovi, što su se dočepali države zarad lečenja frustracija, međusobno ispomažu.&nbsp;
Treba da čudi to što većina zrelih, normalnih, formiranih ljudi, i u Srbiji i u Crnoj Gori, ljudi koji su znali i umeli da izađu na kraj sa sopstvenim nesigurnostima, dilemama, viđenjima sebe... trpi to višegodišnje iživljavanje iskompleksiranih, nesposobnih, neostvarenih osoba, koje su zauzele pozicije odlučivanja.&nbsp;
Ne u smislu da se tim ljudima treba smejati, posebno ne onda kada znamo da su žrtve užasnih porodičnih odnosa ili nasilja, ali svakako u smislu da država nije mesto za lečenje tih trauma. A na žalost, upravo potreba takvih ličnosti za dokazivanjem sebe, za ispravljanjem ko zna kakvih, stvarnih ili umišljenih, nedostataka, za konačnom ostvarenošću i uvažavanjem - državu košta mnogo, mnogo više od povisokih iznosa odvojenih za lečenje frustracija koje se mogu izmeriti i namiriti materijalno.

Preskupe frustracije

Srbijanski teatar apsurda svakodnevno dobija nove priloge, ali je već sada potpuno jasno da ovako neće moći još dugo.
Onaj koji bi po ustavnoj funkciji trebalo da simbolizuje jedinstvo naroda i celovitost države - predsednik Republike - iako se ni ranije nije mogao pohvaliti mirotvorstvom i tolerancijom, već mesecima vrlo aktivno truje i poslednje tragove zdravih odnosa i normalnog života u Srbiji. Poslednjih dana je prevazišao i sopstvenu nečasnu ulogu u danima raspada SFRJ, nazivajući pobunjene srpske studente nacistima. Rezultat te agresivne polarizacije stanovništva na "mi" i "vi" danas je vidljiv na svakom koraku, a netrpeljivost između dve strane - onih koji žive na račun nekritičkog služenja stranci i vladajućoj porodici, i onih koji žele da žive u normalnoj i pravno uređenoj Srbiji - preti da nekontrolisano eskalira.
Vrhuška srbijanskog autokratskog sistema, čini se, zbog toga ne brine previše. Još. Loša iskustva Miloševićevog režima bila su dobra škola za Srpsku naprednu stranku, koja je tokom prethodnih 13 godina vlasti izgradila trostepeni sistem sopstvene bezbednosti. Najpre, policiju je u velikoj meri očistila od za sebe nepouzdanih kadrova (čitaj: profesionalaca i ljudi od integriteta), pa u poslednje vreme policija često otvoreno deluje kao stranačka, a ne državna, formacija. Ona se sve češće koristi za zaštitu ove druge grupe. Drugi stepen čini prava mala paravojska formirana od pripadnika raznih agencija za obezbeđenje (vele da ih ima oko 50.000, koliko je otprilike i policajaca), čiji su vlasnici svi uvezani u sistem SNS. Oni služe za uterivanje straha narodu, reketiranje, prebijanje i vršenje ozbiljnijih krivičnih dela. Konačno, treći stepen, iako najmanje pouzdan, čine "navijači" i slični fanatici uzgojeni na nasilnoj tradiciji stadionskih tribina još od 1990, gde je, najzad, i sam Aleksandar Vučić zapečatio sopstvene komplekse neuspehom da se nametne kao vođa navijačkog severa. Oni su pioni pogodni za žrtvovanje, lojalni su, neopterećeni inteligencijom, ne vrede mnogo, zamenjivi su, ali trenutno odrade posao.
Naravno, ovo ne bi bila potpuna slika, a da se ne naglasi da je vladajuća stranka u Srbiji ustrojena nalik mafijaškoj organizaciji. To ne podrazumeva samo zavet ćutanja, već spremnost na žrtvovanje za "naš cilj", kao i zaštitu članova koji su se na bilo koji način žrtvovali, dok se odstranjuju - na sreću, ne fizički (ili ne uvek fizički, ako se setimo "sumnjivog" slučaja Cvijan) - samo oni koji prekrše pravila. Ako pogledamo afere, skandale, svakovrsne pijane i drogirane brljotine, razotkrivene krađe i sve ostalo šta obeležava poslednjih 13 godina srpske agonije, videćemo očigledne primere svega toga. Sve je to, naravno, upakovano u patriotizam, u dranje "Srbijaaaa" i mahanje zastavama, uz optuživanje spoljnih neprijatelja i “kolektivnog Zapada” (ko vidi ruski potpis u ovome, u pravu je), ali, ta slika služi samo da dodatno umrtvi narod drogiran propagandom s nacionalnih frevencija.
Politička temperatura raste taman kao i spoljna: jedna se, doduše, meri stepenima celzijusa, a druga batinama, uvredama i metastaziranjem mesecima blokiranog najužeg centra srpske prestonice. Provokacije i umišljajno izazivanje nestabilnosti se nastavljaju i dobijaju neverovatne oblike. Da ne preti stravičnim raspletom, ovo bi mogla da bude lepa cirkuska predstava za gladan, ali već veseo narod.
Nekoliko litara vode i piva i nekoliko navodnih bubutki, kojima je bio izložen "arhićaci" Miloš Pavlović kada se pojavio u "Studentskom gradu", srbijanska vlast digla je na nivo nacionalne tragedije. Pavlović se, kao slučajno, pojavio među kolegama za koje svi znaju, pa i on, da im kao "štrajkbreher" nije baš najomiljeniji. Kao slučajno, tu se našla i kamera nekad uglednog dnevnog lista, simbola novinarstva u SFRJ, koji čak ni za Miloševićevog vakta nije bio tako osramoćen kao sada, pod naprednjačkom upravom. Kao slučajno, u Urgentnom centru našao se dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja poznat (i) po rečenici "gledam da ih nema" (za Crnogorce u srbijanskom zdravstvenom sistemu). Kao slučajno, već sutradan Pavlovića je primio predsednik Republike, a predsednica skupštine mu čak otišla "na noge", u najveće nehigijensko naselje u Evropi, u šta su naprednjaci pretvorili nekad elitni Pionirski park i plato ispred Skupštine (Jugoslavije, pa Srbije).
Sve se to zbilo neposredno posle nekoliko ortodoksnih prebijanja studenata i profesora BU. Upad nasilnika na Pravni fakultet i nanošenje ozbiljnih povreda jednom studentu, jednom profesoru i jednom zaposlenom; premlaćivanje sina jednog (zbog sinovljevog buntovništva) nedavno penzionisanog karijernog policijskog generala; prebijenje "jutjubera" koji je pokušao da razgovara sa stanovnicima najvećeg nehigijenskog naselja u Evropi - samo su neki od događaja koji su prethodili žrtvovanju Pavlovića.&nbsp;
<h2>ZABRANJENI GRAD</h2>
Ono šta je usledilo dostiglo je razmere teško zamislive čak i za SNS radikale, od kojih su i Srbija i region od 1990. svašta doživeli. Iako se na prste obe ruke mogu izbrojati srpski studenti koji ne podržavaju aktuelni protest, predsednik države, predsednica skupštine i ministar zdravlja sebi su dali za pravo da studente u blokadama nazovu - nacistima. Ni označavanje ukupne budućnosti jedne zemlje najcrnjom ovovremenom ideologijom nije bilo dovoljno, pa je na zidinama niške tvrđave osvanuo transparent sa kukastim krstom (i tekstom "bolje ćaci nego naci"), što je prvi put od Drugog svetskog rata da se ovaj simbol, pod kojim je Niš žestoko stradao, pojavljuje u drugom po veličini srbijanskom gradu. Uzgred rečeno, simbol čije je iscrtavanje i upotreba zakonom zabranjeno i kažnjivo. Ni organizatori ni komunalne službe ga nisu skinuli, to je učinila tamošnja opozicija.
Verovatno je SNS radikalima neko skrenuo pažnju na "nezgodnu" simboliku, pa je sličan natpis u subotu okačen ispred nehigijenskog naselja u Pionirskom parku (na raskrsnici Kneza Miloša i Bulevara kralja Aleksandra), samo je ovog puta kukasti krst precrtan, odnosno iskazan kao saobraćajni znak zabrane. Svejedno, dve su opozicione poslanice pokušale da iseku taj transparent, ali je u momentu reagovala u parku nagomilana bagra kriminalaca i siledžija, pa su ih sprečili, vređajući ih i polivajući vodom. Ako se pitate gde se dela policija, pa, kao i u mnogim drugim situacijama u poslednje vreme, gledali su bez reakcije, a onda sprečavali poslanice da nastave ka Skupštini. Doduše, i napisali su prekršajne prijave poslanicama.
"Ćacilend" je, u stvari, postao svojevrsni "Zabranjeni grad" koji "štite" bitange sa podebelim dosijeima i verovatno obećanom abolicijom, za svaki slučaj pod kapuljačama i kačketima. A policija sa spoljne strane ograđenog Pionirskog parka, umesto da hapsi - štiti te bitange. Izlišno je i reći da mesecima blokiran centar grada i ozbiljno ugrožena bezbednost nikog od državnih ili organa Grada ne uzrujavaju. U kontekstu današnjih odnosa u Srbiji pominjati mogućnost da se prođe parkom ili delom centra, sada je naučna fantastika. A vrlo verovatno, i zdravstveno-sanitarni problem.
Igrom slučaja i srbijanskog pravosuđa, više niko od ključnih uhapšenih za novosadsku tragediju 1. novembra 2024. nije u zatvoru. U zatvoru nije niko od onih koji su automobilima udarali studente: jedna od njih je čak nedavno oslobođena odgovornosti s obrazloženjem da je dodala gas i pregazila studentkinju na protestu - iz prepasti, iako je niko nije ugrožavao. Trojica od četvorice nasilnika (ili, Vučićevim rečima, "junaka") koji su studentkinji polomili vilicu bejzbol palicama, takođe su na slobodi, a samo četvrti je dobio "nanogicu". I tako redom.
Nasuprot tome, samo zbog incidenta u "Studentskom gradu" uhapšena su 22 studenta. Iako nema dokaza o bilo kakvim povredama Pavlovića, niti je advokatima uhapšenih predočena ikakva lekarska dokumentacija navodno povređenog "arhićacija", osim kuknjave u režimskim tabloidima.&nbsp;
Za trojicu uhapšenih tužilaštvo je tražilo pritvor od po 30 dana, ali je sud to odbio. Trojica su prihvatila sporazum o priznanju krivice, iako dela nije bilo. Advokat Ivan Ninić objasnio je kako policija iznuđuje te sporazume: izvrše nelegalni uvid u sadržaj mobilnih telefona uhapšenih, pa sadržaj dostave tabloidima. Onda se stvara slika o kriminalcima i upada u kuće i javno se hapse pred kamerama. To niko nije demantovao. A akcija pritiska na one koji žele promene nastavljena je tako što policija legitimiše okupljene na svakodnevnim komemorativnim blokadama beogradskih ulica.
Da se teatar apsurda približi cirkusu u ovoj fazi pobrinuo se sud. Treći osnovni sud je, nemogavši da produži pritvor jednom od uhapšenih u ovom slučaju, izdao meru zabrane prilaženja Milošu Pavloviću iz Doboja, sa trenutnim boravištem - pazite sad! - u Pionirskom parku. Svako sa dve godine Pravnog fakulteta zna da zvanično boravište ne može biti na javnoj površini i da ukoliko neko uspostavi nezakonito faktičko stanje boravka tamo gde ne sme, moraju da reaguju ili policija ili Centar za socijalni rad.
<h2>I CRKVOM NA MLADE</h2>
Na to su došle dileme oko upisa brucoša, jer uveliko su počeli da teku rokovi za pripremu upisnog procesa, posebno prijemnih ispita. Čak se i to koristi za pritiske na omladinu u protestu. Mnogoosporavani ministar prosvete Dejan Vuk Stanković pokušava da srednjoškolske maturante i njihove roditelje, koji čekaju upis "u niskom startu" i u nemogućnosti da išta tokom leta planiraju, nahuška na studente i uprave univerziteta i fakulteta, tvrdeći da je zbog ovih drugih nemoguće organizovati upisni proces, i ne daje kvote za budžetsko odnosno samofinansirajuće studiranje.&nbsp;
S druge strane, fakulteti, kada bi u dogovoru sa studentima u blokadama i uspeli da fizički organizuju prijemne ispite, u problemu su jer mesecima nisu platili materijalne troškove, pošto za njih od januara ne dobijaju pare od države. U praksi to bi značilo da bi koliko sutra mogla da im bude isključena struja, recimo, a da ne pominjemo nemogućnost da neki od njih plate prostor ili materijal neophodan za održavanje prijemnih ispita.
Da se vidi odakle vetar duva, svako malo se istakne neko iz vrha Crkve Srbije. Tako je član Sinoda (crkvene "vlade") mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije (Sladojević) napisao pesmu, u kojoj je mlade optužio da im je "um postao satanski", jer "mladi se anarhiji umesto smirenju uče, bunt demonski prihvatajući".
Sve se ovo na neki način posebno reflektovalo uoči i na lokalnim izborima u dva mala grada na zapadu (Kosjerić) i istoku Srbije (Zaječar). Visoke tenzije, predizborni darovi koji su išli i do poklanjanja frižidera i zamrzivača, ali i ucenjivanje roditelja s bolesnom decom tipa “lečenje za glas”… Pa onda, na sam dan izbora, u nedelju: silna "besna" vozila zatamljenih stakala, narod koji sprečava izborne mahinacije, policija koja sprečava narod da sprečava mahinacije, neobični nabildovani i istetovirani momci bez identifikacije ali u uniformama policije (jedan od njih recimo, sa tetovažom A.C.A.B. – All cops are bastards – Svi policajci su kopilad), pa čak i naprednjački kol-centar u crkvi (da, dobro ste pročitali: u objektu Srpske pravoslavne crkve!)… Pa onda: optužba da su iz vozila s tablicama Zete u Crnoj Gori iznošeni džakovi unapred popunjenih glasačkih listića, čime Milan Knežević i Andrija Mandić vraćaju uslugu svom vlasniku. Optužba koju niko nije demantovao.
Sve je to obeležilo izbore koje naprednjaci sebi nisu smeli da dozvole da izgube. Zašto? Zato što znaju da posle prvog poraza kreće lančana reakcija, a narod, koji i sada pokazuje da se ne boji ni nasilnika, ni batinaša, ni partijske policije, ni kompromitovanog pravosuđa, dobio bi novu snagu i novu hrabrost. To bi se onda završilo na jedini način na koji naprednjaci ne žele da se završi, odnosno, na način koji bi stvorio preduslove za čišćenje i oporavak srpskog društva i verovatne zatvorske kazne i oduzimanje imovine mnogima iz SNS, ali i SPS, vrha.&nbsp;
Ne smeš da izgubiš, zato ti valja pobijediti, da parafraziramo lik iz popularnog stripa "Alan Ford". Pa je “nenadležna institucija” (kako su student prozvali Aleksandra Vučića, a on se izgleda u svakoj situaciji trudi da taj nadimak opravda) umesto Republičke izborne komisije (kako zakon nalaže) saopštavala rezultate lokalnih izbora iz sedišta stranke čiji je, kako često i sam ističe, običan član. I proglasio pobedu, dabome. “Sve što živi u Kosjeriću izašlo je da glasa protiv nas, i opet je bilo više onih koji su glasali za nas”, rekao je Vučić i ovim rečima praktično priznao i izborne mahinacije i podele koje planski izaziva u narodu.
Ali, ni to proglašavanje ubedljive pobede nije bilo kao ranija: izostali su vatrometi, pijano slavlje, orgije botova po društvenim mrežama, a umesto oko sat po zatvaranju birališta, kako su to naprednjaci dosad činili, objavljivanje “trijumfa nas nad njima” usledilo je tek posle tri sata. Zli jezici su odmah primetili: čekalo se da lekovi za smirenje počnu da deluju. Doduše, i na zvanične rezultate će se popričekati jer, kako je posmatračka misija "Crta" objavila, na skoro petini biračkih mesta zabeležene su ozbiljne nepravilnosti, a sad su se pojavili i prvi prigovori da je i sama RIK menjala zapisnike.
Iste večeri, i studenti i opozicija su proglasili pobedu i slavili po ulicama, pa je za očekivati da srbijanska politička nestabilnost nastavi da se usložnjava i približi tački pucanja. Od koje su, bar dosad, mnogi zazirali, ali se stiče utisak da većina naroda gubi strpljenje i da želi da do raspleta dođe što pre.

Kao cirkus pred tragediju

Umesto da srpske vlasti privede "poznaniju prava" - jer osnovni zahtev je bio da institucije konačno počnu da rade svoj posao u skladu sa ustavom i zakonima - studentski pokret je dosad uspeo samo da im "pomogne" da se konačno pokažu u pravom svetlu i prirodi.
Teško je, doduše, bilo poverovati da će Aleksandar Vučić i vrh Srpske napredne stranke, kao i njihovi "sateliti", lako i bez obziljnog, kombinovanog pritiska iznutra i spolja, pristati na istragu koja će u konačnici rasturiti mafijašku hobotnicu pod vođstvom nekoliko porodica. Ipak, mnogi analitičari nisu verovali da će, bar ne u ovako ranoj fazi - jer protesti traju tek malo više od četiri meseca - pribeći ogoljenom, banalnom, fizičkom i pravnom nasilju.
Fizički napadi, prebijanja, najcrnje pretnje, targetiranja, medijsko klevetanje, lažne optužbe o "obojenoj revoluciji" i sav ostali asortiman duboke diktature, međutim, jasan su pokazatelj da je režim spreman na sve, zarad očuvanja sopstvenih pozicija. Nije to više samo Vučićevo svakodnevno "uporno ponižavanje ljudi i gaženje dostojanstva svakog, uvek i svugde", kako je to definisala Smiljka Tomanović, profesorica Filozofskog fakulteta u Beogradu. To je sada očajna, poslednja odbrana u bezakonju ogrezlog klana, čiji je Vučić samo najeksponiraniji element.
Hapšenja i privođenja poslednjih dana, redom bez ozbiljnog pravnog osnova, ali i posle "naređenja" izdatog u tabloidima, ulasci policije na univerzitet i narušavanje njegove autonomije, crtanje mete na čelu svakog ko malo "iskoči" izvan studentske anonimne jednakosti, kritika tužilaca što "ne hapse novinare blokaderskih medija", napad na studentske plenume kroz zahtev da se zabrane kao "nelegalna udruženja", pa najzad i najnoviji fizički obračun sa studentima u Novom Pazaru samo zato što su nenasilno blokirali polazak pristalica SNS autobusima za Beograd - samo potvrđuju da srbijanski režim namerava da igra na sve ili ništa. 
Tu tezu potvrđuje i pet "zahteva" koje je Vučić sa "skupa za narod i državu" ispostavio - sam sebi. A to su: da se "pokrenu postupci radi uspostavljanja reda i mira u državi", "utvrdi odgovornost za nasrtaje na građane tokom mirnih okupljanja", "svakom đaku i studentu omogući da se školuje i studira ukoliko to želi", "otkriju počinioci, podstrekači i pomagači u vršenju aktivnosti koje podrazumevaju napade na vitalne državne institucije i objekte i da se spreči preduzimanje takvih aktivnosti u budućnosti" i "spreči svaka aktivnost kojom se samovlastno i protipravno parališe privredna delatnost i onemogućavaju građani da sprovode svoje životne aktivnosti na uobičajen način". 
Ostavimo po strani apsurd da čovek koji 13 godina o svemu sam odlučuje i meša se u sve u državi Srbiji - od podučavanja lekara kako se koriste respiratori, preko trenerskog posla, do planiranja kako da studenti završe godinu - postavlja zahteve koje treba da ispune organi koje on direktno kontroliše, i privid naivnosti takvog "zahtevanja". 
Iza ovoga se krije očigledna namera da se protest ogromnog broja ljudi u Srbiji - koje on i ne doživljava sunarodnicima kojima je takođe predsednik, već ih prezrivo zove "oni" - uguši na najbrutalniji mogući način. Neki analitičari veruju da je ovo najava drakonske represije, na čijem kraju lako je moguće stoji i kakvo vanredno stanje, i "carte blanche" državnim i paradržavnim strukturama da se - sada sasvim ogoljeno - ne pridržavaju Ustava i zakona.
Deviza trodnevnog skupa SNS i satelita u Beogradu bila je "Ne damo Srbiju". Logično je da je ne daju. Ona im je do sada bila izvor nemerljivih prihoda, banja za lečenje nagomilanih kompleksa, zahvaljujući njoj sad imaju pozicije i lažni ugled... Oteli su je, ne daju je i neće je dati ni po koju cenu.
<h2> MRAČNA TETRADA</h2>
 Dovoljno je rečit podatak da su akteri najnovijih slučajeva nasilja u Srbiji, računajući i ono na skupu u Beogradu, visoko rangirani funkcioneri SNS, direktori javnih preduzeća, pa čak i direktor Penzionog fonda.
"Vrhunac nasilja je kada blokirate puteve i ulice, jer time branite ljudima da negde odu. Nekome da ode u bioskop, nekome da ode u šoping, nekome da ode u bolnicu a nekome da ode na fudbalsku utakmicu. To je vrhunsko nasilje i nije dozvoljeno po zakonima ove zemlje" - rekao je Aleksandar Vučić pre samo nekoliko meseci, kritikujući studentske blokade. 
A onda je uprkos "zakonima ove zemlje" zatvorio Beograd na tri dana organizujući banalni vašar šunda, kiča i plaćene ljubavi, dovlačeći one kojima ucenama i novcem još može da manipuliše, kako bi dokazao da je bolji i voljeniji od nekog drugog. Na žalost, u Srbiji je još mnogo onih koji bespogovorno prihvate nalog ili dnevnicu i poslušno odlaze na groblje sopstvenog dostojanstva. Ali, u toj su skupini, osim onih koji su svratili na besplatni obrok i nove stolice - i to ne sme da se prećuti - i "vlasnici" raznih krivičnih dela, duboko i teško moralno kompromitovane ličnosti, svakovrsna baraba i secikesa, koje građani prepoznaju i označavaju i zahvaljujući društvenim mrežama.
Novca iz državne kase za najnoviji vašar u Beogradu, čini se, nikad nije bilo više: ušteđen je, valjda, na kazneno neisplaćenim platama u prosveti. Iako su funkcioneri SNS odbili da govore o sumi i poreklu novca potrošenog za skup, pominju se milioni eura. 
Poslednje obećane naknade "ćacijima" (sada svi tako zovu Vučićeve pristaše) za dolazak u Beograd dostizale su i 150 eura. Došli su iz javnih preduzeća, lokalnih samouprava, ucenjeni i dovučeni iz ugroženih grupa, došli su sa Kosova kome je upravo Vučić ukinuo i poslednji trag srpske države, došli su iz Bosne nadajući se, valjda, da će im suluda šovinistička politika današnjeg Beograda pomoći da se osvete za poraz s kraja XX veka. I da bi viknuli "Aco Srbine", da bi brojem nadvladali "one druge", da bi izgledalo kao moć i poštovanje. 
Tamara Džamonja Ignjatović, redovna profesorica na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sjajno je tu Vučićevu potrebu da bude slavljen i obožavan, makar i lažno, objasnila u "Radaru" početkom meseca. U pitanju je "sindrom mračne tetrade": narcizam, makijavelizam, psihopatija i sadizam.
I dok su u centru Beograda defilovali ljudi koji su prethodnih godina i decenija vladali šireći šovinizam, velikosrpski hegemonizam, versku i političku netoleranciju, koji su zavadili narod do granica fizičkog obračuna, koji su rehabilitovali osuđene ratne zločince i nihove ideje - u Novom Pazaru studenti i veliki broj građana su širili ljubav.
Skup u Novom Pazaru, toj dugo neuralgičnoj tački međunacionalnog i međuverskog nerazumevanja u Srbiji, pokazao je da može i drugačije. Dobro, to smo videli i ranije, na drugim studentskim okupljanjima, ali se čini da je upravo u ovom gradu bilo nužno da se dokaže da u srpskom društvu, na sreću, postoji dovoljan broj ljudi koji nije hipnotisan mržnjom. 
<h2> DONELI SVETLOST</h2>
 Ovo je utoliko bitnije jer su studenti, kroz svoje protestne akcije, sasvim neplanirano, ali belodano, otkrili svi dubinu moralnog dna srpskog društva, tragičnost svih onih godina, decenija ćutanja, nezameranja, odbijanja da se vidi... Jer sve ovo šta je pokuljalo iz vlasti i njoj bliskih krugova kao reakcija na studentski bunt, je ono što je činilo suštinu genocidnog rasturanja Jugoslavije. 
Ta ideologija, koja bi hapsila, silovala, ubijala, ukidala, rasturala... ono jedino što joj je danas preostalo - svoje sunarodnike, i paralelno s time stvarala diktaturu rusko-beloruskog tipa sa velikosrpskim pečatom, uplašila se mogućnosti da decenijama egzistencijalno i moralno uništavan narod vidi svetlost. Jer, studenti su otvorili prozor kroz koji je ušla svetlost i obasjala sve ono šta se godinama sakrivalo pod parolama patroitizma, ugroženosti, stranih zavera i napada na uvek "nedužni srpski narod".
A skrivala se ne samo korupcija, i ne samo težak kriminal, skrivali su se i razni izopačeni zločinci, nekažnjeni za užasna nepočinstva počinjena u ime i za račun srpskog naroda. Skrivalo se i nezasito bogaćenje nosilaca vlasti, baš toliko besramno koliko i huškanje onih koji se deklarišu kao Srbi, a žive u Srbiji susednim državama, nekadašnjim članicama jugoslovenske federacije. 
Duboka je, teška i čini se nepomirljiva podela Srbije na one koji baštine ratne zločine, mračnjaštvo i dogmu, vukući zemlju u XIII vek, i na one koji žele Srbiju i srpski narod u XXI veku, u budućnosti, u normalnom suživotu s drugim narodima i susednim državama, otvorenost, putovanja, kontakte sa drugima. Pa i zbog toga su ovima prvima trn u oku studenti i srednjoškolci, koji jasno pokazuju da ih nije briga za gomile laži i izmišljenu ili prepravljenu istoriju i perpetuum mobile mržnje i zla.
Studenti pokušavaju da razmrdaju srpsko društvo i u užem političkom smislu. Čak su "nacrtali" kriterijume za učešće u "ekspertskoj vladi": neučestvovanje u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti dosad, nepovezanost s političkim strankama i pokretima, dokazanost i priznatost u određenim stručnim oblastima, poznavanje rada državne uprave, moralni i etički integritet, podrška studenata i javnosti. Mandat takve vlade bio bi ograničen na osam do 12 meseci, a njeni članovi bi dali garanciju da se po kraju angažmana narednih osam godina neće baviti političkim životom. 
Spisak lepih želja? Detinje naivno? Teško ostvarivo? Možda. Ali, u isto vreme, i prvi konkretni predlog, koji na svoj način tera političke činioce, društvenu elitu i ukupnu javnost na saradnju. I iznalaženje najboljih rešenja. 
Konačno, teško je zamisliti bolju diplomatsku akciju od ove biciklističke ture ka Strazburu. Kompromitovan srpski politički establišment, s obe strane spektra, to ne bi uspeo. Predsednik i Vlada Srbije su čak i anesteziranje evropskih političara bazirali na prodajama i ustupcima, a ne na diplomatskoj veštini i snazi uverenja. 
I baš zbog toga osnovano treba strepeti od eksplozije ekstremne radikalštine, koja je svesna da joj u miru, slozi, ljubavi i poštovanju više nema postojanja.

Tjerali pravdu, istjerali zlo

Elektronski dokazi, u koje spadaju i Sky prepiske još uvijek nijesu proznati kao validni u mnogim evropskim sudskim instancama i treba pratiti odluke Suda za ljudska prava vezano za ove dokaze, koji je najmjerovadniji, poručio je u emisiji Na kraju dana, na Televiziji E, bivši sudija Suda za ljudska prava u Strazburu, profesor Pravnog fakulteta Nebojša Vučinić.
Vučinić podsjeća da je Sud EU u Luksemburgu odlučio da Sky prepiske nijesu dokaz na sudu, dok se Evropski sud za ljudska prava &nbsp;koji je i najmjerodavniji još uvijek se nije izjasnio o kredibilnosti Sky dokaza.
- Koliko sam nezvanično privatno informisan čekaju odgovarajući dobar presedan, da bi onda Veliko vijeće na kraju o tome zauzelo stav. Praksa je dosta različita širom Evrope, negdje se priznaje, negdje se ne priznaje. Evropski sud je to izjavio u kontekstu odnosa između država i pravne pomoći, između država članica Evropske unije, kod nas to takođe izaziva velike kontroverze. Ja mislim da je zrelo vrijeme da se zakaže jedan naučni skup na Pravnom fakultetu, u organizaciji i krivično pravne, međunarodno pravne i ustavno pravne katedre, gdje bi se ta pitanja u jednoj meritornoj raspravi, u jednom dijalogu raspravila. Princip kod Evropskog suda za ljudska prava je da je proces dokazivanja u principu nadležnosti države. Sud za ljudska prava se ne bavi, dosad se nije bavio sa pitanjem kredibilnosti dokaza i vjerodostojnosti dokaza, stav je bio fa je to u nadležnosti države, jer su domaći sudovi mnogo mjerodavniji, bliži stvarnosti da ocijene je li neki dokaz kredibilan i vjerodostojan, ali Evropski cijeni pravičnost postupka u cjelini, uključujući i način na koji su izvedeni dokazi. Očekuje se u skorije vrijeme da će Veliko vijeće o tome se izjasniti, kod nas je apelacioni sud prihvatio to u ovom momentu, i to nije konačno rješenje. Po mom dubokom uvjerenju, a i onome kako smo radili u Strazburu, vjerodostojnost i kredibilnost dokaza se utvrđuje na glavnom pretresu, kroz odgovarajući kontradiktorni postupak. U tom kontekstu vidjećemo kako će Vrhovni sud, eventualno Ustavni sud, mada nemamo mnogo nade u sadašnji Ustavni sud da će to meritorno riješiti. Svaki dokaz, u skladu sa zakonom, i u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, se utvrđuje na glavnom pretresu, a tako i ovi takozvani elektronski dokazi, ili elektronske isprave, mora se utvrditi njihova vjerodostojnost i njihova kredibilnost- rekao je Vučinić.
Kod Sky dokaza je najvažnije, objašnjava Vučinić, utvrditi autentičnost, jer oni se mogu montirati, i to će iziskivati dodatne troškove vještačenja i &nbsp;vrijeme.
- Da li je to što je tamo, sadržaj tih prepiski da li je autentičan, da li su to ta lica koja su osumnjičena, i da li su to izjavili što su izjavili, to će uzeti odgovarajuće vrijeme, i bogami bojim se i troškove. U tom smislu, kao i kod svakog dokaza se mora utvrditi kredibilnost i autentičnost- zaključio je Vučinić.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DVh5_AFYTeoA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
&nbsp;

Vučinić: Evropski sud za ljudska prava je najmjerodavniji, čeka se njegovo izjašnjenje po pitanju Sky dokaza

Ovih dana sam čuo nekoliko indikativnih reakcija na uplitanje srpskih političara iz Crne Gore u situaciju u Srbiji. Vjerujte da većina naroda u Srbiji to ne doživljava ni kao bliskost, ni kao nacionalno jedinstvo, već isključivo kao jalovu pomoć Aleksandru Vučiću da ostane na vlasti. To opet otvara drugi aspekt problema, a to je činjenica da se probudila jedna vrsta jaza između stanovništva u Srbiji i stanovništva u Crnoj Gori, odnosno Bosni i Hercegovini - kazao je u emisiji Na kraju dana, na Televiziji E, novinar i diplomirani pravnik Nebojša Vučinić.
Teško je ponoviti veliki, masovan protest, kaže Vučinić, kakav je bio 15. marta, sa više od 300 hiljada ljudi, ne samo njegove masovnosti, ističe on, već zbog svih stvari koje se tiču organizacije takvih skupova.
- Studenti su očigledno motor buđenja ovog naroda u Srbiji, imaju nepresušne ideje i čini mi se da upravo ovaj pristup, sa usitnjavanjem broja protesta, predstavlja pravi odgovor, pravi nastavak u slučaju kad taj 15. mart nije donio rezultate kojima su se neki nadali. Jedni su se nadali da će doći do neke revolucionarne promjene u Srbiji, pada režima, samo zato što je vidio toliko veliki broj ljudi ispred sebe, a oni drugi su se opet nadali nekom mogućem sukobu i stvaranju osnova za uvođenje vanrednog stanja. U svakom slučaju, ovo usitnjavanje protesta je sasvim logična posljedica, i taj veliki broj protesta po cijeloj Srbiji sada zabavlja vlast na lokalnom nivou. Mi smo sada imali jedno veliko trosatno okupljanje, blokadu centralnog gradskog mosta u Beogradu, Brankovog mosta, odnosno Mosta bratstva i jedinstva, on nikad nije prestao tako da se zove, koje su odradili studenti i IT zajednica. Tek nedavno se normalizovao saobraćaj u centralnom dijelu i Beograda, i Novog Beograda koje spaja taj most, i to je još jedan pokazatelj strategije koja će očigledno biti u protestima u Srbiji bar do četvrtog aprila kada je Dan studenata - rekao je Vučinić.
On je dodao i da su takozvani predstavnici Srba u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini opstali i &nbsp;igrali zahvaljujući Aleksandru Vučiću i po njegovom naređenju i njegovom planu.
Srpski političari iz regiona moraju, smatra Vučinić, da uzvrate uslugu Aleksandru Vučiću, i da podrže čovjeka koji ih je doveo &nbsp;na pozicije na kojima su.
- Ljudi su u Srbiji sada i te kako svjesni miješanja ljudi Bosne i Hercegovine u izborne procese u Srbiji, pa i u svo ovo dešavanje posle 1. novembra 2024. godine. Većina onih ljudi koji su se okupili u Pionirskom parku su porijeklom iz Bosne i Hercegovine, odnosno iz tih srpskih krajeva iz Bosne i Hercegovine. Mišljenja o tome uopšte nijesu lijepa, uopšte nijesu ni za spominjanje u medijima u izvornom obliku. Sama činjenica da su oni dali Vučiću podršku objektivno ne znači ništa, ne nosi nikakvu težinu, a subjektivno predstavlja samo problem za srpsko stanovništvo i u Bosni i Hercegovini i u Crnoj Gori - zaključio je Vučinić.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FuSej2RCaU_U%3Fsi%3D61Z_cGKGbAmv0Xk6&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

Vučinić: Srpski političari iz regiona moraju da uzvrate uslugu Vučiću, da podrže čovjeka koji ih je doveo na pozicije na kojima su

Predstava “Naličje”, autorski projekat reditelja Borisa Liješevića, izvedena je sinoć na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sarajevo u okviru takmičarske selekcije 65. Internacionalnog teatarskog festivala MESS. Publika je, nakon izuzetnog izvođenja, nagradila ansambl predstave dugotrajnim aplauzima i ovacijama, saopšteno je iz Crnogorskog narodnog pozorišta.
Nihad Kreševljaković, direktor i selektor MESS-a je istakao da kroz predstavu Crnogorskog narodnog pozorišta svjedočimo nečemu što je realnost ovog prostora.
- Kada smo najavljivali festival i istakli da se bavimo različitim temama, od položaja žena, pitanja onoga što nosi kapitalizam, ispitivanja ljudskih granica, identiteta koji se nalazi u statistikama, u tom kontekstu ova predstava na tačan i vrlo dobar način prikazuje realnost i poziva ljude na međusobno saosjećanje, kako bi se suprotstavili onome što je, nažalost, naša svakodnevica- naveo je Kreševljaković.
Reditelj Boris Liješević je izjavio da, šta god da radi, cilj njegovog djelovanja jeste da se dopre do srca, do svijesti i do saosjećanja ljudi.
- Ova predstava je mračna, jer prilazi stvarnosti s druge strane, pokušava da osvijetli i da pokaže manipulacije, odnosno naličje onoga što mi živimo kad mislimo da živimo u nekom društvu koje napreduje, koje se bavi ekologijom i životnom sredinom, a zapravo iza svega toga stoje karteli- kaže Liješević.
Marija Sarap, umjetnička direktorica CNP-a kazala je da je više nego zadovoljna što je predstava selektovana za učešće na ovogodišnjem MESS-u.
- S obzirom na nagrade za „Naličje“ na Sterijinom pozorju, na festivalu u Banjaluci, ovo je samo dalji korak u životu ove predstave i nastavak koji treba da svima nama u okruženju bude sasvim prirodan, da budemo jedni uz druge, da blisko sarađujemo. Publika je večeras mogla da vidi nešto što smo gradili i što je naše i lice i naličje, kako naše tako i svih zemalja u okruženju- rekla je Sarap.
Franko Ugaro, direktor Akademije Mediterranea dell'Attore iz Lećea je kazao da je impresioniran predstavom.
- Imao sam mali uvid u ono što Crnogorsko narodno pozorište radi, ali ovaj komad je tako važan u ovom trenutku, za društvo, za teatar takođe, jer tema kriminala je krucijalna tema našeg vremena- rekao je Ugaro.
„Naličje“ govori o savremenom crnogorskom društvu: o vremenu u kojem vrijednost novca potiskuje sve druge vrijednosti, a dužnička stvarnost razotkriva rastuću granicu moralne tolerancije.
Predstava je na ovogodišnjem 70. Sterijinom pozorju u Novom Sadu osvojila čak dvije nagrade: Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje pripala je Aleksandru Raduloviću za ulogu Vuka, dok je Sterijinu nagradu za režiju osvojio Boris Liješević. Takođe, predstava je osvojila dvije nagrade i na 27. Teatar festu “Petar Kočić“ u Banjoj Luci i to: Specijalnu nagradu za vizuelni identitet predstave, za scenografiju i kostim, kao i nagradu “Korak u hrabrost“ za predstavu u cjelini.
Uloge u predstavi tumače: Aleksandar Radulović, Lazar Đurđević, Kristina Obradović, Žana Gardašević-Bulatović, Nada Vukčević, Jadranka Mamić, Danilo Čelebić, Zoran Vujović, Ana Vujošević, Mirjana Spaić, Tihana Ćulafić, Jelena Minić, Jelena Nenezić, Sanja Vujisić, Julija Milačić Petrović Njegoš, Jovan Dabović, Jovana Brnović i Anđela Marunović.
Dramaturzi predstave su Stela Mišković i Stefan Bošković, kostimografkinja je Lejla Hodžić, scenografkinja Andreja Rondović, kompozitorka Nina Perović, koreografkinja Tamara Vujošević Mandić, asistentkinje režije Nataša Milićević i Mirjana Spaić, asistentkinja scenografije Jelena Ivančević, asistentkinja kostimografkinje Gordana Bulatović, a izvršni producent Danilo Milatović.
Publika se o aktivnostima Crnogorskog narodnog pozorišta može informisati putem veb-sajta www.cnp.me, na biletarnici, društvenim mrežama Facebook i Instagram, kao i Viber kanalu.

CNP: Ovacije za “Naličje” na sarajevskom MESS-u

Vlada Crne Gore je 7. oktobra 2025. godine, u skladu sa članom 10 Uredbe o Vladi, bez održavanja sjednice, na osnovu pribavljene saglasnosti većine članova, donijela više odluka od značaja za rad državne uprave i razvoj Glavnog grada.
Na sjednici je razmatrana Informacija o prostornim kapacitetima pravosudnih organa u Podgorici, sa predlogom lokacije za izgradnju novog „Pravosudnog kompleksa“, čime se stvaraju uslovi za modernizaciju i objedinjavanje rada sudskih i tužilačkih institucija u glavnom gradu.
Vlada je, takođe, dala saglasnost za podršku kandidaturi Glavnog grada Podgorice za titulu Evropska prijestonica mladih 2028. godine, čime Crna Gora potvrđuje opredjeljenje ka jačanju uloge mladih u društvu i unapređenju evropskih vrijednosti kroz omladinske politike.
Donijet je i Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji Ministarstva evropskih poslova, kojim se preciznije uređuje struktura i radna mjesta u cilju efikasnijeg sprovođenja evropske agende.
U okviru kadrovske politike, Vlada je usvojila predlog za razrješenje državne sekretarke u Ministarstvu finansija Bojane Bošković dužnosti državne sekretarke u Ministarstvu finansija, &nbsp;na lični zahtjev.
Navedene odluke predstavljaju nastavak aktivnosti Vlade na jačanju institucionalnih kapaciteta, podršci mladima i daljem usklađivanju sa evropskim standardima upravljanja.

Vlada podržala kandidaturu Podgorice za Evropsku prijestonicu mladih 2028. i odobrila izgradnju „Pravosudnog kompleksa“ u glavnom gradu

Pritvorenici Istražnog zatvora prekinuli su štrajk glađu, navedeno je u saopštenju. 
Podsjećamo, 15. septembra je određeni broj pritvorenih osoba (31) smještenih u Istražnom zatvoru Podgorica otpočeo štrajk. 
Od navedenog broja lica, jedan dio pritvorenika je stupio u štrajk glađu (8), dok je 23 pisanim putem obavijestio da će svoje nezadovoljstvo usmjereno na sudske postupke izraziti na način otkazavanja punomoćja svojim zastupnicima. 
Kasnije, odnosno 29. septembra je broj pritvorenika koje štrajkuju glađu bio 89. 
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 66.6667%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&amp;url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fdrustvo%2Fu-uiks-u-89-pritvorenika-strajkuje-gladu-njihovo-zdravstveno-stanje-stabilno&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>

UIKS: Svi pritvorenici prekinuli štrajk glađu

Večeras u emisiji Građanski ugao u fokusu je Montenegro Pride održan prošle subote u Podgorici - šta nam je ovogodišnji Prajd pokazao o stvarnom stanju ljudskih prava LGBTIQ osoba u Crnoj Gori? 
 
Razgovaramo i o širem društvenom kontekstu: kako Crna Gora danas stoji u odnosu na temeljne vrijednosti ljudskih prava, koliko se glas građanki i građana čuje, i da li institucije zaista štite sve jednako. 
 
Otvoreno govorimo o jednakosti, odgovornosti i društvenim promjenama koje više ne mogu čekati. 
 
Emisiju Građanski ugao možete pogledati večeras od 18h i 22h.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FkeukzoVYWsI%3Fsi%3DrsCBDVKEMC4_PW5L&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

Večeras u "Građanskom uglu": Šta nam je ovogodišnji Prajd pokazao o stvarnom stanju ljudskih prava LGBTIQ osoba u Crnoj Gori

Imamo duple aršine u postupanju Specijalnog državnog tužilaštva. U sky prepiskama pominju se specijalni tužilac Vukas Radonjić, pominju Dritana Abazovića, Demokrate bezbroj puta, a te ljude niko nikad nije pozvao da ih sasluša, kazala je u sinoćnjoj emisiji "Na kraju dana", Danica Nikolić, glavna i odgovorna urednica M portala.
Komentarišući poslednja hapšenja i etiketiranja jednog broja slobodnih i nezavisnih medija, a biznismenu Aleksandru Mijajloviću navodno uređivanje istih, Nikolić podsjeća kako se postupalo kada je objavljena prepiska u kojoj danas specijalni tužilac Vukas Radonjić dogovara ishod krivične prijave.&nbsp;
- Mi smo objavili jednu sky prepisku, u više navrata smo je objavljivali, koja se tiče portparola SDT-a Vukasa Radonjića i on je saslušavan tim povodom. Naravno nije demantovao te sky prepiske i saopštio je da je saslušavan. Ne znamo šta je sa tim predmetom. Vukas Radonjić u toj prepisci dogovara ishod krivične prijave, koja je podnijeta protiv jednog od pripadnika jednog klana. Ne samo što to dogovara, nego se iz sky prepiske vidi da je njegovu svadbu praktično platio jedan od najtraženijih ljudi u Crnoj Gori, a to je bivši policijski funkcioner Ljubo Milović. Vukas Radonjić je saslušan, pušten, radi svoj posao dan danas. Bavi se velikim, ozbiljnim predmetima. I sa tim se ništa dalje nije desilo - kazala je Nikolić.
A sa druge strane, ukazuje Nikolić, imamo ekspresno hapšenje tužiteljke Andrijane Nastić, koja je posle saslušanja puštena i oduzet joj je pasoš.&nbsp;
- Odavala tajne podatke. Pa čekajte, ovaj čovjek je dogovarao ishod presude. &nbsp;Oko Ljuba Milovića imamo takvu hajku koja traje pet godina, ne znamo gdje je, šta je.. Traže ga svi, Interpolova potjernica je za njim raspisana. I to je kao u redu. U redu je da taj tužilac i dalje radi svoj posao u SDT-u koje je rang više od VDT-a u kojem radi tužiteljka Nastić. Imamo duple aršine, to je sasvim jasno. Jasno je da je revanšizam na sceni - istakla je glavna i pdgpvprna urednica M portala.
Upravo zato što to imamo na scceni, ocjenjuje ona, jako je važno da imamo slobodne medije, kritičke medije, koji će se baviti ovim stvarima.
Podsjetila je i da u sky prepisci koju je objavio M porta, pripadnici kavačkog klana govore o tome kako imaju tužioca u Osnovnom državnom tužilaštvu koji će završiti presudu, i da se ispostavlja da je to tada bio Radonjić.
- U sky-ju pominju se specijalni tužilac Vukas Radonjić, treća lica ga pominju, pominju Dritana Abazovića, novinarku koja potpisuje ove "spektakularne" tekstove. Treća lica pominju i Demokrate u bezbroj slučajeva i vrlo često... Te ljude niko nikad nije pozvao da ih sasluša -naglasila je.
Da su u pitanju dupli aršini u postupanjima, jasno je, smatra Nikolić, i iz slučaja bivšeg glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića i bivšeg visokog policijskog funkcionera Zorana Lazovića koja u sky prepiskama navodno pominju treća lica.
- Njih nema kao direktnih učesnika, nismo ih vidjeli, a vjerujem ni da nećemo. Oni su u Istražnom zatvoru godinu i po dana, ne služe kaznu nego su u istražnom. Pritvor se pretvorio u kaznu. Oni su u zatvoru, a ovi ljudi koje pominju treća lica niko ne saslušava. Dakle, za njih je dozvoljeno da ih treća lica pominju, a ove nije dozvoljeno. Isto je riječ o visokim državnim funkcionerima, novinarima itd. O čemu se ovdje radi. Kakvo mi to Specijalno državno tužilaštvo imamo - pita se Nikolić.
Govoreći o nejednakom odnosu prema medijima od strane institucija, Nikolić kao primjer navodi zahtjev koji je uputila Višem sudu da joj dozvoli da snimi intervju sa pritvorenikom, bivšim predsjednikom Opštine Budva Milom Božovićem. Ona je to uradila nakon što je Javni servis emitovao intervju sa optuženim Duškom Kneževićem.
- Kakav je to odnos prema medijima, Javnom servisu dozvolili da snimi intervju sa optuženim Duškom Kneževićem, a meni ne dozvoli da radim intervju sa Milom Božovićem koji sam tražila. Nisu htjeli da mi dozvole, jer bih pravila gužvu. Dakle kamere televizijske ne prave gužvu, ali ja jedna koja dolazim bez kamera jer pišem, pravim gužvu i pravim problem obezbjeđenju zatvora da održava red. Zamislite taj odnos. I to vam neko mrtav ozbiljan pošalje kao odgovor institucije, a tražili ste da vam se omogući isti tretman kao RTCG. Ništa manje ništa više - istakla je Nikolić.
Na kraju glavna i odgovorna urednica M portala konstatuje da upradamo u jedan haos.
- Oni proizvode toliko skandala da više ne možemo da ispratimo liniju jednog od njih - dodala je.
Ovo je impresivan popis ludila, kratko je prokomentarisao glavni i odgovorni urednik AnteneM, Darko Šuković, nakon navoda koje je iznijela Nikolić.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D6du9Kiz9pLE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

Nikolić: U prepiskama se pominju Demokrate, Abazović, Radonjić koji završava presude i niko ih ne saslušava, Šuković: Ovo je impresivan popis ludila

Državni sekretar u Ministarstvu finansija, kojim rukovodi Novica Vuković, biće PES-ov bot Tarik Turković, saznaje Portal ETV.
On bi na toj poziciji trebalo da naslijedi Bojanu Bošković, koja, prema informacijama Portala ETV, prelazi na funkciju državne sekretarke u Ministarstvu evropskih poslova, na čijem je čelu Maida Gorčević.
Tarik Turković je, kako se u narodu kaže, "bot tviteraš" Pokreta Evropa sad — poznat po tome što zdušno brani ekonomske politike Vlade Milojka Spajića. Na mreži Iks svakodnevno je prisutan i izuzetno aktivan u podršci svim politikama PES-a, ali i u kritikama na račun prethodne vlasti.
Kao prepoznatljiv bot PES-a, Turković svakodnevno u više navrata dijeli objave ministara i poslanika Pokreta, pokušavajući da njihove politike predstavi u najboljem svjetlu, dok istovremeno koristi priliku da za sve negativno optuži vlast prije avgusta 2020. godine.

PES-ov "bot" Tarik Turković biće državni sekretar u Ministarstvu finansija

Bivši ministar odbrane i funkcioner Demokratske partije socijalista (DPS) &nbsp;Predrag Bošković pušten je da se brani sa slobode nakon saslušanja u Višem sudu.
Ovu odluku donio je sudija za istragu Goran Šćepanović.
Bošković ima obavezu da se povremeno javlja državnom organu.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FEie5EqL6YTQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Advokat Mihailo Volkov kazao je novinarima ispred Višem suda da je Predrag Bošković na saslušanju obesmislio ono što mu je stavljeno na teret naredbom za sprovođenje istrage.
- Sudija za istragu mu je odredio mjeru povremenog javljanja državnom organu. Takvim načinom sudija za istragu i Viši sud su dali ocjenu na sve ono što je stavljeno bilo prijedlogom za određivanje pritvora - kazao je Volkov.
Naglasio je da je prethodnih dana u više navrata isticao na što se odnosi ovaj postupak.
- Ako vam samo kažem da su Predrag Bošković i Aleksandar Mijajlović razmjenjivali poruke oko zdravlja sada pokojnog mitropolita Amfilohija, oko onoga što je objavljeno u medijima, iznosili neke svoje stavove i da se sva inkriminacija svela na to da je Predrag Boškovic poruku koju je dobio od partijskih aktivista iz Berana proslijedio Aleksandru Mijajloviću - i ako je to sve zavrijedilo da Bošković bude lišen slobode i doveden kod sudije za istragu kao najveći kriminalac - uz sve ono što se dešava u Crnoj Gori ovih dana - onda je sve nejasno - &nbsp;rekao je Volkov.
Bošković je uhapšen juče ujutro na aerodromu u Podgorici, kada se vraćao sa puta. Bošković je saslušan u Specijalnom državnom tužilaštvu u svojstvu osumnjičenog za krivično djelo stvaranja kriminalne organizacije.
U cjelosti je negirao izvršenje djela i iznio kratku odbranu.

Bošković pušten da se brani sa slobode

Udružena zločinačka akcija koncerna Vijesti, Specijalnog državnog tužilaštva i Specijalnog policijskog odjeljenja, potpomognuta Demokratama. Ovim riječima, urednica Istraživačke redakcije Portala ETV, Kaćuša Krsmanović u sinoćnoj emisiji "Na kraju dana" okarakterisala je posljednja hapšenja i targetiranje slobodnih i nezavnisnih medija na način da ih biznismen Aleksandar Mijajlović navodno uređuje.
- Najvažnije u ovoj priči je ono što je objavio koncern Vijesti. Ovo je udružena zločinačka akcija koncerna Vijesti, SDT-a i SPO, potpomognuta Demokratama. Jer pogledajte u uratku u Vijestima, to je rječnik Borisa Bogdanovića, glasnogovornika i ideologa Demokrata. To je jedna bolesna, opasna konstrukcija - istakla je Krsmanović.
Podsjetimo, iako je postupak tajan i obavezuje sve strane, ali i medije da ne iznose bilo kakve podatke, koncern Vijesti je nonšalantno, bez ikakvih posljedice, objavio navode iz naredbe za sprovođenje istrage.
U medijima se potcrtavaju i rodbinske veze privedenih u akciji SDT-a i SPO, biznismena Aleksandra Mijajlovića i tužiteljke Andrijane Nastić, za šta Krsmanović smatra da je pokušaj diskreditacije tužiteljke.&nbsp;
- To je zbog naroda. Da se pojača taj utisak - &nbsp;zamislite sad gospodin Mijajlović, taj svemoćni i jedna tužiteljka. Ali, ne bilo koja tužiteljka, ono što je ključ to je tužiteljka koja je postupala u dva masovna zločina u Crnoj Gori. Ta tužiteljka nije postupala u oba ta predmeta tako što je rekla - &nbsp;idem ja, nego je spletom okolnosti ona bila dežurna tog dana. Znači pukim slučajem se našla, ni kriva ni duna, &nbsp;u dva velika predmeta. I treba je povezati sa Mijajlovićem, koji navodno uređuje slobodne i nezavisne crnogorske medije. Treba je diskreditovati - poručila je urednica Portala ETV.
Prema njenim riječima, razlog za diskreditaciju Nastić krije se u naumu da se ona isključi iz slučajeva masakra na Cetinju.&nbsp;
- Gospodin Spajić prije 15ak, 20 dana konačno je primio porodice žrtava cetinjskih masakara. Zar nije indikativno da upravo u trenutku kada treba da se dogodi odgovor Spajića tim familijama, jer im je on obećao skoriji odgovor, vi krećete &nbsp;u ovu akciju i tužiteljku koja je postupala u oba slučaja povezujete sa tim "strašnim" Mijajlovićem, uvezuju ga kao čovjeka koji je na čelu crnogorskim medija, uređuje ih. On ima svoje pipke u tužilačkoj organizaciji preko strica. U Crnoj Gori brat i sestra od strica, u našim tradicionalnim okvirima je rod rođeni. I onda na taj način treba diskreditovati tužiteljku i isključiti je iz oba slučaja - kazala je Krsmanović i dodala da pretpostavlja da će se to desiti sada kada je terete da je "odavala tajne informacije svom bratu od strica i na taj način urušavala bezbjednosni sistem Crne Gore".
Smatra da je vrlo indikativno zašto tužiteljku Nastić žele da isključe.
- Mislim da treba svima da nam je jasno zašto žele da je isključe. Zato što tužiteljka Nastić, vjerovatno raspolaže nekim podacima, za koje oni ne žele da dođu do javnosti ili je tražila neke podatke, vještačenja, za koja su oni svjesni što će da proizvedu i koji rezultat i nije poželjno da ona bude u posjedu tih informacija. I onda je isključite iz tog predmeta &nbsp;i angažujte podobnog tužioca po volji Novovića, Šukovića, Demokrata, crkv.e. I vi ste zatvorili priču o ta dva masakra na Cetinju. Potpuno sam sigurna da ovaj tajming nije nimali slučajan - ocijenila je Krsmanović.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D6du9Kiz9pLE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

Tag: nebojsa-vucinic